Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.11.2013.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

9. dan rada

14.11.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 20:10

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Milanka Karić.
...
Pokret snaga Srbije - BK

Milanka Karić

Srpska napredna stranka
Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, diskusija traje kako smo već čuli devet ili deset sati i zaista je bila iscrpna i pozitivna. Šteta je što u ovom momentu nemamo punu salu, jer ova tema i ovaj zakon zaslužuju punu salu. Rekla bih nešto malo o ovoj temi i o ovom zakonu o kojem danas raspravljamo, jer smatram da je on jedan u nizu zakona koje treba doneti, a koji su u cilju rešenja jednog od najvažnijih problema u Srbiji danas, a to je drastičan pad nataliteta, odnosno strahovito smanjenje broja stanovnika naše zemlje.
Mislim da je krajnje vreme, ali i zadatak svih nas zajedno da shvatimo da je opstanak nacije najvažnije pitanje i da treba sva neophodna i raspoloživa sredstava usmeriti na podsticanje mladih ljudi da stvaraju porodice. Ovaj zakon je jedan u tom cilju.
Rekla bih samo jedan podatak. Poslednji popis stanovništva u Srbiji, koji je rađen 2011. godine, a u odnosu na prethodni popis iz 2002. godine, daje nam podatak da je samo za devet godina smanjen broj stanovnika u Srbiji skoro za 380.000 ljudi, što je za mene jedan frapantan podatak i zabrinjavajući, jako zabrinjavajući podatak. Pri tome, da napomenem i onu veliku tugu odlaska velikog broja mladih i obrazovnih ljudi svih ovih godina, 30 do 40 hiljada godišnje, što je zaista alarmantan podatak. Mislim da svi zajedno treba da učinimo sve što je moguće da se to promeni. Pad nataliteta u našoj zemlji je veliki. Ne bih se bavila statističkim podacima, imam ih sve ovde, ali većina poslanika je sve to već govorila danas. Samo još jedan podatak, da je stopa nataliteta pala sa 10,5% na 9,2% na hiljadu stanovnika, samo za ovih 10 godina.
Ako ne učinimo sve što možemo danas na ovu temu, na temu rasta nataliteta, već sutra, figurativno govorim, a to sutra znači verovatno jedan vek, koji za jednu državu i jedan narod nije dugačak istorijski period, neće možda biti ni Srbije. Kako će ljudi zvati našu zemlju i kao će je zvati Srbijom ukoliko u našoj zemlji ne bude više Srba? Zato mislim da je ovo najvažnije nacionalno i strateško pitanje i da je ovo jedan mali, ali opet veliki korak u ostvarenju tog cilja - rasta nataliteta i očuvanja nacije.
Da ne pominjem opet Ustav. Ovde se govorilo o Ustavu. Naravno, Ustav Republike Srbije garantuje, odnosno propisuje posebnu zaštitu za porodice, majke, samohranog roditelja i dete, a naročito majke za vreme i posle porođaja. Ustav i zakon naravno propisuju i omogućavaju sva ta prava, pre svega ovoj kategoriji našeg stanovništva, ali u praksi se često stvaraju veliki problemi, tj. neretko se ne postupa po zakonu i Ustavu.
Dakle, teška ekonomska situacija u zemlji koja je dostigla kulminaciju tom velikom svetskom ekonomskom krizom, ali u našoj zemlji je kriza nastala mnogo ranije i rezultat je vladavine bivših vlasti ili režima, da tako kažem, i njihovom nebrigom pre svega za porodicu, ženu, dete, majku, porodilju, trudnicu itd. Te prethodne vlasti su se uglavnom birnule o svojim problemima, svojim interesima i zato smo danas u ovakvoj situaciji i zato danas raspravljamo na ovu temu.
Zaista pozdravljam predlagača i verujem da ćemo ovaj zakon sigurno usvojiti većinom glasova u parlamentu, ali izražavam nezadovoljstvo što je opozicija napustila ovo zasedanje, po meni neopravdano. Pardon, ne opozicija, nego Demokratska stranka, izvinjavam se.
Svi ovi uzroci smanjenja rađanja koje sam nabrojala su zaista brojni i ne bih ih nabrajala jer svi mi znamo kakvi su sve problemi prisutni danas u našoj državi, u našem društvu, ali bih naglasila da svi ti problemi obeshrabruju mlade ljude da stvaraju porodice, da ih zasnivaju i da rađaju decu, zbog sveukupne situacije. Zato mnogi odlaze i odlazili su, tražeći mesto gde će ta svoja prava ili te svoje osnovne potrebe zadovoljiti. Mi bi trebali, naravno, kao država da učinimo sve što je moguće da se ti mladi ljudi vrate.
