Dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas utorak, prelazimo na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Pitam Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Vladu Republike Srbije da mi dostavi podatke i odgovori na sledeća pitanja koja se tiču Zakona o azilantima i pratećih propisa, koji obavezuju državne organe na postupanje u slučajevima prisustva azilanata na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, broj azilanata koji su iz bilo kog razloga, mimo postojećih propisa, ili proveli noć na otvorenom ili je prema njima postupano mimo protokola za postupanje prema azilantima ili nisu uopšte bili predmet nadležnih organa, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice.
Trenutno informacije o tome kako se primenjuje zakon, Narodna skupština Republike Srbije i svi mi imamo samo iz medija. Informacije koje imamo su oprečne i strašne, strašne u onim delovima izveštavanja u kojima se govori o netrpeljivosti, o nivou mržnje, moglo bi se reći, koji se ispoljava prema azilantima do očiglednih krivičnih dela i prekršajnih dela počinila NN lica za koja takođe nemamo informaciju šta se dalje zbiva sa njima.
Problem azilanata je tek u začetku u Republici Srbiji. Mi ćemo biti tranzitna zemlja za azilante u budućnosti. Smatram da moramo biti pripremljeni da postupamo po zakonu, da primenjujemo zakon i naše propise i pre svega, da imamo u vidu da se na problemu azilanata više nego na ma šta drugom vidi naš odnos prema ljudskim pravima i građanskim slobodama.
Stav Komesarijata za izbeglice je poznat. Oni su javnost obavestili da su učinili sve, ali mi u Narodnoj skupštini, ja ne znam da li je to što je učinjeno, učinjeno dovoljno. Takođe ne znam da li je Komesarijat na odgovarajući način, finansijski i logičstički podržan i od MUP i od drugih delova Vlade onako kako je to trebalo ili treba da bude na osnovu propisa koji regulišu pitanje azilanata.
Postupci pripadnika MUP na davanju podataka i na obezbeđivanju javnog reda i mira takođe su predmet moga pitanja, jer želim da znam da li je postupano u skladu sa protokolom na koji su pripadnici MUP obavezni.
Nije potrebno naglašavati o kakvoj se ranjivoj grupi radi. Nije potrebno naglašavati o potrebi da vrlo pažljivo radimo na štićenju njihovih ljudskih prava. Podaci koje ću, nadam se, dobiti od Komesarijata i od MUP, treba da pomognu svima nama da temu azilanata otvorimo i u Narodnoj skupštini jednom debatom, dijalogom pa debatom, nadležni na nadležnim odborima, to je moj predlog i moja preporuka, ili javnim slušanjem, da nam se ne bi ponavljali nemili događaji iz prethodnih dana, kada smo nemo svedočili direktnim patnjama ljudi, koji su u Srbiju stigli da bi potražili svoju sreću negde drugde. Najveći broj njih je u Srbiji tranzitno, odnosno na putu za zemlje u EU ili dalje.
Moja želja je da ovde u Narodnoj skupštini pokažemo solidarnost sa tim ljudima i da jedinstveno osudimo svaki postupak netrpeljivosti, iskazivanja mržnje i iskazivanja nepoželjnih ponašanja kada su azilanti upitanju, ne zato što niko od nas ne zna kada bi i kada će možda doći u takvu situaciju, nego zato što to predstavlja pravnu državu za koju je nama ustavni zadatak da je štitimo, čuvamo i da unapređujemo sve ono što pravnu državu čini.
Ljudska prava azilanata su osnovna ljudska prava i naše ćutanje nije ćutanje za kršenje njihovih ljudskih prava, naše je ćutanje ćutanje za kršenje bilo čiji ljudskih prava bilo gde u Srbiji, uključujući sve nas koji u Srbiji živimo. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnike i članove Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale, s obzirom da je danas međunarodni Dan osoba sa invaliditetom. 
