Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, ako dozvolite, o temi.
Na početku da kažem da moje kolege Dejan Radenković i Zoran Kasalović su izneli stav poslaničke grupe SPS o predloženim zakonima koji su na dnevnom redu. U pitanju su 11 predloga finansijskih zakona.
S obzirom na to da smo mi potpuno saglasni i jedinstveni, samo da ponovim to što su oni rekli i da se dalje ne zadržavam na tome, a zadržaću se na nekoliko drugih detalja.
Šta je karakteristika u Srbiji u ovom trenutku, u čemu se svi saglašavamo? Teška ekonomska i socijalna situacija i svi smo složni u tome. Šta je još karakteristično? Da ona mora da bude prioritet u radu Vlade, rešavanje te teške situacije u radu Vlade, da sva druga pitanja će zavisiti od toga hoćemo li rešiti ova ekonomska i socijalna pitanja.
Šta je stanje u ovoj oblasti o kojoj govorimo danas? To je ono sa čim hoću da se složim, što je gospodin ministar juče rekao, čak ne znam da li u prvoj rečenici, suočavanje sa realnošću. Realnost je kriza javnog duga koja je skočila sa 29 na 64 čini mi se, visok deficit i nedovoljna privredna aktivnost, što znači da imamo mnogo njih i na mnogo načina koji troše i ono što nemamo, a veoma malo onih koji prave pare, koji proizvode pare.
U takvoj situaciji prva karakteristika ovog predloga je, gospodine ministre, tu imate priznanje, što ste priznali problem i niste sakrili i rekli – Srbijo, ovo je danas tako i mi moramo da preduzimamo mere ne bi li izašli iz toga. Tako je i predviđen ovaj jedan set mera.
Rekli ste da je ovo prvi korak ka rešavanju visoko budžetskog deficita. Ja se sa tim slažem i podržavam. Rekli ste da je cilj da se stabilizuju javne finansije i pokrene privreda. Zbog tog cilja, koliko god ove mere bile teške i nužne, mi ćemo vas podržati da dođemo do njega konačno.
Najavili ste i druge zakone za poboljšanje privrednog ambijenta i to sigurno ne treba sporiti. Ali, ono što želim da skrenem pažnju to je najava predloga zakona, u narednom periodu, između ostalih i Zakon o radu. Sigurno je da potrebno vršiti korekciju u tom zakonu. Ono što želim da vas upozorim, da kao Vlada, mnogo više i koordiniranije radite na pripremi tih zakona. Nije dobro da u javnosti imamo četiri verzije. Svako piše svoj zakon, svako ima neku svoju politiku.
Gospodine ministre, postoji samo jedna politika, politika Vlade, a izvolite u Vladi borite se za tu politiku. Nemojte samo, s obzirom da ima dosta zaglušujuće prisutnosti u javnosti, jedna teza da je Zakon o radu taj koji je napravio užasnu privatizaciju, koji je loš privredni sistem uspostavio u ovoj državi, koji je otpustio toliko stotina hiljada ljudi, napravio javni dug itd. Prenešeno – nemojte da radnici budu ti koji su eto krivi zbog takve jedne katastrofalne ekonomske situacije.
Ovom vam pričam iz razloga, radniku mora da se vrati dostojanstvo da radi, jel on pravi profit. Sada je nažalost, sve više i sve prisutnije takav pritisak u javnosti da je to samo jedan čist trošak. On više nije čovek, on je trošak i treba ga smanjiti. Zato, ponavljam, vreme je nema kud dalje, i za ekonomske reforme. Najavili ste i socijalne reforme. Vi ste to nazvali velike reforme. Njih treba podržati. Ali, upozoravam vas, bez socijalnog dijaloga svih partnera i poslodavaca, i sindikata, i Vlade, ni jedna reforma ne može da uspe. Pozivam vas, ne vas, nego i celu Vladu da na taj način socijalnim dijalogom dođete do tih mera. Isto tako ni ekonomska ni socijalna reforma ne mogu uspeti, ako nisu socijalno pravedne.
Ono što želim da kažem, ovih 11 finansijskih zakona ne govore o razvoju. O tome će da govori budžet koji je u stvari suština ekonomske politike i drugi akti. Oni govore o finansijskoj konsolidaciji. Govore o potrebi povećanja prihoda s jedne strane i ograničavanja rashoda s druge strane.
