Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2013.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

10. dan rada

15.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 11:15 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Željko Sušec.
...
Srpska napredna stranka

Željko Sušec

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući i uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat izgradnje autoputa E763 na deonici od Obrenovca do Ljiga između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo privrede kao zajmoprimca i kinske Eksport-import banke zajmodavca potpisan je 26. avgusta 2013. godine u Pekingu prilikom zvanične posete delegacije Republike Srbije Narodnoj Republici Kini, koju je predvodio predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić.
Kredit je smatram izuzetno povoljan za Republiku Srbiju, jer Narodna Republika Kina pokriva tzv. gubitke na kamatama svojim subvencionisanjem što kredit čini veoma povoljnim. Period isplate kredita je 20 godina sa počekom od pet godina i periodom otplate glavnice 15 godina i fiksnom kamatom od 2,5% na godišnjem nivou, kao i mogućnošću prevremene otplate kredita u visini godišnje stope od 1%.
Za deonicu autoputa E763 od Obrenovca do Ljiga, predviđeno je zaduživanje u visini od 301 milion dolara, što čini oko 90% realizacije projekta ove deonice. Od planiranih 333,7 miliona dolara, koliko je potrebno za izgradnju ove deonice Koridora 11.
Kineska „Eksport import“ banka se obavezuje da uplati 15% kredita za početak radova na deonici autoputa E763 Obrenovac-Ljig, dok Republika Srbija ima obavezu sa 10% učešća u projektu, što se već nalazi u Predlogu budžeta za 2014. godinu, na zahtev Ministarstva građevine.
U skladu sa komercijalnim ugovorom, robe, tehnologije i usluge koje se nabavljaju iz kreditnih sredstava biće kupljene isključivo od Narodne Republike Kine. Kineska „Shandon high speed group“ će graditi delove Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga u dužini od oko 50 km. Učešće kineskih kompanija u realizaciji projekata u Srbiji iznosi 51%, a srpskih preduzeća 49%.
Republika Srbija postaje realizacijom ovih projekata prva zemlja koja će koristiti predviđenih 10 milijardi dolara koje je Kina namenila za ulaganje i realizaciju projekata u jugoistočnoj Evropi.
Moram da napomenem da deonica autoputa E763 Obrenovac-Ljig ima ulogu povezivanja Koridora 10 i 11 sa Jadranskim morem, odnosno lukom Bar, kao robno transportnim centrom u kome se sjedinjavaju drumski, železnički i pomorski saobraćaj. Smatram da realizacija ovog povoljnog kredita za realizaciju projekata u Srbiji rezultat dobre saradnje Vlade Republike Srbije i Narodne Republike kine u cilju unapređenja ekonomske saradnje i sprovođenja međudržavnih sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture.
Kako ovaj ugovor o zajmu zarad realizacije projekta autoputa E763 na deonici od Obrenovca do Ljiga doprinosi ekonomskom i privrednom razvoju regionalnih područja, spajanjem Vojvodine, Beograda, centralne i zapadne Srbije u interesu je i građana Republike Srbije.
U danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit od strane „Eksport import“ kineske banke, kao i potvrđivanje sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, danas je glavna tema iako je rasprava objedinjena, jeste uzimanje kredita za radove na autoputu prema zapadnoj Srbiji, odnosno prema Preljini i dalje prema Crnoj Gori u vrednosti od 300 miliona evra.
Poslanička grupa DSS kao što su i najavile moje kolege, kao i svaki put do sada kada su se radili infrastrukturni projekti je pohvalno gledala na ovakve projekte i mi ćemo podržati ovakav vid investicija koje se dešavaju u Srbiji.
Naravno, imamo i niz stvari koje želimo da vas pitamo i da dobijemo odgovore na neke nedoumice koje provejavaju u javnosti i da damo određene sugestije kako i na koji način poboljšati našu infrastrukturu, jer je infrastruktura nešto što je najvažnije u jednoj zemlji. Stepen razvijenosti se meri uglavnom kroz kvalitet života, ali i kroz razvijenost infrastrukture i dostupnost određenih delova zemlje, ili određenih objekata preko infrastrukture.
