Hvala.
Narodni poslanik Marko Milutinović, pravo na repliku. Izvolite.

Razumem mog uvaženog kolegu narodnog poslanika da je nemoguće tokom celog dana imati istu pažnju kada vršimo diskusiju, ali da je sada neko upalio televizor i slušao ovu polemiku koju mi vodimo, mislio bi da ja imam ne znam kakva bitna neslaganja sa onim što ste vi rekli, a vi da ste možda malo više slušali šta sam ja pričao, ne biste imali ni potrebe za pola stvari koje ste rekli, ali dobro.
Nijednog trenutka nisam rekao da vi ovde na bilo koji način prikupljate političke poene. To je jedna neistina. Sve vreme sam pričao kako razumem potrebu za ovim.
Što se tiče amandmana na član 204, pa ne znam koliki bi bio taj amandman kada bismo sada krenuli da nabrajamo sve i svašta. Ja vam o tome pričam.
Pohvalio sam zakonodavnu inicijativu koja je došla unutar Narodne skupštine. Pozvao sam da je bude što više, a ne da neki budu privilegovani, da nekom dođe na dnevni red predlog njegovog zakona o izmenama i dopunama zakona ili novog zakona, a nekom ne. To niste vi uveli. To je ovde uvedeno mnogo ranije. To se slažem. Svi treba da imamo podjednaki pristup zakonodavnoj inicijativi.
I mi smo kao poslanička grupa predložili i zakon o GMO i mnoge druge zakone. U svakom slučaju, više zakonskih predloga smo u poslednje vreme predložili.
Što se tiče FAP, ja sam na FAP ukazao ne da bi na bilo koji način vas kao političku opciju prizvao, najblaže rečeno, na repliku. On je najnoviji primer pojava u našem društvu. Dakle, nebitno, možemo da nabrojimo bilo koju drugu, on je najaktuelniji. Zato pričam, da bi građani razumeli o čemu govorim.
Jednostavno, činjenica je da su ti ljudi izašli i blokirali prugu, da je to izazvalo pritisak na organe rukovođenja preduzeća i na državu i da su njima isplaćeni određeni doprinosi.
Opet vam kažem, ni na jedan način se ne može opravdati blokada nijedne jedine saobraćajnice. To je moj lični stav i to je stav moje poslaničke grupe, a vidim da je i većine narodnih poslanika. Zato nema potrebe da diskutujemo o stvarima oko kojih se svi slažemo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, počeću od Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, o kojem danas raspravljamo i kojem poslanička grupa SPS daje punu podršku.           
Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika ima dvostruki značaj ili, bolje rečeno, ovim izmenama i dopunama se istovremeno postiže prevencija u izvršenju krivičnih dela, ali se takođe predviđa daleko veći stepen represije za učinioce krivičnih dela, koji su do sada bila van domašaja pravde i zakona.
Naime, predloženim izmenama i dopunama obuhvaćena su krivična dela gde se kao predmet pojavljuju kulturna i prirodna dobra, javni uređaji za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas i električnu energiju, sistemi i delovi sistema javnog saobraćaja.
Ovi predmeti nisu bili obuhvaćeni krivično-pravnom zaštitom na potpun i adekvatan način, što je nesumnjivo doprinelo da se učinioci krivičnih dela sve češće usmere na protivpravno oduzimanje upravo ovih dobara. Na taj način se pričinjavala ogromna šteta, ponekad i sa nesagledivim posledicama za preduzeća i ustanove koje upravljaju ovim dobrima.
Izvršenjem krivičnih dela u kojima se kao predmet izvršenja pojavljuju napred navedena dobra, najveću štetu su trpeli građani koji su se neretko pojavljivali kao taoci ugroženih javnih sistema, bez vode, struje i slično, jer su učinioci krivičnih dela krađe i drugih krivičnih dela oduzimanjem javnih dobara, sistema i delova sistema doprinosili pojavi haosa u smislu nefunkcionisanja ili poremećaja u funkcionisanju pojedinih od napred navedenih sistema.
