Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.12.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

04.12.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 18:40

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Borislav Pelević, Dijana Vukomanović, Dejan Radenković, Vesna Marjanović i Gordana Čomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija i dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike pozvao da sednici prisustvuju i Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Ljubiša Milosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Zoran Milošević, pomoćnik ministra u oblasti penzijsko i invalidskog osiguranja u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, Radmila Jagodić, pomoćnik ministra finansija i Nada Mirković, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija.
Pre nego što nastavimo rad predlažem da sačekamo ministra finansija da bi smo mogli nesmetano da nastavimo sa radom.
Imam informaciju da upravo ulazi, ako se slažete da sačekamo malo.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. do 11. dnevnog reda.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, članovi tima ministra, dame i gospodo narodni poslanici, i juče i danas raspravljamo o setu budžetskih zakona u svetlu velikog fiskalnog deficita koji je projektovan na 7,1% ogromnog javnog duga i nedovoljne privredne aktivnosti u našoj zemlji, potrebe za povećanjem stranih, ali i domaćih direktnih investicija.
Socijaldemokratska partija Srbije će u tom domenu na jedan realan analitički način da da osvrt na ovaj set zakona pogotovo na poreske zakone i zakone koji podrazumevaju reforme u javnom sektoru. Mi smo to i na Odboru za finansije, budžet i trošenje javnih sredstava i rekli da smatramo da ovi reformski potezi su iznuđeni, da je ministarstvo prosto moralo da donese ovakve mere, pogotovo koje se tiču poreske politike i da SDPS smatra da je moguće i da je bilo moguće uraditi, predložiti još mera koje bi podrazumevale ono što se zove sveobuhvatne reforme.
Počeću od mera povećanja donje stope poreza sa 8% na 10% i naravno da SDPS kao levičarska partija, partija koja podrazumeva i brani interese zaposlenih, radnika, nezaposlenih ljudi ne može da gleda na to kao na popularan potez. Ali, smatramo da je to u ovom trenutku jedna iznuđena mera koja u 2015. godini može da dovede našu zemlju da u set drugih reformskih mera izvede našu zemlju kako se to kaže na zelenu granu.
Ono što nas u SDPS više brine je 2015. godina. Dug koji po osnovu kamata će iznositi 114 milijardi dinara i kako ćemo u 2014. godini uraditi ono što se zove „rolover“, da li ćemo uspeti da smanjimo taj dug za 2015. godinu. Ono što nas isto tako brine je naplata poreza koja je u 2013. godini smanjena sa 79% na 73% kada je u pitanju PDV i ostali indirektni potezi, što je složićete se jako malo i na taj način država u svakom slučaju ne može da obezbedi kvalitetno funkcionisanje.
Ako imamo u vidu da je u Makedoniji naplata poreza 95%, to nam je jasan signal da izvršimo hitnu reformu poreske uprave, kompletnih inspekcijskih službi, kako bi taj domen rada državne uprave, pogotovo poreske uprave i poreske policije, doveli do jednog visokog nivoa koji je potreban da bi izvršili kvalitetnu fiskalnu konsolidaciju i da bi doveli do bespoštedne fiskalne discipline koja je konačno u ovoj zemlji potrebna.
Ono što smatramo, da je dobar potez ministarstva, to je što se odustalo od povećanja PDV od čak 150% na hotelsku industriju. Zašto smatramo da je to dobro? Možda će neko reći, pa Socijaldemokrate brane interese poslodavaca, da, kao što branimo interese radnika, branimo interese domaćih porodičnih firmi, malih i srednjih preduzeća, zanatlija.
Zašto je ovo dobar potez? Zato što u industriji radi 25 hiljada ljudi, zato što je u ovoj industriji najniži prosek zarada u zemlji, samo 23 hiljade dinara i veoma je malo potrebno, kada su opterećenja u pitanju da kompletna industrija ode u sivu ekonomiju, imajući u vidu strateško opredeljenje naše zemlje u ekonomskom aspektu da razvijamo hotelijerstvo, da razvijamo turizam.
Podsetiću vas da je hotelijerstvo jedan ozbiljan privredni multiplikator, a pored njega, njegovim razvojem razvijaju se, građevina, prerađivačka i prehrambena industrija, saobraćaj, transport.
Dakle, ima višestruke kvalitativno pozitivne efekte na zapošljavanje i na razvoj privrede.
