Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege, čuli smo zaista inspirativne govore ovde danas, pri čemu predstavnici pozicije nekako imaju potrebu da nam čitaju članove kao da ministar to već nije efikasno učinio, čini mi se, ali to je sada moja lična opservacija.
Ono što je sigurno je da danas u Srbiji živimo u dosta drugačijoj atmosferi nego pre samo nekoliko godina ili pre dve godine. Poštovani predsedniče Vlade, mislim da ste potpuno svesni koliko je Srbija zaista u jednom merljivom smislu skliznula u opštoj bezbednosti. Mislim da to nažalost pokazuju i konkretni brojevi. Naime, broj ubistava samo za pet meseci ove godine je duplo veći nego prošle godine. Imamo divljenje raznih, kao što ste i vi primetili i o tome javno govorili, huliganskih kriminalnih grupa po našim ulicama.
Broj ubistava, silovanja, razbojništava se prilično povećao. Nikada nismo dobili procenu Ministarstva prave o korelaciji ishoda sa brojem puštenih kriminalaca kroz amnestiju od 2.500 ljudi. Generalno naši ljudi, a naročito roditelji se osećaju vrlo nebezbedno. Znam da pripadnici MUP čine šta mogu u jednoj situaciji koja nije ni blizu idealne. Znam da njihova materijalna situacija, a naročito onih koji su na ulici, nije idealna. Znam takođe i za planove da im se ukine onaj bonus od 10.000 dinara. Znam takođe i to da imaju problema sa opremom. Znam takođe i to da u bilo kojoj demokratskoj državi ovakav talas kriminala, nasilja desi u trajanju od godinu dana, da bi premijer dao otkaz ministru unutrašnjih poslova, što možda i vi možete da učinite.
Ono što je važno da nas reći da raspravljamo o dva predloga zakona koji posle dugo godina pokušavaju da regulišu jednu oblast koja je potpuno neregulisana i tu zaista imamo jedan zakon džungle i vi ste o tome govorili. Moram da kažem, ova dva predloga zakona imaju jako puno manjkavosti. Mi iz DS smo ohrabljeni onim što ste rekli da će veliki broj amandmana biti usvojen. Ako bi to zaista bio slučaj to bi u značajnoj meri doprinelo poboljšanju kvaliteta ovog teksta koji je nama dostavljen, a koji ne mogu da neprokomentarišem.
Činjenica je da se ovim predlogom zakona o detektivskoj delatnosti i Zakona o privatnom obezbeđenju daju se ovlašćenja privatnim obezbeđenjima i pravo na zaštitu lica imovine i detektivskim agencijama da preduzimaju istražne poslove tj. radnje u okviru detektivskih poslova. Daje im se mogućnost za držanje i upotrebu oružja, a sa druge strane praćenje fizičkih lica svim dostupnim sredstvima. Fizički i tajno praćenje, prisluškivanje itd. Daje se mogućnost provere identiteta, privremenog zadržavanja ovih lica, što je novina, upotreba sredstava za vezivanje, upotreba fizičke sile itd.
Zašto su ovi zakoni neadekvatno regulisani tj. predlozi koji su nama stigli za ovu oblast? Prvo i osnovno, ove agencije mogu osnivati i poslove obavljati i lica sa kriminalnim dosijeom. Molim vas predsedniče Vlade da prvo ovu stvar eliminišete. Imamo situaciju da nekoliko desetina hiljada koji rade u ovom sektoru, među kojima ima dosta onih vrlo sumnjive prošlosti, kroz ovako nejasno definisan član, se omogućava ne samo da rade ljudi sa kriminalnim dosijeom, već da te agencije osnuju ljudi sa kriminalnim dosijeom. Kada kažem kriminalni dosije mislim na krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Smatramo da je to apsolutno nedopustiva situacija. Tu nema ograničenja. Dakle, kriminalac koji je osuđen na kaznu zatvora od recimo 20 godina može biti osnivač agencije ili zaposlen kao radnik obezbeđenja.
Deluje, i kada bih bio ciničan, a nisam, da je to pokušaj radnog zbrinjavanja onih koje ste pustili kroz amnestiju.
