Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege, čuli smo zaista inspirativne govore ovde danas, pri čemu predstavnici pozicije nekako imaju potrebu da nam čitaju članove kao da ministar to već nije efikasno učinio, čini mi se, ali to je sada moja lična opservacija.
Ono što je sigurno je da danas u Srbiji živimo u dosta drugačijoj atmosferi nego pre samo nekoliko godina ili pre dve godine. Poštovani predsedniče Vlade, mislim da ste potpuno svesni koliko je Srbija zaista u jednom merljivom smislu skliznula u opštoj bezbednosti. Mislim da to nažalost pokazuju i konkretni brojevi. Naime, broj ubistava samo za pet meseci ove godine je duplo veći nego prošle godine. Imamo divljenje raznih, kao što ste i vi primetili i o tome javno govorili, huliganskih kriminalnih grupa po našim ulicama.
Broj ubistava, silovanja, razbojništava se prilično povećao. Nikada nismo dobili procenu Ministarstva prave o korelaciji ishoda sa brojem puštenih kriminalaca kroz amnestiju od 2.500 ljudi. Generalno naši ljudi, a naročito roditelji se osećaju vrlo nebezbedno. Znam da pripadnici MUP čine šta mogu u jednoj situaciji koja nije ni blizu idealne. Znam da njihova materijalna situacija, a naročito onih koji su na ulici, nije idealna. Znam takođe i za planove da im se ukine onaj bonus od 10.000 dinara. Znam takođe i to da imaju problema sa opremom. Znam takođe i to da u bilo kojoj demokratskoj državi ovakav talas kriminala, nasilja desi u trajanju od godinu dana, da bi premijer dao otkaz ministru unutrašnjih poslova, što možda i vi možete da učinite.
Ono što je važno da nas reći da raspravljamo o dva predloga zakona koji posle dugo godina pokušavaju da regulišu jednu oblast koja je potpuno neregulisana i tu zaista imamo jedan zakon džungle i vi ste o tome govorili. Moram da kažem, ova dva predloga zakona imaju jako puno manjkavosti. Mi iz DS smo ohrabljeni onim što ste rekli da će veliki broj amandmana biti usvojen. Ako bi to zaista bio slučaj to bi u značajnoj meri doprinelo poboljšanju kvaliteta ovog teksta koji je nama dostavljen, a koji ne mogu da neprokomentarišem.
Činjenica je da se ovim predlogom zakona o detektivskoj delatnosti i Zakona o privatnom obezbeđenju daju se ovlašćenja privatnim obezbeđenjima i pravo na zaštitu lica imovine i detektivskim agencijama da preduzimaju istražne poslove tj. radnje u okviru detektivskih poslova. Daje im se mogućnost za držanje i upotrebu oružja, a sa druge strane praćenje fizičkih lica svim dostupnim sredstvima. Fizički i tajno praćenje, prisluškivanje itd. Daje se mogućnost provere identiteta, privremenog zadržavanja ovih lica, što je novina, upotreba sredstava za vezivanje, upotreba fizičke sile itd.
Zašto su ovi zakoni neadekvatno regulisani tj. predlozi koji su nama stigli za ovu oblast? Prvo i osnovno, ove agencije mogu osnivati i poslove obavljati i lica sa kriminalnim dosijeom. Molim vas predsedniče Vlade da prvo ovu stvar eliminišete. Imamo situaciju da nekoliko desetina hiljada koji rade u ovom sektoru, među kojima ima dosta onih vrlo sumnjive prošlosti, kroz ovako nejasno definisan član, se omogućava ne samo da rade ljudi sa kriminalnim dosijeom, već da te agencije osnuju ljudi sa kriminalnim dosijeom. Kada kažem kriminalni dosije mislim na krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Smatramo da je to apsolutno nedopustiva situacija. Tu nema ograničenja. Dakle, kriminalac koji je osuđen na kaznu zatvora od recimo 20 godina može biti osnivač agencije ili zaposlen kao radnik obezbeđenja.