Smatramo da je u ovom domenu i tu je ministarstvo pokazalo da je spremno na dijalog i razgovaralo sa nadležnim strukovnim poslodavačkim organizacijama, razgovaralo sa sindikatima. Smatram da je došlo vreme i čuli smo juče diskusije naših kolega da su iz LDP pozvali na socijalni dijalog, pozvali na konsenzus, između sindikata, poslodavaca, najviše između njih, ali i države, tamo gde je država poslodavac.
Smatram da je ovo taj trenutak u kojem se nalazimo, gde nam je to potrebno kako bi mogli da izvršavamo dalje kvalitativne reforme.
Što se tiče povećanja ovog poreza, naravno da je negativna stvar što će on usporiti produktivnost, što neće uticati dobro na konkurentnost i zapošljavanje.
S toga će SDPS predložiti ministarstvu da se ne oporezuju faktori proizvodnje, da se ne ide samo na indirektne poreze, nego da se razmišlja o tome da se oporezuje ono što se zove državna imovina, da se oporezuju rentijeri, da se uvede porez na zauzeće prostora, ne kako je to sada utvrđeno, nego po kubaži, da rentijeri, da ljudi koji imaju velike poslovne prostore, velike stanove, koji imaju po pet ili šest stanova, da moraju da plaćaju porez po zauzeću.
Mi smo jedina zemlja u Evropi, u kojoj rentijeri imaju mnogo veće zarade od lekara, advokata, profesora univerziteta. Zašto?
Zato što smo do sada svojom poreskom politikom podsticali to da rentijeri „neutilizuju“ svoju imovinu i svoj novac, nego mogu lepo da žive od rente, ne moraju da se bave nikakvom privrednom delatnošću, što je loše za državu.
Naravno, naš predlog se odnosi na to da ne oporezujemo ono gde ljudi žive i gde ljudi vrše privrednu delatnost, ali tamo gde imaju viška, ono što rentiraju, a ne možemo na jedan kvalitetan način iskontrolisati, ni plaćanje poreza na takve transakcije, kada je renta u pitanju, to i te kako možemo visoko da oporezujemo.
Druga stvar koju ćemo predložiti i to je u svetlu donošenja zakona o planiranju i izgradnji, zakona o radu, zakona o privatizaciji i zakona o stečaju, da se donese jedan novi zakon o zemljišnim fondovima. Zašto?
Svedoci smo da imamo čitav niz raznoraznih direkcija, za koje ne znamo ni u kakvom su statusu. Želimo i naša ideja je da te direkcije korporatizujemo, da napravimo zemljišne fondove.
Podsećam vas da je jasnim analizama utvrđeno da samo u gradu Beogradu 38% je zauzeća gradskog građevinskog zemljišta. Na teritoriji Srbije je to 9%. Analize su pokazale da je u državnom vlasništvu 50 milijardi evra imovine.
Ono što je jako važno, da veliki investitori koje hoćemo da privučemo, ne zanima mnogo kupovina imovine i zemljišta i prostora, zanima ih renta. Ti zemljišni fondovi koji bi bili korporatizovani, koji bi imali profesionalni menadžment bi upravo imali tu ulogu da to zemljište urede, srede i da ga po jednoj tržišnoj ceni iznajme direktnim stranim ili domaćim investitorima, po sistemu – ključ u ruke.
Na taj način bi država mogla da inkasira ogromna sredstva.
Predlažemo gradsku rentu, imajući u vidu projekte koje će u narednom periodu doći na dnevni red, imajući u vidu da se govori o Beogradu na vodi.
Da li možete da zamislite koliko bi ta državna direkcija, taj državni fond koji bi imao kvalitetan i profesionalni menadžment, mogao da inkasira novca, kada bi imao priliku da uredi to zemljište, da pripremi i da napravi jedan portfolio i da na taj način ponudi stranim direktnim investitorima. Ono što smatramo kao veoma važno je i Zakon o budžetskom sistemu i ovo jeste prava reformska mera, potpuno stopiranje zapošljavanja u javnoj upravi, u javnom sektoru.
Ne bih se složio sa tim da će to dovesti do toga da se kvalitetni ljudi ne mogu zapošljavati u istom javnom sektoru. Ovo je reformski rez.