Tu je i ekonomska situacija, koja jeste teška u zemlji i uverena sam da će naša koalicija i naša Vlada, kao što i čini, svedoci smo njihovih napora koje ulažu da se ta situacija popravi i da se stvori povoljniji ambijent za investicije u našoj zemlji, tako da sam ubeđena da ćemo u tome i uspeti. Koliko će to dugo trajati, koliko će vremena trebati za sve to, sigurno ne malo, obzirom na sve ovo što se dešavalo svih ovih godina i na situaciju koju smo zatekli kada se vlast promenila.
Nedavno smo i doneli zakon kojim zaposlena žena ne može za vreme trudnoće ili godinu dana posle porođaja da dobije otkaz od svog poslodavca. Međutim, doneli smo mnoga zakonska rešenja, nekakve odluke smo donosili, tj. donosili su pre nas, u prilog ovome, ali u praksi se to slabo ostvarivalo. Zato smatram da je prethodna vlast, odnosno da su vlasti koje su poslednjih desetak godina bile odgovorne pre svega za ovu kategoriju našeg stanovništva, najvažniju po meni, da je uzrok tome bila njihova nemarnost i neiskrenost u svemu tome što su proklamovali kao svoje ciljeve, a u praksi se dešavalo sasvim suprotno.
Naravno, povećava se i broj obrazovanih žena u Srbiji svakim danom, ali one su i dalje diskriminisane i na poslu i u porodici, čak i na ulici, doživljavaju razne stvari itd, a ja smatram da žena zaista zaslužuje svo poštovanje. Kao i sve moje koleginice, a i sve žene u Srbiji, mislim da žena zaslužuje zaista maksimalnu pažnju, zato što na njoj stoji sve. Čak bih se usudila da kažem i cela država, obzirom da je ona stub porodice, a porodica je stub svake ozbiljne države.
Pripremila sam malo duže izlaganje, ali ipak ću iskoristiti svoje vreme da to sve iznesem.
Želela sam da dam neki jako lep primer, pozitivan primer rešavanja ovih problema, problema pada nataliteta u nekim zemljama. Kao primer nisam uzela ekonomski razvijene zemlje, kao npr. Kanadu ili recimo skandinavske zemlje i njima slične, nego sam baš uzela jednu zemlju u kojoj sam bila više puta, gde mi izvodimo neke radove, a to je Belorusija. Samo bih volela da čujete, jer pretpostavljam da većina vas možda i ne zna, kako oni tamo rešavaju taj problem pada nataliteta i kako podstiču rast nataliteta.
Recimo, u toj zemlji, ako znate, a čuli ste verovatno od Dragomira, stopa nezaposlenosti je nešto veća od 1%. Ona nije ekonomski snažna, niti jaka, naravno, ali je stabilna i organizovana država. Žene u toj državi posle porođaja dobijaju četiri dodatka. Prvi je dodatak za žene koje su registrovane kod državnih zdravstvenih ustanova do 12 nedelja trudnoće po 83 evra. Druge je dodatak za rođenje prvog deteta – 830 evra. Za drugo i sledeće dete dodatak je 1.160 evra. Sledeći je dodatak za negu deteta do tri godine starosti, mesečno oko 170 evra. Onda, dodatak za negu hendikepiranog deteta ili deteta sa posebnim potrebama starosti do tri godine je mesečno 182 evra, besplatno obdanište itd, itd. Od aprila prošle godine, odlukom predsednika Republike, sva deca mlađa od tri godine dobijaju besplatno lekove sa liste lekova koji su navedeni kao osnovni lekovi.
Dalje, toga ima toliko, da je zaista impresivno, bila sam impresionirana time što sam tamo videla i pročitala. U cilju sveobuhvatnog pristupa državnoj pomoći porodicama sa niskim primanjima, takođe je aprila prošle godine dato pravo na istovremena dobijanja različitih vrsta ciljane socijalne pomoći. U tom sistemu različite vrste ciljane socijalne pomoći porodicama, kao npr. snabdevanje dečjom hranom u toku prve dve godine života, država je to preuzela na sebe. Porodice kod kojih su se rodili blizanci imaju pravo na tu vrstu državne podrške bez dokazivanja prihoda. Radili, ili ne radili, oni dobijaju od države tu pomoć.
Zatim, značajne investicije se usmeravaju za poboljšavanje uslova života mladih porodica i porodica sa mnogo dece. Finansijske pomoći države porodicama kod otplate kredita za izgradnju, ili rekonstrukciju stambenog prostora, jer kod porodica sa troje dece 75% od sume duga, a u slučaju četvoro ili više dece 100% i mnoge druge mere.