Da li tim ljudima treba dati legalnu mogućnost da nose oružje, da upotrebljavaju silu ili prate određeno lice? Naravno da ne.
Ne manje bitno, ovim poslom po Predlogu zakona, kako ste nam dostavili, mogu se baviti lica koja su otpuštena iz policije zbog povrede službene dužnosti pravosnažnom odlukom nadležnog organa. Dakle, policajcu koji je ostao bez posla recimo zbog primanje mita, preterane upotrebe sile, ugrožavanja ugleda službenog lica itd. S obzirom da unutrašnja kontrola, kako smo čuli, ima svega 50 članova koji apsolutno ne mogu da pokriju tu oblast, imate državnog sekretara koji ima dva metra visine i koji je bio inspektor u MUP, a koji ne može da pokrije nijedan slučaj i da ga izvede do kraja, što je sramotno.
Nama se čini da će ove agencije postati na neki način legalizovana baza za ljude o kojima smo govorili, sa kriminalnom prošlošću, i pitanje je zaista ko može imati poverenja u takva lica među našim građanima?
Nama se čini i plašimo se da se možda na neki način prave paralelne, ako hoćete parapolicijske strukture, kojima će MUP dati licencu da rade to što rade. Možda bi to bio slučaj da smo mi do kraja uređeno demokratsko društvo sa jakim institucijama. Međutim, nažalost, nismo. Mi podržavamo regulisanje ovog pitanja, da budem potpuno jasan, ali mi ne podržavamo da takva lica, o kojima sam govorio, sa kriminalnim dosijeima i prošlošću, mogu obavljati ovaj veoma delikatan i odgovoran posao.
Mi tražimo, gospodine predsedniče Vlade, da se prihvate naši amandmani kojima se onemogućava da se ovim poslom bave lica koja su osuđivana za krivična dela, koja se gone po službenoj dužnosti i lica kojima je radni odnos u policiji prestao usled teške povrede službene dužnosti.
Nije nam jasno kome bi bilo u interesu uopšte da se prihvati zakon u obliku i formi koju ste nam dostavili. Smatramo apsolutno neophodnim da se promeni kroz amandmanski proces i drago nam je ako to mišljenje delite sa nama.
Zakon o privatnom obezbeđenju u članu 50. definiše da privremeno zadržavanje nije detaljno uređeno. Postoje opasnosti od zloupotrebe. Kako službeno lice procenjuje da neko vrši krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti na licu mesta? To je jako diskutabilno. Da li će imati kapacitet i, ako hoćete, znanje i iskustvo? Imamo tu ljude iz tih struktura, iz prošlosti i ljude koji su dobro obavljali posao, neka se zapitaju - kako taj čovek koji je dobio licencu uopšte ima bilo kakvo bazično znanje da to odredi? Šta znači da se lice lišeno slobode mora odmah predati policiji, a ako ne može da ga preda policiji, odmah će o tome obavestiti policiju? Pazite vi to. Ne mogu da ga predam policiji, pa ću obavestiti policiju da imam nekog u podrumu, ali evo, ne mogu danas, nemam goriva, od nedelje ću ga isporučiti. To je potpuno neprihvatljivo, skandalozno rešenje.
Znam, smeju se tu neke moje uvažene kolege. Ja se ne bih našalio, ali ću reći da to malo podseća na otimanje odbornika i poslanika možda, u budućnosti, pa onda kada ne možete da naklopite vlast u Srbiji, vi otmete nekog i sklopite vlast, ubedite ga da mu je važnije da radi u javnom preduzeću, nego da bude član DS.
Kako ćemo znati da li je to lice zadržano danas ili juče ili pre tri dana? Kada vidimo ko sve može biti osnivač i radnik, imamo zaista veliku dilemu oko svega toga.
Upotreba oružja, kaže – u slučaju nužne odbrane i krajnje nužde. I ovde se postavlja pitanje kredibiliteta lica koje može da puca iz pištolja.