Pre samo par dana u selu Apičići ukradeno je jezgro iz trafostanice. Krađa je izvršena zbog preprodaje bakra iz transformatora, a šteta koja je nastala, pre svega što meštani sela nisu imali struju, a zatim što je moralo da se hitno ugradi novi transformator, je mnogo puta veća od dobiti koju lopovi mogu da ostvare preprodajom tog bakra.
Skoro svakodnevno smo suočeni sa problemima koji nastaju krađom javnih uređaja i dobara. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ suočava se sa neprestanim krađama saobraćajne signalizacije i opreme koja u većem ili manjem obimu traju već duže vreme. Kako ugrožava saobraćaj, tako ugrožava i živote građana.
Kradljivci slivničkih rešetaka i poklopaca šahtova samo u prvih mesec dana ove godine ukrali su 123 slivničke rešetke i 51 kanalizacioni poklopac za beogradskih ulica, čime su doveli u opasnost sve učesnike u saobraćaju, ali i naneli veliku materijalnu štetu.
U protekloj 2012. godini ukradeno je skoro 1300 slivničkih rešetaka i nešto manje od 50 kanalizacionih poklopaca. Pričinjena šteta meri se desetinama miliona dinara.
Beogradski vodovod svakodnevno ima obaveze i troškove zbog učestalih aktivnosti lica koja su od krađe napravili unosan posao i zbog zarade ugrožavaju živote i imovinu građana. Možda je kradljivac poklopaca, kako je to neko rekao danas, sitan kradljivac, ali šteta koja može da nastane za građane, pešake, ne daj Bože za decu koja upadnu u šahtu je neprocenljiva. Zbog toga kazne i za ove tzv. sitne kradljivce moraju da budu mnogo veće i strožije.
U poslednjih nekoliko godina „Železnice Srbije“ meta su lopova koji kradu delove vagona, pruge i signalizacije. Time ne samo da nanose veliku materijalnu štetu, već i ugrožavaju bezbednost i redovnost železničkog saobraćaja.
Meta lopova su svakodnevno i delovi vagona i lokomotiva, bakarne žice i užad, motori, agregati, gorivo, ulja. Od početka ove godine do polovine avgusta bilo je oko 1160 incidenata u kojima je bila oštećena i oprema. Od toga je 901 krađa zbog koje su „Železnice Srbije“ pretrpele štetu od oko 177 miliona dinara.
Lopovi sa stanice odnose sve što se može prodati na otpadima sekundarnih sirovina, uključujući i šine i kablove i sigurnosne uređaje.
Samo da se prisetimo krađe u borskom rudniku. Pošto su lopovi presekli kabl, rudari su ostali neko vreme zaglavljeni u izlaznoj mašini, a krađom kablova direktno su bile ugrožene i pumpe za odvodnjavanje rudnika, pa je najgori scenario, a to je potapanje jame, izbegnut pukom slučajnošću.
Ovo se više ne može ni smatrati samo klasičnom krađom. Nije u pitanju samo ekonomska šteta. Direktno su bili ugroženi životi i dece koja su tog dana bila na praksi u borskom rudniku, ali i životi rudara. U svim ovim krađama učestvuje dobro organizovana ekipa lopova, ako tako mogu da kažem, koja se toliko osmelila da krade u neposrednoj blizini kuća u kojima meštani žive, bez ikakvog straha i za sopstveni život. Reč je o dobro organizovanim bandama, ljudima koji su spremni na sve i svašta. Iz tih razloga su javna preduzeća i pokrenula inicijativu za preciziranje i pooštravanje Krivičnog zakona, koja se odnosi na pooštravanje kazne za krivično delo teške krađe, uništavanje i oštećenje javnih uređaja i ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, kao i dopuna krivičnog dela prikrivanja, kojom se predviđa veća kazna za prikrivanje stvari koje predstavljaju javni uređaji.
