Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik iz Kraljeva želim da postavim pitanje u ime 1300 stanara naselja u Dositejevoj ulici u Kraljevu. To je radničko naselje koje su izgradili radnici Fabrike aviona Kraljevo i „Magnohroma“ i to naselje je pogođeno takođe zemljotresom koji se desio 3. novembra 2010. godine u Kraljevu. I pre tog zemljotresa u tim zgradama stanari, pre svega radnici navedenih preduzeća, su živeli u izuzetno teškim uslovima, nedostojnim savremenog čoveka.         Gospodo narodni poslanici, drage kolege, dovoljno je reći da je u tim zgradama postojao i dan danas postoji jedan jedini toalet po spratu i da taj jedini toalet koristi više porodica.
Vlada koju je predvodila DS je još krajem te 2010. godine, posle tog događaja, kada je postalo jasno da je nemoguće revitalizovati, odnosno rekonstruisati to naselje i te zgrade, donela odluku da se uđe u aranžman sa Centralnom bankom Saveta Evrope i Evropskom investicionom bankom i da se aranžmanom sa ove dve institucije iz sredstava koja su već bila namenjena, između ostalog, i za ove namene, obezbede sredstva za urbanu regeneraciju ovog naselja, čime bi se rešio problem još jednog dela iz Jug Bogdanove ulice, građana koji takođe žive u nedostojnim uslovima.
Pokrenute su procedure aktivnosti da se prikupi zaista obimna dokumentacija. Vršeno je anketiranje građana, vršene su provere, imovinsko-pravni odnosi su rešavani i posle tog dugog postupka, prikupljena je značajna dokumentacija.
Kada je donošen budžet za 2013. godinu, Vlada je pokušala da izbaci garanciju za izgradnju, odnosno regeneraciju ovog naselja i u budžet za 2013. godinu nije bilo predviđeno da se obezbede sredstva, odnosno garancija za urbanu regeneraciju.
Nakon reakcije građana Kraljeva, javnosti, nas iz DS, tadašnji ministar finansija i Odbor za finansije su prihvatili amandman i taj aranžman je unet u budžet za 2013. godinu. Nastavljene su aktivnosti finalizacije ovog projekta. Prikupljena je sva potrebna dokumentacija. Bilo je tu dosta problema. Menjali su se zvaničnici i u CEB. Konačno, kada je završen sav taj obiman posao, delegacija CEB je boravila u Kraljevu, u gradskoj upravi i konstatovala da je prikupljeno sve što je potrebno da bi oni odobrili prenos sredstava.
Dana, 1. novembra ove godine, dakle, pre neki dan, Velimir Ilić je prilikom posete Kraljevu rekao da on neće potpisati ovaj sporazum zato što, navodno, su stanari pohlepni i ne mogu da se dogovore oko toga ko želi da živi u prizemlju. To je bio jedan besmislen odgovor zašto nema potpisivanja ovog ugovora, kako nema projekta. Pri tome zna da je za projekat potrebno skoro milion evra da bi se on izradio, jer je u pitanju velika kvadratura i zaista je onda potpuno jasno da ne postoji politička volja da se ovaj problem reši.
Imali smo ovakav problem i prošle godine. I tada je tadašnji ministar finansija pokazao razumevanje. Ta garancija je uvrštena u budžet.
Dobili smo Predlog budžeta prekjuče. U njemu nema garancije 1.300 stanovnika naselja u Dositejevoj ulici. Zato ima novca za razne druge nepotrebne stvari i to je ono što mi iz DS tvrdimo mesecima, da se novac nepotrebno troši, da se pozajmljuje. Pozajmilo se preko pet milijardi do sada, a taj novac je otišao u neku besmislenu potrošnju, u neke megalomanske projekte koji nikada neće biti završeni.
Podneo sam amandman na ovaj predlog budžeta za 2014. godinu i tražio da se ova garancija uvrsti u njega.