Pomenuli ste da će ovaj deo koji se radi prema Preljini biti finansiran iz kineskog kredita, da je to povoljan kredit, da je država Srbija dobila praktično najpovoljnije kamate za realizaciju ovog kredita. Ono što se nama ne dopada, pretpostavljam ni vama je to što je taj kredit kao i većina koje smo do sada uzeli za razvoj naše infrastrukture uslovljen ili međunarodnim tenderima ili onima koji daju te kredite, da njihove kompanije izvode radove. To je direktno suprotno sa onim što ste pričali na početku današnjeg izlaganja, da će se kroz ove investicije pokrenuti domaća privreda. Doduše, da budem iskren, ona će delimično biti potpomognuta ovim investicijama, jedan deo naše domaće privrede će biti upošljen, ali daleko od onog što bi bilo logično i normalno.
Moj kolega je malo pre napomenuo da je Hrvatska u prethodnih desetak godina se zadužila oko tri milijarde evra i za to premrežila čitavu Hrvatsku putevima. Preko 500 km auto-puteva je izgrađeno i uglavnom su te auto-puteve radile domaće firme, što u Srbiji na žalost nije slučaj. Kompletan Koridor 10 prema jugu, odnosno prema makedonskoj granici i prema istoku, prema Bugarskoj granici rade strane kompanije.
Skoro sve kredite koje smo podigli do sada na vrlo malom delu, jednom delu deonica su izvođači domaće kompanije poput „Ratka Mitrovića“, „Planuma“ i još nekih konzorcijumi, a uglavnom to rade strane kompanije „Terne“, „Aktora“, „Alpina“, „Suptere“, itd, da ne nabrajam kako se već sve zovu. „Štrabagerd“ je radio takođe jedan deo poslova. Uglavnom od milijardu i po evra koje smo uzeli za razvoj domaće infrastrukture za završetak Koridora 10, za izgradnju drugih auto-puteva su izvođače strane kompanije.
Direktno smo bili uslovljeni da moraju da budu međunarodni tenderi koji su vrlo visoko limitirani i na kojima su domaće kompanije samim uslovima tendera bile eliminisane, gde su na žalost pored toga što su dobile posao, one ne mogu da vuku pesak iz Austrije ili Grčke, da melju kamen pa da dovoze na naše puteve, uzimale naše domaće firme kao podizvođače i sa njima sklapale ugovore po mizernim cenama, a onda kada nisu mogle da ispune uslove iz ugovora, poput „Alpine“ bankrotirale, otišle u stečaj i povukle se sa tržišta, odnosno raskinule ugovor sa „Putevima Srbije“, a naši domaći podizvođači će praktično bankrotirati. Pri tom, država Srbija je dozvolila toj „Alpini“ da registruje društvo sa ograničenom odgovornošću u Srbiji, da takva firma dobije posao iz kredita koji mi plaćamo, da uzme podizvođače, da odrade kompletnu priču, a da im ne da garancije i da država Srbija ni na koji način ne želi da zaštiti te podizvođače koji su domaće firme i zbog kojih će te domaće firme otići u stečaj.
Kada je „Alpina“ ulazila u posao data je garancija za izvođenje radova u visini od 10 miliona evra. „Alpina“ sada duguje više od tri miliona evra tim malim podizvođačima na kraku istok prema Bugarskoj. Reč je o desetak firme koje su radile kao podizvođači. Ni jedan jedini evro im nije platila, a „Putevi Srbije“ i država Srbija ne žele da iz onog dela koji je položila „Alpina“ kao garanciju namire podizvođače koji su radili posao. Juri ih da plate PDV za ispostavljenu situaciju prema „Alpini“. Da li je to normalno? Verujem da ćete se složiti da to zaista nije u redu i da će kroz taj posao koji je trebao da doprinese ne samo izgradnji naše infrastrukture nego i upošljavanju naših firmi i podizanju opšteg standarda građana, mi ćemo u stvari dovesti u situaciju da propadne nekoliko firmi i da desetine radnika izgubi posao. Kroz jedan potpuno neracionalan pristup ovakvoj organizaciji posla, mi ćemo faktički napraviti štetu sami sebi.
