Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova, imajući u vidu potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,15 časova.
(Posle pauze)

Otvaram zajednički načelni pretres o predlozima zakona koji su na dnevnom redu i nastavljamo sa diskusijama ovlašćenih predstavnika.
Ko se javlja za reč od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da će se drugi javiti i zbog toga se nisam odmah javio, ali neću uzeti puno vremena iz prostog razloga jer govorimo o zakonima koji su prateći zakoni u vezi budžeta. Pošto se radi o pratećim zakonima, teško je govoriti o tim zakonima posebno, ne uzimajući u obzir budžet.
No, pošto imamo raspravu o budžetu, reći ću samo nekoliko stvari. Smatram da su ovi zakoni iznuđeni, da su veoma restriktivni u nekim stvarima, a da imaju blago socijalnu komponentu. Ovo moram da naglasim, jer u ovim zakonima ima dosta rešenja za koje, kao pripadnik Socijal-demokratske partije, teško mogu i treba da dignem ruku. Gledajući šta se želi postići, gledajući šta se želi i znajući kakva je dubioza u našem budžetu, gde su problemi, gde se nalaze, ove zakone smatram kao prvi korak ka rešenju problema koje moramo imati u narednom periodu.
Ovde je naglašena siva ekonomija koja ima dosta prostora u našoj zemlji. To je više od 30%. To je zaista veliki procenat i tu se govori o poreskoj upravi i njenom radu. Moram reći da tu ima vrlo velikih problema. Ko je imao kontakta sa poreskom upravom, ko je radio nešto tamo, video je da tu ima mnogo birokratije, da ima mnogo teškoća da se ostvare neka prava. Zato predlažem da, u narednom periodu, poreskoj upravi posvetimo mnogo više pažnje, mnogo više pažnje u smislu da se modernizuje, da jednostavno postoje u ovoj zemlji dve stvari, koje su izvesne, jedna je smrt, a druga je da morate platiti porez. Prema tome, sve ostalo je neizvesno.
Dajte da vidimo da li možemo napraviti poresku upravu koja će biti efikasna. Ne mogu, a da ne uzmem u obzir činjenicu, kada smo uvodili fiskalne kase, da je to zaživelo, da je dalo rezultate, a da sada posle izvesnog vremena nemamo te rezultate koje smo imali. Kada o tome govorim, govorim zbog toga što postoji mnogo unutrašnjih rezervi koje moramo ispuniti da bismo onu veliku budžetsku rupu, koju imamo, mogli popuniti.
Naravno, možda to u prvi mah to izgleda malo po malo, ali malo po malo znači dugoročnije rešenje, znači u nekom srednjem roku izlazak iz problema koje imamo unutar ovog našeg budžeta.
Sada ću se vratiti na nekoliko pitanja koje ovi zakoni rešavaju. Vratiću se jer ovaj budžet, o kojem govorimo, gde su dubioze zaista izražene… Ono što je posebno bitno, imamo ono što je iznad crte, a sada se prvi put pojavljuje i govorim o tome što je ispod crte. To što je ispod crte, to moramo javnosti reći jasno i otvoreno. Ono što smatram i što ću reći kada budem govorio o budžetu jeste činjenica da ovoga puta ova vlada hrabro, otvoreno saopštava gde se nalazi, gde se nalaze državne finansije u ovom trenutku. Da je stanje sjajno, nije. Da je teško, nije. To se priznaje, ali se moraju tražiti izlazi iz situacije u kojoj se nalazimo.