Hajde prvo da napravimo presek stanja, da vidimo koliko ljudi radi, da napravimo po sektorima šta nam je potrebno, jednu jasnu analizu, da napravimo platne razrede, napravimo analizu radnih mesta, dizajn tih radnih mesta, da vidimo šta nam je potrebno, gde nam je višak, da paralelno razvijemo i podstaknemo privatni sektor i da na taj način izvršimo reformu javnog sektora.
Ako dozvolimo dodatno zapošljavanje, mi ćemo samo gomilati radna mesta u državnoj upravi, a sa postojećim radnim mestima, nećemo moći da izvršimo jasnu reformu, nećemo moći te ljude da otpustimo. Naravno, one koji su višak, nego ćemo morati da napravimo jasne programe.
S toga SDPS će podržati u danu za glasanje set ovih budžetskih zakona sa jasnim apelom Ministarstvu finansija i celoj Vladi da razmišlja o tome da reforme budu sveobuhvatnije i da se naprave direktno ovakvi rezovi kao što su rezovi kada je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu. Zahvaljujem se i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Uvažene potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se ministre videli na sastanku koji ste vi organizovali sa predstavnicima poslaničkih grupa i hvala vam na toj dobroj praksi, pre šest dana. Mislim da je bio prošli četvrtak. Kada je poslanička grupa LDP-a krenula na taj sastanak ispred naše kancelarije smo zatekli plavo korito pošto je zgrada parlamenta, odnosno hodnik parlamenta prokišnjavao tog dana.
Mislim da je to nežno plavo korito zapravo paradigma štednje toga kako se u Srbiji u srpskim javnim finansijama ili upravljanju državnom i javnom imovinom štedi. Zbog toga što u vreme pomame u oko toga kako svi moramo da štedimo i kako se mnogo novca troši na javnu administraciju neko nije zakrpio neku rupu koja je verovatno koštala nekoliko stotina evra. Na kraju ćemo imati štetu od nekoliko desetina hiljada evra.
Tim plavim koritom bih opisao i većinu mera koje se ovde predlažu. Ne mislim na vas lično. Razgovarali smo i meni se čini da vi, lično, razumete šta je jedini put za ovu zemlju u ovom trenutku, šta je jedini put u reformi njenih javnih finansija, njenog javnog sektora, njene politike, ako hoćete, ali ne morate mi odgovoriti na to. Siguran sam da vaše impresije nakon jednog dana rasprave u parlamentu, načina na koji je jučerašnja sednica počela, fraza koje ste uglavnom mogli da slušate čitavog dana, da vas to ne ohrabruje mnogo, da ti prekursori o kojima tako često govorite nemaju mnogo šansi, gospodine Krstiću, da otvore jedno novo vreme, novu epohu i novi reformski talas.
Meni je bilo drago da smo se na tom sastanku nekako dogovorili da ovo nije trenutak da u parlamentu razgovaramo na nivou liberala, neoliberala, socijaldemokrata itd, da prosto zemlja nije u takvoj situaciji. Na žalost, vidim da pojedine političke partije na tim kvaziideološkim postavkama žele da poentiraju u ovom trenutku. Mene to posebno čudi kada je reč o strankama vladajuće koalicije, koje insistiraju na toj socijaldemokratskoj orijentaciji, a iza njih je pet, sedam ili 13 godina aktivnog učešća u vlasti koje nas je dovelo u ovu situaciju, pa danas morate da predlažete ovakve zakone i da je između ostalog socijalna situacija u ovoj zemlji zapravo gora nego ikada.
Zašto mislim da ovakvi predlozi zakona ne mogu Srbiju da izvedu na dobar put ili na zdravu granu? Običaj je juče bio da se neke pohvale neki potezi. Pohvaljujem to što ste bili otvoreni za razgovor. Mogu da pohvalim ovu izmenu o kojoj ste juče govorili, o tome da se skraćuje vreme gde oni koji ostanu bez javne funkcije imaju pravo na naknadu zarade sa šest na tri meseca. To je svakako nešto što je dobro i što pozdravljamo.
Šta je problem u ovim drugim merama? Za razliku od gospodina Marinkovića i nekih drugih učesnika u raspravi, mislim da je apsolutno pogrešan način na koji ste definisali zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, praktično na dve godine. Nije tačno to o čemu govore neki predstavnici vladajuće koalicije, da nam je potreban predah dve godine da skeniramo postojeće stanje, da izvršimo sektorske analize i da onda odlučimo gde treba eventualno zapošljavati nove ljude, a gde ne treba. Prvo, potrošili ste godine, imali ste vremena da to uradite.