Rokovi su davno premašeni. Ta deonica je trebala da bude završena ili treba da bude pri kraju. Procenat izgrađenosti se kreće od neverovatnih 14% pa do 60 u najboljem slučaju. Rokovi su istekli ili ističu za koji mesec. Naše firme su bile podizvođači i odradile su čitav posao. Čitav kajmak je skinula „Alpina“ ili bilo koji strani izvođač koji je dobio na međunarodnom tenderu, a država juri naše podizvođače da plate PDV i pri tom ih ni na koji način ne štiti da mogu da naplate ta potraživanja od glavnog izvođača. To je potpuno neverovatna situacija i molim vas i verujem da imate određena rešenja kako zaštiti domaće kompanije jer bi bilo suludo da se država Srbija zadužuje i da plaća ogromne kredite i kamate, da plaća „Alpinu“ koja je došla ovde da skine kajmak a da naše firme odlaze u stečaj.
Ovde je jako važno pitanje koje nama nije jasno. Pomenuli ste ga po pitanju koncesije. Drugi deo ovog auto-puta prema južnom Jadranu bi trebao da se radi iz koncesionih izvora, gde će konsecionar biti ili pomenute kineske firme ili neko ko se bude javio, gde je Vlada raspisala koncesioni poziv, ali vaše objašnjenje da će po završetku kompletne deonice, obzirom da se koncesija radi na nekih 50 km auto-puta, a ukupna deonica je oko 150 km, jednu trećinu ćemo izgraditi koncesijom, a dve trećine će država Srbija izgraditi putem kredita, a onda ćemo kompletnu deonicu od 150 km dati koncesionaru na upravljanje dok on ne otplati svoja sredstva.
Gde je tu država Srbija? Koja je logika da mi uložimo dve trećine sredstava za izgradnju dve trećine auto-puta a onda damo koncesionaru da on prvo otplati svoja sredstva, a mi kada stignemo na red? Ko će plaćati kamate za taj period dok koncesionar ne izvuče svoja sredstva? Mislim da to nema nikakve logike. Ako je koncesija na 50 km auto-puta koncesionar neka onda da ponudu za 20 ili 25 godina, koliko već, da izvuče svoja sredstva, a ne da izvlači sredstva iz onog dela gde je Srbija ulagala svoja sredstva. Ako ćete tako, i ja ću da se javim da budem koncesionar. Baš bi mi drago bilo da uložim i završim taj deo auto-puta pa da onda isplaćujem iz onog dela što je država uložila. To nema nikakvu logiku.
Treća stvar koju sam hteo da napomenem i da vas pitam, ne znam kolike su vaše ingerencije nad preduzećem „Koridori Srbije“. Pričao sam pre neki dan kada je na dnevnom redu bio Zakon o izmenama Zakona o javnim putevima. Za zadnjih godinu dana u tom preduzeću koje je brojalo negde oko 45 zaposlenih upošljeno je 90 ljudi, pravdajući se da projekti stoje, da je mali stepen izvršenja radova na određenim deonicama auto-puteva i da treba da budu upošljeni novi ljudi da bi se taj posao otkočio, ali je interesantna stvar da je od tih 90 ljudi jedva devet inženjera, a ostali su menadžeri, ekonomisti ili koje već struke.
Procenat izvršenja je sledeći: da krenem od onoga što je najinteresantnije, a to je auto-put E 75 projekat „Jug“, uglavnom su dobile „Terna“ ili „Aktor“, grčke firme, ili „Alpina“ sa kojom je raskinut ugovor, Vladičin Han-Donji Neradovac rok je 25.7.2014. godine, još osam meseci, 16% radova je do sada izvršeno; sledeća deonica Donji Neredovac-Prevalac, ostalo je još osam meseci, 17,8%; sledeća deonica ima još osam meseci, 18%; sledeća deonica Donji Neredovac-Srpska Kuća, davno je istekao rok i završeno je 70% radova. „Aktor“ radi na deonici „Istok“ prema Proseku i Bancerejevu; 18 meseci su izvođeni radovi i još je pet meseci do kraja roka i 22%. Procenti 14, 28, 30 do maksimalnih 89 gde je odavno istekao rok jesu činjenični podaci koji ukazuju na to da se projekti jako sporo odvijaju i da je verovatno problem u organizaciji kako investitora tako i izvođača, ali pošto smo mi država koja se zadužuje za to, imamo prava i da tražimo od onih koji izvode radove i da ih uvodi u posao na vreme i da izvode pod određenim uslovima.
Moram da naglasim da ste i vi reagovali opravdano negodujući na organizaciju posla u „Koridorima“ zbog kojih smo, zbog kašnjenja radova i takve kadrovske politike, do ovog trenutka za ovu godinu da isplatimo četiri miliona evra penala zbog nepovučenih sredstava iz kredita.