Mislim da bi mi trebali da se ugledamo na ovakve primere. Kod njih je, recimo, u prošloj godini rođeno 116.000 dece, što je za 5,2% više nego u prethodnoj. Oni tako podstiču natalitet.
Za razliku od ovakvih zemalja u kojima je broj novorođene dece najvažniji cilj za opstanak nacije, u našoj zemlji pažnja prethodne vladajuće elite, kao što sam rekla, bila je usmerena na sve drugo, rekla bih pre nego na ovo. Ta država ili vladajuća elita je svojevremeno tu nebrigu i neizvršavanje obaveza prema ženama i deci pravdala teškom ekonomskom situacijom, koja je u međuvremenu postala još teža i dovela nas u situaciju u kakvoj se danas nalazimo.
Međutim, ekonomske teškoće očigledno nisu važile kada su se trošila ogromna budžetska sredstva na razne izmišljene i nepotrebne agencije, partijsko zapošljavanje, nenamensko i, da ne kažem, kriminalno korišćenje sredstava razvojnih i drugih fondova i mnoge, mnoge druge stvari. Hoću samo da ukažem da sredstava uvek ima i ona se moraju naći za ovakve namene.
Poštujući izuzetne napore koje čini naša vladajuća koalicija i pre svega Vlada Republike Srbije kako bi se ovi problemi rešili, a i svi ostali gorući problemi, još jednom moram da ponovim radi građana Srbije a i svih nas zajedno, da je krajnji momenat i zadatak svih nas da shvatimo da je zaista opstanak nacije najvažnije državno pitanje. Zato je neophodno da se sredstva pronađu, a sredstava mora da ima, kako bi se podstakao mladi svet i kako bi se podsticale mlade žene da rađaju.
Kao majka četvoro dece i baka tri unuka i žena koja se bavi preko 30 godina dobročinstvom, očuvanjem tradicije i vrednosti srpske porodice i kulturne baštine srpskog naroda, naravno ću glasati i podržavam ovaj zakon i uverena sam da ćemo ovaj zakon usvojiti većinom glasova u parlamentu i to me raduje. Mislim da je ovo samo jedan mali korak u onome što treba da učinimo kada su u pitanju deca pre svega žene, trudnice, porodilje, novi naraštaj. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Još nam ostaje Bojana Božanić.
...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, dragi građani, dragi roditelji i budući roditelji, kao majka, kao lekar specijalista ginekologije i akušerstva koji je dugo godina pružao usluge zdravstvene zaštite trudnicama i porodiljama, kako na primarnom, tako i na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, mogu da kažem da je ovaj predlog zakona iznad svega human, tj. plemenit.
Ovaj predlog zakona je pre svega potreba i zahtev vremena u kome živimo. Borba za natalitet, briga o deci, a znamo da su deca nosioci biološkog potencijala koji je neophodan za opstanak jednog naroda. Briga o porodici, o trudnicama, porodiljama i ostalim vulnerabilnim kategorijama stanovništva su jedan od najvažnijih segmenata socijalne i zdravstvene politike jedne zemlje, pa na taj način i naše zemlje. U tom kontekstu predlagač ovog zakona dr Nebojša Stefanović i mi zajedno sa njim, ovim zakonom želim da zaštitimo najviše vrednosti u našem društvu, a to su deca, deca koja tek treba da se rode, da se zaštiti zdravlje majki i budućih majki, da se stimuliše rađanje i zaustavi bela kuga.
Ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku jer mi ne možemo čekati i nemamo vremena da čekamo uplate doprinosa od nelikvidnih obveznika već moramo zaštiti najosetljiviju populaciju našeg društva, a to su deca, trudnice, porodilje. Ovim zakonom želimo, odnosno želi se da se samo kroz formu zakona potvrdi praksa RZZO koja je postojala do polovine 2010. godine kada je istim ovim osiguranicima su se overavale isprave bez dokaza o prethodnoj uplati doprinosa. Republički zavod za zdravstveno osiguranje je i tada prepoznao značaj zaštite ove kategorije stanovništva zbog čega je i donosio takve odluke.
