Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, odnos građana prema javnim dobrima, odsustvo svesti o tome da krađom kojom se može zaraditi nekoliko hiljada dinara dovode u opasnost živote ljudi, bezbednost države, bezbednost imovine, pokazuje jednu duboku krizu u kojoj se nalazi naše društvo, moralnu krizu, materijalnu krizu, ali i krizu države.
Da bi se sve to ispravilo, pre svega odgovornost je na dobroj organizaciji države. Svaki stranac koji je 90-ih godina, a i danas imamo dosta primera, prolazio našim autoputevima, verujte mi u najvećem delu slučajeva nije mogao da se isključi sa autoputa ako nije imao navigaciju, jer je većina putokaza tada bila sklonjena sa autoputa, da ne pričam o zaštitnoj ogradi, signalizaciji.
Gospodin Babić, kao predlagač, je pričao o materijalnoj šteti isključivo, ali budući da sam 10 godina rukovodio jednom službom u osiguranju, znam koliko je života izgubljeno zbog krađe, recimo, saobraćajnog znaka „stop“, ili zbog krađe poklopca nekog šahta.
Srpski pokret obnove i DHSS, kao desničarske stranke, uvek su se zalagale za jaku državu, za ozbiljnu državu, za odgovornu državu, za efikasnu državu i njihove službe, ali i za oštru kaznenu politiku. Mi smo država koja često glumi humanost tamo gde humanosti nema uopšte mesta, kao, recimo, sa blagom kaznenom politikom, a tamo gde treba da budemo humani, mi često to nismo.
Mi smo do sada podržavali sve reforme pravosuđa i to sam rekao, gospodine ministre, pre neki dan, upravo zbog toga što smo vrlo hladne glave analizirali stanje u našem pravosuđu.
Recimo, pre započetih reformi 2008, 2009. godine, mi smo imali kaznenu politiku u kojoj je preko 90% trgovaca narkoticima dobilo kazne ispod zakonskog minimuma, preko 85% silovatelja ispod zakonskog minimuma, itd, što je pokazivalo ne samo korumpiranost na relaciji sud – advokat, a često i sudski veštak.
Ja sam, verujem da se mnoge kolege sećaju, i u prošlom sazivu ukazivao na delovanje mnogih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave ovim i sličnim poslovima. Ako odete u neko mesto, posle pet minuta običan građanin može saznati ko se bavi kriminalom, kako možete da uđete sa njima u kontakt, kako možete da zaradite novac, a eto, država i dalje ne reaguje.
Evo, pre neki dan je uhapšena jedna kriminalna grupa u Novom Sadu koja se bavila organizacijom, navodno, povređivanja u javnom saobraćaju, pa su mnogi građani imali, navodno, povrede u javnom saobraćaju i odštetni zahtevi su bili veliki.
Gospodin Vučević, vaš partijski kolega, gradonačelnik Novog Sada, je medijima izjavio da, po analizama koje ima gradska uprava u Novom Sadu, svaki treći Novosađanin je doživeo ujed pasa lutalica.
Novi Sad je, čini mi se, dobro organizovan grad i ono što se može videti golim okom, čini vam se da u Novom Sadu baš ima manje pasa lutalica u odnosu na ostala mesta, ali to pokazuje delovanje organizovanih kriminalnih grupa koje država još uvek nije takla.
Ja sam u prošlom sazivu najmanje pet puta pričao o saobraćajnoj mafiji, o distorzijama vratnog dela kičme, za nekoliko hiljada predmeta u mojoj i osiguravajućoj kompaniji, imali smo možda 10-15 distorzija vratnog dela kičme, a onda negde 2005. godine kada se organizovala prva kriminalna grupa 180, sledeće godine već 250 predmeta, pa puta dvadeset i nešto osiguravajućih organizacija, gruba procena je pokazala da su oni uzeli za nekoliko godina 1,5-2% ukupne novčane mase koja je u opticaju u Republici Srbiji. Uhapšeno je nekoliko tih grupa, ali glavne i dalje ne i glavni bos i dalje radi iste poslove. Šta to dokazuje? Dokazuje da država spava.
Mi smo podržali i izmene Krivičnog zakonodavstva u smislu smanjenja novčane kazne za razbojništvo i evo i dalje u kontaktu s pripadnicima MUP koji se bave na progonom razbojnika, i dalje to smanjenje ima svojih efekata, ali i dalje se pokazuje da se kriminalci hvale policajcima i kažu – skinuo sam u zadnjih tri meseca 10 krivičnih dela.