Ovde govorimo, u ovim zakonima koji su predloženi kao prateći zakoni, šta treba da uradimo. Pre svega, oporezivanje plata. Kao Socijal-demokratska partija mi smatramo da teret teškoća moramo podnositi svi prema svojoj imovinskoj snazi. Prema tome, onaj ko ima više, mora više da izdvaja. Ne mogu da se ne otmem utisku, ako imamo u sledećoj 2014. godini 114 milijardi za kamate, a dajemo 35 milijardi za subvencije poljoprivredi, osam i po za subvencije privredi, postavlja se pitanje – ko je, kada i zašto uzimao kredite da sada 110 milijardi moramo davati za kamate? Istovremeno, promašene politike trenutno plaćaju građani, plaćaju na način da im se moraju smanjivati plate, i to oni koji imaju iznad 60.000, a moramo reći da tih 60.000 nisu neka sredstva od kojih se u Srbiji može živeti.
Ono što će građani da osete jeste činjenica da će plate u javnom sektoru i penzije biti limitirane sa rastom od 0,5, odnosno 1% i u 2015, 2016. godini te penzije će ići samo 0,5% u aprilu i u oktobru. Penzioni sistem je zaista u krizi, i to ne samo unutar naše zemlje, već unutar našeg regiona, pa i u Evropi, jer smo poznati kao stara nacija.
Postavlja se pitanje – kako se predlaže reforma penzionog sistema? Moram vrlo odgovorno da kažem – reforma penzionog sistema je počela i ona već i sada daje rezultate. Postoji prostor da se i dalje traže neki drugi putevi reforme, a nema čarobnog štapića koji će odjednom napraviti reformu sistema, koja će odmah dati rezultate. To je moguće samo onda ako retroaktivno ili ako odjednom smanjite plate i penzije za 30 do 40%, tada ćete moći da živite od doprinosa koji se daju za penzije. To u ovoj situaciji, a ova vlada jeste socijalno odgovorna, ne možemo da učinimo. Zato moramo ići korak po korak u reforme i u tim koracima moramo doći do rezultata, da se penzije isplaćuju, da imamo 12 redovnih penzija i da se od tih penzija može živeti.
Isto tako, podržavamo stavove koji će biti za državne funkcionere, ma koliko to izgledalo demagoški, da sa šest meseci idemo na tri meseca isplate posle prestanka funkcije. Međutim, nalazimo se u situaciji da će i male popravke na kraju dati velike rezultate.
Jedna od bolnih tačaka koje mi socijaldemokrate teško prihvatamo, a nažalost, moramo progutati tu gorku pilulu, to jeste podizanje PDV-a, one niže stope sa 8% na 10%.
Sada je sasvim jasno da pogrešne ekonomske politike u prethodnom vremenu, koje su došle na naplatu upravo sada, se jednostavno prelivaju na sve slojeve stanovništva s tom razlikom, da će najviše osetiti oni koji najmanje imaju, jer upravo njima, čak i ove male sume, koje se izračunavaju između 350 i 450 dinara, znače mnogo i znači će mnogo u narednom periodu.
Ovde je bilo i govora oko plata, oko toga kako neko osim jedne plate ima dve, tri plate, dve, tri nadoknade itd. Kao Socijaldemokratska partija Srbije mi se zalažemo da bude jedinstvena plata, da nema dodataka, ali ne demagoški, da kažemo – da, nama ministar ima 105.000 i radi 14 ili 16 sati. To je čista demagogija. Niko ne može da radi za 105.000 14, 15 sati, a da od njega tražite maksimum, a da je usput i vrhunski stručnjak i poznavalac svoje oblasti.
Idemo stvari postaviti realno a onda na realnim stvarima hajmo postaviti stvari onako kako idu i kako moraju da idu. Ovako se zavaramo često nekim demagoškim ili populističkim stvarima, da malo plaćamo i ministre, pa čak malo plaćamo i narodne poslanike, a s druge strane, govorimo o nekim drugim stvarima. Moram da naglasim da je to ono što je veoma važno.
Drugo, Socijaldemokratska partija je naglašavala, i tu smo razgovarali, veoma pozdravljamo činjenicu da su hotelijeri ipak, što se tiče PDV-a, došli do situacije da plaćaju nižom stopom od 10%. To će značiti da ćemo moći da taj sektor razvijamo onako kako smo i dalje razvijali.
