Vreme.

Da li imam još 15 sekundi, izvinjavam se?

Samo požurite, pošto je dva minuta.

Što se tiče novih tehnologija, to sam dužan da kažem i da odgovorim kao neko ko je dužan i ko mora da obezbedi 30 plata svakog meseca, neko ko dolazi iz prakse. Ja sam primenom novih tehnologija u Južnoj Koreji, kada je upitanju upravo kontrola nad gasovodima, upravo imovinom javnih preduzeća, video i uverio se kako to funkcioniše. Dakle, nisam to pročitao ni u jednoj knjizi, nego sam to lično video, a naravno možemo da otvorimo diskusiju po tom pitanju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Prilično me zbunio gospodin Marinković. Ako je stvarno intencija vladajuće koalicije, ili dela vladajuće koalicije da se i u Srbiji smanjuje nezaposlenost kroz povećanu inflaciju, meni deluje da je to suprotno ovom predlogu Zakona o budžetu koji je u dnevnom redu i strategiji za narednih nekoliko godina. Nadam se da ćemo to nekako razjasniti. Ja se nadam da nije. Mislim da to nije dobro, ali da ne otvaramo dalje tu diskusiju.
Gospodine Babiću, možda je to zato što ste vi inženjer a ja pravnik, pa vi imate mnogo više poverenja u snagu KZ, nego što to imam ja. Vi verujete da se mnogo više može rešiti KZ, nego što ja to mislim. Možda ja precenjujem značaj onoga što stoji iza prava u odnosu na vas, ali ne ulazimo dalje u tu diskusiju. Legitimna su oba mišljenja.
Vidite koliko je ovo čudna situacija. Vi ste predstavnik vladajuće koalicije, vi osećate potrebu da sada meni objašnjavate kako niste protiv blokade pruga ukoliko je to u nekoj situaciji u skladu sa zakonom. Ja vam kažem, ja sam uvek protiv blokade pruga i zašto to ne kažemo ljudima? Pomoglo bi ako to kažete ljudima i vi koji ste vlast. Uvek je zabranjena blokada pruga. Uvek je veće ono dobro koje se time ugrožava, to je mogućnost, pravo ljudi da putuju, da saobraćaj funkcioniše, da javni sistem funkcioniše, zašto to ne kažete?
Znate li koliko bi to bilo zdravo za ovu zemlju? Onda se više politički ne bi smo takmičili na tom nivou ko podilazi, podržava ovu vrstu protesta, nego bi smo mogli da razgovaramo na racionalnim, političkim i ekonomskim osnovama, o tome vam sve vreme govorim.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Milutinović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što uđemo u samu suštinu stvari ovog predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika koji je podnela poslanička grupa SNS, milim da treba ipak da kažemo, a što su moje cenjene kolege rekle, par činjenica.
Dakle, na početku treba podvući da raduje da u Skupštini Srbije osim toga što je ona uvek taj protočni bojler i neki filter onoga što predlaže Vlada Srbije, koja je u najčešćem broju slučajeva predlagač kako celovitih zakona, tako i izmena i dopuna zakona, da u ovom slučaju narodni poslanici su inicijatori donošenja izmena i dopuna određenog teksta zakona i to je ono što je pohvalno, to je ono što treba da nas u narednom period, po mom dubokom uverenju i mišljenju, prati.
S tim u vezi, mislim da i predsedavajući, predsednik Narodne skupštine treba da ima mnogo više sluha za određene predloge, zakonske predloge koje su podnele i druge poslaničke grupe.
Već je ovde pomenuto, postoji više predloga, izmena i intervencija unutar krivičnog zakonodavstva koje su druge poslaničke grupe u prethodnom periodu podnosile.
Danas imamo mogućnost da raspravljamo samo o jednom, ali duboko verujem i želim da verujem da je ovo samo početak tog boljeg rada parlamenta u smislu pretresanja zakonskih predloga koji su potekli od strane narodnih poslanika. U značenju toga, pozdravljam ovu inicijativu SNS.
Međutim, takođe je činjenica da smo mi intervencije u krivičnom zakonodavstvu, kako materijalnom tako i procesnom, od 2009. godine, zaista imali nebrojeno dosta, mogu tako reći, za tako kratak vremenski period, a moramo uzeti u obzir činjenicu da je krivično, kako materijalno, tako i procesno zakonodavstvo ipak na neki način sistemsko zakonodavstvo ne samo od države nego i društva. Dakle, određena pravila ponašanja koja treba da budu univerzalna i po kojima će se građani u Srbiji ponašati.