Vladu Republike Srbije pitam ko je doneo odluku, odnosno ko je ovlastio Velimira Ilića da odbije potpisivanje ovog aranžmana i ko je oduzeo mogućnost građanima Dositejeve ulice da žive normalno? Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jovana Mehandžić Đurđić, Gordana Čomić, Olgica Batić, Ivan Bauer i Neven Cvetićanin.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuje i mr Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5, 14, 15, 16, 17, 41. i 42. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 5, 14, 15, 16, 17, 41. i 42, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, koji imate u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika; Predlogu zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima; Predlogu zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima i Predlogu zakona o potvrđivanju Četvrtog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji.
Istovremeno vas podsećam da je Vlada, pisanim putem, povukla iz procedure Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.
Da li predlagač narodni poslanik Zoran Babić i predstavnik predlagača Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, SNS je u skupštinsku proceduru uputila Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Na ovaj način želimo da ukažemo na sve probleme i štetu koju izaziva krađa na elektroenergetskim, telekomunikacionim, vodovodnim sistemima, ali i sistemima javnog saobraćaja.
Smatramo da Srbija kao društvo ne sme da okreće glavu na drugu stranu kada naiđemo na vodovodni ili kanalizacioni šaht sa kojeg je ukraden poklopac. Smatram da ne treba da ostanemo nemi ili da uputimo jednodnevnu osudu kada nestane spomenik mađarskim žrtvama u Subotici. Ne smemo da ostanemo nemi i bez odgovora da i jedan spomenik bude i završi isečen na nekom otpadu zbog sitne zarade onih koji nemaju svest o značaju i kulturnih dobara i dobara pod zaštitom, ali i o značaju imovine javnih preduzeća i šta ta imovina pravi i znači za građane Republike Srbije.
Šteta koja se na taj način čini može biti direktna i ona je merljiva, a iznos sredstava, a u izveštaju četiri javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, koje posedujem i koje sam doneo, ti iznosi su zaista poražavajući.
Javno preduzeće „Elektromreže Srbije“ su za četiri godine imale direktnu štetu od 23.193.782 dinara samo u krađamo na trafo stanicama Javnog preduzeća „Elektromreže Srbije“. Taj trend krađa je iz godine u godinu sve veći i veći.
Na ovaj način SNS želi da mobiliše naše društvo. Zbog toga smo došli u parlament sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika da bi promenili kaznenu politiku, da bi zatražili podršku svih političkih stranaka u ovom parlamentu, da bi zatražili podršku celog našeg društva, jer jedino na taj način, jedino mobilizacijom možemo ova sredstva zadržati u javnim preduzećima i zadržati kao imovinu države Srbije i svih njenih građana, ali i da ne budemo bruka da u jednoj zemlji spomenici završavaju na otpadima.
Ovo nije jedini izveštaj. Javno preduzeće „Elektromreže Srbije“ su samo kroz krađe dijagonala, a to su čelični L profili imalo direktnu štetu od 91 milion dinara za period od 2008. i za prvih šest meseci 2013. godine. Krađa tih dijagonala, odnosno čeličnih L profila je dovela do pada dalekovodnih stubova koji se desio na dalekovodnom pravcu Šid – Martinovci i na dalekovodnom pravcu Sokobanja – Aleksinac, kada su pala četiri dalekovodna stuba.
Zbog krađe nekoliko dijagonala, zbog zarade od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada dinara, ako se zarada može zvati krađom ili krađa zaradom, nastao je pad dalekovodnih stubova. Na taj način hiljade i desetine hiljada građana Srbije su ostali bez struje, bolnice su ostale bez struje, ljudi koji su se lečili u tim bolnicama, životi su im bili izrizikovani.
Da li odgovor našeg društva treba da bude muk ili promena Krivičnog zakonika? Na ovaj način mnogi koji su se takvih dela odnosno nedela latili su rizikovali svoje živote. Mnogi su, nažalost, i ostajali bez života u krađi bakarnih kablova u trafo-stanicama. Nisu rizikovali samo svoje živote, rizikovali su živote i onih koji su se u tom trenutku nalazili u okolini, a to su mogli biti obični ljudi, građani Srbije. Eksplozija i uništavanje jedne trafo-stanice od 440 kilovata, trafo postrojenja, šteta Elektroprivrede Srbije, a na taj način i cela privreda i cela država, ima gubitak od jednog miliona evra.
