Dobrovoljno prihvatam da budem žrtva svega što treba zato što mi je mirna savest i svi znaju da nikoga nisam uhapsio. Ako je potrebno da se prema nekom iskažete, slobodno prema meni. Sve ću udarce da trpim, ali nemojte se međusobno svađati.
Po Poslovniku, gospodin Milivojević.

Ja bih ovaj član 27. a u vezi sa članom koji se tiče održavanja reda na sednici.
Gospodine predsedavajući, nijednog trenutka, kao što znate i vi, a i ja, nisam se obratio vama, jer i građani Srbije i ja i svi u sali znamo ko u ovoj zemlji hapsi, ko sudi, ko presuđuje, ko je advokat, tužilac, to je jedan čovek, Aleksandar Vučić. Njega u sali nema, ja se njemu zaista nisam obraćao, a još manje vama. Ja sam se obraćao SNS.
Ako neko sebe smatra personifikacijom SNS i hoće da nas spreči da se obraćamo SNS, ja ću onda da zamolim da ovde okačimo sliku predsednika Republike, kao što ima u Zrenjaninu, pa ću da se obraćam fotografiji.

Gospodine Milivojeviću, vi ste dobro razumeli šta je Babić hteo da kaže. Zna on dobro, a i ja sam ga razumeo. Moram da ponovim zato što ste to tako rekli. Po Poslovniku, inače, nije dozvoljeno obraćati se neposredno poslanicima, nije dozvoljeno uvredljivo govoriti o strankama, nije uvredljivo u tom smislu. Jasno, ja sam ovde samo bio personifikacija onoga što treba da se radi u Skupštini.
Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, član 107. Opet ste morali da prekinete i kaznite govornika koji uzbunjuje javnost, govori neistine. Gospodin Aleksandar Vučić odgovorno radi posao prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije u okvirima koje definiše zakon, koje definiše Ustav ove zemlje i prvi put da jedna Vlada Republike Srbije poštuje zakon i svoje okvire.
Ja mogu da razumem da je neko kivan, da je neko ostao bez beneficija, da neko ne može da zarađuje kao prethodnih godina po šest, sedam, osam milijardi dinara godišnje, dok je ministar ili gradonačelnik. Ja mogu to da razumem, da nema beneficija, da nema kabineta, da nema bogaćenja…
(Predsedavajući: Ja vas razumem, ali nemojte ići u repliku.)
… da nema vlasti u Subotici, da nema podrške u Vojvodini, da nema podrške u Beogradu, da nema podrške u Srbiji. Ja mogu to da razumem, frustriranost. Ne mogu da podržim mržnju koja dolazi sa te strane, ali vas molim gospodine predsedavajući da prekidate svakoga ko uzbunjuje javnost mešanjem činjenica, korišćenjem neistina i na taj način ljaganjem stranke i predsednika gospodina Aleksandra Vučića koji pokušava, zajedno sa svima nama naravno, da izgradimo zemlju sigurnih i jakih institucija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, mislio sam da se ne javim zato što ovo samo potvrđuje onu načelnu raspravu, kada sam govorio ovde koliko je važno da što pre završimo restrukturiranje „Železnica Srbije“ i da se sprovede Zakon o železnici, da infrastruktura ili pruge Srbije, kako bi se zvalo, budu zasebno preduzeće, a to bi značilo da plan poslovanja „Železnica Srbije“ za pet godina, a ne godišnji plan, jer ne postoji ozbiljna železnica u svetu koja nema petogodišnji ili šestogodišnji plan, usvaja ovaj parlament.
Prema tome, ubuduće, kada se završi restrukturiranje i kada „Železnica Srbije“ ima infrastrukturu kao posebno preduzeće, plan poslovanja, a to znači koje će se pruge popravljati, koje graditi, koji podvožnjaci, nadvožnjaci, usvajaće poslanici na osnovu predloga Vlade Srbije. To je jedno.
Drugo, za ovaj izmenjeni predlog plana poslovanja za 2013. godinu glasali su članovi DS, a ja nisam. To treba da znate kada diskutujete vi iz DS o tome. Nisam baš zbog ovih vaših argumentacija - da mora da postoji plan šta je koji prioritet, koji su prioriteti za nadvožnjak, koji za podvožnjak, koji za rampe. Inače, jedna rampa, samo da vam kažem cifru, košta 150.000 evra. Rešavanje jednog pružnog prelaza na najbenigniji način, postavljanje rampe je 150.000 evra. Niži nivo pružnog prelaza, to se uglavnom rešava, da budem iskren, uz sredstva opštine i Železnice. Železnica radi, a opštine finansiraju. Jedan projekat je sad u Bačkoj Topoli na taj način rađen, prošle godine je rađeno nekoliko, u Trsteniku i nekoliko mesta, gde opštine iz svog budžeta obezbede finansiranje pružnog prelaza, a Železnica radi.
Treća stvar je, da, gospodin Antić je u pravu, i ovaj predlog ne bi mogao da prođe ako Vlada ne usvoji. Prema tome, Vlada neće dati saglasnost, doći će do izmene plana i ovo će se raditi, učešće Srbije za ruski kredit je EBRD 5, u materijalu, a radiće se tri deonice do Niša i tri od Niša do Preševa. Znači, šest deonica u 2014. ili 2015. godini iz ruskog kredita, pa u sklopu tih je moguć ovaj pružni prelaz. Hvala.

