Poštovani predsedavajući, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kod važećeg Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, koji datira iz 1998. godine, uočeni su mnogi problemi koji usporavaju proces praćenja savremenih tehničkih noviteta i dostignuća u oblasti železničkog saobraćaja, a samim tim otežavaju, a u nekim slučajevima i sprečavaju, integrisanje „Železnice Srbije“ u sistem međunarodnog železničkog saobraćaja.
Zbog toga se javlja potreba za donošenjem jednog novog zakona o bezbednosti saobraćaja, čiji će propisi biti u maksimalnom obimu usklađeni sa propisima EU, koji definišu oblast železničkog saobraćaja, što će na kraju omogućiti potpuno integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU.
Usvajanje ovog zakona je samo jedan od preduslova koji je potrebno ostvariti da bi se započeo proces modernizacije „Železnice Srbije“, a svakako ono što je primarni zadatak, znajući u kakvom stanju se danas nalazi naša železnica, jeste ulaganje u železničku infrastrukturu, jer jedino sa modernizacijom železničke infrastrukture, koja i tehnički i tehnološki mora biti i mora da prati evropske železnice, omogućiće da naše železnice postanu sastavni deo evropskih železnica.
Srpske železnice već godinama imaju problem da obezbede sredstva za modernizaciju infrastrukture i novih vozila. Posledica takvog stanja jeste da vozovi ne mogu na pojedinim deonicama da razviju brzinu veću od 40 kilometara, što utiče na kašnjenje, zbog čega je ovaj vid transporta, koji je jeftiniji od drumskog, sve manje zastupljen. Savremena privreda zahteva brz i jeftin transport, a to u postojećim okolnostima nije moguće obezbediti.
Prvi korak koji je Vlada Republike Srbije napravila u pravcu rešavanja ovog problema jeste obezbeđivanje kredita, koji je Vlada Ruske Federacije odobrila Srbiji u iznosu od 800.000.000 dolara. Ako se tome još doda da srpska strana učestvuje sa 15% učešća, proizilazi da će vrednost investicija u infrastrukturu u železnicu iznositi preko 900.000.000 dolara.
Ovim kreditom će biti ostvareno pet kapitalnih projekata i to: izgradnja i elektrifikacija železničkog koloseka na deonici Pančevački most – Pančevo – Glavna, rekonstrukcija 112 kilometara pruge na Koridoru 10, rekonstrukcija i izgradnja drugog koloseka na deonici pruge Stara Pazova – Novi Sad, rekonstrukcija 200 kilometara pruge Beograd – Bar i nabavka novih dizel motornih vozila.
Takođe, planirano je ulaganje od oko 200.000.000 evra u telekomunikacione sisteme u okviru železničkog sistema, zbog čega je nedavno sa jednom kineskom kompanijom potpisan načelni sporazum za modernizaciju integrisanog sistema telekomunikacija, gde bi po realizaciji ovog projekta svih 3.800 kilometara pruga u Srbiji bilo pokriveno modernom telekomunikacionom mrežom. Izvedbom gore navedenih projekata, mreža pruge Srbije postaće sastavni deo savremenog sistema evropskih železnica i vozovi će moći da razvijaju brzine i do 160 kilometara na čas.
Usvajanjem Zakona o bezbednosti železnica svakako je jedan od preduslova za realizaciju navedenih projekata. Zbog toga će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje podržati ovaj predloženi zakon. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.
Mi smo danas imali, rekao bih, jako konstruktivnu, pre svega dobronamernu, na trenutke relaksirajuću raspravu. Koliko je bila stručna, o tome ne želim da govorim. O tome najbolje mogu da sude ljudi koji su u železničkom sistemu ili ljudi iz Ministarstva, pa i sam ministar.
Malo nam je nedostajalo da budemo interoperabilni, svi mi narodni poslanici. U skoro svim stvarima smo bili međusobno saglasni, čini mi se, sem u jednoj ključnoj stvari. Svi smo se složili da je železnički sistem „Železnice Srbije“ u jako teškom stanju, da je železnička infrastruktura devastirana, sa velikim brojem raubovanih, istrošenih vučnih i vučenih sredstava, sa velikim brojem defekata, sa malim prostorom za revitalizaciju tih sredstava. Jednostavno, železnička infrastruktura je u jako teškom stanju.
Takođe smo se složili da je dobro što smo svi zajedno glasali za kredite od Ruske Federacije ili od Arapskog razvojnog fonda ili od češke države ili od Evropske investicione banke, kojima bi se uložilo u železničku infrastrukturu.