Nekoliko hiljada mladih ljudi će u ovoj, narednoj i 2015. godini završiti neke fakultete. Njihova ambicija je možda bila da se angažuju u javnom sektoru. Možda su neki od njih imali taj neverovatni ideal, koji je politika u međuvremenu ovde potpuno uništila, da žele, pogotovo u onim godinama kada su mladi, da učine nešto za svoju zemlju, možda da pomognu svojoj zemlji. Vi danas kažete – dve godine niko ne može da se zaposli i na onim mestima koja ostanu upražnjena, npr. odlaskom u penziju onih koji su radili na tim mestima. Ne mogu ljudi, gospodine Krstiću, koji su, recimo, četiri godine studirali da na samom kraju tih studija, da im vi donesete ovakav zakon i da kažete dve godine ne možete ni da sanjate o tome da ćete dobiti posao. Znate, postoje struke u ovoj zemlji gde ljudi ne mogu tako lako da se preorijentišu, ne mogu da rade nešto drugo, da ne govorim o tome da je ovde privatni sektor na izdisaju i da ni tu nema nekih opcija za zapošljavanje.
Kako će izgledati početkom te 2016. godine, gospodine Krstiću, naše zdravstvo, naša prosveta, naša policija, sve one javne službe o kojima niko ne misli kada se govori o tome koliko je velika javna administracija? Uvek se misli na nas političare, sa pravom, i ljude koji rade u državnoj administraciji, u užem smislu, ali nije to jedini javni sektor. Znači, vi ćete ovakvim predlogom zakona sačuvati sadašnji sistem zaštite onih koji su se, kako je gospodin Dinkić juče ispravno rekao, snašli ili, što bi mlađi rekli, završili neku kombinaciju, ubacili se u javni sektor, u javna preduzeća, u javne službe, u te mnogobrojne državne kancelarije i oni će biti potpuno zaštićeni, njih niko neće dirati, njih niko neće otpustiti. Neki od njih, oni plaćeniji, će imati umanjenje plate isto kao što će imati neko ko je dobar, kvalitetan, ko se trudi, vredno dolazi na posao, pokušava nešto da uradi, a one mlade koji bi želeli da dođu u te službe, vi potpuno u ovom trenutku na dve godine ostavljate van te mogućnosti.
Samo bih vas podsetio, gospodine Krstiću, da u nekim sektorima ista ili vrlo slična zabrana vredi već nekoliko godina, recimo u sektoru prosvete. Zbog toga sektor prosvete danas uglavnom izgleda kao parodija iz domaćeg filma „Majstori, majstori“. To su večite rasprave o dnevnicama za ekskurzije, opšte-tehničkom obrazovanju i međuljudskim odnosima. Stotine i hiljade mladih nastavnika i profesora ne dobijaju šansu zbog toga što u taj sistem zatvorenih kolektiva ne mogu da uđu, a danas im vi to formalno zabranjujete.
Razumem vašu ambiciju da kažete – napravićemo sistem gde će najbolji jednog dana postati direktori škola. To je sjajno, gospodine Krstiću, ali to se u ovakvim okolnostima neće desiti, sa školskim odborima podeljenim po partijskim kvotama. Kako ćete to promeniti? To što vi u zakonu ostavljate mogućnost da se uz dozvolu Vlade negde obavi zapošljavanje, time nećete rešiti sistemske probleme, apsolutno nećete rešiti.
Drugi problem, podneli smo amandman u tom smislu, u tom istom zakonu, gde zabranjujete hiljadama potencijalnih kvalitetnih ljudi koji bi se angažovali u javnoj upravi, gde im zabranjujete da dve godine apliciraju za tu vrstu posla, dozvoljavate izuzetke. Ova Vlada je toliko bahata da kao izuzetak stavi u zakon da se ta odredba o zabrani zapošljavanja, odnosno zabrani zaključivanja novih ugovora o radu, jer je to zapošljavanje, ne odnosi na direktore javnih preduzeća.
