Jedna rečenica. Verujem da kolega Milivojević i ja možemo da napravimo, živi smo ljudi, da možemo da napraviti saobraćajni prekršaj. Vozim auto 20-ak i nešto godina, do sada nisam imao takva iskustva i ne verujem i ne bih voleo da takva iskustva me vezuju za gospodina Milivojevića. Ali, ono što sigurno da nas dvojica ne možemo da uradimo, jeste da se sudarimo na pružnom prelazu. Ta pruga je nekada bila živa, a sada deca koja imaju sedam, deset godina, koja su po godinama kao i moja mlađa ćerka, ne znaju kako izgleda voz. Ne prolazi voz.
Zatvorili ste to. Nema tih pruga. Nema onih vozova, gospodine Milivojeviću, koji smo koristili verujem i vi i ja 90-ih godina, vozeći se iz našeg kraja ka Beogradu gde smo studirali. Nema ih, nema saobraćaja. To se nije napravilo i nije se desilo u zadnjih godinu i po dana, desilo se zadnjih deset godina. Ali, nemojte da tada i zaboravljate, nemojte, vidi se da ste sedeli i onda i vi na tom stiroporu jer vam je amnezija za sve što je bilo do 2012. godine. Sećate se samo ovoga što je zadnjih godinu, godinu i po dana. Selektivno je to.
Građani će najbolje da prosude. Na izborima svako će doneti tada sud o onome šta radimo i kako radimo. Po poverenju koje imamo i u Vrbasu, i Zemunu, i Kovinu, i svuda gde su bili izbori, a pokazaćemo i u Beogradu, pa videćemo ko će i kakvo će poverenje imati kod građana Srbije.

Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Mislim da je uvaženi kolega Babić rekao suštinu samo što ona ima logičku grešku.
Dakle, ako nema vozova, citiram – nema pruge, deca se ne sećaju, ne postoje pružni prelazi, što donosite izmenu zakona? Vrlo jednostavno pitanja. Znamo i vi i ja da ima i vozova i pruge, ne u obimu kojem je potrebno i ne u obimu kojem je bilo. Što nije poboljšan železnički saobraćaj, što je spor, što je neefikasan, što se nesreće i dalje jako često dešavaju, ljudi ginu, gospodine Babiću na tim prelazima, odgovoran je izvesni Sima iz Grocke koji jede tartufe i koji smanjuje troškove na jednoj strani, a povećava na drugoj strani. Istine radi, dakle, on jeste smanjio neke troškove ali je enormno povećao druge. Idite u Grocku, idite u njegov kraj i pitajte danas ljude koji su naprednjaci šta misle o tome koga je i kako zaposlio u JP „Železnice Srbije“. To nije korektno.
Inače, mislim da ako pričamo o podršci, tu smo se davno složili i vi i ja i naše stranke da te stvari se najbolje vide na izborima. Da bi se zaista videle na izborima oni zaista moraju biti u fer atmosferi, bez nasilja, bez batinaša, otimanja aktivista drugih stranaka. To do sada taj, kako da kažem, condition sine qya non, niste ispunili da bismo imali demokratsku državu u punom smislu.
Nažalost, niste ga ispunili. Dokle god se dešavaju onakve stvari koje su se desile i u Vrbasu, i Zemunu, i u Zaječaru, i u Mitrovici, mi nećemo imati normalan politički sistem. To je ono što je najtužnije u celoj ovoj priči što vi to nikako da vidite, a imate najveću odgovornost.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Bio sam vrlo precizan. Pitanje je bilo – da li možemo nas dvojica da se sudarimo na pružnom prelazu u Ugljarevu. Ne možemo. U Ugljarevu, nema vozova. U Kruševcu nema vozova. Nema vozova, zaraslo u korov. Po šinama se šetaju ljudi, nemisleći da li će, ne daj bože doživeti nesreću. Da li ima nesreće na pružnim prelazima u Srbiji? Da, ima, naravno. Za vašu informaciju gospodine Stefanoviću, za završetak železničkog dela Koridora 10 nama kao državi, ne partiji, ne stranci, nama kao državi, treba 4,7 milijardi evra. Kilometara 767 pruge dela, železničkog dela Koridora 10 prolazi teritorijom Srbije. Devedeset i dva posto teretnog saobraćaja iz Evrope ide Koridorom 11 preko Mađarske i Rumunije, zato što je prosečna brzina na  našim prugama 30, 40 kilometara, ni brzinu, ni bezbednost nemamo.
Zbog čega? Zbog SNS možda? Ili zbog ugovora koje smo ratifikovali ovde u ovom parlamentu gospodine Stefanoviću, niste bili poslanik, bavili ste se nekim drugim stvarima u tom trenutku. Sto miliona evra za završetak železničkog dela Koridora 10.
Vlada u tom trenutku nije imala odgovor na kojem delu će se završiti, biti dvokolosečna elektrificirana pruga. Za 100.000.000 evra koje u tom trenutku Vlada Srbije se zadužila kupili smo lokomotive. Nema pruga, nema tereta, nema saobraćaja, ima dugova, ima lokomotiva gde se politika posvađala posle da li da budu locirani u depou u Novom Sadu ili u Nišu.
Zbog čega se Zakon o železnici tada nije ni doneo u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Zbog posvađane politike. Nemojte za sve okrivljavati SNS. I da smo Hudini ne bi mogli za godinu dana da završimo sve ovoj zemlji devastirano i uništavano godinama, da smo mađioničari. Ali, izgleda da stiropor i ta amnezija dobro koristi, bar u ovom delu oko Rasine.