Bilo je govora o platnim razredima i koeficijentima. Smatram da zaista moramo uvesti u ovoj zemlji da se za jednak rad, za jednake poslove dobijaju takve plate. Ostaje mogućnost da se samo kvalitet posebno nagrađuje i ti koeficijenti. No, postoji jedan institut koji se zovu kolektivni ugovori, gde učestvuju sindikati. Mi insistiramo i tražimo da kolektivni ugovori i dalje postoje. Naravno, treba napraviti red u tim oblastima. Mi imamo nekih pet, šest različitih osnovica i 800 nekih koeficijenata, tako da se dešava da ako neko radi u nekoj agenciji, a njima čak ni broj ne znamo, ima ogromnu platu a neko ko radi na nekim vrlo odgovornim i teškim poslovima, kao što su profesori, lekari, ima malu platu.
Želim samo da kažem još nekoliko stvari. Ove mere, ovi zakoni, smatram da su samo početni korak u sređivanju našeg stanja. Moraju ići dalji koraci koji se u svakom slučaju vide u mnogim oblastima. Nema govora o oporezivanju imovine, nema govora o oporezivanju kada neko ima pet, šest stanova i živi od rentijerstva, nema govora o oporezivanju nekih skupih proizvoda kola, jahti, ne znam, i aviona itd. i nema oporezivanja, bar ne vidim ili se to namerava, ako neko zakupi 400, 500 hektara državne zemlje i ima enormna primanja, a za to ne plaća odgovarajuće poreze. Mislim da ima načina da se teret krize ravnomerno rasporedi s tom činjenicom da onaj ko više ima, da može da više i plaća.
Socijaldemokratska partija će podržati ove zakone. Moram priznati da su to teške odluke, da to činimo sa gorčinom, jer smo protiv mera koje znače samo linearno oporezivanje ljudi, a najčešće onih koji najmanje imaju, jer se oni najviše zahvate. To činimo zbog budućnosti, jer se nadamo da ćemo u nekom srednjem roku doći u situaciju da se u ovoj zemlji može raditi, zaraditi i, naravno, da ne dođemo u situaciju da nam se spoljni dug stalno povećava, da nam rastu kamate i da se na kraju ispostavi da mi postavimo osnovni problem da za iz budžeta za penzije dajemo 260 milijardi, a niko ne postavlja pitanje što za kamate dajemo 114 milijardi u 2014. godini, ili za sve zaposlene u javnom sektoru mi dajemo iz budžeta 270 milijardi, a 110 milijardi mi dajemo za kredite stranim kreditorima, što je rezultat neuspešnih ekonomskih politika iz vremena u kojem smo živeli. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Hvala.
Gospodine ministre, ovo je vaše vatreno krštenje ovde u budžetskim stvarima. Prava je prilika da dobijemo odgovore na pitanja koja ne možemo da vidimo iz Predloga zakona. Naravno da svi ovi zakoni o kojima danas vodimo debatu, i budžet, su u suštini jedna stvar. Nije lako razdvojiti te rasprave, ali pokušaću da vas pitam danas ono što je na dnevnom redu.
Prošle godine u ovo doba smo, naravno, vi niste bili ovde, ali manje-više svi drugi jesu, debatovali smo o tome koliko su realno projektovani prihodi, da li je to što je došlo ovde kao Predlog zakona o budžetu održivo ili nije. Sličan je instrument bio, povećana je stopa PDV-a. Ispostavilo se da između onoga što je projektovano krajem prošle godine, 2012. i onoga što se desilo u 2013. godini, postoji jedna nepremostiva razlika, pa smo onda išli u rebalans budžeta.