Elektroprivreda Srbije, takođe u rastućem trendu, od 2008. godine i sva zavisna preduzeća, odnosno preduzeća čiji je osnivač Elektroprivreda Srbije, tu mislim na Elektrodistribuciju Beograd, Elektrosrbiju, Jugoistok i Centar, imali su direktnu štetu od krađa na postrojenjima u iznosu od 349.265.120 dinara. Jedan od najvećih gubitaša je javno preduzeće Železnica Srbije, ima najveće gubitke od krađa.
Za proteklih šest godina u 10.296 identifikovanih i utvrđenih krađa, šteta koju su Železnice Srbije pretrpele su u iznosu od milijardu 553 miliona 622 hiljade dinara. Telekom takođe ima velikih problema sa krađama opreme. Ta krađa može biti krađa podzemnih instalacija, krađa nadzemnih instalacija i krađa na stanicama MTS-a.
Hiljade građana Srbije je u 21. veku, zbog krađe nekoliko metara bakarnih žica, ostajalo danima bez internet konekcije. To je najbenignije. Šta ćemo sa važnim sistemima odbrane, policije, koji su na taj način ostajali bez pristupa informacionim sistemima?
Sve ovo je samo zbog blage kaznene politike. Do sada su takvi slučajevi bili procesuirani po čl. 203. i 204. Krivičnog zakonika, odnosno kao krađa i teška krađa. Podnošene su krivične prijave i za krivično delo oštećenja ili uništenja javnih uređaja iz člana 279. Krivičnog zakonika, ali za ista nisu pokretani postupci iz razloga što nisu kumulativno ispunjeni uslovi koji čine biće ovog dela. Neretko se dešavalo, iako su te prijave najčešće podnošene protiv „nn“ počinioca, ali čak i onda kada su direktno bili zatečeni u vršenju ovog krivičnog dela, neretko se dešavalo da istog dana budu i pušteni na slobodu i da se istog dana vrate na isto mesto da završe onaj posao koji su nekoliko sati pre toga započeli.
Srpska napredna stranka predlaže promene u čl. 204, 221, 279, 280. i člana 290. Krivičnog zakonika. Želimo da pošaljemo jasnu poruku svima koji se nalaze u tom lancu ishrane, od onih koji su direktni počinioci i direktni izvršioci, koji će tih nekoliko metara kabla ili taj poklopac, kanalizacioni ili vodovodni, ili taj spomenik, neće ga odneti kući, ne treba im, odneće ga na neki otpad i zbog nekoliko hiljada dinara, zbog neodgovornih lica koji rade na tim otpadima, koji su vlasnici tih otpada, mi imamo situaciju kao što je sada.
Na ovaj način, predlažemo da se jasnom i ozbiljnom kaznenom politikom kazna za direktne izvršioce tih krivičnih dela poveća i da bude u intervalu od jedan do osam godina, a za one koji prikrivaju, koji otkupljuju, preprodaju i učestvuju u tom lancu ishrane, nazovi ishrane, da im bude predviđena zakonska kazna od šest meseci do pet godina.
Srpska napredna stranka traži i očekuje podršku svih poslaničkih grupa u parlamentu Republike Srbije, ali tražimo podršku u našem društvu da za ovakva dela odnosno nedela ne okrećemo glavu od njih, nego da zajedničkim akcijama ovaj trend zaustavimo i u najvećoj mogućoj meri smanjimo.
Ono što je za mene lično bilo poražavajuće kada sam čitao izveštaje ova četiri javna preduzeća, kada sam video da je taj nivo krađa u nekoliko proteklih godina i na ovaj način ne optužujem nikoga, ni one prethodne, ni ove sadašnje, ni one buduće, jer znam sigurno da su sve učinili da do toga ne dođe, ali je poražavajuće lično za mene bilo – da li smo morali da budemo neodgovorni, da li smo morali da zatvaramo oči pred nekoliko milijardi dinara koje su potrošene da bi se sanirale direktne štete od krađa na tim postrojenjima? Zar taj novac nije mogao da se upotrebi na bolji način? Zar tim novcem nisu mogle da se naprave škole, vrtići, otvore nova radna mesta, vodi bolja socijalna politika? Osim što smo vratili nazad te „el“ profile ili te poklopce, ali bez jasne zakonske poruke, bez jasne mobilizacije našeg društva, oni koji su jednom to uradili, radiće i u budućnosti.