E sada, da li ćemo mi podržati ove izmene? Podržaćemo sa obe ruke, ali šta nam je još potrebno? Pored kodifikacije krivičnog zakonodavstva, ja sam vamo to pre neki dan kada smo pričali o mreži sudova i ostalim zakonima, rekao da se mi zalažemo godinama jer je, mislim, u Krivičnom zakoniku više od pola članova izmenjeno i on zahteva da se prilagodi svom vremenu, neophodna je i reforma MUP.
Naši građani koji borave u inostranstvu, primera radi u Nemačkoj, videće da je efikasniji rad njihove policije u slučaju kada nekom građaninu na trotoaru se uvodi ulje, nego kod nas u slučaju kada neko uništava, oštećuje ili krade javne uređaje i sve ovo na šta su morale da reaguju i EPS, „Elektromreže“, „Železnice“, „Telekom“, „Putevi Srbije“ i sva ostala javna preduzeća koja upravljaju tim dobrima, postavljaju ta dobra od javnog značaja i bave se njihovim održavanjem.
Pored te surove, velike materijalne štete, ja bih ukazao na ogromnu nematerijalnu štetu, na to da su takve krađe često proizvodile gubitak ljudskih života, invalidnost ljudi, a dešavalo se često da i sami kradljivci nastradaju prilikom krađa jer se penju na velike visine, dolaze u kontakt i sa strujom i sa gasom u želji da što pre završe svoj protivzakonit posao i sami nastradaju.
Mi smo sa danom formiranja ove vlade izneli jedan jasan politički stav da sve ono što je dobro, bez obzira sa koje strane dolazi, mi ćemo to podržati.
Čini mi se da kako vreme prolazi na to stanovište dolaze sve više i ostale opozicione stranke, a ono što je dobro, to je da je i ova vlada, kako vreme prolazi, sve više shvatila da vreme i istorija ne počinju danom formiranja ove vlade i čini mi se da oni oštri tonovi da sve što je bilo do 2012. godine ništa nije valjalo,a sve što je počelo sa danom formiranja ove vlade, sve je Bogom dano.
Čini mi se, i to se primećuje gospodine ministre i u vašem radu, da Vlada, u onim momentima i resorni ministri, kada se upoznaju sa realnim problemima koji su jako složeni i u delokrugu vašeg rada, onda je percepcija onoga što su radile prethodne vlade malo drugačija, a ono što ću ja reći, što smo mi govorili u svim prethodnim vladama, mi vladama od 2000. godine nismo zadovoljni jer nisu odgovorile na osnovne, na ključne zadatke, izuzev poboljšanja međunarodnog pravnog položaja naše zemlje, smirivanja strasti u regionu, uspostavljanja makro-ekonomske sigurnosti, na svim drugim ključnim poljima sve vlade su zakazale.
Šta to znači ako pričamo o krađama javnih uređaja, sredstava, o uništenju objekata itd, šta to znači u praktičnom životu? To u praktičnom životu znači da mi imamo i porast, čini nam se, maloletničke delikvencije. Devedesetih deca uopšte nisu želela u svojim igrama da glume policajce, svi su želeli da budu kriminalci. Kriminalci su tada bili paradržava. Oni su bili glavni i u gradu, često i u državi u manjim mestima, deci su služili kao uzor. Relikte toga zbog jedne užasne antimoralne medijske kampanje sa emisijama koje sam često pominjao „Luda kuća“, „Farma“, „Trenutak istine“, „Veliki brat“ itd, imaju uticaj na vaspitavanje mlađih generacija.
Zbog toga, samo preventivnim pooštravanjem kaznene politike, represivnim delovanjem MUP, organa gonjenja, tužilaštva, suda, neće se postići pun efekat. Ovo je zadatak koji traži ozbiljnu mobilizaciju celog društva, a mi tu mobilizaciju imamo u naznakama i čini nam se ne do kraja.