Prvo pitanje koje poslanička grupa ZZS u ovoj debati vama postavlja jeste da nam bliže kažete kako vi vidite po stavkama ovih 26 milijardi, ako se ne varam, povećanja prihoda od PDV-a. Kako vi vidite gde će da se ostvari taj veći prihod? Kakve su vaše procene, da li će doći do smanjenja prometa u računarskoj opremi, ili IT opremi, kako se to sad moderno kaže? Kakva su vaša viđenja tog celog tržišta? To je dragoceno za svakog građanina. Radi se o nečemu što postaje deo svakodnevnog života i manje ili više, ako ne svake porodice i svakog domaćinstva, onda velikog broja i važno je i što se tiče prometa ove oblasti kao privredne grane, a i svih nas kao korisnika te opreme, šta vi vidite da će se s tim desiti?
Dakle, dve su stvari. Ovo je vrlo ozbiljno, jer ćemo već na kraju prvog kvartala videti da li ste imali dobre računice ili ne, što će biti veliki znak vaše veštine da jedan težak posao, posao ministra finansija, vodite na dobar način. Dakle, šta očekujete po tim stavkama povećanog PDV-a, gde će koliko više novca da uđe da bismo dobili ovih više 26 milijardi? Kako vidite da će se kretati ove privredne oblasti gde dolazi do povećanja stope PDV-a?
Druga stvar je Zakon o porezu na dobit. To sam vas pitao i neki dan kad smo se videli, kada ste imali konsultacije sa poslaničkim klubovima. Hoću da kažem i ovde javno da smo imali sa vama vrlo korektne razgovore i sadržajne. Mislim da smo svi izašli sa tog sastanka sa potpunijom slikom onoga šta je vaša ideja, nego što smo u taj sastanak ušli. Niste nas ubedili da glasamo za budžet, ali smo dobili više informacija. Dakle, 10 milijardi dinara bi trebalo više po osnovu poreza na dobit da bude u budžetu 2014. godine nego što je u 2013. godini.
Vrlo je važno da nam kažete šta je vaše viđenje, koji deo od tih 10 milijardi će se uliti u budžet kao povećanje ukupne dobiti u privredi Srbije, a koji deo kao promena politike svih ovih kredita, poreskih takozvanih, sa jednim ozbiljnim zahvatom u koji ste ušli, da jedan deo investicija eliminišete kao osnov za smanjenje ili potpuno oslobođenje od plaćanja poreza na dobit.
Znam da to nije laka odluka i siguran sam da imate potpuno jasne projekcije, ali eto, molim vas, da to podelite sa nama. Dakle, koliko očekujete povećanje ukupne dobiti, pa da onda na osnovu toga imamo i povećane prihode po osnovu poreza na dobit, to nam je važno. I u kojim oblastima očekujete da će se to desiti u Srbiji u odnosu na 2013. godinu? Kako procenjujete da će se sa investicijama u Srbiji odvijati stvari kada promenimo politiku, pošto pretpostavljam da ćete dobiti većinu za ovaj zakon i za ove zakone, kada se promeni politika sa poreskim kreditima?
Izgleda da ću doći do nečega što je centralna tačka onoga o čemu danas govorim. Zajedno za Srbiju kao svoju centralnu političku temu ima samoupravu, pored solidarnosti, brzog priključenja zemlje u EU, i veoma smo zabrinuti. Govorimo o zakonu o budžetskom sistemu, o načinu na koji ste postavili svoju novu politiku, dakle, vi i Vlada, politiku koja treba da dramatično ograniči broj ljudi koji će biti zaposlen u javnom sektoru u naredne dve godine 2014. i 2015. godini.
Znam da Vlada nešto mora da uradi i to nije sporno. Mislim da bi bilo bolje da ste otvorili jednu širu debatu i da smo se videli i kao poslanički klubovi pre nego što ste završili sve ove zakone. U krajnjoj liniji, ove zakone nismo ni videli tog trenutka kada smo sa vama razgovarali, imali smo samo Predlog zakona o budžetu, ali sada – svršenom poslu mane nema.