Deluje, i kada bih bio ciničan, a nisam, da je to pokušaj radnog zbrinjavanja onih koje ste pustili kroz amnestiju.
Da li tim ljudima treba dati legalnu mogućnost da nose oružje, da upotrebljavaju silu ili prate određeno lice? Naravno da ne.
Ne manje bitno, ovim poslom po Predlogu zakona, kako ste nam dostavili, mogu se baviti lica koja su otpuštena iz policije zbog povrede službene dužnosti pravosnažnom odlukom nadležnog organa. Dakle, policajcu koji je ostao bez posla recimo zbog primanje mita, preterane upotrebe sile, ugrožavanja ugleda službenog lica itd. S obzirom da unutrašnja kontrola, kako smo čuli, ima svega 50 članova koji apsolutno ne mogu da pokriju tu oblast, imate državnog sekretara koji ima dva metra visine i koji je bio inspektor u MUP, a koji ne može da pokrije nijedan slučaj i da ga izvede do kraja, što je sramotno.
Nama se čini da će ove agencije postati na neki način legalizovana baza za ljude o kojima smo govorili, sa kriminalnom prošlošću, i pitanje je zaista ko može imati poverenja u takva lica među našim građanima?
Nama se čini i plašimo se da se možda na neki način prave paralelne, ako hoćete parapolicijske strukture, kojima će MUP dati licencu da rade to što rade. Možda bi to bio slučaj da smo mi do kraja uređeno demokratsko društvo sa jakim institucijama. Međutim, nažalost, nismo. Mi podržavamo regulisanje ovog pitanja, da budem potpuno jasan, ali mi ne podržavamo da takva lica, o kojima sam govorio, sa kriminalnim dosijeima i prošlošću, mogu obavljati ovaj veoma delikatan i odgovoran posao.
Mi tražimo, gospodine predsedniče Vlade, da se prihvate naši amandmani kojima se onemogućava da se ovim poslom bave lica koja su osuđivana za krivična dela, koja se gone po službenoj dužnosti i lica kojima je radni odnos u policiji prestao usled teške povrede službene dužnosti.
Nije nam jasno kome bi bilo u interesu uopšte da se prihvati zakon u obliku i formi koju ste nam dostavili. Smatramo apsolutno neophodnim da se promeni kroz amandmanski proces i drago nam je ako to mišljenje delite sa nama.
Zakon o privatnom obezbeđenju u članu 50. definiše da privremeno zadržavanje nije detaljno uređeno. Postoje opasnosti od zloupotrebe. Kako službeno lice procenjuje da neko vrši krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti na licu mesta? To je jako diskutabilno. Da li će imati kapacitet i, ako hoćete, znanje i iskustvo? Imamo tu ljude iz tih struktura, iz prošlosti i ljude koji su dobro obavljali posao, neka se zapitaju - kako taj čovek koji je dobio licencu uopšte ima bilo kakvo bazično znanje da to odredi? Šta znači da se lice lišeno slobode mora odmah predati policiji, a ako ne može da ga preda policiji, odmah će o tome obavestiti policiju? Pazite vi to. Ne mogu da ga predam policiji, pa ću obavestiti policiju da imam nekog u podrumu, ali evo, ne mogu danas, nemam goriva, od nedelje ću ga isporučiti. To je potpuno neprihvatljivo, skandalozno rešenje.
Znam, smeju se tu neke moje uvažene kolege. Ja se ne bih našalio, ali ću reći da to malo podseća na otimanje odbornika i poslanika možda, u budućnosti, pa onda kada ne možete da naklopite vlast u Srbiji, vi otmete nekog i sklopite vlast, ubedite ga da mu je važnije da radi u javnom preduzeću, nego da bude član DS.
Kako ćemo znati da li je to lice zadržano danas ili juče ili pre tri dana? Kada vidimo ko sve može biti osnivač i radnik, imamo zaista veliku dilemu oko svega toga.
Upotreba oružja, kaže – u slučaju nužne odbrane i krajnje nužde. I ovde se postavlja pitanje kredibiliteta lica koje može da puca iz pištolja.
