Gospodine Milivojeviću, molim vas.

Dakle, završavam …

Niste završili.

Evo završavam, još jednu rečenicu.

Hoću ja nešto da kažem. Molim vas, ne bih više da vas opominjem. Neću vam ubuduće dozvoliti. Vi sada politizujete zakon. Znam ja vašu potrebu, ali mislim da ipak ima neka mera, mora postojati neka mera.

Imaću meru, mera će biti vreme koje je na raspolaganju Demokratskoj stranci. Reći ću vam samo jednu stvar. Ovde imamo situaciju da se propisi za bezbednost ne primenjuju transparentno, da se primenjuju dikriminatorski ovoga trenutka, da se ne ubrzava razvoj jedinstvenog železničkog sistema i da se prema državnom vlasništvu, prema budžetu, prema novcu poreskih obveznika raspolaže kao prema Alajbegovoj slami, kao da je to lično vlasništvo jedne političke stranke, jednog čoveka koji pravi ono što niko nikada nije radio sa državnim parama – pravi svoju zadužbinu za života parama poreskih obveznika.
Mi iz DS, naspram takvog ponašanja, ne možemo da ćutimo. Žao mi je, vi ste se koleginice iz DSS spremali amandmanima, završavam. Prema tome, mi nećemo ćutati, ukazivaćemo. Sada ćemo ići po drugim amandmanima, pa kada dođemo do nekog sličnog amandmana, ponovo ćemo ukazati. Hvala.

Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 38. je zajednički pokazatelj bezbednosti. U stavu 2. vi kažete sledeću stvar zbog koje mi intervenišemo: „Da bi se omogućila procena ostvarenosti zajedničkih ciljeva bezbednosti i omogućilo praćenje opšteg razvoja bezbednosti na železnici, Direkcija prikuplja informacije putem godišnjih izveštaja o bezbednosti upravljača i železničkih prevoznika.“
Pošto mi zaista raspolažemo nečim čime nismo zadovoljni, a to su recimo sledeći podaci – da imamo elektrificirano samo 32,7% pruge, samo 7% pruge ili 276 km ima dva koloseka, samo 45% pruga ima dozvoljeno osovinsko opterećenje od 22,5 tone, dok je na 30% pruga to opterećenje ispod 16 tona, dozvoljena brzina prelazi 100 km na svega 3,2% pruga, najveći deo pruga, oko 50%, ima maksimalnu brzinu do 60 km, a 16% pruga ima do 30 km, ima 320 mesta u ukupnoj dužini od 535 km koje predstavljaju tačke gde se vozi do 30 km na sat.
Imamo i sledeći podatak, da imamo otprilike 480 lokomotiva, 8,5 hiljada teretnih i 550 putničkih vagona koji su svi preterano visoke starosti preko 30 godina. Imamo podatke da, recimo, u Rakovici je voz ispao iz šina, iako je ograničenje 30 km. Zašto ovo govorim? Bebednost nam je generalno ugrožena i moramo da vodimo računa o našem sistemu. Naš sistem je takav. Zbog toga smatramo da je mnogo pametnije raditi makar prvih nekoliko godina sa polugodišnjim izveštajima.
Mi ništa drastično nećemo povećati kapacitet našeg sistema, niti bezbednost našeg sistema i moramo voditi računa o svakom mesecu koji prolazi. Zato mislimo da je mnogo pametnije raditi sa polugodišnjim izveštajima o proceni bezbednosti.
Dalje, u stavu 3. upravljač i železnički prevoznik dužni su da svake godine najkasnije do 30. juna dostave Direkciji godišnji izveštaj o bezbednosti za prethodnu kalendarsku godinu. Ponovo je naša intervencija u tom pravcu da dva puta godišnje dostavljaju izveštaj, pa smo pored 30. juna predvideli i 30. decembar. Smatramo da je potrebno našem sistemu. Zašto? Upravo sam rekla, kapacitet i kvalitet našeg sistema je takav kakav jeste. Drugo, mi jedino što imamo kao prednost i čime raspolažemo i što treba da unapredimo jeste naš ljudski potencijal, znači, oni ljudi koji rade na železnici.
Hajde onda da sve to podignemo na mnogo viši nivo i da od tih ljudi dobijemo maksimum koji možemo, jer očigledno na infrastrukturu ne možemo da se oslonimo. Hvala.

Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Ovo je opet na tragu i prethodne diskusije, a i reč je o istom članu, gde umesto jednogodišnjeg izveštavanja mi predlažemo da to bude izveštavanje dva puta godišnje, upravo zbog stanja u kome se nalazi celokupan železnički saobraćaj u Srbiji.
Inače, ovaj amandman se odnosi na stav 9. koji opet govori o redovnom izveštavanju. Ovde je sada u pitanju Direkcija i izveštavanje Direkcije. Ukoliko se nakon dostavljanja izveštaja Direkcije za železnice otkriju nove činjenice ili greške, da je Direkcija dužna da pokazatelje koji se odnose na određenu godinu dopuni ili ispravi prvom prilikom, a najkasnije u sledećem godišnjem izveštaju.
Predlagač je kroz ovaj zakon nekako hteo da kaže – može i pre, ali eto za svaki slučaj da stavimo nekakav najduži rok, a to je taj redovan godišnji izveštaj. Da tako ne mislite, vi biste samo rekli – mi ćemo to u sledećem, narednom godišnjem izveštaju uneti uočene promene ili probleme. Vi opet ostavljate otvorena vrata da se dopuni ili ispravi prvom prilikom. Šta je prva prilika? Revizija već predatog godišnjeg izveštaja ili šta, ne razumem? Hvala.