Ja moram da priznam da ste u pravu, u tom smislu. Podržavam sve što ste rekli.     
Ne treba da se koristimo sa takvim epitetima prema narodnim poslanicima. Jesam zapazio i mislio sam da intervenišem, međutim to je prošlo, ali prihvatam vašu primedbu u tom smislu i molim sve narodne poslanike, stvarno nije lepo reći da su narodni poslanici, mada sam u jednom momentu pomislio da je u nekom prenosnom smislu, ali bez obzira ipak zaslužujemo jedan određeni nivo dostojanstva i poštovanja.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, on je reklamirao povredu Poslovnika.
(Zoran Babić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite.

Član 104, 106, 107, šta god, a i kao predlagač imam pravo da se javim, gospodine predsedavajući, pogledajte Poslovnik.
Sebe sam stavio u prvog u tu formulaciju ali ukoliko je to bilo prejako, ja se narodnim poslanicima i srpskoj javnosti izvinjavam, ali veoma dobro znam kao što i vi dobro znate da uloga Narodne skupštine u našem društvu nije zadovoljavajuće i da nije na onom nivou na kome bi svi mi želeli da bude.
Izvinjavam se još jednom na jačoj formulaciji, ali mislim da moja želja nije bila nikoga da uvredim, jer prvo sam pošao od sebe, ali je jednostavno ono što i kako nas građani posmatraju nažalost nije onako kako ovaj dom zaslužuje.

Samo mogu prihvatiti u onom delu u kojem ste vi naveli kao izvinjenje. Imate pravo za sebe da kažete šta god hoćete u tom smislu.
Moram da priznam da sam se i ja osećao u tom smislu, tako da vas ja molim, stvarno mi ne trebaju aplauzi, ovde sada hoću da budem stvarno ozbiljan. Ne mislim čak da je Babić bio zlonameran toliko, ali hoću jednostavno da pokušamo da uvedemo jedan dijalog koji je na nivou baš naše uloge u kojoj jesmo. Molim vas, nema potrebe da mi aplaudirate, a dobro kritikovati možete.
Nastavljamo dalje.
Repliku ima Srđan Milivojević.
(Srđan Miković, s mesta: Obrati se meni direktno.)
Vi možete po amandmanu, vas nije spominjao, rekao je – Srđan. E, sada što imate isto ime, izvinjavam se, ali nije rekao, shvatio sam da se Srđanu Milivojeviću obratio, on je diskutovao. Imate vi vreme možete se javiti po amandmanu.
Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Zaista volim vaš optimizam da ćete za vašeg mandata uraditi nešto dobro i korisno za građane Republike Srbije. To me zaista podseća na optimizam propalog biznismena koji je skroz propao u poslu i onda za poslednje pare koje ima ode i kupi novčanik, a onda još pozajmi pare da u novčanik stavi zečju šapu i detelinu sa četiri lista pa će da ga krene.
Dakle, ja razumem vašu nervozu, danas je poseban dan, više niste predsednik Vaterpolo saveza, imate neke olakšavajuće okolnosti kada je reč o diskusiji, a opet ne mogu da razumem neke reči kada je reč o kvalifikaciji nehata. Nehat je jedan od najvažnijih krivično-pravnih instituta u svakom zakonodavstvu, u svakoj zemlji.
Tu mora da znate, postoji svesni nehat i nesvesni nehat. Taj svesni nehat ima neke olakšavajuće i otežavajuće okolnosti kada se čovek uzda u samopouzdanje pa kaže – ja sam dobar vozač i mogu da vozim 120; ili se uzda u pouzdanje pa kaže – na toj raskrsnici neće niko da naiđe kada ja prolazim i neću da ispoštujem znak „stop“.
Znate, postoji nešto što se zove nesvesni nehat. To je kao kada žena čuva kiselinu u flaši i neko uđe u kuću, vidi flašu, misli da je unutra voda, popije, nije žena kriva što je popio kiselinu. To naše krivično-pravno zakonodavstvo definiše kao nesvesni nehat.