U članu 65. ipak se daje mogućnost - u izuzetnim slučajevima upotrebe rotacionih svetala. Zar nam nije dosta rotacionih svetala ovih dana na službenim vozilima? Samo u Vrbasu ste imali 22 vozila, od toga četiri puta Kancelariju za KiM ste slali u Vrbas u kampanji, kao da je Vrbas na KiM. Ali, onda smo čuli da je morao Zelja da ide tamo.
Mislim da je potpredsednik Vlade, Vučić više puta javno govorio o problemu da se upotreba svetala ograniči, čini mi se na predsednika Vlade, ministra odbrane. To znači, gospodine Dačiću, da biste vi imali dva para tih svetala, kao MUP i kao predsednik Vlade. Mislim da je to isto ovaj član 65. Smatram da treba da se eliminiše.
Do sada, kako ste i sami rekli malopre, ja sam zahvalan na tome, ove agencije imaju 50.000 komada naoružanja. MUP Republike Srbije ima, ispravite me ako grešim, 53.000 komada naoružanja. Znači, vodite za 3.000 komada oružja u odnosu na privatne parapolicijske snage koje mogu, nažalost, postati partijske, kako smo videli na lokalnim izborima.
Naši građani imaju nešto preko milion registrovanih komada oružja, a 944.000, kako se procenjuje u MUP, ilegalno drže oružje. Sada vi pogledajte ovu situaciju. Otvarate ovo tržište dublje, više, regulišete ga samo u određenom delu, kroz licence, nemate kriterijume kako će se obučavati, nemate kriterijume ko će ih obučavati, na kakvim poligonima, osim da će to uraditi ministar unutrašnjim poslova kroz svoj pravilnik. Ovo je suviše ozbiljna stvar, po nama, da bi ostala tako fluidno da lebdi u vazduhu, u situaciji kad imamo dva miliona komada oružja u Srbiji.
Ali, nije vam smetalo, ne vama, nego gospodi iz većine, da bilo kada padne vama na pamet da naš predlog zakona, tj. izmenu Zakona o oružju i municiji, stavite na dnevni red, kao i 12 drugih predloga zakona DS. Nećete, prosto vam ne pada na pamet, a imamo svaki dan nova ubistva. Mi tražimo da se reguliše ko u Srbiji može da ima oružje. Šta je tu loše? Treba nam još jedno masovno ubistvo u Srbiji da se setite šta smo vam predložili. Opet je ovo bila, gospodine predsedniče, idealna šansa da to spojimo i opet je propuštena šansa.
Kada bi se uvažili predlozi DS, ne bi mogao bilo ko da ima pištolj u ovoj državi, nego bi morao da prođe zaista ozbiljne provere i to učestale, da bi bio u toj situaciji.
Inače, 150 miliona evra trenutno je vrednost usluga agencija, dok je nivo poverenja građana u ove agencije samo 25%, 44% građana Srbije smatra da ove agencije ni na koji način ne doprinose bezbednosti građana Srbije.
Mislim da možemo da pričamo i o Zakonu o detektivskoj delatnosti, koji se, po nama, donosi u situaciji kada samo špijunska oprema u Srbiji može da se nabavi za 30 evra. Ni na koji način i dalje ne regulišete kontrolu te prodaje, ko koga sluša u senci paušalnih procena, da preko 400.000, ne verujem lično u to ali vidim da ima dosta u medijima, 400.000 ljudi se u Srbiji sluša, na ovaj ili onaj način i na nelegalan način.
Ovde imamo zaista ozbiljan problem zaštite građanskih sloboda i prava i ličnosti. Čak se i mnoga ustavna načela dovode u pitanje u Zakonu o detektivskoj delatnosti. Inače, ja pitam, pošto niko živ ovde ne spominje bilo kakvu proveru – da li i dalje vlasnici privatnog obezbeđenja, tj. agencija ili više njih, mogu da budu firme u vlasništvu kriminalaca, kako sada imamo, kao što su „Total sekjuriti“ i Agencija „Polito“? Prva je registrovana u stanu Darka Šarića, a druga je u vlasništvu izvesnog Laze Bombaša iz Valjeva. Da li vi mislite da predlog koji ste nam dostavili ovako nešto onemogućava? Ne. Dakle, morate usvojiti amandmane, da se ovako nešto ne bi dešavalo.