Ovaj predlog zakona je jasan, precizan i ne zahteva donošenje podzakonskih akata jer ne zadire u osnov osiguranja koji je već utvrđen po Zakonu o zdravstvenom osiguranju već se želi samo ovim licima iz člana 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju da uz postojeće isprave i minimum medicinske dokumentacije za trudnice, to je izveštaj specijaliste, ginekologa, akušerstva o postojanju trudnoće, otpusna lista za porodilje omogući ostvarivanje neophodne zdravstvene zaštite i nadoknadu putnih troškova prevoza, iako zdravstvena isprava nije overena zbog neuplaćenih doprinosa. Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kada sam videla da je ovaj zakon na dnevnom redu, Predlog zakona, razmišljala sam zbog čega bar ovaj predlog nije bio na primer na razmatranju kod Ženske parlamentarne mreže jer složiće te se, nas preko 80 koliko nas tamo ima kao članica ćemo biti ili smo bile korisnice svakako ovog zakona. Možda bi se neka od nas i setila da da neka, kad već same nismo mogle da se setimo da donesemo nekakvo slično zakonsko rešenje u korist porodilja i trudnica možda smo eto mogle dati neki skromni doprinos upravo na tom sastanku Ženske parlamentarne mreže. Ali, dobro, to je sada neka druga priča, nije tema današnje rasprave.
Naravno, da ćemo se složiti da treba unaprediti položaj trudnica i porodilja, dece, ali smo takođe svesni da ovaj zakon kako piše u obrazloženju se donosi zato što nesavesni poslodavci koji je sve više ne uplaćuju doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje. Pre svega je to značajno zbog tih najosetljivijih kategorija koje sam pomenula. Kako rešiti taj problem. Bez obzira što smo čuli da to ne znači aboliranje tih nesavesnih poslodavaca ali moramo razmišljati o ovom problemu, odnosno o rešavanju ovog problema.
Postavila bih pitanje da li je opredeljenje ove Vlade unapredi i stimuliše natalitet i kako to misli da uradi? Znam da ne razmišljaju posebno ljudi iz vladajuće većine o tome ali mora se razmišljati dalekosežno i dugoročno. Nisam primetila to u prethodnom periodu. Jer, uzrok današnje bele kuge u svari je u kriznim godinama 90-ih. Mi ne možemo jednim zakonom, instant rešenjem da uradimo nešto i da unapredimo natalitet. Mi u potpunosti moramo da promenimo populacionu politiku u državi Srbiji ako mislimo da opstanemo jer nisu nam dovoljni samo ovakvi posebni zakoni da bi to i učinili.
Na primer ako je jedna trudnica zadovoljna ako je srećna to će se svakako reflektovati na njeno nerođeno dete. To sigurno znaju sve one majke koje su verovatno već rađale.
Ako porodilja ima vremena, ima sredstava ona može lepo da gaji to svoje dete, da ga vaspitava dok ne krene u školu.
Takođe, ako ima sredstava i ako ima vremena ona će se pozabaviti obrazovanjem svog deteta dok se ono školuje i ta deca postaće obrazovani i vaspitani ljudi.
Ako roditelji imaju vremena i sredstava da brinu o svojoj deci i na stadionima imaćemo navijače, a ne huligane, kako se to danas sve više i više dešava.
Ja kao mlada osoba zaista očekujem od države, kao institucije da učini da ovo što sam sada pomenula bude i ostvareno i ponavljam da instant promene nisu do sada donele željene rezultate nikada, pa ne verujem da će to i sada biti slučaj.
Moramo takođe biti svesni da za porodilje i trudnice pored zdravstvene zaštite treba da brinemo kako i na koji način se vraća, vrši povraćaj PDV-a od bebi opreme, na bebi opremu, taj zakon smo imali pre nekoliko meseci, čini mi se pred kraj prošle godine i sada imamo problem da je tek, mislim septembra meseca počelo u poreskoj upravi da se primaju i oni računi za bebi opremu koja je kupljena pre rođenja deteta. Dakle, dugo vremena naši roditelji nisu mogli to da učine. Dakle, to je bio veliki problem. Takođe imalo problem toga o čemu smo i ranije govorili da ne idu uplate za trudničko, porodiljsko bolovanje preko poslodavaca, već bi to trebalo da ide direktno na račun porodilja, jer postoji veli problemi koji se pre svega sastoje u kasnoj isplati tih nadoknada, kako za porodiljsko, tako i za trudničko odsustvo, pa se dešava da za porodiljsko, iako to po zakonu mora da se učini isplaćuje se za zaradama, ali vrlo često poslodavci to ne čine. Naravno, porodilje mogu da tuže te svoje poslodavce, ali naravno ti procesi su dugi i finansijski iscrpljujući tako da sve u svemu od toga na kraju i ne bude ništa.