Vrlo kratko ću se osvrnuti na neka od njih, kada je u pitanju PDV i porez na dobit. Kada je u pitanju PDV, nužno koje moramo da podržimo, ali svesni da će da smanji potrošnju, a da će da poveća cenu. Porez na dobit koji želimo da podržimo iako ne daju efekte u 2014. godini. Zbog potrebe da se uđe u poresku reformu, da se više oporezuje kapital, a manje rad i to treba da nam bude putokaz.
Kada je u pitanju rashodna strana, najveći doprinos umanjenju rashoda daju u stvari zaposleni i penzioneri, kroz ograničenu indeksaciju plata i penzija i kroz zabranu zapošljavanja za dve godine. Ono na šta želim da vas upozorim u jednom trenutku to je da date jedan odgovor. Iduće godine se povećavaju plate u skladu sa onim indeksom 0,5, u oktobru 1%, jer to je već doneta mera i to nije u ovim predlozima zakona, ali i na jednom mestu ste rekli da ako se do 1. jula ne donese propis o ujednačavanju plata, neće moći da se povećaju.
Hoću da dam snažnu podršku donošenju propisa za ujednačavanje plata, jer ovo što se događa u Srbiji postaje besmisleno. Isti poslovi na različitim mestima mnogo različito se vrednuju i kada su u pitanju zaposleni i kada su u pitanju funkcioneri. Izvinite, predsednik Republike je izgleda najmanje odgovoran od svih mogućih funkcionera, razno-raznih zaštitnika. To nije dobro. Zar je logično da šef kabineta predsednika ima veću platu od predsednika Skupštine? Mnogo dugo insistiramo na tome, dajte da to pravedno uradimo. Ne tražimo veću masu nego da se uradi pravedno. Tako razumem i taj propis o kome govorite, o ujednačavanju plata, ali morate da objasnite šta znači to ako se ne donese neće se povećati penzije 0,5? Treba da odgovara onaj koji nije doneo, a ne oni koji koriste ta sredstva.
Drugo na šta želim da skrenem pažnju jeste da mislim da više ne treba obnavljati centralni obračun plaćanja. Neka ovo bude zadnji rok, jer jednostavno previše dugo se to odlaže. Kada je u pitanju zabrana zapošljavanja, želim da kažem da podržavam tu meru, ali kao pravac. Čuo sam cifru od vas da je oko 740.000 ljudi u pitanju. Molim vas da i tu budemo oprezni i da tu budemo pošteni. Nemojte da stvaramo klimu u javnosti da su to džabalebaroši. U tih 740.000 ljudi tu su i rudari Kolubarskog basena „Kolubara“ koji proizvode i pripadaju tom sektoru, kao i u Kostolcu, da ne nabrajam dalje. Naravno javne službe kao što su lekari, profesori itd.
To je značajna mera koja može da doprinese koliko sam sračunao za oko 6% za dve godine što nije mala cifra. Ali želim da ukažem na veliku odgovornost Vlade da s obzirom na to da će doneti i podržavam vaš pristup da donesete neka pravila gde šta treba stvarno, da to bude prvi potez ka pravoj racionalizaciji, ali koja neće smanjiti kapacitete i platne razrede. To je rešenje. Ovo je prvi potez.
Šta je odgovornost Vlade? Kada bude određivala da ne kompromituje ovu celu meru, ali istovremeno da vodi računa da nije svuda isto, u prosveti, u zdravstvu, kulturi itd. Ako jedan učitelj ode, mora drugi da dođe. Kako bih rekao, nije šišanje u jednoj ravni.
Pošto vreme ističe, preskočiću ostalo, a zadržaću se samo na zadnjem i to želim da vam kažem. Dobićete podršku za ove mere, ali dobićete i zadatak. Zadatak je sledeći. Pored svih mera važećih i novih, fiskalna konsolidacija ostaje najveći problem i šansa za veće prihode, to je rešavanje problema poreske nediscipline i sive ekonomije. Zašto to kažem? Zato što je u Srbiji postalo normalno, skoro kao kultura da se ne plaća porez, doprinosi, dažbine, računi, rad na crno, trgovina na crno, ogromna dugovanja itd, a mi opraštamo, podstičemo, umanjujemo, nepravedni prema onima koji plaćaju, jer kroz povećanje cena plaćaju zbog onih koji ne plaćaju itd.
Pred vama je veliki zadatak i odgovornost da u Srbiji jednom stane i da se kaže – mora da se plati porez, mora da se plate doprinosi, mora da se plaćaju računi, dažbine i sve ostalo. Tu je šansa za veće prihode od ovih koji su ovde navedeni. Hvala.