Smatramo da je jako štetno da policajci u svoje slobodno vreme rade za agencije za obezbeđenje, jer time dolaze u ozbiljan sukob interesa. Njihovo nisko materijalno stanje nije razlog da ih guramo u šake ljudi sumnjive prošlosti i sadašnjosti, ljudi sumnjivih poslova, i da naši policajci koji časno rade svoj posao moraju da budu izbacivači po splavovima u Beogradu. Onda imamo neželjene scene ubistva, kao što se nedavno desilo, tragične situacije. Da li je normalno i prihvatljivo da ljudi iz Žandarmerije i SAJ ili Interventne jedinice MUP Srbije rade za privatnike u obezbeđenju splavova, da bi zaradili za neki život? Tako nešto, po nama, je potpuno neprihvatljivo.
Da to sve funkcioniše na ovaj način, mi ne bismo imali scene na derbiju kakve smo imali sada, između „Crvene zvezde“ i „Partizana“, gde nam je goreo stadion i gde je, kako se kaže – redarska služba zatajila. Ko je u toj redarskoj službi? Da li je normalno i moguće da policajci pokušavaju da obezbede red, da uvedu neku normalnost u potpuno nenormalnoj situaciji i da tamo sa druge strane vide svoje kolege? Da li se u Srbiji u ovom trenutku zna zaista ko je na kojoj strani?
Da li se u Srbiji danas zaista zna kakvih struja nerazumevanja i međusobnog podmetanja ima u Ministarstvu unutrašnjih poslova? Malo se smirila priča sa gospodinom Veljovićem, ali neke stvari se nastavljaju kroz tabloide. Jedan drugom podmeću, jedan drugog sapliću i jedan drugog raspliću. Istovremeno imamo samo najave od ove Vlade da će se nešto uraditi. Najave, najave, najave.
Gospodo, nema razgovora sa kriminalcima i huliganima. Vi ste, gospodine predsedniče Vlade, dobro rekli, ta stvar se, nažalost, može rešiti silom. Ne vidim kako drugačije primeniti zakon od strane onoga ko jedino u ovoj državi ima monopol na primenu fizičke sile. To je država sama, tj. njeni organi, a u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova. Niko drugi to ne može.
Međutim, nažalost, pali ste vi više puta na ispitu. Vi znate i sami da je to tačno. Jer, ako su nam oni ljudi koji su rekli – ne može biti „Parade ponosa“ u Beogradu, pa posle otišli i rekli – ne može biti izbora u Kosovskoj Mitrovici, sutra će da nam kažu – ne može biti izbora na Voždovcu, zato što ovi u Voždovcu nisu patriote jer ne vežbaju na našim patriotskim spravama za vežbanje na Voždovcu. To ide dotle da će sutra neko da nam broji ponovo krvna zrnca ovde. Vi to ne smete dozvolite, gospodine predsedniče Vlade. To je vaš mandat. Takve stvari treba da se onemoguće i ti ljudi da se stave u zatvor, gde im je i mesto.
Završavam sa molbom da zaista ozbiljno razmotrite naše amandmane, da poslušate apel, pre svega roditelja i građana ove zemlje koji su jako zabrinuti za svoju bezbednost, da ljudi u MUP dobiju pristojne prinadležnosti od kojih mogu da žive, kao i normalnu opremu, da se izborite da im se taj bonus ne ukida, naročito onima koji su na ulici, da naši policajci ne budu ničiji portiri, da nam kursadžije ne vode najvažnije službe u zemlji i da ova zemlja najzad stane na čvrste i stabilne noge, za šta smo mi sigurno, nažalost, da sa ovom vlašću ne može nikako. Hvala.