Zahvaljujem se narodnim poslanicima na jednoj ozbiljnoj i konstruktivnoj raspravi.
Trudili smo se svih ovih godina da ovoj temi pristupimo bez bilo politčkih uticaja, bilo lobističkih uticaja različitih grupacija koje se bave ovim poslom. Jesu organizovane određene javne rasprave ali ne sa firmama i agencijama koje se bave tim, nego u okviru Privredne komore koja njih okuplja, jer morate sa nekim da razgovarate o svemu ovome.
Sa druge strane, želim samo da vam na kraju kažem nekoliko reči. Mi ćemo se u narednih nekoliko dana izjasniti o amandmanima. Kao što sam najavio, veliki broj tih amandmana, ne znam tačno koliko, ali možda i polovina amandmana će biti prihvaćena, i to neki od njih će naravno biti, vezano za one ključne teme o kojima ste vi ovde govorili, između ostalog i kao što je pitanje kalibra pištolja. Nisam stručnjak toliko iz tih oblasti balistike da bih sada mogao da govorim o tome, ali biće i 7.65 i ostali pištolji koji se mogu upotrebljavati, koji se već nalaze na našem tržištu.
Sa druge strane biće i prihvaćeni amandmani o kojima ste vi ovde govorili. I nadam se da ćete biti zadovoljni takvim jednim odgovorom Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Međutim, hteo bih samo da napomenem da mi paralelno sa ovim moramo gledati i druge zakone koje priprema Ministarstvo. To je zakon o oružju, zakon o obeležavanju oružja, odnosno žigosanju i zakon o javnim skupovima, koji takođe pripremamo i trebalo bi da u narednom periodu ozbiljno pristupimo i zakonu o policiji odnosno izmenama i dopunama Zakona o policiji ili novom zakonu. To znači da će mnoge od ovih tema biti predmet i tih zakona, pošto ovde kada je reč o kupovini oružja na primer, ona se ne obavlja po ovom predloženom zakonu nego po zakonu o oružju itd.
Želim veoma odgovorno da kažem da nama nije cilj, zato sam danas i žustro reagovao na to političko prepucavanje i mislim da nije dobro da to dobije takvu konotaciju, a to je da zato što ne stoji ova odredba da onaj ko je osuđivan ne može da radi i da se sada planira da se nekim kriminalcima omogući da rade. Apsolutno želim da svi imate u vidu da je svima nama zajednički interes da to budu profesionalne i odgovorne službe, da one budu sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti.
Moram da vam kažem i kada govorimo o tome, posle one naše stare filozofije – e to je privatna firma, ne može ona sada da radi nešto što je za državu. Ona ima iste obaveze kao i državna firma, odnosno državni sektor bezbednosti, ima obavezu čuvanja tajne. Već sam vam rekao da u mnogim zemljama, u Americi, u SAD, postoji, to mi je rekao direktor FBI, da li mi je rekao 16 ili 18.000 subjekata bezbednosti. Znači, raznih nivoa uprava, službi, sektora od kojih su mnogi i privatni.
Znači, mi želimo privatni sektor bezbednosti kao odgovoran, kao sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti i to će biti naš cilj u narednom periodu.
S druge strane, uvažavam i stav koji vi imate oko ovog zakona o detektivima. Samo bih vas podsetio da je naša namera bila da to bude jedan zakon. Trebalo je da bude jedan zakon, ali je stručna javnost, kada se krenulo u raspravu, smatrala da je potrebno odvojiti te dve teme i napraviti dva zakona, zato što delatnost nije ista.
Opet, vraćam se na to, da mi sada ne pričamo o nečemu što će tek da bude izmišljeno. Pričamo o postojećim i realnim ljudima i sektoru koji postoji, koji je registrovan zato što postoji, kako se to kaže, šifra delatnosti – detektivi, detektivska delatnost u APR. Ne može da postoji mogućnost da ga registrujete, a nemate zakon o tome. Mi samo pokušavamo da uvedemo u zakonske okvire. Nije valjda da je neko sada iznenađen da ne zna da postoje detektivi. Možda se oni tako ne zovu, ali postoje razne vrste raznih agencija. Ako ste pratili, ovde ne mora to samo da bude pravni subjekt, može i fizičko lice, takođe, da dobije licencu za obavljanje tog posla.
Na samom kraju, želeo bih da otvorim za razmišljanje tu temu, da li policajci odnosno pripadnici MUP mogu da rade još neki drugi posao? To je tema o kojoj rasprava traje godinama. Pokušavali smo da nađemo pravo rešenje. Sa aspekta MUP, najbolje bi bilo da ne mogu da rade, ali sa aspekta prava tih ljudi, oni uvek mogu da postave pitanje kako može doktor koji radi u zdravstvenoj ustanovi da radi drugu vrstu posla. Ne govorim o policajcima koji će koristiti svoja javna ovlašćenja na svom drugom poslu ili dodatnom poslu, nego govorim o tome da li uopšte ima pravo da tako nešto radi.
Daću vam jedan primer. Imamo helikoptersku jedinicu i sada neko od MUP-a traže helikopter na korišćenje. Mi ne možemo da mu naplatimo zato što ne možemo da radimo nikakvu dodatnu uslugu, odnosno delatnost. To je, kako bih rekao, po meni, glupost koja postoji. Mi možemo samo da radimo besplatno. Sada imate situaciju da sportski klubovi, pevači, razni drugi od policije očekuju da besplatno nešto radi, ali će zato da daju silne pare privatnim agencijama da obezbeđuju utakmice, vatrogascima, drugima, ne iz MUP-a, da budu na utakmici, a smatraju da mi moramo to da radimo po službenoj dužnosti.
Jedna utakmica košta našu policiju, odnosno MUP najmanje 100.000 evra, jedna utakmica sa visokim rizikom. Sada pazite, koliko je tu raznih drugih stvari koje su za MUP veoma loše i to mora da bude tema. Da li neko može da sa MUP-om sklopi dogovor ili ugovor o ovoj zaštiti i da to bude plaćeno? Izgleda da ne može. Znači, to samo pominjem. To je tema koju nismo dirali, jer ovo pitanje da li neko ima pravo ili nema, mi smo to do sada suspendovali. Oni se žale sudovima i obično se to završi tako što se oni, ne samo vrate na posao, nego još morate i da im platite odštetu zbog toga što to nije pravno regulisano.
Apsolutno nam je želja da izjednačimo, kada je reč o mestu i ulozi i o poverenju koje imamo, taj državni i privatni sektor bezbednosti, naravno svako sa svojom vrstom odgovornosti.
Zahvaljujem vam se na ovoj raspravi. Videćemo se opet kada bude rasprava u pojedinostima. Zahvaljujem vam se što niste iskoristili svo vreme koje ste imali kao poslanici. Potvrdilo se još jednom da uvek, kad god možemo, što češće dolazimo ovde u parlament. Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.