Takođe smo se složili da je neprimereno i nedopustivo da danas nemamo projekte koji bi taj novac potrošili i uložili i poboljšali kvalitet železničke infrastrukture.
Ono oko čega se nismo danas složili jeste pitanje da li će Zakon o bezbednosti interoperabilnosti železnica značajno poboljšati bezbednost železničkog saobraćaja. Neki misle da hoće, a ja mislim da u ovom trenutku neće se ništa drastično, niti epohalno promeniti.
Železnički sistem jeste kompleksan sistem. Sastavljen je iz više podsistema i o tome sam govorio u prepodnevnoj raspravi. Neću se ponavljati. Upravo potreba za ovom usaglašenošću za interoperabilnošću, kako to sam zakon predviđa, njegova glavna uloga jeste da uskladi rad svih tih sistema i dovede do boljeg, kvalitetnijeg i skladnijeg rada srpskih železnica, a samim tim da poveća i bezbednost. Međutim, donošenjem ovog zakona, stvoriće se jedan novi nesklad. Nesklad između onoga što piše u zakonu i nesklad između onoga što imamo na terenu. Nije sporno da ovaj zakon propisuje da radionica za popravku železničkih vozila mora dobiti licencu od direkcije. To nije sporno i dobro je da se postave određeni standardi. Postavlja se pitanje šta je ta radionica spremna da uradi i šta ima od rezervnih delova, šta nedostaje toj radionici sutra da popravlja i dizel i električne lokomotive i putničke i teretne vagone?
Da li je potrebno da mašinovođe na srpskim železnicama dobijaju dozvolu? Ovaj zakon kaže – da. Nemam ništa protiv, ali te mašinovođe voze lokomotive koje su stare 40 godina po prugama koje isto toliko imaju veka. E, to je onaj trenutak kada spoznajemo da je bezbednost ugrožena. Možemo mi propisivati zakone, davati standarde, uslovljavati licencama i pravilnicima, što naravno podržavamo, svi težimo nekim standardima, da li je to primenjivo na terenu u ovom trenutku? Plašim se da u ovom trenutku nije primenjivo.
Ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju, gospodine ministre, kao što smo došli u situaciju sa auto školama. Zakonom o bezbednosti saobraćaja iz 2010. godine smo propisali da će Ministarstvo unutrašnjih poslova doneti pravilnike o radu auto škola. U maju prošle godine su ti pravilnici donešeni. Dana 25. oktobra ove godine, upravo zbog nesklada između toga što piše u pravilnicima i onoga što je na terenu, na stanju 900 auto škola je stalo sa radom. Još uvek ne rade. Četiri hiljade ljudi još uvek ne radi u tim auto školama, čekaju da vide šta će biti. Pedeset hiljada ljudi, polaznika, kurseva, u auto školama ne mogu da nastave svoju obuku i ne mogu da polažu vozačke ispite. Samo ne smete dozvoliti da dođemo u neku sličnu situaciju.
Svi oni koji se bave železničkim saobraćajem i koji rade u železnicama znaju da dosta stvari koje pišu u ovom zakonu se već primenjuju na terenu, i poslovni red stanice, pa to već godinama postoji, svaka železnička stanica ima poslovni red. Da ne govorim o saobraćajnom pravilniku. Pa to postoji decenijama. Da ne govorim o zdravstvenom pregledu železničkih radnika. Kolega je govorio o Centru, to je jedan od najsavremenijih zdravstvenih centara u Srbiji, najopremljeniji. Da ne govorim o obuci železničkih radnika, ne treba od tog praviti neku nauku. Železnički radnici imaju svoje obrazovanje, znači, oni su u kontinuitetu edukovani i spremni za rad.
Ni jednog trenutka ne postavljam pitanje da li treba ovaj zakon doneti, samo želim na kraju da potvrdim i da istaknem jednu tezu koju sam danas pokušao da nametnem. Siguran sam ako bude ozbiljno shvaćena da može da dovede do određenih pomaka. Ako ne budemo imali ozbiljnu reformu u železničkom saobraćaju, sveobuhvatnu reformu, ovaj zakon neće imati nikakvog značaja i neće biti primenjiv. Znači, ništa od interoperabilnosti ili potpune međusobne usaglašenosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Antiću, nemojte mi zameriti, vi ste ministar tek manje od dva meseca, dolazite u Vladu iz jednog od najuređenijih sistema. Bili ste predsednik Skupštine Grada Beograda, navikli ste da radite sa organizovanim ljudima, sa dobrim ljudima, sa jednim od najboljih gradonačelnika u istoriji Grada Beograda, i naravno nemojte mi zameriti što ću se obraćati onima kojima treba da se obraćam. Vi se još uvek niste ni snašli gde ste došli, jer kažem, nije baš jednostavno napustiti onako uređen sistem i doći u ovaj sistem, u najgoru Vladu od dolaska južnih Slovena na Balkansko poluostrvo.