Na član 23. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Da podsetim i kolege poslanike i sve ostale koji ovo gledaju, mi smo u srpskoj Skupštini i pričamo o amandmanima na Zakon o bezbednosti železnice. Kad smo već o tome počeli priču, moram da postavim pitanje svima koji ovoliko govore o pružnim prelazima i o značaju pružnih prelaza. Naravno da smo mi iz DSS potpuno svesni značaja svega toga i zbog toga smo u članu 6. i podneli jedan amandman koji ove pružne prelaze tretira kao infrastrukturu i o njima vodi računa i te kako.
Svesni smo koliko ih ima, a koliko smo ih samo do sada završili, govorim u množini zato što smo država koja bi trebalo zajedno sa vodi računa o tome šta radi i šta su joj prioriteti. Sa druge strane, očekujem da ćemo glasati za amandman DSS na član 6, jer svi, koliko vidim, podržavate taj amandman i bilo bi dobro da o njemu govorimo.
Zatim, kada se govori o bezbednosti dalje i kada se postavlja pitanje da počnemo da gradimo podvožnjake i pružne prelaze, pa izvolite od Valjeva, ako ne možete da se dogovorite, ja ću da predložim da to bude Valjevo, jer ovde je očigledno princip – nemamo prioritete, nego su prioriteti tamo gde smo mi i odakle smo mi.
Treća stvar oko koje bih takođe kada govorim o bezbednosti, opet ministar izmače, ja sam i prošli put govorila to isto, ….
(Aleksandar Antić: Tu sam, slušam.)
… jedna od najvažnijih stvari koje se tiču bezbednosti u okviru ovako komplikovanog sistema jeste unutrašnja kontrola, a na čelu naše unutrašnje kontrole ovog trenutka je čovek koji je gipser.
Sad o amandmanu na član 27. Inače, član 27. se odnosi na dodatne dozvole za korišćenje vozila. Sad taj poslednji stav 11. glasi u predloženom zakonu: „Ukoliko Direkcija ne odluči o izdavanju dozvole za korišćenje u roku iz stava 10. ovog člana, smatraće se da je vozilo dobilo dozvolu za korišćenje posle tri meseca od isteka tog roka. Ovo vozilo može se koristiti samo na mreži koja je navedena u zahtevu za izdavanje dozvole.“. Govorimo o bezbednosti i svi govorimo o bezbednosti i posao Direkcije jeste da vodi računa o tome tako što će kontrolisati vozila i na osnovu toga procenjivati da li mogu dobiti dozvole ili ne mogu, a govorimo o tome da, ako Direkcija ne izda dozvolu, vozilo može da se nađe u mreži.
Da li smo dovoljno ozbiljni i da li time pokazujemo da to vozilo jeste bezbedno? Ne mogu da prihvatim ćutanje administracije, prihvatamo kao rad administracije. Ova Vlada je kao jedno od načela svog rada i svog delovanja navela da će administracija raditi svoj posao, da će institucije ubrzano raditi svoj posao, a sada im kažemo da ne morate da radite svoj posao, Direkcija ne mora da radi svoj posao, pa ako ga ne uradi u navedenom roku, to će se podrazumevati da je taj posao izveden.
Ovde se radi o vrlo važnoj bezbednosnoj stvari. Prosto ne mogu da prihvatim da Direkcija nema nadležnost i nema zahtev da ona mora da radi svoj posao, jer se radi o bezbednosti vozila. Svi znamo sa kakvom vrstom vozila i koliko su nam stare lokomotive i vagoni i sve ostalo. Mislim da je vrlo važno da o ovome otvoreno razgovaramo i ja tražim od vas, narodni poslanici, podršku za ovaj amandman, jer mislim da ovim mi radimo na bezbednosti ovog sistema. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

U ovom članu se govori o različitim situacijama kada Direkcija oduzima dozvolu za korišćenje, ukoliko se nadzorom nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača ili po prijavi republičkog inspektora utvrde različite nepravilnosti. Dakle, govori se o oduzimanju ili pak o suspenziji za korišćenje vozila u železničkom saobraćaju.
Konkretno ovaj naš amandman se odnosi na stav 5. koji glasi: „Dozvola za korišćenje postaje nevažeća ukoliko je železničko vozilo povučeno iz saobraćaja“, a onda imamo u zagradi: „kasacija vozila i slično“. Dakle, ukoliko je vozilo povučeno iz saobraćaja.
Šta mi ovde tražimo? Praktično tražimo da se doda da će se o tome voditi posebna evidencija, odnosno da Direkcija treba da vodi evidenciju o tome koja su vozila povučena iz saobraćaja. Vi ste meni odgovorili da je to regulisano članom 22. stavom 7, da se vodi evidencija o tome. To baš i nisam videla u tom članu i ne vidim razlog zbog čega u ovom stavu ne bi stajalo da se o tome vodi evidencija.
Drugi deo ovog amandmana opet ima veze sa rokovima. Vi ovde kažete da o povlačenju iz saobraćaja imalac vozila obaveštava Direkciju bez odlaganja, a onda kažete da to bez odlaganja može da traje čak i osam dana. Ako kažete bez odlaganja, to je kao da kažete odmah. Odmah u mom nekom vremenskom sistemu ne znači rok od osam dana. Dakle, osam dana nije nikako odmah i mi smo tu predložili da se tih osam dana skrati na 48 sati, ne ni dana, nego 48 sati. Ne vidim šta je tu sporno da Direkcija bude obaveštena o povlačenju nekih vozila iz saobraćaja u roku od praktično dva dana.