Dakle, prvo ste usvojili zakon, prihvatili amandman LDP i rekli da ćete raspisati konkurse do 1. jula 2013. godine, a onda te konkurse uglavnom niste raspisali. Pet meseci nakon jula 2013. godine niste ni izabrali direktore javnih preduzeća. Ovo nije zamerka vama lično. Znam da ste vi zgroženi kada vidite ko su neki direktori i gde sve nisu raspisani konkursi, ali onda stavite u zakon da ćete imati narednih šest meseci, godinu, godinu i po dana da slobodno birate direktore javnih preduzeća, uglavnom po partijskom kriterijumu, i da sa njima mogu da se zaključuju ugovori o radu. Da li vama to, gospodine Krstiću, deluje kao fer mera u ovakvim okolnostima? Meni, apsolutno, ne, moram da vam kažem.
Drugo pitanje, ono je naravno povezano sa temom budžeta o kojoj ćemo razgovarati očigledno naredne nedelje. Nema nikakve sumnje, gospodine Krstiću, da bez posebne analize možemo da lociramo nekoliko segmenata javne uprave, pogotovo kada je ovako široko shvatite, kako ste vi, slažem se, dosta dobro odlučili da uradite u ovom zakonu, gde je jasno koliki je višak zaposlenih, gde je jasno koliko su neka mesta besmislena, gde je jasno koliki se novac odliva kroz to.
Navešću vam nekoliko primera. Nema nikakve sumnje, gospodine Krstiću, da je 18.500 radnika u ovakvim železnicama Srbije previše plus još nekoliko hiljada radnika u onim društvima koja su se formalno odvojila, a koja su zapravo još uvek deo sistema železnica. To vam je jedan primer. U toj firmi imate 18.500 zaposlenih i imate neverovatno kompetentnu osobu koja se nalazi na mestu direktora. Za to mesto nije raspisan konkurs, gospodine Krstiću.
Da li je fer da gospodin Simonović bude zaštićen na tom mestu, da nema konkursa, da ga je partija postavila i da ga štiti i da jedina sankcija koju će on pretrpeti bude ovo umanjenje plate koje donosite po ovom drugom zakonu o smanjenju neto zarada u javnom sektoru? Nije šteta njegova plata od 200.000 dinara i neće biti mnogo velika korist ako mu plata na kraju bude 180.000 dinara. Problem je što uopšte postoji na tom mestu, što parazitira na tom mestu, što nema ni jedne ideje kako će se taj sistem promeniti. Jedno preduzeće, bira po političkim strankama, da ne bude da se neko posebno ističe, a neko ne. Slažem se u nekim drugim kompanijama za koje vi volite da kažete, gde je odgovornost preuzela vaša stranka je nešto bolja situacija.
Juče sam vam rekao, vi govorite o tome kako ćete uvesti novi sistem, nema partijskih direktora. Juče ne biste usvojili dnevni red da vam nije bilo 126. glasa. To je bio Milan Krkobabić. Ne znam da li je bio drugi direktor u sali – Dušan Bajatović? To su vam najveći gubitaši po ovim zakonima i vi onda kažete – okej, neka oni svi ostanu na svojim mestima, neka sistem ostane nedirnut, ali nemojte slučajno da zaposlimo nekog novog nastavnika ili mladog lekara, jer će on satrti državu. To nije odgovorno, gospodine Krstiću.
Te greške koje se naprave u političkoj sferi, koje su se pravile ovde, makar poslednjih 10 godina, uz kraće prekide, ja bih rekao, decenijama, jer su ovo decenijski problemi našeg društva, se ne mogu iskoreniti i ne mogu rešiti onako kako vi prinudnim merama pokušavate.
Taj zakon o duvanu koji se predlaže, ja razumem šta je ambicija, mora da dođe u budžet skoro 100 milijardi od toga, ali nije rešenje da uvedete praktično sistem u kojem izgleda kao da je duvan neki teži narkotik, pa se takva vrsta ograničenja i zabrana uvodi. Problem sa švercom duvana je nastao onog trenutka kada su vaši prethodnici počeli neumereno da dižu akcize, verujući da će na taj način zakrpiti budžetsku rupu. Pošto to nije moguće na taj način uraditi, nije moguće uraditi u okruženju ovakvih granica kakve ima naša zemlja, to nije moguće uraditi ni u Britaniji koja je ostrvo pa ima probleme, a kamoli u Srbiji sa ovako poroznim granicama. Naravno da je eksplodirao šverc, gospodine Krstiću, i naravno da ovakvom merom vi tako veliku rupu i tako veliki problem nećete moći da rešite.