Slažem se sa kolegom Pastorom da je krajnje vreme da se u Srbiji uvede princip ili načelo nulte tolerancije za krađu, bez obzira da li se radi o 10 metara kabla ili o poklopcu sa šahte, ili se radi o višemilionskoj krađi, bilo da je materijalno ili u novcu izražena. Jednostavno krađa kao opšte prisutno zlo u svim oblastima i delatnostima mora da bude zaustavljena, pre svega preventivno, a zatim rigorozno sankcionisana.
Sledeći u nizu su predlozi zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Konvencije o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima i Predlog zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu građanskim i trgovačkim stvarima. Svrha tzv. haške konvencije je obezbeđenje da sudska i vansudska akta, koja treba uručiti u inostranstvu, budu dostupna primaocu blagovremeno i da se poboljša kvalitet i organizacija uzajamne sudske pomoći, jednostavnijim i ubrzanijim postupkom.
Određivanjem Ministarstva pravde i državne uprave za centralni izvršni organ, preko kog se odvija pravna pomoć po osnovu Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima, doprineće većoj efikasnosti u pružanju međunarodne pomoći, jer će se na taj način celokupna međunarodna-pravna pomoć, kako po osnovu bilateralnih tako i multilateralnih ugovora odvijati preko jednog organa. To omogućava u značajno meri jednostavniju proceduru i za domaće i za strane organe.
U svojoj diskusiji osvrnuću se i na Predlog zakona o potvrđivanju četvrtog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji kojom se obezbeđuje osnova za jednostavnije procedure ekstradicije, a samo pristupanje protokolu čini još jedan korak bliže za Srbiju ka EU i evropskim vrednostima.
Pitanje izručenja je uređeno brojnim međunarodnim sporazumima. Najznačajnija je Evropska konvencija o ekstradiciji sa pratećim protokolima. Evropska konvencija o ekstradiciji do danas je dopunjena sa tri dodatna protokola. Potpisivanje četvrtog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji je bitno, ne samo što će pojednostaviti proceduru, već je to jedna izuzetno bitna konvencija koja ovim protokolom omogućuje i srpskoj pravdi da za nju ne postoje nedohvatljivi kriminalci. Potpisivanje četvrtog protokola o ekstradiciji podići će saradnju Srbije sa ostalim zemljama EU na jedan viši nivo.
Ugovor između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima bitno će doprineti da se saradnja između naše zemlje i Belorusije podigne na još viši nivo. Podsećam da su bilateralni odnosi između naše dve države uspostavljeni mnogo ranije, tačnije 1996. godine, kada je potpisan Sporazum o prijateljstvu i saradnji, kojim su naši odnosi dobili i na obimu i na značaju.
Takođe potpisani su i sporazumi u oblasti obrazovanja, kulture i sporta. Sporazum Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Belorusije o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Sporazum o saradnji između Ministarstva pravde Republike Srbije i Ministarstva pravde Republike Belorusije. Brojni su sporazumi u oblasti trgovine, turizma, privrede i saobraćaja.
Republika Srbija i Republika Belorusija nemaju zaključen ugovor o pravnoj pomoći, odnosno ugovor kojim bi se regulisalo pitanje pravne saradnje između naše dve države u građanskim i krivičnim stvarima. Između Republike Srbije i Republike Belorusije do sada pravna pomoć nije bila regulisana ugovorom i odvijala se po opštim pravilima iz Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovora o pravnoj pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima iz februara 1962. godine, što je dovodilo do određenih poteškoća u pravnoj saradnji između naše dve države.