U članu 65. ipak se daje mogućnost - u izuzetnim slučajevima upotrebe rotacionih svetala. Zar nam nije dosta rotacionih svetala ovih dana na službenim vozilima? Samo u Vrbasu ste imali 22 vozila, od toga četiri puta Kancelariju za KiM ste slali u Vrbas u kampanji, kao da je Vrbas na KiM. Ali, onda smo čuli da je morao Zelja da ide tamo.
Mislim da je potpredsednik Vlade, Vučić više puta javno govorio o problemu da se upotreba svetala ograniči, čini mi se na predsednika Vlade, ministra odbrane. To znači, gospodine Dačiću, da biste vi imali dva para tih svetala, kao MUP i kao predsednik Vlade. Mislim da je to isto ovaj član 65. Smatram da treba da se eliminiše.
Do sada, kako ste i sami rekli malopre, ja sam zahvalan na tome, ove agencije imaju 50.000 komada naoružanja. MUP Republike Srbije ima, ispravite me ako grešim, 53.000 komada naoružanja. Znači, vodite za 3.000 komada oružja u odnosu na privatne parapolicijske snage koje mogu, nažalost, postati partijske, kako smo videli na lokalnim izborima.
Naši građani imaju nešto preko milion registrovanih komada oružja, a 944.000, kako se procenjuje u MUP, ilegalno drže oružje. Sada vi pogledajte ovu situaciju. Otvarate ovo tržište dublje, više, regulišete ga samo u određenom delu, kroz licence, nemate kriterijume kako će se obučavati, nemate kriterijume ko će ih obučavati, na kakvim poligonima, osim da će to uraditi ministar unutrašnjim poslova kroz svoj pravilnik. Ovo je suviše ozbiljna stvar, po nama, da bi ostala tako fluidno da lebdi u vazduhu, u situaciji kad imamo dva miliona komada oružja u Srbiji.
Ali, nije vam smetalo, ne vama, nego gospodi iz većine, da bilo kada padne vama na pamet da naš predlog zakona, tj. izmenu Zakona o oružju i municiji, stavite na dnevni red, kao i 12 drugih predloga zakona DS. Nećete, prosto vam ne pada na pamet, a imamo svaki dan nova ubistva. Mi tražimo da se reguliše ko u Srbiji može da ima oružje. Šta je tu loše? Treba nam još jedno masovno ubistvo u Srbiji da se setite šta smo vam predložili. Opet je ovo bila, gospodine predsedniče, idealna šansa da to spojimo i opet je propuštena šansa.
Kada bi se uvažili predlozi DS, ne bi mogao bilo ko da ima pištolj u ovoj državi, nego bi morao da prođe zaista ozbiljne provere i to učestale, da bi bio u toj situaciji.
Inače, 150 miliona evra trenutno je vrednost usluga agencija, dok je nivo poverenja građana u ove agencije samo 25%, 44% građana Srbije smatra da ove agencije ni na koji način ne doprinose bezbednosti građana Srbije.
Mislim da možemo da pričamo i o Zakonu o detektivskoj delatnosti, koji se, po nama, donosi u situaciji kada samo špijunska oprema u Srbiji može da se nabavi za 30 evra. Ni na koji način i dalje ne regulišete kontrolu te prodaje, ko koga sluša u senci paušalnih procena, da preko 400.000, ne verujem lično u to ali vidim da ima dosta u medijima, 400.000 ljudi se u Srbiji sluša, na ovaj ili onaj način i na nelegalan način.
Ovde imamo zaista ozbiljan problem zaštite građanskih sloboda i prava i ličnosti. Čak se i mnoga ustavna načela dovode u pitanje u Zakonu o detektivskoj delatnosti. Inače, ja pitam, pošto niko živ ovde ne spominje bilo kakvu proveru – da li i dalje vlasnici privatnog obezbeđenja, tj. agencija ili više njih, mogu da budu firme u vlasništvu kriminalaca, kako sada imamo, kao što su „Total sekjuriti“ i Agencija „Polito“? Prva je registrovana u stanu Darka Šarića, a druga je u vlasništvu izvesnog Laze Bombaša iz Valjeva. Da li vi mislite da predlog koji ste nam dostavili ovako nešto onemogućava? Ne. Dakle, morate usvojiti amandmane, da se ovako nešto ne bi dešavalo.