Na primer, kako možemo pomoći? Država može kao što je naredila za mnoge druge stvari kao što naprimer naređuje da se isplate jubilarne nagrade za različite zaposlene u različitim sektorima i oblastima može da naredi lepo da lokalne samouprave isplaćuju 35% nadoknade, onih na 65% za trudničko bolovanje, pa zašto niste predložili takvu vrstu zakona ili izmenu nekog zakona na tu temu. To bi moglo da se učini i na primer kažemo – ukinućemo transferna sredstva lokalnim samoupravama ako ne budu isplaćivali to trudnicama. E, tako ćemo da pomognemo populacionu politiku u Srbiji u svakom slučaju.
Trebalo bi majkama koje rode četvrto dete, da damo doživotnu penziju, zašto ne?
Međutim kakva je sada situacija, mi bi morali da damo i majkama sa trećim detetom. Dakle, da ne pričam da je stimulacija za prvo i drugo dete, i sada za treće, jako mala i gotovo destimulativna.
Imamo velikih problema sa sterilitetom u Srbiji i sada verovatno da taj nizak prirodni priraštaj, odnosno negativan prirodni priraštaj, iz tog razloga i mi nekako nemamo ni dovoljno sredstava za tu veštačku oplodnju.
Kada je bio rebalans budžeta, umanjena su sredstva u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, a oni najavljuju, znate šta, videćemo šta je prioritet, pa ćemo na osnovu toga opredeliti sredstva, pa ćemo videti da li može za veštačku oplodnju ili ne.
Kada su u pitanju deca, da li ima alternativa? Dakle, to svakako mora da bude prioritet. O tome treba da se razmišlja, pored sredstava, da vidimo kako i na koji način procedure koje treba da prođu žene koje ulaze u proces veštačke oplodnje, da se skrate, pojednostave, i da ih prosto na drugačiji način definišemo, da bi tim ženama koje prolaze kroz neverovatan stres, da bi ušle u proces veštačke oplodnje i dobile decu, gotovo iz tih razloga ne mogu to da reše i ti rezultati budu neuspešni.
Pominjala sam da su problemi veliki, što se tiče nadoknada za porodiljsko i trudničko bolovanje, Republička inspekcija rada, naravno reaguje, ali tako što kažnjava ili novčano ili pokreće prekršajni postupak, ali kažem da to do sada nije dalo velike rezultate i te trudnice se slabo snalaze u toj šumi propisa, još kada su u tome, ne mogu još o tome da brinu.
Da li znate da postoji Savet za populacionu politiku koji se sastao nijednom, pa pošto smo promenili Vladu ili je rekonstruisali, sada očekujemo da se napravi jedan novi, a izgleda da i od toga nema ništa, pošto se ni u prethodnom periodu nije sastajao nijednom.
Da li znate da roditeljski dodatak treba da se isplaćuje jednokratno, a on se sada isplaćuje u mesečne rate?
Da li mi znamo šta su prioriteti, da li nam je prioritet da stimulišemo rađanje i koje su, kada ste vladajuća većina, vaše konkretne mere, da stimulišemo natalitet?
Dakle, rekla sam da je jedan od vrlo važnih i velikih uzroka nedostatka dece i bele kuge, upravo sterilitet.
Zašto dolazi do steriliteta?Prvo zato što koristimo genetski modifikovanu hranu, a to ćemo sada još da legalizujemo kroz naše zakone. Zato što žene doživljavaju stres zbog nesigurnosti, da li će imati primanja ili neće imati, zbog stresa na poslu, da li će im poslodavac odobriti tu nadoknadu za porodiljsko i trudničko, ili neće, da li će dati na vreme ili neće, da li će ih otpustiti, ne daj Bože, ako zatrudne, zato što su komplikovane i dugačke procedure, što se tiče procedure veštačke oplodnje i naravno sve ove krize kroz koje prolazimo, a tu imamo i stresove koje prolaze sve žene i ljudi, žene koje to pogađa, to što podižemo poreze i cene osnovnih životnih namirnica.
Gospodine Stefanoviću, kao predsednik Narodne skupštine, kome donosite ove zakone, kome povećavate poreze, kome povećavate cene osnovnih životnih namirnica, kome smanjujete birokratiju, kada mi nestajemo?
Srbije nema i to morate da znate da u 2012. godini smo imali 60 hiljada manje ljudi nego danas. Prirodni priraštaj je -4,9%. Ne znam da li to znate. Pozitivan prirodni priraštaj u Beogradu, Grocka, Zvezdara i Surčin, Novi Sad, Sjenica, Novi Pazar, Tutin, Preševo. To su za mene porazni podaci, što je samo u tim opštinama povećan prirodni priraštaj.
Zašto se u Beogradu rađa sve više beba? Hvala Bogu, to je dobro, to samo pokazuje kolika je centralizacija u Srbiji. zato što se ljudi doseljavaju ovde i hvala Bogu deca se rađaju. Ali ogromna je centralizacija i to je veliki problem. Prosečna starost majke je 28,9 godina. Mislim da je to zaista veliki problem.