Morate, kad predlažete izmene krivičnog zakonika da se konsultujete malo sa ljudima iz struke. Pamtim reči Aleksandra Vučića da vi nemate stručnjake ni za Beograd, ni za mnoge druge stvari. Pitajte nas, mi imamo stručnjake za mnoge stvari i za Beograd, za krivično zakonodavstvo i za neke druge oblasti.
Na kraju, kada nam spočitavate da smo mi zakone donosili po hitnom postupku, nemojte nikada više da se okrećete unazad, jer vi ste kazali da ste bolji, napredniji, pametniji, inteligentniji…
(Predsedavajući, s mesta: Vreme.)
Završavam. Nemojte da se poredite sa nama jer vi ste u izbornoj kampanji kazali da ste 100 puta bolji od nas i da nikada nećete raditi ono što smo radili mi i da ste se naučili na našim greškama, a ja vam kažem – učite na fakultetima i nemojte da kupujete diplome kada učite.

Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Ja sam moj fakultet završio, gospodine Milivojeviću, 1995. godine. Na Mašinskom fakultetu postoji trag. Vrlo lepo možete kad god da proverite Univerzitet u Beogradu i time se dičim zaista.
Što se tiče stručnjaka, imate ih, priznajem, ali imate stručnjake one koji su Grad Beograd zadužili, osiromašili, a sa druge strane, od trenutka kada su postali ministri u Vladi i gradonačelnici, anonimne firme i to po podacima Agencije za privredne registre, kao što je jedna od desetak firmi vašeg predsednika i bivšeg gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa je prihodovala 38 milijardi 938 miliona dinara, pa kako taj vrli stručnjak nije to što je primenjivao za svoju firmu nije primenio i za Javni servis i za javna preduzeća i za Grad Beograd, nego samo za svoju firmu i za svoj interes i za svoj džep? Što se toga tiče, priznajem stručni ste. Stručnjak, uđeš u vlast, formiraš firmu, ta firma za šest godina prihoduje 38, skoro 39 milijardi dinara, to je stručnost. To mora da se, od anonimusa, do tajkuna za šest godina i to samo na državnim resursima, treba stručnosti, stvarno treba stučnosti i tu priznajem da imate tu vrstu stručnosti.
Što se tiče onoga što sam i malopre govorio, hajde da pogledamo na stvari pravim očima. U ovom trenutku, po istraživanjima, Skupština ima 53 negativna i 13 pozitivnih poena. Za razliku od pre godinu i po, dve dana, ovih pozitivnih je bilo ispod 10. Postoje pomaci, ali za te pomake je potrebna cela Skupština. Da bi vratili ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini, na činjenice ne možete odgovarati uvredama. Da li sam ja nervozan što sam poneo ostavku na mesto predsednika Vaterpolo saveza, kamo sreće da je danas Dragan Đilas nervozan jer je podneo ostavku na mesto predsednika Košarkaškog saveza. Nije i neće to da uradi, to je razlika između vas i nas.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, sada smo od gospodina Zorana, prethodni period, Babića osim poslovičkog nepoznavanja gramatike čuli i kršenje procedure, discipline, civilizovanosti i lepog ponašanja u Skupštini.
Znam da je njemu pored braon boje omiljena i zelena, što znaju u Vrnjačkoj Banji, ali isto tako bi trebao da zna kada priča o firmama, pitao sam vas prošli put pa mi niste odgovorili, firma „Profajler“ u kojoj je radio gospodin Vučić do izbora je imao skok od 45,3 puta nakon izbora. Radila vam je sve kampanje na čelu sa izvesnim gospodinom Veselinovićem, koga danas svaka firma i svaki mediji u Srbiji znaju. Ne Zvonko Veselinović, već jedan drugi. On se čovek zove, mislim da se zove Goran Veselinović. Firma zvala „Profajler“, pa je promenila ime u „Block and connect“ d.o, pa je sada treći put promenila ime u „Reit“ d.o.o, misleći da zavara trag. Četrdeset pet zarez tri puta su uvećali prihod.