Ja vam se zahvaljujem i nadam se da ćete u Danu za glasanje podržati ovu inicijativu SNS koja je životna i u interesu svih građana Republike Srbije.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, od 16, 17. veka se sve više misli, piše i govori o tome da je osnovna svrha postojanja države zaštita interesa građana.
Zbog toga smatram da je izuzetno značajno što će se za nekoliko dana izmeniti Krivični zakonik. Želim da dam nedvosmislenu podršku Predlogu zakona koji je podnet od strane poslaničke grupe SNS.
U kasnijem toku moje diskusije ću postaviti nekoliko pitanja i predsedniku poslaničke grupe SNS i uvaženom ministru - zašto se na dnevnom redu Narodne skupštine nalazi samo ovaj Predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a ne i predlozi izmena i dopuna Krivičnog zakonika podnetih od drugih opozicionih poslaničkih grupa? Želim da podsetim Narodnu skupštinu, doduše nisam ovih dana proveravao, ali po mom sećanju, u ovom trenutku u skupštinskoj proceduri postoji najmanje tri predloga o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a sve te predloge su podneli poslanici koji pripadaju opozicionim poslaničkim grupama.
Da se vratim na predmet ove današnje diskusije, a to je Predlog zakona podnet od strane poslaničke grupe SNS. Savez vojvođanskih Mađara, podržava proširivanje inkriminacije teške krađe iako je ukradena stvar javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu gasa, električnu ili drugu energiju ili uređaja sistema javnog saobraćaja i veza, bez obzira na vrednost ukradene stvari.
Mislimo da u svim slučajevima kada su objekti krivičnog dela ovi navedeni predmeti, ove navedene stvari društvena opasnost tog krivičnog dela ne mogu da se dovedu u pitanje bez obzira na materijalnu vrednost ovih predmeta, odnosno ovih stvari. Zbog toga smatramo da ste vi u pravu gospodine Babiću kada kažete da treba poslati jasan signal potencijalnim učiniocima tih krivičnih dela, a i dosadašnjim učiniocima krivičnih dela, a pored toga i javnim tužiocima, odnosno sudijama koji donose presudu vezano za takva krivična dela. Naravno, moramo govoriti i o budućnosti, jer se krivični zakonik ne može i ne treba, ne sme se retroaktivno primenjivanu.
Znači, u budućnosti će se na drugačiji način tretirati ova krivična dela ukoliko su predmeti razni infrastrukturalni objekti bez obzira na materijalnu vrednost ukradenih stvari, odnosno objekata.
Isto tako, moram da kažem radi istine i preciznosti, da vam se iskreno zahvaljujem što ste spomenuli spomenik ukraden pre nešto više od dve nedelje u Subotici. To je spomenik podignut 1944. godine u Subotici u znak sećanja na nevine žrtve, civile, mađarske, srpske, hrvatske i jevrejske i nemačke pripadnosti koji su pogubljeni bez bilo kakve sudske presude 1944. i 1945. godine. To je ili to je bila „Ptica slomljenih krila“, to je ime, naziv spomenika.
Radi istine moram da kažem da je i do sada važeći Krivični zakonik predviđao, odnosno predvideo krađu spomenika kao tešku krađu bez obzira na materijalnu vrednost spomenika, odnosno kulturnog dobra kako je to formulisano u Krivičnom zakoniku. Prvo sam pomislio da će se ovo rešenje uvesti ovim izmenama i dopunama zakona, ali to nije tako.
