Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da već mesecima u Vukovaru traju anti-srpske orgije koje su kulminirale u septembru razbijanjem tabli sa ćiriličnim natpisima.
Protivnica ćirilice i razbijačima pridružili su se odnosno dali su im podršku, bezmalo, celokupno javno mnjenje Hrvatske, svi mediji, mnogi političari, kompletan katolički kler, međutim oni političari tipa premijera Hrvatske, koji baš nisu podržali ovo, molili su razbijače za malo velikodušnosti, kao da je stvar prava na upotrebu vlastitog pisma, ćiriličnog pisma, kod Srba u Hrvatskom, tačnije u Vukovaru, star nekog uzdarja, a ne stvar zakona, i to zakona EU i hrvatskih zakona.
Međutim, to nisu svi oni koji stali na stranu razbijača. Na stranu razbijača, na neki način, stala je i EU koja preko svog potparola, gospodina Abota poručuje, EU se neće mešati u unutrašnje stvari Hrvatske oko dvojezičkih natpisa. Dakle, srpska manjina i njena prava u Hrvatskoj, koja je članica EU, nimalo ne interesuju Brisel.
Da bi izbegli sprovođenje zakona, Vukovar je proglašen mestom posebnom pieteta, a tom pietetu izgleda jako smeta ćirilica, ćirilično pismo, a rekla bi da smetaju i Srbi.
Znate, dame i gospodo, to obično počinje ovako. Prvo vam ubiju magarca, onda vam zapale kuću, onda kidišu na vaš život, pa ako imate sreće vi uspete da pobegnete. U Vukovaru je upravo ubijena ćirilica, a Srbima u Hrvatskoj i Vukovaru je poručeno – ako hoćete da preživite asimilirajte se, ili ako vam se ne sviđa asimilacija pokupite svoje prnje i odselite se.
Šta radi država Srbija u međuvremenu dok traje ova agonija? Država Srbija dovodi Hrvatskog predsednika Josipovića u ovaj parlament tek da mu učini plezir kao da između Hrvatske i srpske države i naroda ne postoji niti jedno otvoreno pitanje.
U Srbiji lokalni Hrvati koji recimo žive na severu Bačke, govore hrvatskim jezikom, pišu latinicom i to govore ovim novim hrvatskim jezikom kojim ja, kao Srpkinja u Hrvatskoj, pre jedno 40 godina nisam govorila, a to je ono tipa – u ozračju, tjekom svibnja, promidžba, oporba, itd.
Ja lično nemam ništa protiv toga. Srbi u Hrvatskoj po jeziku ni malo ne razlikuju od Hrvata. Oni su prinuđeni da govore ovim novim govorom, ali sada su izgubili pravo i da pišu svojim pismom, a to je ćirilično pismo.
Pitam zato visoke državne zvaničnike, pitam premijera, prvog potpredsednika Vlade i šefa države, šta će preduzeti da odbrani Srbe u Hrvatskoj, da Srbi u Hrvatskoj mogu da ostvaruju svoja, i hrvatskim i zakonima EU, zagarantovana prava?
Rekla bih da je pravo i obaveza Srbije da neprekidno zahteva ispunjenje u punom kapacitetu statusa koji Srbima u Hrvatskoj zagarantovan.
Saopštenjem je reagovala jedino Kancelarija za dijasporu. Gospođa Slavka Drašković je jedna valjana žena. Međutim, njena politička težina ne dobacuje do mesta gde treba rešavati ovaj problem, a to je Brisel. Zato pitam – kada će se naš vlastodržački trijumvirat Dačić-Vučić-Nikolić obratiti Briselu i zatražiti da zaštiti prava srpskog naroda u Hrvatskoj? Taj zagranični narod je u stvari samo ostatak jednog proteranog naroda, koji je proteran u najnovijoj istoriji. Proterano je pola miliona ljudi, a sada se osporavaju ne samo ćirilica, ne samo imovinska prava, ne samo ona prava koja su zagarantovana kao ljudska prava. Najnovije, osporava im se i pravo na prebivališta. Pošto naša država ne reaguje, onda su se pojavili jutros i grafiti i neki afiši u Zagrebu sa majmunima, sa šajkačom…
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Samo bih rekla – dokle god je srpskim vlastima prioritet EU, dotle Srbi u Hrvatskoj, izbeglice, a ni Srbi u Srbiji ne mogu da očekuju neki boljitak, jer EU nije partner, ona je tutor srpskoj političkoj eliti. Hvala.