Pored vas su vaši saradnici, s njima sam divno sarađivao, hvalio ih, za 30 dana su završili kružni tok u Gradu Kruševcu. Moram da se obraćam onima koji zaslužuju i zavređuju pažnju opozicije.
Dakle, dame i gospodo naprednjaci, vi ste nam ovde predložili jedan zakon, sa jednim rogobatnim nazivom koji podrazumeva interoperabilnost železnice. Naš narod ne zna šta znači interoperabilnost. Kada sam pitao građane na ulici – nemaju pojma. Evo ja ću to da vam ovako kratko objasnim.
Reč – interoperabilnost vuče koren iz latinskog jezika, od reči opera, rad i inter između. Pod tom interoperabilnošću se podrazumeva sposobnost za zajednički rad. Dva sistema tehnike i organizacije, sličan termin je i kompatibilnost. Kada su dva sistema skladna. Nema nigde boljeg primera za interoperabilnost nego kad pogledamo naprednjački paket antikriznih mera po receptu generalnog direktora železnice. Evo pitam vas, da li su interoperabilni za doručak „brusketi Franš“, njeguški pršut, kiparski kozji sir, sa kubanskom cigarom ili su kompatibilni?
Zar je moguće da sam sada održao predavanje i da ne razumete? Evo ponoviću vam, a vi pišite, hvatajte beleške, pričaću sporo. Znači, pod interoperabilnošću se podrazumeva sposobnost za zajednički nastup dva različita sistema. Da li me sada razumete? Vidim da bolje razumete, pa vas pitam, pošto ste onako bogato rasuli državne pare na reprezentaciju od strane generalnog direktora „Železnice“, da li su kompatibilni ili su interoperabilni tartufi sa biftekom i sir halumi sa lososom, jer sam to video u jelovniku restorana „Franš“ da je potrošio vaš generalni direktor? To što je potrošio, nek izađe zajedno sa Aleksandrom Vučićem pred radnike „FAP-a“ koji su seli na prugu pa da im kaže – evo, to ja doručkujem, a šta ste vi doručkovali? Šta ste vi radnici „14 Oktobra“ jutros jeli? Kada to objasnite njima, onda će im biti jasno šta je interoperabilnost, a šta je kompatibilnost.
Hoćete da vam ponovim? Niste dobro čuli? Interoperabilnost i kompatibilnost, da li ste razumeli? Hvatajte beleške. Ne mogu stalno da pričam. Znate, treba umeti sa vama, jer imati sa vama je nemoguće. Ovo nije moguće. Nije tako crno kao što se krije. Razumem vašu devizu, bolje je pošteno sakriti nego rđavo priznati.
Opet moram da vas pitam. Ovde ste nam dali tri zakonska predloga. Ko je od vas pročitao ove zakonske predloge? Neki jesu, to sam video iz diskusije, recimo, moja koleginica iz Kruševca sigurno jeste, poznajem je kao temeljnu osobu. Ali, vas pitam, pošto ćete zdušno glasati za ove zakone, da li znate da u većini ovih zakona zakonodavac je predvideo da ćete neka podzakonska akta doneti u nekim određenim rokovima? Pitam vas sada, evo baš je kolega Mitrović dao izvestan primer, koliko je ovde bilo zakona u ovoj skupštinskoj proceduri od kada ste vi na vlasti, za koje ste obećali donošenje podzakonskih akata i nikada nisu doneta?
Evo, auto-škole su stale. Upravo vam je to govorio kolega Mitrović. Zašto su ljudi protestovali, što su štrajkovale auto-škole? Da li im je bilo dosadno, nisu imali dovoljno đaka? Da li su i oni seli na stiropor ili na prugu? Oni su protestovali zato što ste vi neefikasni i nesposobni.