To naravno ne znači da to zakonodavstvo ne treba da prati trend onoga što se u jednom momentu u državi dešava. S tim u vezi, ja ne mogu da kažem i ne može niko da kaže da ovo što ste vi identifikovali kao problem nije zaista realnost i nije nešto što zaista predstavlja određeni problem zbog kojeg trpe ne samo država, ne samo javna preduzeća, nego što se direktno odražava i na građane Srbije, jer kad neko podigne šaht, neko će verovatno tu nastradati, povrediti se, oštetiti svoje vozilo ili na bilo koji drugi način imati problem sa tim.
Naravno, postavlja se isto logičko pitanje zašto, a već je postavljeno ovde, Ministarstvo pravde i državne uprave nije iniciralo promene Krivičnog zakonika na ovaj način? Ovo ne govorim u nameri da omalovažavam predstavnika predlagača, niti sam predlog, već zato što Ministarstvo pravde i državne uprave najviše poseduje određene podatke o potrebama za novim inkriminacijama, za uvođenje novih kvalifikatornih oblika određenih krivičnih dela. Mislim da je po prirodi stvari možda i najpozvanije, jer ima najveće mogućnosti da takve neke stvari predlaže.
Zašto sveobuhvatno treba pristupiti izmenama u krivičnom zakonodavstvu? Problem jeste, iako to nije stav Ministarstva i resornog ministra, da se u izmene ide parcijalno. Mislim da kada se steknu određeni uslovi, a mislim da su se u Srbiji stekli iz više razloga, o tome ćemo konkretno pričati, moglo bi da se sveobuhvatnije priđe izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, konkretno i ovih krivičnih dela. Imali smo u prethodnoj raspravi priliku da diskutujemo o izmenama i dopunama seta zakona o pravosuđu.
Na primer, tada nije ovde stigao predlog izmena i dopuna aktuelnih zakona, na primer o sudijama, a vezano je za jednu, po mom ličnom ubeđenju, diskriminatorsku odredbu, a vezano je za odlazak sudije u penziju, gde se drugačije postavlja stvar u odnosu na druge građane i sasvim sigurno da sudije nemaju pravo koje imaju drugi građani zaposleni u drugim sektorima za odlazak u penziju. To je vezano za one godine staža, ministar me razume, i 65 godina starosti, tako da na taj način sudije nemaju istu mogućnost odlaska u penziju.
Zato je potrebno celokupno sagledati manjkavosti našeg krivičnog zakonodavstva, kako materijalnog, tako i procesnog i pristupiti možda šire ovim celim izmenama. S tim u vezi, raduje me inicijativa Kolegijuma Narodne skupštine, gde su se, pretpostavljam, svi složili oko toga, u narednom periodu poslat je i dopis, koliko čujem, Ministarstvu pravde, da se interveniše, kako u Krivični zakonik, tako i Zakon o krivičnom postupku.
Nas su u prošlom periodu, ovu skupštinu, dakle Narodnu skupštinu, bez obzira u kom sazivu, uglavnom vodili trenuci i javnost u izmene krivičnog zakonodavstva. Ako se sećate, u onom momentu kada je bilo pojačanog nasilja na sportskim manifestacijama, došlo je do određenih izmena krivičnog zakonodavstva. Sada je i ovo nešto što nas inicira i vodi ka tim nekim izmenama. Opet te izmene, ako uzmemo u obzir da je prošao određeni vremenski period, možemo konstatovati da nisu dale baš najbolje efekte, pogotovo u smislu generalne prevencije, ali, da pređemo konkretno o predlogu.
Predstavnik predlagača je po meni dobro obrazložio razloge zašto postoji društvena opasnost za inkriminisanje ovih stvari, zašto postoji društvena neprihvatljivost ponašanja potencijalnih, moramo tako reći, učinioca ovih krivičnih dela, ukoliko ovaj predlog bude usvojen, i to je zaista nesporno.
Ono što vidim lično kao problem i moja poslanička grupa, što zaista nije ni zlonamerno, niti kritički, ali nas uvek iniciraju neke stvari van ovog parlamenta da predlažemo neke izmene i dopune zakona. Na primer, ova problematika u energetici je aktuelna u poslednjih nekoliko nedelja. Neću da kažem da ste vi podneli predlog ovih izmena i dopuna zbog toga, ali to je jednostavno jedna činjenica i nastupi ministarke energetike i nastupi direktora javnih preduzeća i „Železnica Srbije“ su dokaz za to.
