Molim vas samo da umirite moje kolege narodne poslanike i da mi to vreme ne računate.
Trudio sam se tokom prvog dela moje diskusije da budem nežan, naročito prema mom prijatelju iz vaterpola, mislim da mi je to obaveza kao prijatelja. Istina, dužnost mi je da kao narodni poslanik jasno ukažem na sve ono što je bitno za rad Skupštine.
Pokušao sam onako kako nas Banaćane uče, da vrlo pitomo i fino ukažem na određene značajne bahatosti u proceduri koje su se pojavile. Vidim da sam za to napadnut, ne može biti strašnije. Činjenica je da smo sada dobili informaciju da je ovaj predlog zakona napisan znatno ranije od 23. oktobra.
Ako je znatno ranije, što se onda tražila hitna procedura, što se nije ostavilo 15 dana da budemo u prilici svi mi da vidimo, da konsultujemo i Vladu i sve one koji mogu da doprinesu da bude bolji tekst. Negde tu nije istina ili da li je zakon bio napisan ranije ili da li je potrebna hitna procedura. Hajde, dogovorite se.
E sada, mi smo pokušali da razmotrimo ovaj zakon i imali nekoliko komada, nekoliko puta smo se sastajali, između ostalog 31. oktobra je bila prva sednica Odbora za pravosuđe, gde sam se nadao da ćemo stići do te tačke dnevnog reda, nismo stigli, ali nije bilo predstavnika predlagača.
Dalje, 4. novembra bila je ponovo sednica Odbora za pravosuđe, a kasnije Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i nije bilo predstavnika predlagača.
Vidite, taj koji je pisao ovaj materijal je napisao – saglasno članu 151. stav 5. Poslovnika, za predstavnika predlagača određen je narodni poslanik Zoran Babić. Pretpostavljam da taj koji je određen, pretpostavio sam do danas, da taj zna šta piše u članu 151. stav 5. a to je – ako je predlagač zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti nadležan predstavnik predlagača, a ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.
Na sednicama odbora, niti je bilo prvog potpisanog, niti je bilo predstavnika, a predstavnik je trebao da dođe, ne prvo potpisani, nego predstavnik, ok i to nije urađeno.
Da smo bili u prilici tada da razgovaramo, tada bi mogli da tamo razjasnimo da ni u samom zakonu ništa novo, kako se kaže, nije targetirano.
To sve postoji, samo što su sada u članu 279. uvedena dva oblika krivična dela. Jedan oblik koji se nikada neće desiti i drugi oblik koji će se desiti. Pozivam sve vas da ispratimo ovo i da vidimo svu stručnost ili nestručnost u pogledu ovoga.
Verujte mi, u prvom delu diskusije nisam hteo da ulazim u taj deo, ali ja sada moram da govorim i o meritumu i da pokažem praktično suštinu.
Kaže – ko uništi, ošteti, izmeni, učini neupotrebljivim ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu energiju ili uređaj sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delova tih uređaja, kazniće se zatvorom.
Onda se kaže – ako je delom iz stava 1. ovog člana prouzrokovan poremećaj građana i funkcionisanja privrede, odnosno javnog saobraćaja, kazniće se strožije.
Sada mi objasnite da li igde postoji da se uništi sistem ili deo tako važnog sistema, a da ne prouzrokuje poremećaj u životu građana i funkcionisanja privrede.
Mi smo do sada to imali kao jedan stav. Sada su razdvojeni u dva stava gde se praktično krivično delo iz prvog stava nikada neće desiti, jer ako nema poremećaj kakvo je to krivično delo u pogledu ovoga, da li postoji krađa u toj drugoj, par rukavica, a to je regulisano drugim krivičnim delom? Briše se ukoliko je delo učinjeno delo iz nehata, mogućnost blažeg kažnjavanja.
O tome sam ja hteo da razgovaram na odboru, da ukažem da popravimo, da bez obzira da li postoji stručnost ili ne postoji stručnost i kolika je stručnost, da više ljudi više vidi. Ja bih vrlo rado na sledećem Odboru za pravosuđe, ukoliko je moguće, popravio i sadašnji tekst zakona i ovo što je Srđan Milivojević, bez obzira što po struci nije pravnik, ali je ukazao na krađe na grobljima. To treba da uđe i da u živa posebnu zaštitu i to je dobra ideja. Dobro je da se na plenarnoj sednici o tome razgovaralo. Postoji mogućnost da se popravi.
Konačno, još jednom da ponovim da u dokumentu, koji nam je svima dostavljen, onaj fini, ugojeni dokument, 28. decembra 2012. godine, nama je naša Vlada obećala da će do marta meseca, znači do marta, da će biti kao akt koji Vlada predlaže Narodnoj skupštini u proceduri, Predlog zakona o izmenama i dopunama KZ. Nema opravdanja da je kasnije Strategija usvajana, to je jula učinjeno. Rok je bio mart. To je bila neuspešna prvoaprilska šala, što Vlada to nije učinila tada do 1. aprila, ali sve to pokazuje da očigledno kod nas svako radi ono što ne treba da radi, a oni koji imaju obavezu nešto da rade, to ne rade. Kako moj uvaženi kolega kaže – hajdete da radimo onako kako treba. Hvala.