Konačno, otvorio bih jedno pitanje na samom kraju. Meni je jasna ambicija koju ste imali kada ste definisali šta je javni sektor, zašto je on ovako široko definisan i kada tu govorite o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru. Ali, evo, otvorimo jedno praktično pitanje – da li se ovaj zakon o umanjenju neto zarada u javnom sektoru primenjuje, odnosno da li će se primenjivati na zaposlene u „ER Srbiji“? Sudeći po ovome kako ja čitam zakon, hoće, pošto se radi o pravnim licima u kojima Republika Srbija ima kontrolu, odnosno više od 50% kapitala ili većinu u organima upravljanja. To je „ER Srbija“. Da li je tačno?
Kako mislite da pravite komercijalnu i konkurentnu avio-kompaniju, koju ste pokrenuli i za tri meseca dolazite i kažete ljudima – sada ćemo da vam smanjimo plate? Kome će biti smanjena plata, da li samo domaćim državljanima ili i nedomaćim državljanima? Dakle, „ER Srbija“ koja treba da se bori na strašnom tržištu avio-kompanija, njima smanjujete platu. Za „Jugorosgas“, za Južni tok Srbija, za neka druga katastrofalna preduzeća ovaj zakon neće važiti. Da li je tako, gospodine Krstiću, pošto tamo nemamo više od 50% učešća?
Koliko je to nepravedno da uspešni i vredni, recimo, menadžeri ili piloti, šta god hoćete, u „ER Srbiji“ dobijaju smanjenje plate da bi se plaćali stari dugovi JAT-a, koje nije on napravio, nema veze sa njima ili da bi se finansirali gubici „Srbijagasa“, da bi se plaćala nenormalna taksa koju plaćamo „Jugorosgasu“, da bi se finansirali promašaji u nekim drugim delovima zaista javnog sektora. Tako ćete da oterate ljude, niko više neće želeti da radi, gospodine Krstiću. Ovi mladi nastavnici nemaju neki izbor gde će raditi, ali ovi ljudi koji rade u avio-biznisu, verujte mi, imaju izbora. Takvih primera je na desetine.
Konačno, za sam kraj, ovako kako ste napravili Zakon o kontroli umanjenja neto zarada, pa vama je potrebna poreska uprava od 400 hiljada ljudi da biste to kontrolisali.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vi ovde kažete – kontrolisaće svakog. To je potencijalno 700 hiljada ljudi. Kako će to izgledati svakog meseca? Vi znate ili nadam se, gospodin Dinkić vas je juče podsećao na neke notorne izreke u našem jeziku, niste vi tako davno otišli iz ove zemlje, sećate se. To čudo koje decenijama uspe da prevari državu na svakom koraku, a navodno radi za nju, će naći način i da vas ovde prevari, a stradaće oni koji ne treba da stradaju. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar.

Lazar Krstić

Hvala.
Odgovoriću na par stvari koje sam doživeo kao pitanja, sugestije, odnosno kritike. Što se tiče plavog korita, ovo je prvi korak. Mi smo morali da iskontrolišemo zapošljavanje. Namera nije da se osakati sistem ponovo i potpuno obustavi zapošljavanje tamo gde je to opravdano, ali mora da se napravi jedan sistem kontrole. Mi ćemo to uraditi, kao što stoji u predlogu zakona, da će telo Vlade definisati, u saradnji sa ministarstvima, koje su stvarne potrebe za zapošljavanje u određenim bilo institucijama, bilo organima, kako bismo imali kontrolu nad onim što se dešava.
Naravno, ovo ne bismo imali potrebe da radimo da su se tu zapošljavali samo mladi i kvalitetni ljudi koji su tek završili fakultet, već upravo zbog toga što nismo imali sistem kontrole i zato što su se tu, čini se, zapošljavali ljudi na prilično nekontrolisan način, o čemu svedoči i činjenica da u krajnjoj liniji do pre par meseci nismo ni znali koliko ljudi je zaposleno.