Smatramo da je jako štetno da policajci u svoje slobodno vreme rade za agencije za obezbeđenje, jer time dolaze u ozbiljan sukob interesa. Njihovo nisko materijalno stanje nije razlog da ih guramo u šake ljudi sumnjive prošlosti i sadašnjosti, ljudi sumnjivih poslova, i da naši policajci koji časno rade svoj posao moraju da budu izbacivači po splavovima u Beogradu. Onda imamo neželjene scene ubistva, kao što se nedavno desilo, tragične situacije. Da li je normalno i prihvatljivo da ljudi iz Žandarmerije i SAJ ili Interventne jedinice MUP Srbije rade za privatnike u obezbeđenju splavova, da bi zaradili za neki život? Tako nešto, po nama, je potpuno neprihvatljivo.
Da to sve funkcioniše na ovaj način, mi ne bismo imali scene na derbiju kakve smo imali sada, između „Crvene zvezde“ i „Partizana“, gde nam je goreo stadion i gde je, kako se kaže – redarska služba zatajila. Ko je u toj redarskoj službi? Da li je normalno i moguće da policajci pokušavaju da obezbede red, da uvedu neku normalnost u potpuno nenormalnoj situaciji i da tamo sa druge strane vide svoje kolege? Da li se u Srbiji u ovom trenutku zna zaista ko je na kojoj strani?
Da li se u Srbiji danas zaista zna kakvih struja nerazumevanja i međusobnog podmetanja ima u Ministarstvu unutrašnjih poslova? Malo se smirila priča sa gospodinom Veljovićem, ali neke stvari se nastavljaju kroz tabloide. Jedan drugom podmeću, jedan drugog sapliću i jedan drugog raspliću. Istovremeno imamo samo najave od ove Vlade da će se nešto uraditi. Najave, najave, najave.
Gospodo, nema razgovora sa kriminalcima i huliganima. Vi ste, gospodine predsedniče Vlade, dobro rekli, ta stvar se, nažalost, može rešiti silom. Ne vidim kako drugačije primeniti zakon od strane onoga ko jedino u ovoj državi ima monopol na primenu fizičke sile. To je država sama, tj. njeni organi, a u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova. Niko drugi to ne može.
Međutim, nažalost, pali ste vi više puta na ispitu. Vi znate i sami da je to tačno. Jer, ako su nam oni ljudi koji su rekli – ne može biti „Parade ponosa“ u Beogradu, pa posle otišli i rekli – ne može biti izbora u Kosovskoj Mitrovici, sutra će da nam kažu – ne može biti izbora na Voždovcu, zato što ovi u Voždovcu nisu patriote jer ne vežbaju na našim patriotskim spravama za vežbanje na Voždovcu. To ide dotle da će sutra neko da nam broji ponovo krvna zrnca ovde. Vi to ne smete dozvolite, gospodine predsedniče Vlade. To je vaš mandat. Takve stvari treba da se onemoguće i ti ljudi da se stave u zatvor, gde im je i mesto.
Završavam sa molbom da zaista ozbiljno razmotrite naše amandmane, da poslušate apel, pre svega roditelja i građana ove zemlje koji su jako zabrinuti za svoju bezbednost, da ljudi u MUP dobiju pristojne prinadležnosti od kojih mogu da žive, kao i normalnu opremu, da se izborite da im se taj bonus ne ukida, naročito onima koji su na ulici, da naši policajci ne budu ničiji portiri, da nam kursadžije ne vode najvažnije službe u zemlji i da ova zemlja najzad stane na čvrste i stabilne noge, za šta smo mi sigurno, nažalost, da sa ovom vlašću ne može nikako. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Samo želim da podsetim gospodina Stefanovića, jer pretpostavljam da danas govori kao šef poslaničkog kluba, a ne kao politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, ili se možda varam, pošto ne znam dokle će trajati ta njegova funkcija i da li je u sukobu interesa ili ne. Nije to kritika njemu, to je kritika Ministru spoljnih poslova. Pošto je on malopre rekao da bi premijer trebao da smeni ministra unutrašnjih poslova, ja isto tako mislim da bi on kao šef poslaničkog kluba najveće opozicione partije trebao da smeni zbog pogrešne politike, kako on kaže, političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova. Ali, to nije najbitnije zbog čega sam se javio.