Moje pitanje je – šta je cilj? Zaposleno je 740 hiljada u javnom sektoru. Šta je gospodine ministre vaš cilj i cilj Vlade Republike Srbije? Koliko će zaposlenih u javnom sektoru biti 1. januara 2015. godine, koliko zaposlenih u javnom sektoru će biti 1. januara 2016. godine? Kakva je vaša projektovana slika ovog važnog, suštinski bitnog elementa fiskalne politike generalno i ekonomske politike?
Sada da dođemo do one druge strane, kako je postavljen sistem? Mislim da što se tiče lokalnih samouprava, da postoji vrlo ozbiljan problem ustavnosti, ali osim ovoga neću ništa reći. Dakle, mislim da će Ustavni sud morati da se pozabavi ozbiljno pravom Vlade da ograničava zapošljavanje u lokalnim samoupravama. Tu nešto treba preduzeti, želim da otvorim diskusiju o toj stvari.
Dakle, opštine, gradovi i sistemi lokalnih samouprava, kako je napisano u Predlogu zakona o budžetskom sistemu, mislim da svi oni potpadaju pod kategoriju korisnih javnih sredstava. Niko neće moći da zaposli bilo koga dok ne dobije odobrenje od nadležnog tela Vlade, kako ste to napisali u Predlogu zakona, koje će opet odlučivati po predlozima resornih ministara.
Moje pitanje gospodine ministre je da li ste uzeli u razmatranje, da li ste se bavili veoma različitom strukturom zaposlenih po lokalnim samoupravama u Srbiji? Ima 170 opština i gradova. Razlike u broju zaposlenih u opštinskim administracijama u Srbiji su, mislim da idu čak do 1:4 u odnosu na broj zaposlenih prema broju stanovnika.
Šta je vaša politika? To je moje pitanje. Da li usmeravate lokalne samouprave u nekom pravcu? Da li hoćete da nagradite one gradove i opštine koji imaju zaposlene ispod određenog procenta u odnosu na broj stanovnika? Dakle, da li u jednom gradu ima 100.000 građana pa tamo je veliko pitanje koliko je zaposlenih u administraciji, 100, 150, 200, 250, 500, 700?
Mislim da je veoma loša politika da prema svima imate isti aršin. Zbog toga što ne upućujete lokalne vlasti ni u jednom pravcu. U stvarnom životu desiće se da to telo Vlade, kako god ono bude koncipirano, imaće jednu noćnu moru pošto treba da se bavi celom Srbijom i da daje odobrenje na svako radno mesto u celoj Srbiji, bez obzira da li se radi o domu zdravlja u Babušnici ili se radi o pozorištu u Subotici ili se radi o Kliničkom centru ovde u Beogradu ili o vašem Ministarstvu finansija, sve jedno. Ne znam kako to u životu može da izgleda. To će biti strašni sud. Ali to je tehničko pitanje i neću o tome da debatujem. Vi preuzimate na sebe tu odgovornost.
Pitam šta je vaša politika? Šta vi kažete jednoj lokalnoj samoupravi koja ima dramatično mali broj zaposlenih u odnosu na broj stanovnika? Da li su oni pogrešili? Da li je trebalo da zaposle tri puta više ljudi pa da budu u istoj situaciji kao oni koji nisu domaćinski poslovali? To je neodrživo gospodine ministre.
Ovakav pristup donošenju propisa ove vrste ne može doneti ništa dobro. Nagrađivanje dobrih i davanje jasnog pravca onima koji nisu dobri, mislim da to je dobra politika. Ovde to ne postoji. Isto ste to uradili u zakonu o budžetu i tu ću samo kratko, pošto ćemo o tome razgovarati ovih dana. Rastumačili ste mi šta znači skoro dve milijarde dinara smanjenih transfera opštinama i gradovima. Ako sam dobro upamtio 1. ili 31. avgust, za ovu debatu nije važno, 2013. godine i uzeli ste i smanjili linearno subvencije 30% u budžetima gradova i opština.