Kada već pominjete da brinete o osetljivim grupama stanovništva i da ste zbog tih osetljivih grupa stanovništva doneli predložili ovaj zakon, da li ste obratili pažnju da se na sajtu Skupštine u aktima koji su u proceduri nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je predložio Zaštitnik građana? O tome verovatno niste razmišljali. Tu se govori o oblicima podrške deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovim porodicama, kako da se i ne zaposlenim roditeljima omogući određena naknada, kako da se uveća dodatak za pomoć i negu drugog lica, kako da se ostvari naknada za roditelje dece preko pet godina.
Roditelji koji imaju decu invaliditetom ili sa smetnjama u razvoju imaju samo dve mogućnosti, kao što kaže Zaštitnik građana. Jedna je da napuste posao ili da se uopšte ne zapošljavaju da bi brinuli o toj deci, dakle, da nemaju sredstava, da nemaju gotovo nikakvih mogućnosti da prežive, a druga je da se zaposle, a da decu pošalju u institucije. Znate, to je veliki problem. Imala sam slučaj kod nas na Zlatiboru sa vanserijski talentovanim dečakom čiji roditelji bez pomoći dobrotvora i lokalne samouprave nikako ne bi mogli da mu obezbede normalan život. Kažem vanserijski je talentovan, prepametan dečak, samo je slep od rođenja i to je smetnja u razvoju. Da bi obezbedili ta sredstva bilo bi dobro da malo i država brine, a ne samo ljudi dobrotvori kojih hvala Bogu, ima dosta.
Gospodine Stefanoviću, da li brinete što uskoro neće biti nikoga ko će koristiti usluge, da kažem, koje ovaj zakon definiše? Neće biti ni dece, ni trudnica, ni porodilja, ako ovako nastavimo.
Da li ste možda čitali istraživanje koje se zove „pokazatelji svetskog razvoja“ koje je radila Svetska banka? Kaže – najveća stopa rasta priraštaja biće zabeležena na Kosovu 0,7% godišnje, od 2010-2020. godine. U Srbiji -0.2% godišnje.
Imamo jednu publikaciju koja kaže – zašto svi Srbi nestaju i autorka Biljana Spasić govori o tome da bi verovatno veliki broj građana Srbije doživeo sudbinu da živi u enklavama u svojoj državi. To smo već doživeli svakako na KiM.
Kada smo već kod toga, pozivate se na Ustav i sve je po Ustavu, i Ustav nam govori da treba ovako ili onako, što se ne pozivate na Ustav kada govorimo o KiM?
Takođe želim da vam pomenem da u Srbiji ima 300 škola sa po jednim učenikom, da imamo 250 hiljada neoženjenih momaka do 40 godina. Pored steriliteta, kako da rešimo te probleme? Kako da oženimo ove momke, a kako da napunimo ove škole sa decom?
Znate kako, država zatvara škole do 15 učenika, doneli smo zakone. Znate, racionalnije kaže da se zatvaraju te škole u seoskim sredinama. Sad ti ljudi koji žive na selu, moraju da troše mnogo više novca da bi decu odvezli u neku gradsku sredinu. Imamo destimulaciju građana, dakle, da ostaju u tim manjim sredinama. Imamo zatvaranje seoskih ambulanti, imamo smanjivanje kadrovskih planova zdravstvenih ustanova na nivou primarne zdravstvene zaštite, dakle, domova zdravlja. Dakle, sve što se dešava u tim krajevima, rubnim, da kažemo, u tim provincijama, sve što je van Beograda to je provincija, to destimulišemo, a normalno da stimulišemo sve što dolazi u Beograd i dalje ta centralizacija potpunosti na snazi.
Da li znate da svaka porodica treba da ima četvoro dece da bi prirodni priraštaj u Srbiji bio pozitivan? Da li radite, gospodine Stefanoviću, nešto na tu temu kako bismo unapredili natalitet i kako bi svaka naša porodica imala četvoro dece, a ne da žene i porodice strahuju kada zatrudne?
Mene svakako zanimaju samo konkretne mere unapređenja nataliteta. Mi pokazujemo još jednom da je Srbija leks specijalis zemlja, zemlja posebnih zakona, bez ikakvih strategija i pravaca razvoja, naročito što se tiče rađanja, ali i u svim drugim oblastima, a sa samo jednom željom, samopromocije naprednih zvezda.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka
Teško je odgovoriti na sve argumente koje je koleginica iznela. Međutim, postoji nešto što ne mogu da priznam kada se radi o naknadnoj pameti. Naime, mlada koleginica je i sama bila deo lokalne samouprave u Opštini Čajetina. U Opštini Čajetina od 1990. do 2012. godine živi sad manje hiljadu stanovnika nego što je živelo devedesetih, što je za Opštinu Čajetina ogroman broj.