Znači, do sada važeći i krivični zakoni koji danas važe predviđa da se učinilac krađa spomenika kazni zatvorom od jedne do osam godina, bez obzira na materijalnu, to podvlačim, bez obzira na materijalnosti vrednost spomenika. Bez obzira na to, ova rasprava je odlična šansa da se pošalje signal i potencijalnim učiniocima krivičnog dela teška krađa, kada je predmet, kada je objekt krađe spomenik. Nadam se da će svi shvatiti da će država odlučnije da se obračunava sa učiniocima tih krivičnih dela, a to se naravno odnosi i na krađu raznih infrastrukturalnih objekata, a oni su predmet izmena i dopuna Krivičnog zakonika.
Apsolutno pozdravljamo i izmene u odnosu na krivično delo uništenje ili oštećenje javnih uređaja i na krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, kao i na krivično delo prikrivanja.
Znači, još jednom podvlačim, mi ćemo u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune zakona, ali isto tako ostaju pitanja, a nadam se da ona neće biti tretirana kao retorička pitanja i da ćemo dobiti odgovor od gospodina ministra – zašto su ove izmene i dopune zakona podnete od strane jedne poslaničke grupe? Zašto kada su ovi problemi toliko veliki i duboki i kada su već prisutni dugi niz godina. Zašto Ministarstvo pravde nije reagovalo u prethodnom periodu. To pitanje nije postavljeno samo gospodinu Selakoviću, sadašnjem ministru u Vladi Republike Srbije nego i bivšim ministrima u prethodnim Vladama Republike Srbije.
Mi mislimo da je trebalo mnogo ranije reagovati i izmeniti Krivični zakonik, jer mi smatramo da Krivični zakonik u jednoj državi treba da bude u skladu sa realnim potrebama, sa realnim životom. Nije normalno, stvarno nije normalno da se ugrožava bezbednost građana Srbije zbog krađa raznih šina, veza, šrafova itd.
Malopre sam spomenuo da postoji prema mom znanju još najmanje tri predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u skupštinskoj proceduri u Narodnoj skupštini. Nameće se pitanje šta će biti sudbina tih predloženih izmena i dopuna. Jedna poslanička grupa je predložila na primer da se na drugi način definiše krivično pravni institut nužna odbrana. To nije naša poslanička grupa, ali znam da postoji jedan takav predlog za izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Naša poslanička grupa je predložila izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i dopunu Zakona o javnom redu i miru. Znam, gospodine Selakoviću, da taj zakon ne spada u vašu nadležnost nego u nadležnosti MUP, ali mislimo da treba izmeniti i Krivični zakonik i Zakon o javnom redu i miru u interesu toga da imovina svih građana Republike Srbije u potpunosti bude zaštićena.
Mi predlažemo, poslanička grupa SVM predlaže da se i u Srbiji uvede tzv. na čelo nulte tolerancije za krađe. Mislimo da treba zaštititi u potpunosti imovinu građana Srbije, da je to glavna svrha postojanja svake države i da ne možemo ostajati nemi u situaciji kada našim sugrađanima svakog dana ulaze u dvorište, pogotovo, u staračka domaćinstva, kada se krade sve i svašta i to se događa iz dana u dan, ali se na to ne gleda kao na sticaji krivičnih dela. Zbog toga su naši sugrađani na teritoriji čitave Republike Srbije ogorčeni, plaše se, u strahu su i jednostavno država treba da pošalje jasan signal i treba da zaštiti imovinu tih građana Republike Srbije.
Mislim, da je materija krivičnog zakonodavstva jedan živ organizam i da bi trebalo pokrenuti sveobuhvatnu reformu našeg krivičnog zakonodavstva, jer su određena rešenja u mnogome anahrona. Spomenuo sam i krivično pravno regulisanje instituta nužne odbrane. Spomenuo sam i sitne krađe. Imamo ogroman problem sa maloletničkom delikvencijom, to naravno nije predmet samo Krivičnog zakonika.