Mislim da će način na koji ste pokušali da promenite odredbu člana 204, kojim je regulisana teška krađa, nažalost ugroziti pravu jednakost, s obzirom na ove nove kvalifikatorne okolnosti, a u kontekstu onoga što sam rekao u uvodnom izlaganju. Pod istim tim osnovom i pod istim razlozima, mi možemo da nabrojimo mnogo drugih razloga zbog kojih bih mogli da opišemo te kvalifikatorne okolnosti. Na primer, evo neko je pomenuo zašto se ne uplaćuju doprinosi ili socijalno osiguranje. To je isto, po meni, podjednako društveno neprihvatljivo, kao ono što je tema i predmet ovih izmena i dopuna.
Takođe, mi ćemo ovde imati Zakon o robnim rezervama, o kojem ćemo diskutovati. Postavlja se pitanje - koliko su društveno prihvatljive i određene krađe, koje se u robnim rezervama sprovode? Znate, sve su to životne situacije. To ne znači da vi niste u pravu kada ste ovo predložili. Ali, jednostavno dug je spisak stvari koje je potrebno, tih kvalifikatornih oblika, kako mi to u pravu zovemo, propisati da bi se uspostavio neki balans unutar društva.
Postavlja se pitanje, pošto kao kvalifikatorna okolnost, kao kvalifikovani oblik krivičnog dela ostaje taj imovinski cenzus od 450.000 dinara. Znate, nekada nekome podjednako vredi zlato koje je uzeto, a ne prelazi iznos od 450.000 dinara. Sada je to sve stvar i subjektivnog doživljaja, vrlo često i objektivnog.
Zatim, vaša intervencija u članu 290, to je krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. Naravno, postavljamo pitanje – zašto se i druge vrste saobraćajnica, osim železničkog, na neki način nisu pojavile u ovom zakonu? Vi kažete, vašom intervencijom, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno je propisima. Prethodnici su rekli, izneću vam svoj direktan stav, po meni, ne bi nikad smelo da dođe do prekida železničkog saobraćaja, koji je izuzetno bitan, što zbog transporta ljudi, ali i zbog transporta roba, ali takođe ne bi smelo da se isto dešava ni u drugim vrstama saobraćaja.
Naravno, kada obrazlažemo i diskutujemo o tome da li je neophodne ove izmene usvojiti, a koje sasvim sigurno jesu neka potreba ovog društva, zanima nas da li postoji statistika koliko je identifikovano do sada učinioca ovih ili sličnih dela, bilo da se njihove radnje mogu podvesti pod neko krivično delo, ili pod neki prekršaj?
Ovo vam kažem iz prostog razloga što je to jako bitno da bi se opravdala inkriminacija svega ovoga i onda tu dolazimo na polje generalne prevencije. Dakle, da li ćemo mi, a to je sigurno intencija vas kao predlagača, koliko sam ja shvatio, kroz generalnu prevenciju da pokušamo da učinimo da se učinioci ovih dela, nazvali ih krivičnim sada, ili nazvali iz prekršajnim, udalje od postupanja u tim istim stvarima. Dakle, da ne čine isto, jer krivične sankcije, kao što znate, mogu biti preventivne, ili mogu biti represivne. Dakle, tu se postavlja i pitanje kapaciteta države, da li ona ima sve neophodne kapacitete da dođe do tih učinioca koji će ovim svojim radnjama sada činiti krivično delo i kvalifikovane oblike određenih krivičnih dela.
Vidite, to su već stvari koje su mnogo šire od ove teme o kojoj mi raspravljamo, drago mi je što je tu prisutan ministar pravde. I kriminalistika, kao nauka, i penologija moraju da daju danas odgovore na mnoga pitanja, s obzirom na stvari koje se menjaju u društvu.
Imali primer amnestije. Ova narodna skupština je donela Zakon o amnetstiji, sudovi su postupili po njemu, veliki broj ljudi je pre vremena izašao sa izdržavanja svoje, odnosno skraćeno je vreme izdržavanja krivične sankcije. U praksi, mi koji radimo u pravosuđu znamo koliki je povrat, nažalost, tih ljudi koji su iz zatvora izašli. Dakle, na njih više ni represija, ni ta neka generalna prevencija ne deluje, kao što je nekada delovala na učinioce krivičnih dela. To je zaista mnogo šira tematika kojom treba da se bavimo. Ne kažem da danas mogu da vam ponudim rešenje, ali mislim da bi u narednom periodu trebali da vidimo koji su to alternativni vidovi kako da postignemo isti zajednički cilj.
Naravno, kolega Babić je pomenuo spomenike kao zaštitne objekte ovih izmena i dopuna. Oni su i po sada važećem zakonu isto bili na podjednak način zaštićeni. Naravno da treba osuditi svako nasilje prema bilo kom spomeniku, kao i onom spomeniku na severu AP Vojvodine, kojim su oskrnavljeni spomenici u znak sećanja na žrtve mađarske nacionalnosti.