Saradnja Srbije i Belorusije je u svim oblastima sve više izražena i sve češća, kao i pravni kontakti koje naši građani ostvaruju. Pored toga kriminal kao društvena pojava prisutan je i u Srbiji i u Belorusiji. Zaključivanje, ovog ugovora, o kojem danas diskutujemo, nastavak je dobrih i prijateljskih odnosa naše dve zemlje i predstavlja obostrani interese da se unapredi saradnja u oblasti pružanja pravne pomoći, ali i u drugim oblastima čime će se olakšati i ubrzati pravni saobraćaj između dve države i garantovati pravna sigurnost fizičkim i pravnim licima i jedne i druge države.
Opšte odredbe Ugovora odnose se na obavezu ukazivanja pravne pomoći, pravni zaštitu i slobodan pristup sudovima i drugim organima, obim pravne pomoći, organe komuniciranja, uputstvo za sačinjavanje zamolnica itd. Potvrđivanjem ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima doprineće stvaranju još efikasnije, povoljnije i konkretnije saradnje između Srbije i Belorusije.
Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće set predloženih zakona. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas raspravljamo o više zakona, međutim, najviše ću se zadržati kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
S jedne strane, kada sam video poslaničku inicijativu, bio sam srećan i zadovoljan pošto se pokazuje inicijativa narodnih poslanika i to je dobro. To je čak odlično.
Međutim, s druge strane, tužan sam što narodni poslanici dobijaju dokumente od glavnog predlagača zakona, a to je Vlada Republike Srbije. Jedan takav dokument je stigao krajem prošle kalendarske godine, 28. decembra u Narodnu skupštinu.
Tu je jasno rečeno da će biti tokom 2013. godine od strane Vlade predložen zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Rok za to je bio mart 2013. godine. To možete da vidite iz svojih papira na 249 strani plana rada Vlade za 2013. godinu.
Pošto je to bio kraj marta, ovo mogu da shvatim jedinu kao neuspelu prvoaprilsku šalu, jer od marta koliko je meseci prošlo. Debelo smo zašli u novembar i takav predlog od Vlade nije došao. U tom smislu mogu da razumem napor jednog broja narodnih poslanika da krenu u nešto što je pitanje da li znaju dobro, jer normalno je za očekivati da u jednoj sređenoj zemlji Vlada ipak ima određene resurse da i takav predlog zakona učini nešto boljim i sveobuhvatnijim
Do toga nažalost nije došlo. Dođemo u situaciju da 23. oktobra stigne Predlog zakona koji brže bolje stigne u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, apsolutno protivno članu 154. Poslovnika, da treba 15 dana da bude u skupštinskoj proceduri.
Slažem se, usvojen je zahtev za hitni postupak, ali vidite, od 23. oktobra, do danas 7. novembra nismo dobili izveštaj Vlade o samom Predlogu zakona. U normalnim situacijama po članu 155. Poslovnika Narodnoj skupštini nadležni odbor i Vlada dostavljaju izveštaj odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine. Setimo se kada smo započeli ovu sednicu.
Mi do današnjeg dana nemamo mišljenje Vlade, da nam kaže valja li ovo ili ne valja. Smatram da Vlada sa svim resursima, u okviru kojih je i Ministarstvo pravde i državne uprave, verovatno može da se izjasni i da kaže – valja ili ne valja. Ja sam očekivao da i Vlada učini takav napor kao što smo učinili mi, narodni poslanici, da da određeni predlog za popravljanje ovog predloga zakona.
Sigurno je da Vlada ima veliki broj pravnika na raspolaganju koji mogu da sagledaju sve moguće posledice i sve mogućnosti za primenu i sadašnjeg Krivičnog zakonika. Naime, sve ovo što je predloženo u sadašnjem Predlogu, u smislu mogućnosti procesuiranja, i dan-danas postoje mogućnosti procesuiranja svih onih koji izazovu opštu opasnost, svih onih koji izvrše krivično delo krađe, svih onih koji unište i oštete javne uređaje, svih onih koji ugroze javni saobraćaj.