Smatram da svi mi u državi treba da budemo svesni toga da je zaštita ljudskih prava, naravno, neprikosnoven cilj i da treba da bude jako važan cilj svima nama, ali ljudi od, recimo 13 godina, danas nisu na istom stupnju psihofizičkog razvoja na kojem su bili trinaestogodišnjaci pre 30 ili 40 godina i da su u današnje vreme učinioci određenih krivičnih dela, veoma teških krivičnih dela, a pre 30 ili 40 godina je iz raznih razloga bilo nezamislivo da ljudi od 12, 13 godina izvršavaju tako teška krivična dela. Država ostaje nema a građani jednostavno nisu zaštićeni.
Mislim da je generalna prevencija jako bitna i da zbog toga podržavam sve one koji kažu da treba učiniocima i potencijalnim učiniocima poslati jasne signale.
Da se vratim malo na ovaj naš predlog zakona podnet 8. marta tekuće godine. Mi predlažemo da se uvede nulta tolerancija za krađe. Znamo, zna i Vlada Republike Srbije odnosno predstavnici Vlade Republike Srbije odlično da su građani, bez obzira na nacionalnu pripadnost i bez obzira na kom području Republike Srbije žive, počeli sa samoorganizovanjem protiv učinilaca tih tzv. sitnih krađa.
Mi mislimo da je to izuzetno opasno i to osuđujemo i uvek ističemo da smo mi apsolutno protiv samoorganizaovanja građana i uvođenja tzv. civilnih straža. Isto tako, ljudski ne treba se čuditi ako građani iz dana u dan osećaju na svojoj koži da država ne reaguje, onda traže neka druga rešenja. Ovim ni malo ne opravdavam samoorganizovanje i osnovanje civilnih straža.
Ja ovom prilikom ponovo apelujem na građane da to ne čine i osuđujem sve one koje organizuju iz nekih dnevno-političkih potreba civilne straže ali molim gospodina ministra i Narodnu skupštinu da reagujemo na ove pojave i da učinimo nešto u interesu toga da imovina građana u potpunosti bude zaštićena. Znate odlično šta kažu građani. Veoma je pozitivno što je Vlada javno rekla da neće biti tolerancije za utaju poreza, neće biti tolerancije za kod korupcije, ali zašto onda država, odnosno predstavnici države gledaju skrštenih ruku što građanima ulaze u dvorište i što im ukradu svakog dana ili svakog drugog dana nešto u vrednosti od 3.000 ili 4.000 dinara.
U ovom momentu u Srbiji živo oko pola miliona penzionera koji imaju primanja ispod 15.000 dinara. Moram da kažem, zarad istine i to da je veoma dobro što na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara, izmenjen, krajem prošle godine Krivični zakonik i da smo taj limit kod sitnih krađa smanjili na 15.000 na 5.000 dinara. Mislili smo da će to biti dovoljno, ali praksa pokazuje da to nije dovoljno. Zbog toga mi na to gledamo kao na međukorak i apelujemo na sve poslaničke grupe kao i na Vladu, prvenstveno da uvedemo tu nultu toleranciju za krađe.
Ako je u Austriji taj limit ispod kojeg javni tužilac ne reaguje po službenoj dužnosti 100 evra, ako je u Estoniji 64 evra, ako je u Mađarskoj i u Litvaniji predviđeno rešenje koje mi predlažemo da do određenog limita učinilac goni po službenoj dužnosti za učinjen prekršaj a iznad tog limita za krivično delo, ako je u Norveškoj taj limit 275 evra, ako se u Rusiji goni po službenoj dužnosti svaka krađa bez obzira na vrednost, onda mislim da je nedopustivo da u Srbiji imovina građana ne bude u potpunosti zaštićena. Mi smo obavili razgovore sa svim poslaničkim grupama još u martu, niko nije rekao da je protiv ove inicijative, ovog predloga apsolutno nam nije bitno da li će Narodna skupština usvojiti ovu našu inicijativu ili će ovaj predlog podneti Vlada, o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa jedne strane i Zakona o javnom redu i miru sa druge strane, ali apelujemo još jednom, podvlačim na sve da se ovo rešenje dovede u sklad sa realnim životom i sa potrebama svih građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, kao predlagač. Izvolite.

Zahvaljujem na pitanjima koja je gospodin Pastor pokrenuo.