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović je četvrti put tokom 2013. godine teško povredio prava narodnih poslanika član 205. Poslovnika, koji predviđa da se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu poslanicima pruži prilika da premijeru i ministrima postave neugodna pitanja.
Poslao sam mu telegram, a pre toga i poruke mejlom da to ne čini i da nađe način da se to propušteno naknadi, jer ja ne postavljam pitanja zbog svoje sopstvene radoznalosti, već postavljam pitanja u ime građana koji žele odgovor i bolja rešenja od ovih koje danas imamo u praksi.
Tražim da predsedništvo Narodne skupštine nađe termin da se ovi propušteni termini naknade.
Interpelacija, pravo narodnih poslanika, mogućnost da postave pitanja premijeru i ministrima, jedna od najstarijih, najvažnijih institucija parlamentarnog života, koja izražava superiornost ovog zakonodavnog tela nad izvršnim organom, tj. Vladom, koja mora da polaže račun ovom domu, narodnim poslanicima koji predstavljaju narod.
Ujedno bih da najavim da ću da podnesem predlog da se Poslovnik izmeni u članu 205. i izbriše ono: „ukoliko je sednica u toku“ i na taj način da se i sadašnji predsednik i budući predsednici spreče da se poigravaju sa našim pravom, da ga zakidaju i da nam omoguće da normalno radimo, kao u parlamentima svih zemalja.
Sednica je mogla da se zakaže kao i danas, u utorak, da bude u sredu i u četvrtak i da onda bude ispunjen taj zahtev da bude u toku. To je namerno propušteno.
Ne znam da li gospodin Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine želi da sačuva premijera i ministre od pod navodnicima, neugodnih pitanja koje bi čuli ovde. To je njegova stvar, ako to radi u dosluhu sa njima, ali naše je pravo da postavimo pitanje, bez obzira da li ih neko doživljava kao ugodna ili neugodna. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala potpredsedniče.
Još jedanput protestujem zašto Velja Ilić ne odgovara na pitanja koje poslanici postavljaju. Radi se o veoma ozbiljnom pitanju.
U pitanju je nekoliko miliona evra investicija i njegovo ministarstvo ne daje odgovor. Znači, prošli put sam pitao i tražio od Nebojše Stefanovića da urgira. Očigledno da je gospodin predsednik više na strani Vlade, nego nas poslanika i prosto koristim ovu priliku da kažem – ministre Iliću odgovorite na pitanja poslanika, a danas imam jedno desetak pitanja za premijera Dačića.
Već više od nedelju dana traje ovaj rašamon oko misterioznog ministra koji radi protiv interesa Vlade u inostranstvu i nabacuje svojim prijateljima ili svom prijatelju poslove u spoljnoj trgovini. Svi se prave ludi, zaluđuje se narod, a nema odgovora na jedno vrlo ozbiljno pitanje. Ko to radi protiv državnih interesa? Ko to ne sledi zvaničnu državnu politiku? Šokantan je odgovor premijera Dačića i zato imam mnogo pitanja za njega.
Kaže on pre neki dan – nije meni ministarka Zorana Mihajlović poslala dopis koji je to ministar. Pošto je gospođa Mihajlović rekla da je tu aktivnost pročitala u diplomatskoj prošlosti, moje prvo pitanje za premijera je da li premijer čita diplomatsku poštu? Ako je odgovor ne, onda imam drugo pitanje. Ko onda čita za premijera diplomatsku poštu? Ako je odgovor da, onda imam sledeće pitanje – da li je premijer čitajući diplomatsku poštu pročitao tu depešu na koju misli gospođa Mihajlović. Ako je odgovor da, zašto onda treba da mu ministarka Mihajlović kaže koji je to ministar?