Javio sam se zbog toga što ovo možete, gospodine Stefanoviću, da pričate nekom drugom, a meni ne možete, jer smo zajedno bili na vlasti u protekle četiri godine. Ako smo pali na nekom ispitu, padali smo zajedno. Ako smo nekoga glorifikovali, to smo radili zajedno. Ako smo negde grešili, grešili smo zajedno. Ovaj zakon je bio u proceduri 2011. godine, usvojila ga je vaša i naša Vlada i bio je u skupštinskoj proceduri ovde. Vraćen je zbog primedbi. Ja sam rekao sam da se vrati zato što je poverenik imao primedbe na tekst zakona i on je vraćen. Sličan je tekst bio i tada.
Prema tome, ove primedbe koje sada imate, trebalo je tada da pročitate taj predlog, mislim da bi bilo korisnije. Mogli smo za ove dve godine da nađemo neko bolje rešenje. Očigledno je da je tada zakon bio dobar jer smo ga predlagali sa aspekta vlasti, a sada nije jer ste u opoziciji. Meni je svejedno, ja sam vlast bio i tada i sada. Ali, morate malo da gledate i vodite računa kada govorite da znate šire okolnosti u kojima se vodila politika u tom periodu.
Prvo, nisam se bavio pravdom i pravnim pitanjima. U to vreme je uneta institucija brisanja iz evidencije krivičnih dela i rehabilitacije. Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da vodi evidenciju krivičnih dela, odnosno osuđivanosti, nema pravo više po tim zakonima kada nastupi zakonski rok rehabilitacije. Kako vi mislite da to može da prođe u ovim organima koji se bave zaštitom podataka o ličnosti? Kada govorite o tome, pogledajte širinu problema.
Mi smo predložili bezbednosne provere. Mi ne možemo da napišemo da ne može onaj ko je osuđivan. Zašto? Zato što nemamo više tu evidenciju. Zato što ste nam naložili da MUP mora da izbriše tu evidenciju. Nemojte da nam donosite pet zakona u isto vreme koji nam različito naređuju. Ministarstvo pravde takođe ne vodi tu evidenciju. Sada se u skriningu ne zna, nijedno ministarstvo neće da odgovara na ova pitanja. To je problem, dame i gospodo poslanici. To je problem.
Stoga, molim vas, nemojte da zato prigovarate onima koji su pisali ovaj tekst. Oni su napisali ono što je jedino moguće u trenutnom pravnom sistemu Srbije, a to je da će se kroz odgovarajuće bezbednosne provere utvrditi da li odgovarajuće lice ima uslove da bude to što jeste, za šta se i prijavilo. Druge mogućnosti nema, osim izmene Zakona o krivičnom postupku i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Koliko je ispravno to što smo usvojili takve druge zakone, ne želim sada da odgovaram na ta pitanja. Ali, još jednom ponavljam, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti zabranjuje Ministarstvu unutrašnjih poslova da izdaje bilo kakve informacije drugim organima. Na primer, kada parking servis traži podatke - čiji je auto koji je registrovan, mi ne smemo da damo podatke. Kada traže matični broj, ne smemo da damo podatke. Takođe, adresu - ne smemo da damo podatak, kao i poreski obveznici itd.
Molim vas, nemojte da stavljate MUP u poziciju za koju nije kriva. Apsolutno se slažem sa vama, onaj ko je osuđivan ne može da radi i ne treba da radi u ovim službama. To je nesporno, ali ne možemo mi sada da kršimo druge zakone koji su doneti, da bismo izašli u susret ovome što vi govorite, jer to jednostavno neće biti moguće, pašće nam ovi predlozi zakona.