Istina, Predlogom zakona se predviđa određeno pooštravanje, ali, treba da se pitamo da li je u dosadašnjem periodu došlo do primene zakona koji trenutno važi? Jer, ukoliko neko ošteti dalekovod, a istovremeno ukrade kabl, da li se tu onda radi i o sticaju dva krivična dela i znatno oštrijem kažnjavanju? Pričam ovde kao pravnik, ne kao inženjer, nego kao pravnik koji se dobrim delom svog profesionalnog angažmana bavio upravo krivičnim pravom.
U samom tekstu Predloga zakona ima dosta nedoslednosti. Samo ću se osvrnuti na krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine: u članu 278. sadašnjeg KZ predviđen je poseban vid kažnjavanja ukoliko je delo učinjeno iz nehata; u članu 279, uništenje i oštećenje javnih uređaja, takođe; u pogledu izazivanja opasnosti, neobezbeđenje mera zaštite na radu, takođe; u pogledu nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova, takođe; oštećenje brana, nasipa, vodoprivrednih objekata, takođe. Imamo situaciju da u Predlogu zakona jedan institut, znači - mogućnosti blažeg kažnjavanja za krivično delo učinjeno iz nehata, se praktično briše. Nemamo izjašnjenje Vlade da li to treba ili ne treba.
U tom smislu, pozivam vas da kada predlažemo zakone, da dobro izvršimo analizu da li je u svakoj situaciji potrebno i moguće nešto regulisati i bez donošenja zakona? Jer, to nam je obaveza, i iz Rezolucije o zakonodavnoj politici, koju je usvojila Narodna skupština. Zatim, da vidimo kakva je analiza efekata propisa, odnosno da li se sadašnji zakon primenjuje i iz kojih se razloga eventualno ne primenjuje i da li je potrebno nešto menjati? Da smo sve to uradili i da smo ceo taj red poteza izvukli, moguće je da bi došli do drugačijeg zaključka.
Ne sporim ja pravo narodnih poslanika da daju predlog, ne sporim pravo da traže pooštravanje mogućnosti kažnjavanja, ali tražim da i svi drugi učesnici u zakonodavnom procesu budu bar toliko ozbiljni. Ja ovde direktno prozivam Vladu Republike Srbije koja nije učinila ni taj napor da nam se do današnje sednice pismeno izjasni u pogledu Predloga zakona koji ima nekoliko članova. Smatram da to nije bio ogroman napor za Vladu, naročito imajući u vidu da je grupa poslanika ponela teret predlaganja Krivičnog zakona jer Vlada to nije učinila čitavih sedam meseci.
Shvatam ja potrebu poslanika da zabašure nešto što Vlada nije uradila, ali dajte onda da Vlada uradi taj napor i da nam se izjasni, upravo zato da bi nama poslanicima bilo lakše. Više ljudi više vidi. Mi smo se potrudili kao poslanička grupa DS da damo veliki broj amandmana na ovaj mali broj članova, upravo pokušavajući da se definiše i ono što nije bilo možda na adekvatan način definisano, a to je pitanje eventualnog poremećaja u životu ljudi da se to označi kao značajan poremećaj u životu građana, isto kao što smo tražili vraćanje instituta posebno propisivanja za nehatno izvršenje krivičnih dela.
Ukoliko je Predlog zakona, a ne bih hteo to da verujem, samo pretnja onima koji bi da štrajkuju na železnici, smatram da i dosadašnja zakonska rešenja, naročito u smislu onoga što sada važi u pogledu krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, to i dalje stoji. I dalje postoji formulacija: „i drugi sličan način ugrozi javni saobraćaj“. Moglo je da se navede – železnički saobraćaj, kanalski saobraćaj, kanalom Morava-Solun, danas-sutra, jer, ako pravimo zakon, pravimo ga za 10-15 godina.