Molim vas da sa vašim koalicionim partnerima razmotrite situaciju u „Koridorima“, da vidite ko to tamo radi, kako vodi projekte, kojom se brzinom oni odvijaju, da građani Srbije ne bi plaćali penale, recimo, za nepovučena sredstva ili za one nedozvoljene radnje koje se rade u „Koridorima“, poput uslovljavanja izvođača da se uzimaju firme koje su bliske rukovodstvu za nabavku određenih materijala i izvođenje nekih sitnih radova, uslovljavanja time – nećemo vam potpisati situaciju ako vi ne platite ove naše podizvođače.
Bez obzira na sve negativno, ovaj kredit koji se uzima za završetak auto-puta prema zapadnoj Srbiji jeste potreban i verujem da će brzina realizacije ovog kredita i izvođenja radova biti daleko bolja i uspešnija nego što je na ovim drugim deonicama za koje sam već pomenuo da nisu u redu. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Povreda Poslovnika, Zoran Babić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Onda kada se u ovom Domu izrekne neistina, onda je prekršeno dostojanstvo.
Gospodine predsedavajući, ja poštujem da vi o svakom segmentu našeg društva ne možete da imate saznanje i ne možete da imate kompletnu dokumentaciju da bi nekoga prekinuli kada iznosi neke podatke koji ne važe za oktobar 2013. godine, možda za oktobar 2012. godine. Ali, u oktobru 2013. godine, a ovaj put ću to reći i vama, a i javnosti u Srbiji, da sledeći put možete govornika da prekinete na vreme kada iznosi neke stvari koje nisu istinite, a to je da je do sada, do dana današnjeg u Srbiji urađeno 44,1 km puta, pričam o ovoj godini, i to 33,2 km auto-puta i 10,9 km regionalnih puteva i da je 14. 11, ne ono što je završeno valjda 70%, nego je otvorena deonica Donji Neradovac-Srpska kuća, dužine 8 km.
I da se u ovom trenutku, zbog vremenskih uslova i zbog bilo čega, završi sezona i da se ne radi više, mi smo opet na 44,1 km, a evropski prosek je 52 km auto-puteva da može jedna država da napravi. Siguran sam da ćemo tom evropskom proseku da se pridružimo u narednih mesec i po dana, ukoliko vremenski uslovi tako nešto dozvole.
S druge strane, teško je kada se ovde kaže – imamo saznanja da neko uslovljava za nešto. Ukoliko postoje saznanja da se nešto radi protivno zakonu, ja vas molim, gospodine predsedavajući, da svakog narodnog poslanika, kao što i ja pozivam svakoga ko ima saznanja da se negde radi nešto protiv zakona, evo ga tužilaštvo, evo je policija, evo su sudovi, pa neka se oni bave time a ne da stajemo ovde na pola puta, a naročito iznoseći neke stvari koje nisu istinite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Vreme, gospodine Babiću.
Još jednom pozivam sve narodne poslanike da ne koriste instituciju povrede Poslovnika za repliku. To da li je gospodin Lapčević govorio istinu ili ne, ja nisam samo jednom ovde rekao već više puta da u to neću da ulazim. U krajnjem slučaju, tu je ministar koji može argumentovano, u svojoj raspravi o zakonu, da to ili demantuje ili potvrdi. Zato vas molim još jednom. Nije ovo bila povreda Poslovnika. Gospodin Lapčević je govorio, koliko je to tačno ili nije tačno, neću da ulazim. Na kraju krajeva, pođimo od toga da je u opoziciji, i da možda ima pravo da neke stvari kaže malo drugačije ili da ih drugačije vidi.
Ima reč gospodin ministar. Izvolite.

Velimir Ilić

Hteo sam o ovome što smo upravo čuli. To su podaci koji su bili u prošloj godini i zato je došlo do promene menadžmenta u „Koridorima“, jer je bila mala ispunjenost realizacije projekata. Sada se to drastično povećalo.
Mi smo sa azerbejdžanskim kreditom počeli znatno kasnije, skoro pola godine smo kasnili. Sada smo stigli tu dinamiku i prebacili je za 7%. Nadoknadili smo izgubljeno i još prebacili 7%, kao da smo počeli na vreme, tako da ispada da je izvedeno 150% u efektivnom vremenu rada.