Ima tu jedna nevolja, a to je što se formalno ili nominalno zove subvencijama nisu subvencije ili su u najmanjoj meri subvencije. Pod nomenklaturom subvencija u gradovima i opštinama vode se i kapitalne investicije. Svako asfaltiranje ulice u bilo kom gradu ili opštini u Srbiji je subvencija. Vi ste to svima skratili 30%. Kakva je to politika gospodine ministre?
Zar oni koji su zaposlili manje ljudi, samim tim imaju i trošak za svoju administraciju. Oni koji ne subvencionišu svoja lokalna i javna preduzeća, zato što su loša pa im nadoknađuju nekakve gubitke imaju više tih tzv. diskrecionih para. To je novac kojim se vodi politika. Mogu da pomognu poljoprivredu, mogu da rešavaju svoja infrastrukturna pitanja, mogu da svojim građanima rešavaju probleme, oni su u istoj situaciji kao i oni koje baš briga za sve to. Oni koji imaju ogroman broj zaposlenih nemaju skoro nikakav diskrecioni novac. Šta je vaša politika? Šta je politika Vlade Republike Srbije?
Ne razumem gospodine ministre, kako hoćete da napravite bolji sistem? Sa ovakvim rešenjima to ne ide. Nije moguće. Zbog toga ne možemo da glasamo za ovo.
Da se vratim na ono što govorim mesecima unazad, otvorite debatu, hajde da razgovaramo. Videli ste niko od nas nije opasan, niko. Bili smo dobronamerni kada smo razgovarali sa vama, siguran sam da su i druge kolege bile vrlo uljudne, dobronamerne. Hoćemo kao i vi, a moj je utisak da ste dobronameran čovek, jako dobar utisak ostavljate, ali hajde da razgovaramo da bi stvari bile bolje. Ako ne razgovaramo vidite kako se onda uglibimo u loša rešenja i ta loša rešenja posle je dramatično i teško ukloniti. Teško je izaći iz svega toga.
Ovo su moje velike bojazni. Za poslaničku grupu ZZS je potpuno neprihvatljivo da ovako urušavate prava lokalnih samouprava. Siguran sam da kada budete ušli u dublju reformu poreskog sistema, kada počnete ozbiljno da se bavite finansijama i fiskalnim sistemima lokalnih samouprava, da ćete se zainteresovati za rešenja koja neki od gradova u Srbiji već sada primenjuju, a to je da mesnim zajednicama se ostavi porez na imovinu. Videćemo koliko je veća naplata poreza na imovinu nego što je danas, koliko su ljudi više spremni da plate ukoliko novac koji je na ime poreza na imovinu se ubere i ostane u njihovim selima, ukoliko ostane u njihovim gradskim četvrtima, u njihovim kvartovima.
To je put gospodine ministre. Ako napravite telo Vlade koje će da odlučuje da li će da bude zaposlena medicinska sestra u Kuršumliji, od tog posla nema ništa. To je gotova stvar. Samo je pitanje kada će vam javiti da je politika propala.
Niste prvi koji se toga setio. U ovoj zemlji razni su to pokušavali i 90-ih godina i posle toga. Ne može centralizacijom da se postigne stvar i potpuno hoću da vam priznam dobru nameru - to nije moguće. Uđite u decentralizaciju zemlje, samoupravu, dajte ljudima priliku da odlučuju. Ljudi ne mogu kada donose veliki broj odluka, a radi se o njihovim interesima, da donesu više loših nego dobrih odluka. To nije u ljudskoj prirodi.
Gospodine ministre, nadam se da će se u ovoj Skupštini u ne tako dalekoj budućnosti pojaviti neki zakoni koje ste vi predložili, za koje će poslanička grupa Zajedno za Srbiju moći da glasa. Na našu veliku žalost to ovaj put neće biti prilike. Hvala lepo.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Hvala.