Mislim da je gospođa Mihajlović uradila svoj deo posla. Ona je ministarka u Dačićevoj Vladi. Pročitala je diplomatsku poštu, videla šta neko priča, tamo verovatno ima i opis i detaljno prepričavanje tog sastanka i iznela to u javnost. Sledeći koji treba da se oglasi je premijer Dačić, jer je to njegov ministar. Dakle, ako čita da li je pročitao tu depešu? Ako ne čita ko čita umesto njega?
Na kraju krajeva, pošto je diplomatska pošta neka vrsta tajne, ali ne tako stroge tajne da samo par ljudi ima u to uvid, u to imaju uvid i državni sekretari iz svojih resora, oni dobijaju diplomatsku poštu, pitam ministra spoljnih poslova gospodina Mrkića da li zna na koju depešu se misli i na koji sastanak u inostranstvu se misli, koji je opisan tako da je ministarka Mihajlović zaključila da taj ministar radi protiv interesa Srbije? Mnogo ljudi u sistemu je sigurno pročitalo tu depešu, ali javnost ne zna ko je taj ministar, ni mi poslanici ne znamo ko je taj ministar. Čudim se da predsednik Odbora za odbranu i bezbednost nije već sazvao sednicu da bar poslanici tog odbora dobiju tu depešu kada već premijer ili ne čita ili neće da nam kaže koji je to ministar. Iz ove konfuzije koja se stvorila u javnosti, a vrlo je ozbiljno pitanje, zaključujem da nije u pitanju nikakav ministar, nego prvi ministar ili premijer. Imam osnova da sumnjam da je možda premijer taj koji to radi.
Insistiram na ovom odgovoru i na razjašnjenju ove situacije zato što ovo nije nikakva šala i nikakva neozbiljna stvar, već veoma ozbiljna stvar. Kada ministar u Vladi kaže da uvidom u zvanične dokumente i diplomatsku poštu, jedan ministar je zaključio da ministar radi protiv interesa Srbije, zaista mislim da premijer mora da se oglasi. To nije rekla kazala. Gospođa Zorana Mihajlović nije rekla da je čula od negde, iz nekih kuloara da se to dešava nego je pročitala u zvaničnom državnom dokumentu. Prema tome insistiram da se izjasni premijer i ministar spoljnih poslova i da bar na nadležnom skupštinskom odboru vidimo tu depešu koju je pominjala gospođa Mihajlović. Hvala.

Reč ima narodna poslanika Milica Vojić Marković.

Narodno pozorište je institucija kulture od zaista najvišeg ranga u svakoj državi, nadam se da je i u državi Srbiji. To je institucija koja je kamen temeljaca za izgradnju nacionalnog identiteta. To je nacionalna institucija, brend u kojoj u Srbiji radi oko 763 vrhunska umetnika, intelektualca i to je kapacitet koji je malo prisutan u nekim drugim institucijama u Srbiji nažalost.
Nažalost o Narodnom pozorištu se ne govori sa ove pozicije mnogo u javnosti u ovih poslednjim godinu dana. Osnova za priču je skandal koji se rasteže više od godinu dana i suština tog skandala je pitanje oko kojeg ću polemisati sa raznim ministrima.
Internetom kruži jedan snimak tajne sednice koji oslikava Narodno pozorište i Upravni odbor te institucije na najniži mogući način i predstavlja bruku. Ne predstavlja ono što treba da predstavlja kulturu. Umesto da predsedava sednicom Upravnog odbora na kome je trebalo da se razgovara sa tri kandidata za upravnika koja su preostala na trećem konkursu, jer su prethodna dva poništena, predsednik Upravnog odbora Radoslav Pavlović je podneo ostavku. Moram da kažem da postoji jedan dopis Ministarstva kulture u kome kažu da sve sednice Upravnog odbora koje se tiču javnog konkursa za predlaganje kandidata direktora moraju biti otvorene za javnost, kako za predstavnike javnog informisanja, tako i za zaposlene u toj ustanovi.