Javnost zna, građani znaju ko su u najvećem broju slučajeva učinioci onih krivičnih dela o kojima danas pričamo. S tim u vezi je izuzetno bitno da država mnogo više reaguje pre svega u sprečavanju onoga što je danas trend u Srbiji – narastanje broja nehigijenskih naselja i onoga svega što se dešava u tim naseljima, a ponekad reći da se tu vrši samo kriminal je možda i jako slaba reč.
Evo, mogu da vam dam primere, npr. samo u Beogradu u naselju Čukarička Padina od ljudi koji žive u tim nehigijenskim naseljima. To je problem koji je mnogo širi od onoga o čemu danas diskutujemo, a što je problem ovog društva, ove države i tek će sve više i više biti problem ukoliko država svim svojim kapacitetima, počevši od lokalnih samouprava, ali nisu dovoljne samo lokalne samouprave, već i državna intervencija sa najvišeg mogućeg nivoa, dati određene rezultate.
Vi na ovaj način u odredbi 290, zaista verujem da niste imali nikakvu nameru, niti mislite da će doći do povrede Ustavom i zakonom garantovanog prava na štrajk od strane radnika, ali je vrlo moguće da će do njega zaista doći, iako znam i verujem, pričali smo i pre ove rasprave da vaša namera nije da se ljudima onemogući pravo na štrajk, ali ukoliko ovo bude usvojeno, do toga realno zaista može i doći. Šta je činjenica? Radnici u Priboju su blokirali železničku prugu. Njima su juče ili prekjuče uplaćeni doprinosi i socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje. Dakle, vid pritiska je uspeo.
Opet ponavljam, smatram da nikada ne treba blokirati železnicu i bilo koju drugu javnu saobraćajnicu da bi se postigao taj cilj, ali taj cilj je postignut. Oni, bez obzira da li su najavili štrajk ili ne, ukoliko ovo sledeći put urade, učiniće krivično delo. To ne može da derogira odredba Zakona o štrajku. Proverio sam, analizirao sam. Nažalost, izvršiće određene radnje koje ulaze u biće ovog krivičnog dela.
Znam da to nije bila vaša namera. Znam da se možda u praksi neće posezati za tim da oni budu i označeni kao učinioci krivičnog dela, ali za to postoji realna opasnost.
Da zaključim, shvatite da mi suštinski nemamo ništa protiv ovih izmena. U skladu sa tim jeste moja diskusija. One zaista jesu nešto što je problem u našem društvu i što je pokušaj ove Narodne skupštine, a i vas kao predlagača da te stvari pokušamo da otklonimo, da se manje dešavaju u našem društvu i sistemu.
Mislim da treba, i dobro je što je ministar tu, da sveobuhvatnije pristupimo izmenama i dopunama krivičnog zakonodavstva, da na jedan apstraktniji način podvedemo sva ova devijantna ponašanja koja se u našem društvu dešavaju, kao što sam vam nabrojao, u mnogo sektora su stvari iste, a isto su od velikog društvenog značaja i remete red u ovoj zemlji. To je moja najdobronamernija molba i vama kao ministru, ministarstvu, a nadam se da gospodin Babić nije ovo shvatio na bilo koji drugi način. Ovo je zaista u dobroj veri i u konstruktivnoj raspravi sve izrečeno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Poštovani kolega, nadam se o FAP i o Priboju, a FAP predstavlja žilu kucavicu ne samo Priboja, već i celog tog kraja, možemo da govorimo u nekom drugom svetlu, da parlament treba da bude mesto gde ćemo promovisati vrednosti, gde ćemo, kao što je ova Vlada Republike Srbije rešila jedan veliki izazov koji je bio u okviru JAT, a sada Er Srbije, da ćemo govoriti o JAT u afirmativnom smislu, u smislu dobijanja strateškog partnera. Neki koraci vrlo bitni se u tom pravcu i prave.
Ne bih voleo da ova rasprava i parlament služi kako ćemo uniformisati štrajkače, gde ćemo ih uputiti da svoja prava iskazuju. U nekoj ružnoj prošlosti Srbije smo nalazili razumevanje kada su i uniformisana lica izlazila i blokirala i autoput. Zaista ne bih voleo da se vraćamo na to vreme i to razumevanje, ali o FAP i o drugim segmentima naše privrede siguran sam da ćemo u bliskoj budućnosti govoriti u afirmativnom smislu, govoriti o strateškim partnerima koji će doći i pokrenuti proizvodnju, ali i ceo taj kraj.