Ko su najomiljeniji stanovnici kvarta i naselja u Engleskoj? Bobiji, njihovi policajci. Šta imaju od opreme? Notes, zviždaljku i olovku. Kakvo je njihovo delovanje? Ni po babu, ni po stričevima, kako bi rekla zakletva Majke Jevrosime. Imamo slučaj jednog našeg poznatog fudbalera, koji je dao odlučujući gol i prvi put je u Švajcarskoj taj fudbalski klub postao pobednik KUP-a i kada je uveče došao da pozove prijatelje, zviznuo ispod prozora da idu da slave, prišao je policajac, čestitao mu zbog toga što je heroj grada i odmah mu napisao kaznu za remećenje javnog reda i mira i upozorio ga da se nalazi u ozbiljnoj državi.
I sam nekoliko puta, recimo kada sam bio na fudbalskim utakmicama u Nemačkoj, video ozbiljno ponašanje i policije i policajki na granicama u vreme kada je naše granice čuvala vojska. Jasno su vam stavili do znanja da dolazite u ozbiljnu državu, dali vam plan kretanja i ulicu i kako da dođete do stadiona i upozorili vas na eventualne sankcije.
Naravno, bilo je i onih koji nisu poštovali zakone te države, policija je intervenisala posle pet sekundi. Kod nas se dešava da se kradu uređaji, sredstva, znaci, uništavaju objekti od velikog značaja, najčešće, kako je gospodin Babić rekao, prijava protiv NN lica. Efikasan rad policije izostaje, predmeti često zastarevaju ili se odbacuju prijave zbog male vrednosti ukradenih dobara. Ko trpi? Trpe svi. Građani kažu da nemaju poverenja u državu, da država ne deluje efikasno i onda, kako je gospodin Balint Pastor rekao, često se samoorganizuju.
Još ću nešto reći, gospodine ministre. Mi smo podržali i predlog, čini mi se da je Demokratska stranka podnela, izmene Zakona o oružju i municiji. Krivično zakonodavstvo i uopšte zakonodavna materija zahteva da se bude stalno, ona je živa, promenljiva i da prati ono što se dešava u određenom društvu.
Mi smo svedoci da je zaista potrebno izmeniti taj zakon, da je potrebno ozbiljnije psihološko testiranje kod onih koji nose oružje, posebno kod onih koji nose oružje po službenoj dužnosti, čija pravila službe to zahtevaju, jer eto vidite, i one površne analize ukazuju da su često izvršioci tih najtežih krivičnih dela, ubistva ili višestrukih ubistava, oni koji nose oružje, koji treba da nošenjem oružja štite bezbednost i živote drugih, a oni ih eto ugrožavaju, što znači da je i tu sistem zakazao i da nije pravljeno ozbiljno snimanje psihološkog profila ličnosti kojem sme da se dodeli oružje i da se poveri obavljanje takvih poslova.
Zbog toga ćemo podržati ove zakone, a podržaćemo i konvencije o međunarodnoj pravnoj pomoći, sve konvencije i o krivičnim i o građansko-pravnim stvarima. Mi smo svedoci da je Srbija devedesetih bila izolovano ostrvo. Mi nismo bili ni članica Interpola, ni UN. Prekinuli smo bukvalno međunarodnu pravnu pomoć misleći da smo najbolji na svetu, a u stvari smo bili među najgorima na svetu, još su ovde delovanje i glavnu reč vodile organizovane kriminalne grupe.
Pored toga što to ima veliki značaj za učinioce krivičnih dela koji su krivična dela učinili na prostoru Republike Srbije i na prostoru neke druge države, to ima veliki značaj i za gonjenje organizovanih međunarodnih kriminalnih bandi, jer danas u mnogim aspektima od vojne bezbednosti, državne bezbednosti i bezbednosti građana imovine potrebna je saradnja svih država. Zbog toga smo mi uvek glasali za ovu vrstu sporazuma, a da ne pričam o onim jako bitnim životnim stvarima u građansko-pravnim materijama, kada bukvalno građani ne mogu niti svoj jako bitan građansko-pravni zahtev ostvariti i rešiti životni problem bez dobre saradnje i dobre međunarodne pravne pomoći.
Zbog toga, gospodine ministre, meni je drago da je i Ministarstvo pravde, čini mi se, na pravi način lociralo neke od zaista aktuelnih problema u našem društvu, da adekvatno reaguje. Voleo bih da se taj trend nastavi. Što se tiče naše poslaničke grupe, kao i do sada, uvek ćemo u tom delu biti konstruktivni i korektni, bez obzira što smo opoziciona politička stranka. Hvala.