U svakom slučaju, smatram da kada predlažemo zakone, ne smemo da to radimo neozbiljno. Ja očekujem da ako budete određivali pauzu do nastavka dalje današnje sednice, da učinimo napor, da zamolimo one koji sede u Nemanjinoj, da nam se izjasne u pogledu samog Predloga zakona, da bismo imali izričit stav Vlade u pogledu samog predloga zakona, u pogledu konvencija i drugih predloga koji se raspravljaju u okviru zajedničkog načelnog pretresa.
Poslanička grupa DS podržava ove predloge zakona. Hvala.

Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine Mikoviću, cenim vaše pravničko i advokatsko znanje, poštujem, ali sam se trudio ovih 10-15 minuta, verujte, s pažnjom sam vas pratio, video sam samo formu, formu i formu. Suštine nije bilo. Da li je mišljenje ili ovaj predlog zakona ušao u Narodnu skupštinu Republike Srbije elektronski ili na ulaz iz Kosovske ulice ili na Glavni ulaz, da li ga je pogledala pravnica iz Vlade na drugom spratu? Ne vidim šta je to suštinski i krucijalno bitno ako se kaže da nije obavezno mišljenje Vlade već odbora, što je urađeno. Bili ste na tom odboru.
Meni su do ovog trenutka došla dva amandmana poslaničke grupe DS. Ne vidim da je to taj veliki broj amandmana. Obaveštavam vas ako ne znate da su to dva amandmana. Poštujem različito mišljenje i verujem da će se odbor, ali i poslanička grupa SNS kao predlagač, izjasniti o tim amandmanima. Unapred ne mogu da kažem ni da ćemo ih odbiti, ni da ćemo ih prihvatiti. Zaista ćemo razgovarati u narednim danima o njima. Ali, taj veliki broj amandmana su dva amandmana.
Sve što ste rekli je forma. Verujem da i forma treba da se ispoštuje, ali bih više voleo da vi i ja polemišemo sada o vrednosti koju će ovaj predlog zakona doneti, o tome kako ćemo možda sutra zajedno da tražimo izveštaje od Vlade i javnih preduzeća kolike su to uštede napravljene u tim javnim preduzećima, a ne da li je ovaj zakon ili su amandmani voženi „Jugom“ ili kombijem ili kod koga su završili. To je čista forma, koja, verujem, ne zanima ni građane Srbije, a ne treba da zanima ni parlament.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Upravo uz pokušaj da se ni na koji način pežorativno ne odredim prema predlagačima ili o samom predlogu, da se ni na koji način ne odredim jače u odnosu na činjenicu da na sam Odbor za pravosuđe, kao matični odbor, i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na obe sednice sam bio, nije došao predlagač zakona, da bi ga pitao i da bi sve ovo što sam u plenarnom zasedanju pomenuo raspravili. Niti je došao predlagač, niti je došao prvi potpis. Bilo je pokušaja da neki drugi poslanici preuzmu ulogu koju ne mogu da preuzmu i da brane predlog zakona, ali očigledno to dovoljno pokazuje odnos predlagača prema institucijama Narodne skupštine. 
U svakom slučaju, pokušavam kao pravnik da ocenim i tu situaciju da, ukoliko neki inženjer predlaže zakon, ne može apsolutno sve da zna. Ali, upravo zato sam hteo da ukrstimo poglede već na odboru. To je bilo nemoguće, zato što niste došli. Ima ljudi koji su prisutni u sali, koji su bili na tom odboru, a vi niste došli, niti je rekao neko - hajde da pomerimo, pa da to sve raspravimo na odboru. Upravo zbog toga smo u situaciji da danas pokušavamo da govorimo o tim stvarima. Elementarna stvar da bi se nešto raspravilo u Skupštini je procedura. Ukoliko se čak ni to ne ispoštuje, kako očekujete da diskutujemo o tome u samoj primeni Krivičnog zakona sa vama ovde, a da pre toga ne raspravljamo o tome na odboru? Mislim da je to iluzorno.