Hteo sam da kažem da su se uslovi znatno popravili i ovo je taj rezultat koliko je kilometara izgrađeno i koliko će se izgraditi. Zato i jeste interes banaka da finansiraju projekte ako se brzo radi i ako se brzo gradi. Ja očekujem da će znatno ranije biti završen auto-put na Koridoru 11 nego što je predviđeno samom dokumentacijom i ugovorom.
Drugo, priča se o srpskim firmama, putarskim, građevinskim. Nažalost, mi imamo danas, na današnji rad, za to nije kriva ova Vlada, mi smo takvo stanje zatekli, stanje se malo popravlja kroz ove investicije, danas imamo dve firme u Srbiji kreditno sposobne, koje mogu da daju bankarske garancije i da dobiju jedan veliki posao, na primer na Koridoru 11, na Koridoru 10. Ostale ne mogu, ušli su u probleme u nekom prethodnom periodu. Kada sam ja bio ministar u prošloj Vladi, nijedna putarska firma nije bila u stečaju, ni približno u stečaju i nijedna nije bila blokirana. Sada mi nemamo s čime. Mi dajemo šansu našim putarima, ali oni ne mogu da izađu jer nemaju sa čim. Zato mi želimo kroz partnerstvo sa spoljnim firmama da ih dignemo ponovo, da dobiju reference i da počnu da rade. Neke se već izuzetno dižu, jačaju i kreću ubrzano napred.
Što se tiče koncesije, nisam ja radio proračun. To je radila nezavisna kuća, izabrana po međunarodnom tenderu. Zašto? Takav je Zakon o koncesijama. I koncesioni ugovor će raditi najverovatnije Svetska banka, biće međunarodni tender. Šta je cena ovih 50 km koji treba da se izgrade? To su najskuplji objekti. Skuplji je most na Savi i Surčinska petlja nego, na primer, 50 km auto-puta. Tako ispada po dokumentaciji. I prolazak kroz najtežu deonicu – Ovčarsko-Kablarska klisura, gde imate 3.700 metara tunela i 3.500 metara mostova koji idu i spajaju s brda na brdo. To su najskuplji objekti i neće niko da uzme da ih radi. Te dve male deonice su skuplje nego ovih 108 km. Izvođač je skuplji. Da li razumete?
Ja bih voleo da to bude jeftinije, ali, to je raspisano, ljudi su se javili, dali ponude i banke preračunavaju i ne možemo mi sad naterati nekoga da radi ispod cene, to je nemoguće. To što ima kod ovih banaka koje su dale bez ovih subvencionisanih kredita i bez uslova da uđu njihovi radnici, oni jesu ušli, ali samo zato što naše firme nisu imale mogućnosti da konkurišu i da dobiju te poslove.
Vi ste iz Niša. Imali ste jednu od najjačih putarskih firmi u Srbiji, posle PZP „Beograd“ imali smo „Puteve Niš“. Jel tako? Nismo mi krivi što je ona u stečaju. Bankrotirala je. PZP „Beograd“ je bankrotirao. To nije za vreme ove Vlade. Mi smo sve putare iz tih firmi zaposlili da danas rade, da li kod Azerbedžanaca, da li kod „Energoprojekta“, ali 2.000 ljudi radi danas iz tih firmi koje su propale. Na ovom kreditu koji je u pitanju, zaposliće se još 3.000 ljudi.
Mi danas ne možemo da nađemo tesara i armirača u Srbiji. Nema ih. Evo, varioca nemamo. Znači, sve ljude koji se bave tim poslom, sve mašiniste, vozače kamiona, svi su zaposleni i svi rade. Otiđite na gradilište, hiljade vozila rade, kao i mašine.
Kažete – uvozimo mašine. To je tačno, ali nisam ja kriv što mi u državi nemamo nijednu mašinu koja može da buši npr. tunel od 900 metara. Moramo od nekog da kupimo. Naravno, ako je od Kineza duplo jeftinija nego od Nemaca, onda ćemo uzeti kod Kineza gde je duplo jeftinija.
Naša operativa je zastarela sa tehnologijom. Imali smo sankcije, imali smo rat, imali smo stečaje firmi itd. i prevaziđena je, ne možemo da postignemo efekte koji treba da se postignu u izgradnji i zato će se naše firme kroz ove poslove tehnički opremiti i mehanizacijom i referencama, da će moći u budućnosti da konkurišu da samostalno posluju. Ako mi radimo stotine mostova, odjednom osam tunela velikih, onda imamo mogućnost da oporavimo te naše firme. Sve tunele rade naše firme. Sve velike mostove rade naše domaće firme.