Gospodine Stefanoviću, ja mislim da završimo. Molim vas, replika je sada prevazišla dnevni red i ja ne želim sada da se replika sprovodi o stiroporima, o železnicama, o putevima koji nisu izgrađeni, koji nemaju nikakve veze sa zakonom.
Vi ste otvorili. Vi ste spomenuli stiropor. Daću vam, ali da znate da više neću dati. Izvolite.

Hvala.
Istine radi, mi jesmo imali polemiku, čuli ste, oko pruga, čija blokada jeste sastavni deo izmena Krivičnog zakonika.
Dakle, stiropor jeste spominjan sa obe strane. Naravno, stiropor je materijal koji ima, kao što znate, određene psihopolitičke moći i u tom smislu smo ga objašnjavali. Ja to tako tumačim.
Inače, samo ću jednu stvar reći. Kada spominjete Vladu vezano za železnicu i ranije sam vas molio, molim vas i sada, pričajte sa gospodinom Mrkonjićem i gospodinom Veljom Ilićem, nemojte sa nama o tome da pričate, o primeni kredita i o tome da li se nešto uradilo.
Vladu su vodili ljudi koji sada sa vama sede i koji doduše ne vode sisteme direktno, nego ih vodite vi i to već skoro pola mandata, što vas onemogućava da nalazite opravdanje u prošlosti, po meni. Možda nisam u pravu, ali jeste ona narodna koja demantuje ovo što ste rekli – „ide Mile Lajkovačkom prugom pa razmišlja o Krivičnom zakoniku sa još jednim drugom“ i to je ono što vi danas radite u Srbiji, gospodine Babiću.
Vama je ta pruga cela Srbija nažalost danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Izvinjavam se gospodine Babiću. Babić je ovde ovlašćeni predstavnik kao predlagač zakona.

Ni sebe ni građane Republike Srbije, ni nas ponajmanje niste ubedili  u vezu dokumenta koji je upućen u skupštinsku proceduru 23. oktobra, napisan znatno ranije, sa štrajkom koji se desio 31. oktobra. Dakle, sedam dana posle toga.
Ni sebe ne možete da ubedite u to. Kada smo već kod narodnih umotvorina, ja ću jednu vrlo jednostavnu, nije pevljiva, a kažu u srpskom narodu „pametniji popušta“.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, imate devet minuta.