Da li je to dobro ili nije dobro? Još jedom vam ponavljam, ne znam da li me pratite, ako je neko osuđen za lakše krivično delo posle dve godine nastupa zastarelost i policija ga više nema u krivičnoj evidenciji. Takav ste zakon doneli, u vaše vreme, gospodine Stefanoviću. Nemojte sada da govorite o nečemu što nije realno. Hajde da promenimo ako mislite da to ne treba, jednostavno drugačije nije moguće.
Ne prave se nikakve paralelne strukture, nema potrebe za tim, niti će bilo ko dozvoliti, jer iz ovoga… vi govorite, sada iz toga proističe, vidite kako ste vi sada političku teoriju napravili. Teoriju da zato što ne stoji to, da ne može onaj koji je krivično osuđen, namerava se sada koji su i osuđivani mogu to da rade, i tako se pravi paralelna vojska. Rekao sam vam malopre, da ako je to tačno, to ste vi omogućili promenom ovog zakona. Pa, vi ste vodili ta ministarstva, Ministarstvo pravde, izvinite. Nisam ja vodio Ministarstvo pravde. I vi ste glasali. Pa, jesmo, ko priča, ali ja se ne žalim, vi se žalite sami na sebe, a ja se čak i ne žalim na vas.
Glasam sada za te zakone koje smo predložili u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a vi ste sada protiv zato što ste promenili stranu. Ali, to je nebitno. Neophodno je da se donesu ovakvi zakoni. Uostalom vi dobro znate, i vi ste koristili usluge takvih raznih agencija, kao i svi drugi, i vi ste imali neke ljude za koje se može reći da su se bavili tim poslovima, i važno je da se ovo uvede u zakonski okvir. Ima još mnogo stvari koje treba da se uvedu u zakonski okvir.
Četristo hiljada ljudi da neko prisluškuje u zemlji. Pa, znate šta, za to treba 400.000 ljudi da prati i skida šta neko govori. Znate koliko bi skočila zaposlenost u našoj zemlji? Dajte onda svi da se angažujemo da svi jedne druge prisluškujemo, ostvarili bi punu zaposlenost.
Prosto, ne znam kao da niste uopšte bili na vlasti do pre godinu dana, dve. Već prošlo dve? Nema još dve? Meni je to svejedno, meni to traje u kontinuitetu.
Stvarno nisam mislio da ću danas da pričam o ovim političkim stvarima zato što raspravljamo, ali vi politizujete tu temu, vi ste jedina politička stranka koja danas ovde umesto da pričamo o zakonu, vi pričate sada o nekim političkim teorijama. Znam da opozicija mora da pronađe način kako da nešto kritikuje, ali nemojte da kritikujete sami sebe.
Vi ovo što ste rekli sve, se odnosi na zakone koje ste vi donosili u vreme kada smo zajedno činili u Vladi. Mislim da nije potrebno, evo ja vam savetujem, nema potrebe da dajete autogolove dovoljno ste oslabljeni. Govorite o 25% podrške privatnim agencijama od strane građana. Kako bi ste vi bili srećni da imate toliko podrške, ali to ne znači da ne treba da postojite.
Nemojte sada vi da budete protiv privatnog sektora obezbeđenja. Vi ste doneli Strategiju nacionalne bezbednosti, gde je sve to napisano. Samo vas molim da se upoznate sa rezultatima delovanja prethodne Vlade i onim što je tada doneto. Strategija nacionalne bezbednosti, privatna bezbednost kao deo ukupne strategije nacionalne bezbednosti i sistema javne i državne bezbednosti, i ovo je realizacija svega toga.
Znači, te priče da smo mi sada, da nećemo da stavljao to, da krivične evidencije budu osnov da neko ne bude zaposlen. Nađite pravni osnov za to. Evo, mi smo spremni da prihvatimo svaki amandman koji je, i prihvatićemo da to bude odgovarajuća bezbednosna provera, to je jedino što možemo. Drugo, ne možemo zato što nije moguće. Neće svi građani biti ravnopravni. Nekima je brisano iz evidencije, nekome nije. To je cela istina oko ovoga.
