Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je zaista na sceni klasična zamena teza. Govori se o reformskim amandmanima DS i to reformskim amandmanima.
Ako smo mi izašli iz perioda bivšeg režima kada su imali svu priliku i svu šansu, ne amandmanski, zakonski da sprovode reforme, da li bi mi došli u ovu situaciju kada gori i niko nije rekao da ne gori, ali je moje pitanje ko je zapalio? Ko je zapalio tu vatru u Srbiji? Ko je zapalio ovakvu inflaciju, ovakav pad, recimo, realnog rasta, odnosno pad u 2009. godini od 3,5%, pad koji nas je koštao, gospodine Đeliću, u tom trenutku 719 milijardi dinara? Ko je predvideo te budžete? Ko je zapalio finansijsku situaciju u Srbiji? Kada je nastao sunovrat? Šta sada? Reformskim amandmanima rešavamo sve.
Zašto niste pokazali hrabrost do sada da kažete ko je političkim, stranačkim, kumovskim, rođačkim odnosima doveo 730 i kusur hiljada ljudi u državnu upravu? Ko ih je plaćao? Na koji način? Čija je odgovornost?
Sada, kada se konačno napravio spisak tih ljudi, ni to nije dovoljno, podiže se lestvica i to od onih koji su imali svu šansu, sve vreme ovoga sveta da tako nešto naprave, ali nisu napravili. Više se brinulo o računima i o prometu privatnih firmi.
Kamo sreće da je za tih 12 godina Srbija prometovala, prihodovala kao jedna firma Dragana Đilasa od 38 -39 milijardi dinara. Hajde malo te reformske amandmane. Hajde nam pokažite kako se to radi.