Interesantno je da je dotični, dosadašnji predsednik Upravnog odbora držao tajne sednice i te tajne sednice se mogu videti na internetu. Prosto mi je neverovatno da se danas u 21 veku u nekoj državi, makar se ona zvala i Srbija koja hoće da bude demokratska, neko oglušava o osnovnu stvar koja je javnosti dostupna, a to je da se informacije te vrste potpuno dostupne javnosti.
Za razumevanje ovog problema bilo je dobro pročitati intervju dosadašnjeg predsednika Upravnog odbora u „Politici“ gde on kaže sledeće – zbog zastrašivanja i ometanja članova Upravnog odbora Nacionalnog teatra u procesu biranja upravnika, zbor zastrašivanja kandidata, zbog mobinga nad zamenicom upravnika, zbog saradnje sa Upravnim odborom premeštena je na mesto saradnika u protivpožarnoj zaštiti, zbog nemogućnosti pristupu informacijama o realno finansijskom stanju u kući, zbog skrivanja činjenice da je kandidat i vd upravnik Dejan Savić smenjen 23. novembara 2007. godine sa mesta upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i za kojeg je ostao dug od 41 miliona dinara, odnosno 511 hiljada evra, zbog toga on podnosi ostavku i naglašava da se ministar pokrio po glavi, ćuti i da ne reaguje.
Da ne bi ostalo ovako kako je rečeno ovde, pod uslovom da je sve ovo istina, moram da pitam ministra policije šta će da preduzme? Ovde ima elemenata krivičnih dela koliko hoćete povodom ovoga što je izjavio dosadašnji predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Šta će zbog ovog mobinga da preduzme ministar rada? Šta će ministar kulture, ako se već otkrio da kaže na ovo što je izjavio predsednik Upravnog odbora?
Iz ovog što je rečeno u izjavi gospodina Pavlovića, a i onog što nije rečeno, jer ovde je velika borba između SNS kadrova, ne znam da li tu ima nekih struja, frakcija, ali ovde je to i slede moja pitanja. Da li je tačno da je na mesto zamenice upravnika imenovana osoba sa Višom školom za sportski menadžment, odsek fitnes i da li je to ta osoba koja je sada saradnik u protivpožarnoj zaštiti? Mogu da zamislim koliko može da doprinese u protivpožarnoj zaštiti.
Da li je ta osoba član SNS? Da li je tačno da je u stolicu direktora Drame u stolicu u kojoj su sedeli Nušić, jedan Janko Veselinović, jedan Putnik, Vida Ognjenović, doveden čovek koji je u stručnim krugovima prilično anoniman, iz Kruševca i koji tamo nije bio ni upravnik pozorišta? Podrazumeva se članstvo u određenoj stranci.
Ko je zamenik direktora Drame? Da li je tačno da je na to mesto doveden iz „Grand produkcije“? Iako se mnogo govori o tome da postoje viškovi zaposlenih u javnom sektoru, pa i u Drami i u kulturi, postavljam sledeće pitanje – koliko je ljudi primljeno u Narodno pozorište dok je predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta bio gospodin Lale Pavlović? Da li su svi članovi SNS ili su u direktnim rodbinskim i drugim vezama sa menadžmentom kuće?
Sledeće pitanje, da li je tačno da je v.d. upravnik i kandidat za upravnika gospodin Dejan Savić smenjen sa mesta upravnika 23.11.2007. godine uz ostavljen dug od 41 milion dinara, odnosno 511 hiljada evra i još neke sudske procese koji nisu završeni ili koji su završeni na štetu kuće?
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
Hoću.
Da li će i treći konkurs za upravnika biti poništen? Toliko o departizaciji, o kulturi sa komesarskim šinjelom. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedavajući.