Opština Čajetina, u periodu tad kad ste vi vršili lokalnu vlast u Čajetini, kad ste vi lično bili deo toga, nije donela stimulativne mere za rađanje dece. To pokazuje ovaj statistički podatak. Niti ste doneli mere da se isplaćuje 35%, niti je vama lično palo na pamet da napustite tu vlast kad se to nije uradilo. Na pamet vam nije palo, niti vas je brinulo. Tada vam je bilo lepo da budete funkcioner lokalne vlasti, primate lepu platu, uživate, ali niste baš brinuli o deci.
Takođe, kada govorimo o poštovanju Ustava, nezavisnost Kosova i Metohije je proglašena 2004. godine. Po Ustavu, tadašnji predsednik Vlade, dr Vojislav Koštunica, trebao je da primeni određene mere da zaštiti Srbiju od te jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ali nije. Jednostavno nije. Izvinjavam se, 2006. godine. Jednostavno nije. Odlučio je tada da ne uradi ništa. Često mi se to čini kod određenih ljudi, koji odluče da kod nekih stvari ne urade ništa, baš tad kad treba, kad su na vlasti, kad mogu, onda ta kritika koja dođe post festum nekako dođe upitno. Niste baš uvek sigurni da li je zaista to ozbiljna namera da nešto uradite ili je to kritika, eto, radi kritike nekog ko je trenutno na vlasti.
Evo, mi na vlasti, spremni da se suočimo sa činjenicom da mnoge stvari nisu dobre, spremni da se suočimo sa činjenicom da mnoge stvari moramo da menjamo, povukli prvi potez i menjamo stvari. Ovaj zakon će poboljšati položaj jedne ozbiljne grupe ljudi. Daleko bilo, ovo što ste rekli, da Srbija neće imati dece. Imaće dece, biće dece u Srbiji. Rađaće se, Bogu hvala, i zdrava i vesela svojim roditeljima.
Nažalost, što se tiče situacije u Beogradu, mogu da se složim da ni tu nije zadovoljavajuća, zato što je Beograd centralizovan. Naime, Odlukom iz 2008. godine gradska vlast je centralizovala beogradske opštine i danas beogradska opština koja nema status lokalne samouprave jedva da šta može i da uradi uopšte. Dve od tri koje ste naveli, u njima je na vlasti SNS i očigledno je da to građani prepoznaju kao dobro i da se tu dece više rađa i to je sreća i u Grockoj i u Surčinu. To je dobro, drago mi je da se tako ispostavilo. Tamo gde smo mi na vlasti, tamo se deca rađaju. Jer, ljudi veruju, imaju poverenja u nas. Vidi se optimizam. Vidi se da tu budućnosti ima.
Što se tiče Zaštitnika građana, ja sa njim već ozbiljno radim od početka svog mandata. Zakon koji ste naveli jeste u proceduri. Zaštitnik građana i ja sa predstavnicima ministarstva i roditelja već nekoliko puta, ovde, u zgradi Narodne skupštine i u mom kabinetu i u maloj sali na javnom slušanju smo razgovarali sa ozbiljnom namerom da taj zakon, ne bih sada otkrivao detalje koje smo dogovarali, jer bi ušli u jednu predugačku raspravu, kojim želimo da pomognemo da sve te kategorije koje bi bile obuhvaćene ovim zakonom budu na pravi način poštovane. Dakle, da se obezbedi dovoljno novca da one budu… Naravno, tražili smo, i Institut Batut je napravio ozbiljnu analizu koliko je dece koja boluju od retkih bolesti, pronalazimo načine da u dogovoru sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja, pa da i ta kategorija dece bude maksimalno zaštićena.
Naravno, nismo zadovoljni brzinom, nismo zadovoljni ni sredstvima, ni mnogim stvarima, ali hoću da kažem da vidim u ovoj Skupštini bar želju da to menjam. Mnogi koji su ranije bili u vlasti imali su sve prilike da stvari o kojima danas govore negativno promene kada su bili na vlasti. Ne želim da se nama to dogodi i da jednog dana odemo u opoziciju, makar mi to i ne dočekali, kažemo – e, znate, trebalo je, ovo sad nije dobro u zdravstvenom sistemu, ovo sad treba menjati, ovo nije dobro, a mogli smo kada smo bili u vlasti. Treba da se suočimo sa problemima koji postoje.