Ja ću samo kratko da odgovorim na ovih par direktnih pitanja koje ste postavili. Prokomentarisaću što se tiče lokalnih samouprava i finansiranja, pošto ste o tome najduže govorili.
Što se tiče povećanja PDV, mi smo projektovali u bruto iznosu 28,4 milijarde povećanja PDV, s tim što smatramo da su neke od ovih osnovnih dobara imputa koji su na nižoj stopi zapravo ulazne komponente za neke od proizvoda koji se onda izvoze na šta imamo povraćaj, tako da je neto efekat koji je uključen u budžet, zapravo 21,4 milijardi ili nešto iznad 0,5% BDP. Smatramo, i to smo isto zaračunali kada smo išli sa svojim procenama oko makroekonomskih pretpostavki, da smo išli pesimistično. Hoću da kažem da smo smatrali da će doći do supstitucije kod kupovine ovih dobara koje su na nižoj stopi, da će se umesto toga kupovati manje onih koje su na višoj stopi i to smo takođe zaračunali.
Ali ono što hoću da kažem jeste da smatram da kod puno ovih dobara postoji prostor i da će i maloprodaja to prepoznati. Čak smo čuli i najave vezane za to, da zapravo neće doći do povećanja cena, a samim tim da će, i ja se nadam ovo što smo uključili kao procenu biti potcenjeno sa prihodne strane budžeta, odnosno da ovo o čemu pričamo što se tiče efekta na potrošače, da će biti manje nego što jeste.
Što se tiče cene opreme za „aj ti“ i uopšte prebacivanja sa niže na višu stopu, to je slučaj u svim zemljama EU. Mi smo imali jedan duži period u kome je ta stopa bila niža, što je opravdano zbog toga što je trebalo da dođe do modernizacije. Međutim, mi sada upoređivanjem cena, i to smo radili, vidimo da su cene hardvera kod nas značajno veće nego u zemljama u regionu. To će samo tržište regulisati, naravno, ali postoji prostor da deo ovog efekta apsorbuju sami prodavci „aj ti“ opreme.
Što se tiče ovog drugog direktnog pitanja oko Zakona o porezu na dobit, povećanje u 2014. godini je bazirano na skromnom povećanju privredne aktivnosti koje smo planirali, a koja je opet mislim pesimistično i prosto od inflacije imamo 10 milijardi dinara, ono koje ste vi naveli kao povećanje. To nije efekat ovog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit. Efekat toga ćemo videti u 2015. i 2016. godini, zbog načina naplate, vi to naravno znate, oko akontacije preuzetih obaveza.
Na posletku, što se tiče ovog zakona o budžetskom sistemu, dve stvari hoću da odvojimo. Jedna je oko ovog ograničavanja zapošljavanja i tela Vlade i drugo oko finansiranja lokalnih samouprava. To nije u ovom zakonu, to je u budžetu. O tome ćemo i više da pričamo.
Što se tiče Zakona o budžetskom sistemu, to naravno znate, mi od 2010. godine imamo na nivou, konkretno Ministarstvo finansija, kontrolu oko zapošljavanja ljudi u lokalnim samoupravama kao takvim, gde je maksimalan broj ljudi po lokalnoj samoupravi određen upravo ovako kao što ste vi pomenuli, četiri zaposlena na 1.000 stanovnika. Ja vam mogu reći sada iz registra i na osnovu izveštaja koje redovno dobijamo, da je ogroman broj opština probio taj limit i da ćemo mi tome morati da se obratimo i već se obraćamo preko upravnih inspekcija, ali da je i danas slučaj, što ne mislim da je dobro rešenje, ali vratiću se na to za sekund, Ministarstvo finansija odobrava svako novo zaposlenje u lokalnoj samoupravi.