Danas ću postaviti nekoliko pitanja. Prvo pitanje postavljam ministru rudarstva i prostornog planiranja. Gospodinu Bačeviću, da li ćete do kraja 2013. godine podneti ostavku na funkciju ministra? Godinu i po dana je prošlo od kada je ministar Bačević imenovan na ovu funkciju i izabran u ovom parlamentu. Za godinu i po dana Narodnoj skupštini nije stigao ni jedan jedini zakon iz nadležnosti tog ministarstva, niti jedna jedina izmena zakona koji su iz nadležnosti Ministarstva rudarstva i prostornog planiranja.
Ono zbog čega građani ove zemlje plaćaju ministra Bačevića je da unapredi zakone iz njegove oblasti i postavlja se pitanje – šta je ministar radio u prethodnih godinu i po dana?
Skandalozno je to da ministar jedino može da govori o Kanalu Morava-Vardar i istraživanju nikla. Ko je dao saglasnost ministru i na osnovu čega je ministar Bačević potpisao dozvolu za istraživanje nikla sa skandaloznom izjavom da istraživanje nikla je identično istraživanju vode? To je uzbunilo sve građane ove zemlje i stručnu javnost. Da li će gospodin Bačević na isti način izdati dozvolu za eksploataciju nikla u Republici Srbiji?
Treća stvar zbog koje gospodin Bačević treba da podnese ostavku je činjenica da naknadu za korišćenje mineralnih sirovina ne plaćaju oni koji treba da plaćaju i iz tog razloga imamo manji prihod u budžetu Republike Srbije i u budžetu lokalnih samouprava. Kao primer za to navešću da je RTB Bor dužan samo opštini Majdanpek 300 miliona dinara. Gospodin Bačević kada je obilazio RTB Bor rekao je da ima u uvidu papire i da tamo nema nikakvih kriminalnih radnji. Svi ste imali prilike da sinoć vidite „Insajder“ i LDP od 2010. godine traži da Vlada kontroliše sredstva koja daje za garancije RTB Boru. Šta će ministar policije i premijer ove zemlje uraditi po pitanju kontrole sredstava koja su vezana za RTB Bor?
Drugo pitanje postavljam ministarki zdravlja. Do kraja godine svi zdravstveni centri treba da se podele na opštu bolnicu i dom zdravlja. Da li je ministarstvo postavilo v.d. direktore opštih bolnica i zdravstvenim centrima gde treba doći do razdvajanja i v.d. upravne odbore? Ovo pitam iz razloga što je prošle nedelje na sednici SO Negotin doneta odluka o prihvatanju osnivačkih prava Doma zdravlja u Negotinu i odluka o usvajanju deobnog bilansa i zaista je začuđujuće da lokalna samouprava u Negotinu da saglasnost na deobni bilans po završnom računu iz 2009. godine i na osnovu odluke Upravnog odbora zdravstvenog centra od 2010. godine. Ovo je 2013. godina.
Pitam ministarku zdravlja – da li je postavila v.d. direktora Opšte bolnice u Negotinu i v.d. upravni odbor sa molbom da mi dostavi kopije tih rešenja?
Treće pitanje postavljam ministru prosvete. Već nekoliko godina postoji više od 15 zahteva lica koji žele da osnuju privatne fakultete. Zbog čega Ministarstvo prosvete ne želi da reši problem vezan za osnivanje novih privatnih fakulteta? Znači, ti fakulteti ne mogu da dobiju akreditaciju zato što nisu registrovani, a ne mogu da se registruju zato što nemaju akreditaciju. Kada će ministar prosvete da reši ovaj problem?
Poslednje pitanje je pitanje za gospodina Stefanovića. Ovde postavljamo utorkom i četvrtkom pitanja. Vladu Republike Srbije izabrao je ovaj parlament, bez obzira što mi iz LDP za nju nismo glasali. Da li će gospodin Stefanović učiniti makar nekakav napor da mi od nadležnih ministara dobijemo odgovore na poslanička pitanja u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, jer na pitanja koja smo postavili pre tri ili četiri meseca odgovore još uvek nemamo?