Prema tome, mnogo se materijala troši i pogledajte koliko je porasla kupovna moć u opštinama gde je prošao autoput i gde se sada izvode radovi. Iz toga se puni budžet, kroz porez na zarade. Naravno, tu se jede, pije, koriste određeni objekti za spavanje, za hranu i piće, servisne stanice, kupuje se gorivo, mazivo itd. To su velike stavke u izgradnji puta. Niko nije dovezao naftu iz druge zemlje, već kupuje ovde. Kupiće se bitumen ovde. Kupiće se mnoge stvari. To su najveće stavke. Kamenolomi svi rade punim kapacitetom. Otvaraju se i novi.
Prema tome, ovo je veliki podsticaj za razvoj. Mi nismo krivi što su mnoge firme otišle u stečaj, što su ušle u probleme. Sada kada bi počeli priču, nekad sam kao ministar upozorio - Miškoviću, prikoči, povuci ručnu, nemoj putnu privredu da diraš. Svi su me napadali zbog toga. Potpuno sam bio u pravu i znao sam tačno kad on kupi sve ove firme da će biti ovo što je i bilo.
Zato ponavljam, mi se borimo da to sada vratimo na noge, da možemo kroz strane investicije, kroz strane kompanije koje prosto šlepaju te naše firme da stanu na noge. Nisam ja „Mostogradnju“ doveo u ove probleme. Jeste bila nekad gigant, ali danas nije. Danas je na kolenima. Treba joj snage da se podigne ponovo. Meni je drago da smo podigli do maksimuma sada „Energoprojekt“ kroz ove investicije. To je sada ponovo srpski gigant. Nadam se da će biti i „Planum“, da će biti mnogi, da će se izdići i krenuti da budu ono što su nekada bili. Ali, moramo kroz posao, ne možemo da im damo iz budžeta. Kako da ih vratimo ponovo? Evo, sada imate firme koje duguju, po 20 do 30 miliona evra su u blokadi. Političke investicije su uništile Srbiju.
Neću sada da vam ponavljam. Ovde je bilo reči da je kao porastao čelik i na mostu na Adi. Jeste, ali nije 300%, nego 35%. Neću sada da vam objasnim ko su podizvođači bili na mnogim projektima i uništili velike firme, naše gigante, politički podizvođači. Neću sada da vam objasnim da je nekoliko ministara iz prethodnih mandata imalo privatne firme koje su radile na ovim projektima i sahranile naše firme koje su bile elitne u Srbiji.
Prema tome, to je sve jedna politika koja je bila u jednom vremenu i treba što pre da je prevaziđemo. Nama je bitno da ove ljude zaposlimo da danas rade. Da stanu na noge i da rade. To jeste teško. Da bi stali na noge, moramo da se zadužimo. Ali, moramo od prijatelja uzeti dobre kredite i stati na noge. Oni koji hoće da nam daju, da ulože u Srbiju, dolaze. Oni hoće da ulože i traže projekte da nam pomognu.
Dobro je sad reći – mi možemo sami. Ne možemo. Videli ste da ne možemo sami. Znači, mora neko da nam pomogne. Zato su nam pomogli prijatelji iz zemalja koje nas izuzetno cene i poštuju, povoljnim kreditima da se vratimo ponovo na tržište.
Da li vi verujete, doneo sam iz Iraka tri ugovora, blanko, bez tendera? Doneo ih i dao našim firmama. Cene su odlične i u niskogradnji i u građevinarstvu, stanogradnji. Šta mislite, da li se neko javio? Niko. Znate šta su mi rekli? „Ministre, mi nemamo sa čim da odemo do Iraka, a kamo li da radimo.“ To pokazuje stanje. Znači, treba im snage da budu jaki, da stanu.
Evo, npr. u Nišu, lično sam se potrudio da dobijete sredstva za stanove za socijalno ugrožene stanovnike. Vi godinu dana u Nišu nemate nijednu firmu da napravi stanove. Godinu dana se borite sa tenderom i ne možete da to pitanje rešite. Pare vam stoje od decembra prošle godine. Razumete? Još niste završili tender. Zašto? Nema. Znate ko vam je konkurisao? Beogradske firme i razne firme sa strane, a nijedna iz Niša, koja će da dobije posao. Šta je tu problem? Što nemate firmu? Gde su vam firme? Uništile se kroz razne poslove koji nisu plaćeni, kroz razne fondove.