Moram da vas pitam još nešto. Ovde imamo situaciju da nam je za danas obznanjeno da ministarka Mihajlović nije otputovala u Rusiju. Mislio sam da je krenula vozom. Čekajte, ako neko putuje vozom u Rusiju, a tema je železnica, siguran sam da je to tema, jer ne verujem da su stigli da ofarbaju ovaj novi avion za nju ili je žena rešila da putuje vozom.

Gospođa Mihajlović danas stvarno nije bila tema. Juče je bila u Skupštini ceo dan i biće opet kada budu amandmani. Vratimo se na zakon.

Samo pitam, pošto je trebala danas da putuje u Rusiju, mislio sam da je trebala da putuje vozom. Onda sam čuo da ne putuje, jer niko od 150 miliona Rusa ne može da je primi tamo. Svi su zauzeti i rekli – nemojte da dolazite, ko Boga vas molim.
Da je krenula vozom, verovatno bi za Božić stigla. Sada vas pitam pošto ovde imamo i drugi zakon, Zakon o pomorskoj plovidbi i gde ćete bolju temu u korelaciji sa jučerašnjom temom. Juče smo imali robne rezerve, juče ste nam kroz Zakon o robnim rezervama kazali da vi zakone predviđate na takav način da tumačite šta će taj zakon da uređuje. Uređujete oblast poremećaja na tržištu, nestašica, u slučaju elementarnih katastrofa ili ratova, ne daj Bože. Tu ste nas podsetili na 1992. godinu kada ste prvo doneli zakon, onda sve to po redu radili, katastrofe, ratove, nestašice, ali sada imamo Zakon o pomorskoj plovidbi. Pitam vas, da li ovaj zakon donosite zbog revolucionarne zamisli vašeg ministra Bačevića kanala Beograd-Stalać-Grdelica-Dragobužde-Solun, ili ga donosite da bismo zaista ispunili neke evropske uslove?
Da li ga donosite zaista što treba da budemo deo nekog uređenog sveta, ili već predviđate da će Srbija biti pomorska zemlja i da ima zakon o pomorskoj plovidbi, pa ćemo posebno ovde neki zakon koji je odredio plovidbu kanalom? Nema ništa. Ni slovo o tome nema.
Ne verujete u svoje projekte? Pa to bi bila revolucionarna zamisao u predizbornoj kampanji. Ja sam očekivao da izađete i da kažete – sad ćemo urediti plovidbu kanalom Beograd – Stalać – Solun ovim zakonom na takav način. Ali, vidim da vi u stvari sumnjate u zamisli, ideje i vizije svog ministra koga ste kandidovali na najvišu državnu funkciju, čim o ovome nema ni slova u zakonu.
Da vam pojasnim. Da li ste videli kako je sada lepo vreme u Srbiji? Znate zašto? Već smo postali pomorska zemlja, primerska. Ovo je primorska klima u novembru. To je zbog kanala, verujte mi. Eto, razumeli ste sada.
Ja ću pitati predsednika Vaterpolo saveza da me nauči da plivam, ali mora da skine kapicu da čuje šta mu narod dobacuje dok pliva. Jer, znate, ona kapica za vaterpolo ima antifone i ne čujete građane. Glas naroda kada ne čujete, to je vrlo opasno. Morate da čujete glas naroda.

Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratimo na raspravu.

Ja vas molim za malo tišine, ipak nismo na kozačkoj skupštini. Znam da je gospođa Mihajlović krenula u Rusiju, pa je niko nije primio. Ja ću da joj sredim sledeći put. Neka se javi meni, primiće je neko. Nije problem što nju niko nije primio, nego i ovaj što je trebao u Ameriku da ide, prvi potpredsednik, i njega niko nije primio. To niste čuli? To je zbog toga što ste ušli u evroatlantske tokove, pustili su vas niz vodu svi.
Ali, da vas pitam sad za kraj, pošto mi imamo na dnevnom redu vrlo brzo budžet, pošto ste pročitali tako lepo zakone, znate li koliko je budžetom predviđeno za Železnicu i zašto? Bilo ko od vas neka mi odgovori. Valjda ste videli budžet? Znate li koliki je gubitak ostvarila Železnica? Ne znate, naravno, ne interesuje vas. Pitajte Simu, kad pođe sledeći put u „Franš“ na doručak, da vam dostavi fakturu koliko je bilo samo za reprezentaciju, pa onda izađite sa ovakvim zakonom u Skupštinu. Hvala.

Narodni poslanik Marijan Rističević.