Gospodin Siniša Mali je juče dobio četvrtu fotelju, poštovani građani, savetnik gospodina Vučića, predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke, član Upravnog odbora KCS zbog nabavka lekova i sada upravnik prinudne uprave Grada Beograda.
Nije to problem. On je Siniša veliki, u smislu broja funkcija. Nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije niti je dobio odobrenje. Nije objavio imovinsku kartu, gospodine Babiću. Gospodin Zoran, prethodni period Babić, je čovek koji u ovoj Skupštini personifikuje stranku koja koracima od 1000 milja upropašćava privredu i Srbiju kao društvo i bavi se apsolutno u svim strukturama, gde ste na vlasti, nedozvoljenim radnjama i to će jednog dana neko istražiti. Budite sigurni da vas se niko neće uplašiti. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, ako budete ovako nastavili da diskutujete mimo dnevnog reda, ja stvarno moram preduzimati mere.
Razumem vašu potrebu, ali ići od Vaterpolo saveza Srbije do firmi, a raspravljamo o amandmanima Zakona o izmenama i dopunama krivičnog postupka. Izvinite, molim vas, koliko god hoću da budem tolerantan, ja to ne mogu da podnesem. Morate me razumeti.
Molim vas, ako hoćete da radimo u toleranciji da se posle ne ljutite. Nemam ja ništa protiv, nego jednostavno, kao čovek to ne mogu. Vi mene morate da shvatite. Ne mogu da tolerišem da toliko odstupite od dnevnog reda, u stvari vi raspravljate u načelu, o amandmanu se ne govori ništa. Gde smo mi ovde?
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Stari i oprobani recept - manjak argumenata, višak uvreda. Ne znam po kojem zakonu, gospodine predsedavajući, a da vi možda nekoga niste opomenuli, sam ja juče ostao bez prezimena? Po kojem zakonu? Po kojem pravilu? Da li su to te fine, uglađene, dobre demokrate, kultura. Srbija je Leskovac sa manje padeža, Srbija je i Vranje, Srbija su i delovi gde se govori drugačije, ali je dobro da se razumemo.
Ako je to manjak kulture, a višak kulture ako nekog ostavljate bez prezimena, što kaže uvaženi kolega, zahvalan sam mu, ajde bez prezimena, ali što ste ostavili ljude bez posla za prethodne četiri-pet godina vladavine, e to je već drugi problem.
Nekako ovde stalno provejava – vi radite ovo, vi ste kriminalizovali, vi ste ne znam ti ja šta radili od 90-ih, kao i sada se radi. Mnogo puta sam rekao i ponoviću i sada – za sve što smo radili imali ste period, imali ste dovoljno vremena, imali ste svu moć ovoga sveta i ove države da procesuirate, da optužite, da osudite. Niste to uradili zato što toga nije bilo, a sada sa izjavama da se nešto radi protiv zakona i da će to nekada neko istražiti, ako znate da se radi protiv zakona, a prikrivate to, činite krivično delo. Ako se nešto radi protiv zakona, evo ga tužilaštvo, evo ga sud, evo je policija, prijavite, podnesite prijave. Niko vam ništa neće reći, ali ne možete da mašete praznom puškom i da stalno mislite da ste u ulozi lovca. Ne treba Srbija da bude ni lov, ni lovina, ni lovac.
Oko onoga što tangira naše društvo, mislim da treba da napravimo komunikaciju, mislim da treba da napravimo zajednički jezik, a ako će svaka ovakva rasprava da uđe u bazen u kojem igra bilo koja vaterpolo selekcija ili da se vrati na red ličnih uvreda, onda mislim da će nam trebati mnogo više energije, barem onima koji žele i vide Srbiju, vide političku scenu na taj način, uložićemo je. Nema problema, ali kada smo kod plaćanja ceha kod građana, takvo neodgovorno ponašanje dolazi na red izborima, a to ćete videti na Voždovcu, u Beogradu i na svim budućim izborima.