Što se tiče boljeg definisanja člana 204. Krivičnog zakonika, vi ste imali pravo da podnesete određene amandmane da bolje ustrojite celu tu oblast i ove ideje koje ste imali, ali moje je pitanje i vama i svima ostalima, dok se mi ne dogovorimo za koja krivična dela ćemo menjati Krivični zakonik, ko će biti odgovoran za štetu koju trpe i građani i privreda i javna preduzeća i mi kao društvo? Ko će platiti ceh za inertnost? Ko će platiti ceh da kažemo – e, ko je predlagač svega ovoga, ko će odneti neki politički poen?
Srpska napredna stranka nije podnela ovaj zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog političkih poena. Podneli smo ga zbog života. Podneli smo ga zbog ušteda. Podneli smo ga da se taj novac troši sutra za decu, a ne za dijagonale dalekovoda, da ne gledamo oko sebe, a bilo je situacija kada je bila na granici ekološkog akcidenta koji ne bi mogli da povratimo ni u narednim desetinama i stotinama godina, dok se mi koji se bavimo politikom ne dogovorimo ko će biti pametniji i ko će bolje definisati neki član ili da li smo trebali ceo Krivični zakonik da menjamo ili treba da ga menjamo po segmentima.
Broj procesuiranih ne treba da zna niko ko se bavi politikom, ne treba da znaju ni javna preduzeća. To je stvar MUP, to je stvar pravosuđa. Jedino što mogu da vam kažem, a da je egzaktno i tačno, je da je u periodu od 1. januara 2007. godine do 25. decembra 2013. godine bilo ukupno 10.296 takvih vrsta krađa u okviru „Železnica Srbije“. Koliko je podneto prijava NN lica, a koliko je ljudi uhvaćeno i procesuirano, to ne znam i ne treba da znam.
Još jednu stvar za kraj. Vi ste od skoro kolega narodni poslanik. Poštujem i podržavam vašu agilnost, ali u jednoj stvari sam siguran da ćemo se složiti. To je ono što je bolno za Narodnu skupštinu, ma ko bio na vlasti, a siguran sam da će u budućnosti u ovom parlamentu sedeti neki mlađi, bolji ljudi. Percepcija kod građana Srbije narodnih poslanika je da u parlamentu Republike Srbije sedi 250 ljudi koji znaju da razlikuju crveno od zelenog dugmeta, koji znaju da razlikuju da li će za neki zakon glasati „za“ ili „protiv“. Nažalost, to je tako i tako misle i o vama i o meni. To je žalosno.
Mi svi moramo da radimo na poboljšanju ugleda Narodne skupštine. Moramo da radimo ne u ovakvo polupraznim klupama. Moramo da gradimo kvalitetnu debatu međusobnim poštovanjem, ukrštanjem razmišljanja i ideja, a ne uvreda. Nemojte misliti da sam ja i u jednoj vašoj reči, rečenici, ali i ostalih kolega koji su govorili, video bilo kakvu ulogu, već je samo stvar kako možemo neke stvari pokrenuti u Srbiji i učiniti ih mnogo boljim.
Mislim da parlament Republike Srbije ne treba da bude protočni bojler za predloge Vlade Srbije. Mislim da u parlamentu sedi 250 narodnih poslanika, vrlo pametnih razumnih ljudi, koji mogu da pokrenu neke stvari, a pokretač promena u svakom društvu je parlament. Zašto da to ne bude i u Srbiji? Zašto da je vrednost ovog zakona manja ako je pokrenut samo od poslaničke grupe ili od jednog narodnog poslanika, a ako bi bila pokrenuta u Vladi Republike Srbije, onda bi imala veću vrednost? Mi smo svi deo jednog sistema i ovo treba da bude pravilo, a ne izuzetak.
Srpska napredna stranka je zajedno sa partnerima iz vlasti pokrenula i predložila Zakon o javnim nabavkama, koji je usvojen u našem parlamentu. Usvojeni su neki zakonski predlozi koje je predložio i gospodin Miković. Mislim da to treba da bude pravilo, a ne da kažemo – ovaj zakon neće da bude poštovan zato što ga je pokrenuo parlament, a bio bi poštovan ako ga je pokrenula Vlada. Mislim da je to pogrešno.
Mislim da je zakon jednak i da mi svi zajedno, jer se slažemo o vrednostima ovog zakona, treba sutra samo da kažemo – a koliko će se sprečiti takvih krađa u budućnosti da nam daju izveštaje javna preduzeća.
Koliko smo uštedeli ovakvim zakonskim predlogom? I to je deo kontrolne funkcije koju ima svaki parlament, pa i Narodna skupština Republike Srbije.