Dakle, mi se suočavamo sa problemima. Ovo je jedan od problema. Upozorile su me kolege da nema više građana Srbije koji više ne znaju razliku između člana 17. i 22, pa da to više ne pominjem.
Jednostavno, mislim da ovaj član zakona koji govori baš o ovoj oblasti, a veliki je broj tema o kojima ste govorili, mogli bi da otvorimo u nekim drugim raspravama. Nažalost, nemoguće ih je sve svesti u ovom zakonu.
Slažem se, u pravu ste, imamo veliki broj problema o kojima treba da razgovaramo. Potpuno spreman da u to uđemo sa svim poslaničkim grupama. Ovo je Srbija svih nas. Svi predstavljamo građane ove zemlje i svi se zajedno borimo. Uveren sam da u ovoj zgradi, bez obzira na sve naše razlike, ne želim da verujem da postoji i jedan narodni poslanik koji ne misli dobro ovoj zemlji i svom narodu. Uveren sam, bez obzira na to kako stvari gledamo, kakve rečenice izgovaramo, svi u krajnjoj liniji imamo najbolji interes svog naroda na umu. Naravno, da li možda grešimo u načinu kako zastupamo te interese, to je već politička stvar, ali dobra namera, verujem, postoji.
Zato hoću da pozovem sve kolege da zajedno radimo na tome da u ovom sazivu, svakom narednom sazivu, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, radimo na donošenju propisa koji će omogućiti da realno održimo ta zakonska rešenja, pomažu i postaju deo rešenja ogromnog broja problema koji muče Srbiju, ne samo unazad pet godina, deset godina, već mnogo godina i koja su sa odlaganjem sistemskim rešenja i bilo kakvih rešenja dovodila ili su sklanjana sa strane ili su se ignorisali vapaji ljudi, kojoj god manjinskoj grupi pripadali, samo zato što ih je malo, pa možemo ih smatrati manjinom, nisu ti problemi slušani i nisu ti vapaji bili na uhu onih koje su mogli da rešavaju. Mi danas možemo. Ova skupština može da reši neke od problema, ne može sve, ali ćemo u razgovoru sa Ministarstvom zdravlja i sa Fondom i ostalim nadležnim institucijama pokušati da u budućnosti te probleme rešimo.
Hvala još jednom svima na raspravi. Trudiću se da više ne odgovaram na diskusije, ali neka bude da jedna dama ima poslednju reč, nemam ništa protiv.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem.
Vi ste meni, gospodine Stefanoviću, zaista jako simpatični. Baš ovako lepo i duhovito pričate, ali ja bih samo htela da dodam par stvari da vas ispravim.
Ja sam i dalje deo lokalne vlasti u Opštini Čajetina i radim i dalje tamo. Zaposlena sam na dva radna mesta, što zakon, nadam se, dopušta. Upravo Opština Čajetina može da bude jedan primer kako se iz jedne rubne sredine stanovništvo odliva, ali ne u tolikoj meri, jer smo mi to pokušali na određene načine da zaustavimo, kroz različite mere populacione politike, koliko je to u našoj mogućnosti i koliko sredstava imamo, tako što stimulišemo mlade parove da ostanu na selu, tako što mi svojim sredstvima otvaramo ove škole, koje država zatvara, tako što svojim sredstvima otvaramo seoske ambulante, koje država zatvara, tako što gradimo infrastrukturu po tim seoskim sredinama da ti mladi ljudi tamo i ostanu. Verujte mi, u poslednjih nekoliko godina, zaista sve više ostaju, čak se i vraćaju.
Otvorili smo tri vrtića u seoskim mesnim zajednicama koji su jako posećeni, a sada radimo na adaptaciji prostorija, na otvaranju četvrtog vrtića u selu, ne u gradskoj sredini. Primaju svi preko 30 dece, uzrasta od dve do pet godina, što je stvarno odlična stvar. Da ne pričamo o stimulativnim merama za studente, za učenike, za veštačku oplodnju itd.
Da se ne vraćamo na opštinu Čajetina, to nije tema. Mi moramo da rešavamo uzroke. Moramo sistemski da se bavimo problemima, pre svega unapređenja nataliteta, da ne bi došlo do toga da se broj i dalje stanovnika Srbije smanjuje. Mi ćemo svakako podržati ovaj zakon. Mislim da on nije jedini način rešavanja ovog problema. Treba da radimo dosta ozbiljnije. Ponovila bih svoje pitanje. Da li u rasprave od pre nekoliko meseci, da li to što ste rekli za SNS, znači da svi oni koji imaju problema sa rađanjem, sve žene, treba da se obrate nekome iz SNS, na primer vama?