Znači, da li ima problema i zloupotreba? To je drugo pitanje. Da li ima problema u političkim odnosima između stranaka. To je sada drugo pitanje, ne ulazimo u to. Pričamo o zakonu sada, da li je zakon dobar ili nije. Tako da zaista gospodine Stefanoviću, nema razloga da sada politički diskutujemo o nečemu što je stvar, što je isključivo profesionalno pitanje i profesionalna stvar kojom su se bavili organi u kojima smo zajedno sedeli svih ovih godina.
Ali, apsolutno odbijam bilo kakvu želju da se ovde napomene da je želja da neko radi, da se omogući da kriminalci rade kao detektivi ili kao pripadnici obezbeđenja. Apsolutno se zalažemo da je to nemoguće. Licenca koju daje Ministarstvo unutrašnjih poslova će se upravo rukovoditi tim osnovnim principom, ali to ne može tako da bude napisano u zakonu. Jednostavno, nije pravno moguće i dozvoljeno. Hvala.

Hvala.
Borislav Stefanović, replika.

Više me ništa od vas gospodine Dačiću ne može iznenaditi, ali ipak, ipak sam očekivao da imate elementarno znanje oko zakona koji predlažete.
Naime, potvrde, poštovani građani o osuđivanosti i počinjenom krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti sada i oduvek izdaje sud. Tako da ne znam uopšte da li ste svesni koliku količinu neistina ste rekli. Verujem, da je to ne namerno. Pošto ste neko ko je dugo u politici, mislim da takvu grešku ne biste sebi dozvolili. Nema to nikakve veze sa vašom evidencijom u MUP-u. Nema to nikakve veze sa evidencijom u Ministarstvu pravde, nego u sudu, gospodine Dačiću. Sud je zgrada u kojoj advokati SNS dobijaju dobre presude za svoje klijente. To da vam objasni.
(Premijer Ivica Dačić, s mesta: Pričamo o postupku. Okreni se malo i pitaj. Pročitaj zakon, ili pitaj nekog.)
Objašnjavam vam… Zašto ste nervozni.
(Premijer Ivica Dačić, s mesta: Nisam nervozan.)
Vidite kako to izgleda kada vas neko suoči sa istinom, vi se odmah iznervirate.
(Premijer Ivica Dačić, s mesta: Ja se iznerviram? Samo te savetujem.)
Lepo vam objašnjavam, gospodine Dačiću, izdajete licencu…
(Premijer Ivica Dačić, s mesta: Ma, idi i pročitaj zakon.)
Gospodine Dačiću, ako mi tražimo, lepo sam vam objasnio, ako mi tražimo amandmanom da ne dozvolite da ljudi koji su gonjeni po krivičnom osnovu za dela koja se gone po službenoj dužnosti, da njima ne dozvolite da osnivaju agencije ili da u njima rade, gospodine Dačiću, oni to mogu da dokažu potvrdom iz suda, kao i zaposlenjem u bilo kom državnom organu i to znate, valjda. Šta je tu nejasno. To smo mi od vas tražili, a ne da li MUP ima evidenciju.
Mislim, da ste tu na jedan nevešt način još jednom pokušali građane da prevedete žedne preko vode kao što to često radite. Inače, da završim, nemojte o tim procentima, pogledajte danas je Mitrovdan, hajdučki rastanak. Pogledajte koliko vam je naprednjaka a koliko socijalista u sali. Da li vas to podseća na onu pesmu „Drugovi da li vam je žao rastanak se primakao“? Hvala.

Vesna Marjanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, članove 27. i 107. imajući u vidu da ste iako vrlo često, vrlo oštro reagujete kada poslanici povrede Poslovnik ili se ne ponašaju u skladu sa njim, da to ne činite kada su u pitanju predstavnici Vlade, u ovom slučaju predsednik Vlade Republike Srbije koji ima običaj da se neobavezno ponaša u Skupštini, možda zato što mu nedostaje da sedi sa druge strane klupe.
Ali, zaista je nedolično da prvi čovek Vlade dobacuje, obraća se s „ti“ narodnim poslanicima, a da vi na to ne reagujete. Molim vas, da imate podjednak princip u ponašanju prema predstavnicima Vlade, trebalo bi da bude i oštriji nego što imate prema poslanicima.