Videli ste koliko duguju pojedine banke izvođačima. Samo uzmite Razvojna banka Vojvodine koliko duguje miliona – 150 miliona evra. Kako sada da ih vratimo u igru kada ne mogu da plate gorivo? Još kupe bure nafte, a kamoli da izvedu radove, da poprave mašinu itd.
Prema tome, molim vas da ne potežemo neke teške teme. Mi jesmo u problemu, ali polako stajemo na noge jednom dobrom organizacijom i nadam se da ćemo prevazići ove krize koje su nas zahvatile, kroz investicije, kroz poslove, kroz zapošljavanje i evo šanse da to pokrenemo. Zato vas molim da podržite kredit.
Ovo je direktno rasprava o kreditu, ratifikacija ugovora o kreditu. Nemojmo sada da otvaramo temu koncesije. Pričaćemo o tome drugom prilikom, kada donesemo ovde činjenice, kada vam damo materijal. Kada nam uradi najverovatnije Svetska banka predlog ugovora, možda to ne bude tako, možda to bude potpuno drugačije. Mi taj ugovor još nismo ni napravili, nismo uzeli parametre.
Prema tome, kada to dođe na red, o Južnom toku ćemo pričati nekom drugom prilikom, kada to krene. O svemu ćemo razgovarati, a sada da se skoncentrišemo i da završimo ovaj posao ratifikacije ovog ugovora koji je za Srbiju u ovom momentu neophodan. Nemoj da se desi da uložimo i napravimo pola autoputa, izlazimo u njive i tu stanemo. To je najgora situacija, da ostanemo i stojimo godinama i sve to zaraste u koprive. Nego da napravimo realizaciju, da to stavimo u funkciju i da kroz naplatu putarine počnemo da vraćamo novac.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovako detaljnom odgovoru. Da, vi ste bili precizni, radovi koje ja nisam pomenuo da kasne, a vi ste pomenuli da su čak ispred roka, to su radovi prema Preljini, odnosno Južnom koridoru. Ja sam pričao o radovima koji užasno kasne na istočnom delu Koridora 10 i na južnom. Odgovorno tvrdim da se na pojedinim deonicama kreću od 15 do 30% i vi to jako dobro znate.
Što se tiče koncesije, prihvatam, pričaćemo onda kada za to dođe vreme. Prema mojim podacima, koncesija treba da vredi oko 250 miliona evra, a država preostali deo treba da uloži oko 500, tako da se otprilike tu negde kreće, iako nisu baš kilometraže iste, ali nije važno.
Tema upošljavanja domaće privrede i nesposobnosti da naše domaće firme preuzmu posao i zašto su one došle u ovakvu situaciju? Došle su u ovakvu situaciju upravo zato što, nažalost, u ovoj zemlji ima jako malo privatnih investicija. Uglavnom investicije koje se rade u ovoj zemlji potiču od države, od državnih kredita, od državnih preduzeća. Takvi su tenderi bili zadnjih desetak godina da na njih domaće firme nisu ni mogle da se javljaju, ali su bile dobre da budu podizvođači tim istim stranim firmama koje su dobijale posao.
Znate i vi sami, desetine slučajeva i „Alpine“ i „Štrabaga“, da su sve duge poslove one prljave što bi se reklo, obavljale te domaće firme koje nisu mogle da dobiju zbog uslova tendera posao, a onda naravno kada su ovi stranci pokupili kajmak i nisu isplatili do kraja kao što slučaj „Alpine“ domaćim proizvođačima oni su otišli u stečaj i danas ne mogu da se jave da budu izvođači, pa ne mogu zato što ih je država posredno ojadila. Vi ste, sećam se, i u prošlom mandatu i na početku ovog mandata govorili kako treba da se napravi konzorcijum domaćih firmi Ivan Milutinović, Ratko Mitrović itd. To je na neki način vaša uloga, da ih okupite i da probate s tim ugovorom iz Iraka ili nekom deonicom autoputa da naprave konzorcijum i da im pomognete u tome, pa makar im i država dala garanciju da oni dobiju posao i da stanu na noge. Neće stati na noge ako budu ponuđači neke strane firme, verujte.