Mislim da ćemo uredbom Vlade definisati ako i kada Zakon o budžetskom sistemu bude usvojen način koliko je prirodno da ostavimo prostora za zamenu onih koji odlaze u penziju, kojima prestaje radni odnos po različitim organima. To je različito za državnu upravu, za prosvetu, za zdravstvo i tako ćemo se prema tome u saradnji sa određenim ministarstvima odnositi. Onda ćemo iskoristiti registar koji po prvi put imamo na nivou države da uspostavimo jedan sistem upravljanja ljudskim resursima koji neće večito i ne treba da bude na centralnom nivou u situaciji u kojoj je kriza i u kojoj se državni novci odlivaju bez kontrole, a ima ih ovoliko malo. Moramo tome da se obratimo na ovaj način. To je odgovor na to.
Što se tiče finansiranja lokalnih samouprava nisam za centralizaciju, ali isto tako sam protiv paušalne decentralizacije koja se dogodila pre nekoliko godina kada je bez prenosa značajnih nadležnosti poremećen balans između republičkog budžeta i budžeta lokalnih samouprava. Naša namera je da ne ulazimo u to šta je bilo. Naša namera je da u prvoj polovini sledeće godine, svako pre izrade budžeta za 2015. godinu, razgovaramo u ovom domu o Zakonu o budžetskom sistemu u celini, možda i čitav novi da napišemo, moramo da pređemo i na programsko budžetiranje, da razgovaramo o zakonima o finansiranju lokalnih samouprava, kao i da razgovaramo o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, što do sada nije bio slučaj. To je jedan set stvari o kojima ćemo da pričamo u prvoj polovini sledeće godine.
Drugi set stvari koji nužno ide paralelno sa tim, a što nije bio slučaj ranije, jeste da pričamo o tome kako ćemo da uspostavimo poreski sistem. Neko je ukazao na to da se nismo obratili svim poreskim oblicima ovde, ali ćemo tada odlučiti ko će biti nadležan za sakupljanje kog poreza i u odnosu na šta će se onda određivati transferi. Nadam se da sam odgovorio na pitanje. Hvala.

Replika, narodni poslanik Dušan Petrović.

Hvala na odgovoru. Opet da se vratim na ono što mislim da je suština, a to je da u ovakvim zakonima i Zakonu o budžetu mora da bude vidljiva politika. Politika je pravac za koji Vlada smatra da bi trebalo određeni sistemi da idu. Naravno da znam da ima registar i onda je bila izvanredna prilika da kažete na koga se ovakva odredba odnosi. Zašto biste vi kao Vlada kroz Predlog zakona predlagali parlamentu da bude zabranjeno zapošljavanje svakome? Valjda ko se drži procenata i ko je sam u stanju da održava svoj sistem, mislim na gradove i opštine, zašto biste se vi kao jedan vrhovni sudija u to uopšte upuštali? Moja primedba je u tom pravcu upućena. Zašto ste sve stavili u isti koš, pošto u Srbiji nisu svi gradovi i opštine isti i zbog čega ne nagrađujete dobre a ne stavljate do znanja lošima da moraju da budu drugačiji i ovakvim merama ukoliko su u skladu sa Ustavom? To je moja primedba. To krši princip samouprave i to nije dobra stvar.
Svako od gradonačelnika gradskih veća, gradskih parlamenata, kako god hoćete, ili opštinskih, ko se jako trudio svih ovih godina da ima zaposlenih onoliko koliko je to potrebno, u skladu sa nekakvim normama, to 4:1 prosto nije održivo, mislim da mora da bude smanjeno, to je vrlo komotno postavljeno u nekom trenutku, da pogledamo koliko je zaposlenih u gradskim administracijama u Nemačkoj, u Austriji, u Švedskoj, u Portugalu, u Španiji, pa ćemo da vidimo da to nije 4:1, nego je daleko ispod toga. Ali, zašto one koji su na nivou Austrije i Švajcarske i Švedske, zbog čega njih kažnjavate? To meni nije jasno.

 Vreme gospodine Petroviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.