Hvala, gospođo Marjanović. Zaista nisam reagovala, ali i malopre dok je premijer pričao, poslanici iz vaše poslaničke grupe su takođe dobacivali i isto je trebalo da reagujem, pa prosto ja se izvinjavam, ubuduće ću svakako reagovati.
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Znate šta, ja kada govorim vi uvek reagujete i vi Vesna, zašto mi dobacujete sada, zašto to? A vi gospodine Stefanoviću, jel ste malopre rekli da sam vas iznenadio svojom prostoćom, neznanjem i ostalo?
Odakle vama pravo da vi vređate ljude, šta ste vi neki nadljudi, Arijevci, da su ovde svi drugi građani drugog reda?Čime ste vi potvrdili to da nešto znate u ovoj oblasti?
Sud, koliko ja znam daje potvrde, da li se vodi krivični postupak? Kaznena evidencija se nalazi u MUP. Idete u 29. novembar da to podignete. Prema tome, da li imate nekog advokata? Jel tačno to ili nije tačno?
Da li ima neki advokat ovde, jel to tako ili nije tako?
Očigledno je da ovde ima samo političara i niko se ne razume u to.
Prema tome, ja sam ovde samo napomenuo kao paradoks našeg pravnog sistema, da mi brišemo iz kaznene evidencije i da onda ne možemo nakon toga da utvrđujemo kriterijume da li je neko krivično osuđivan ili ne. Zašto? Ne možemo drugima da ih saopštavamo, zato što to ne daju drugi propisi koji se tiču zaštite prava, ličnost i sve ostalo.
Slažem se, ako su naši amandmani intencija takva da onaj ko je osuđivan ne sme i ne treba da radi u ovim službama, ja se slažem sa tim. To je naše mišljenje isto tako.
Samo sam vas zamolio da to sada, da cela ta teorija o kojoj ste vi pričali, da sada neko pravi paravojsku sa onim kriminalcima koji su osuđivani, a mi ih branimo, ovaj zakon nije tema i mesto za takvu vrstu rasprave i tema.
Naravno, biću kulturan prema vama, onoliko koliko ste vi kulturni prema meni. Šta vi mislite?
Juče sam video u novinama, Biljana Srbljanović sada može da govori o meni šta hoće i da radi, a ja sada kada bih rekao stvari iz njenog privatnog života, bio bih onda bezobrazan, je l' tako?
Prema tome, izvinjavam se ako je neko ovde od vas mislio da polemika treba da bude samo monolog.
Šta sada hoćete? Da ja ovde sedim i da, kada mi udarite šamar da vam okrenem drugi obraz? Ovo je politička borba, borite se, vi ste valjda navikli na borbu, demokrate su izašle iz borbe, navikli ste, jer bolje je da se borimo ovde nego na ulici.
Ja sam samo skrenuo pažnju da zakoni koje smo donosili nisu baš najbolji, da bismo obezbedili ovaj cilj. Kriminalci ne treba da rade u bilo kakvim agencijama za obezbeđenje ili da budu detektivi i ja sam saglasan.
Kada je reč ko je pao na ispitu, kada je reč o huliganima i svemu ostalom, dugačka je to priča i morali bismo da se dotaknemo svega ko je sve koristio navijače u svojim političkim kampanjama, u osvajanjima političkih poena, ko im je dodeljivao nagrade i sve ostalo.
Mi moramo sada da se izborimo, jer Srbija nije divlji Zapad. To nije tema danas, ali vi ste tu temu pokrenuli. Apsolutno sam saglasan sa vama. Hajde da raspravljamo o zakonu. Prihvatićemo sve što je dobro. Nama je cilj da ovaj zakon bude dobar, ne za Evropu, nego da bude dobar da bi mogao da funkcioniše na najbolji mogući način.
Prema tome, ja vam se zahvaljujem na svim primedbama, nadam se kada se odbiju te političke stvari, siguran sam da su one dobronamerne i u tom smislu ćemo ih prihvatiti. Hvala vam.