Slažem se i da ova inicijativa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika trebao da bude usvojen znatno ranije. Siguran sam da i u ovom trenutku, kada mi polemišemo o ovim promenama, da je neki infrastrukturni objekat u Srbiji na meti. Siguran sam i da do trenutka do kada ovaj zakon ne bude i usvojen da će i privreda i javna preduzeća na taj način, i svi građani Republike Srbije trpeti određenu štetu.
U skupštinskoj proceduri je nekoliko inicijativa za promenu Krivičnog zakonika. Skupštinski kolegijum je zajednički uputio jedno pismo, dopis Ministarstvu pravde, gde Ministarstvo pravde obaveštavamo o tim inicijativama sa jednim jasnim pitanjem – da li ćemo svim tim izmenama i dopunama Krivičnog zakona govoriti parcijalno ili će one biti u sklopu jedne opšte promene KZ.
Mislim da je ovaj drugi put mnogo lakši, mnogo bolji, nego što bi to bila parcijalna promena. Naravno da sada vaše pitanje može da bude, zašto niste čekali da i ovo bude u društvu svih tih promena, ali argument je bio u mojoj prvoj ili drugoj rečenici. Dok sada raspravljamo o ovome i dok te promene KZ ne budu došle na red, a verujem da će doći na red jako brzo, Republika Srbija će trpeti štetu.
Verujem da će ove promene doživeti podršku u parlamentu Republike Srbije i verujem da ćemo takvom kaznenom politikom demotivisati sve one koji su se takvih stvari latili u Republici Srbiji, kao što sam siguran da, vi ako dobro znate, jer vaš parlamentarni rad je mnogo duži od mog, a to je da svaki narodni poslanik ili grupa narodnih poslanika mogu da podnesu inicijativu za usvajanje određenog zakona.
Naravno, u svemu ovome ne bih umanjio ulogu javnih preduzeća koja imaju direktnu štetu od vršenja ovih krivičnih dela, da je najveći deo inicijative došao iz javnog preduzeća „Elektromreže“ Srbije, i iz javnog preduzeća „Elektroprivreda“ Srbije i iz „Telekoma“ Srbije, a siguran sam da ovakve izveštaje mogu da daju sva javna preduzeća, bilo da su osnivači republika, opština ili grad, bez obzira ko voljom građana vodio ta javna preduzeća ili te opštine.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću. Ni u jednom trenutku, ja nisam doveo u pitanje zašto se ovaj vaš predlog nalazi na dnevnom redu. Ni u jednoj svojoj rečenici nisam doveo u sumnju da se radi o predlogu koji je izuzetno bitan za sve građane Republike Srbije, kao i za privredu i zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune KZ,koje je vaša poslanička grupa predložila.
Samo sam istovremeno želeo da ukažem na problem koji postoji i očekujem i to ne tražim za uzvrat, ali očekujem da će i poslanička grupa SNS podržati našu inicijativu, odnosno predloge za izmene i dopune zakona, da bi imovina svih građana Republike Srbije bila zaštićena, a to očekujem i od drugih poslaničkih grupa. Ovo nije u interesu Mađarske zajednice, ovo nije u interesu građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, nego svih naših sugrađana.
Zbog toga još jednom apelujem na sve poslaničke grupe, kao i na Vladu Republike Srbije da u najskorije vreme izmene i dopune zakona koje je poslanička grupa SVM predložila, nađu na dnevnom redu i budu usvojene, jer za nas, još jedanput podvlačim, je apsolutno prihvatljivo da to bude predlog Ministarstva pravde, odnosno Vlade. Apsolutno je prihvatljivo da to bude predlog članova ili Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ili Odbora za pravosuđe i lokalnu samoupravu.
Mi, jednostavno, samo želimo da imovina građana bude zaštićena. Mislim da ni ta dela protiv građana, protiv imovine građana nisu manje društvene opasnosti, nego ove o kojima ste vi razmišljali predlagajući ovaj predlog i zbog toga se nadam usvajanju i ovih drugih izmena. Hvala.