Što se tiče izuzetaka koji su navedeni u zakonu, oni su prosto praktične prirode i upravo su u liniji sa onim što vi kažete, a sa čime se ja slažem, a to je da direktore javnih preduzeća treba postaviti i treba postaviti ne po političkoj liniji. Ukoliko neki direktor da ostavku ili bude otpušten, ukoliko ovog izuzetka ne bi bilo, vi ne biste mogli da postavite direktora. Mislim da to nije ono za šta se zalažete, tako da je to jedini razlog što su direktori i još ove druge kategorije, kao što su lica poput narodnih poslanika, poput ministara, koja bivaju postavljena, odnosno izabrana, se izuzimaju kako biste mogli da imate sistem koji funkcioniše, ali to je po definiciji zamena, a ne neki suštinski izuzetak.
Što se tiče kontrole koju ste pomenuli, oko poreske uprave, vezano za neto zarade, mi smo puno razmišljali oko toga kako da to uvedemo. Drago mi je da mogu da kažem da će ova objedinjena naplata poreza po odbitku, koja se uvodi i počinje da funkcioniše od 1. januara, nam omogućiti da na efikasan način po JMBG-u zapravo pratimo na kojim sve mestima on dobija primanja, odnosno plaća porez i moći ćemo na efikasan način da uporedimo, bez trošenja ogromnih ljudskih resursa u poreskoj upravi. To je deo reforme ove poreske uprave, o čemu smo pričali.
Naposletku, ima preduzeća, i mi tu gledamo i neke amandmane, koja su državna preduzeća, kada pričamo o preduzećima koja se takmiče u konkurentskim uslovima, koja ukoliko funkcionišu kako valja, slažem se da ova mera nije mera smanjenja zarada preko 60 hiljada, zato što to umanjuje njihovu konkurentnost na tržištu.
Verujem da ćemo o nekom od takvim amandmana i razgovarati, ali da odgovorim da ovako kako je definisano to uključuje sve, upravo zato što je to jedan solidaran potez i uključuje i domaće i strane državljane koji zarađuju iznad 60 hiljada. Mislim da to odgovara na većinu tema koje ste pokrenuli.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Čolaković, povreda Poslovnika.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Momo Čolaković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, reklamiram čl. 104, 106. i 107.
Prethodni diskutant, gospodin Đurić, je govorio o narodnim poslanicima i direktno se obraćao, nažalost, još više je to povreda Poslovnika zato što ti narodni poslanici nisu ovde prisutni. Drugo, mislim da je napravio jednu omašku i grešku kada je rekao da su „Srbijagas“ i „Pošta“ gubitaši i da ti direktori treba da odgovaraju. To ne stoji. „PTT Srbija“ je jedna od najuspešnijih firmi, državnih preduzeća u Srbiji. U tom kontekstu, mislim da je pogrešio i da ne stoji ta činjenica. Zbog toga ste trebali da ga opomenete.
Na kraju, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Zaista nisam to tako shvatila kako ste vi shvatili.
Izvinjavam se ukoliko sam pogrešila. Ubuduće ću voditi računa.
Narodni poslanik Bojan Đurić, pravo na repliku. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Prvo, nisam razumeo ovu primedbu. Mislim da je logički nemoguće da se obraća neko osobi koja nije prisutna. To tvrdi gospodin Čolaković, ali dobro, da ne ulazimo sada previše u to.
Gospodine Krstiću, kada dobiju otkaz, kako ste rekli, ovi direktori, recimo, o kojima sam ja govorio, ja ću vam se javno izviniti zbog primedbi koje sam imao. Mislim da ćemo svi imati razloga za slavlje i onda ću biti spreman da možda i zažmurim na neke probleme ovog zakona.
Zaista ne razumem koja je logika? Kako je neophodno kada direktor bude smenjen, ili na bilo koji drugi način mu prestane mandat, kako je za funkcionisanje sistema neophodno da se zaključi novi ugovor, što se slažem? To isto ne važi za hirurga ili za nastavnika geografije. Dakle, nije mi jasna ta logika.
Drugo, kada govorite o tome da je potrebno neko vreme, evo, ja se slažem. Mi smo podneli amandman da ta zabrana zapošljavanja važi za 2014. godinu. Mislim da je godinu dana dovoljno da se takve analize urade zbog toga što pre nego što ako vi napravite radnu grupu, kako kažete sada, i to bude neko vladino međuresorno telo, pretpostavljam, vi ćete dobiti zahteve iz tih resora koji će biti, manje-više, konstatacija postojećeg stanja.
Dakle, nije problem predimenzioniranog javnog sektora u Srbiji u tome, nego pre toga država, a zapravo mi političari, moramo da probamo da sednemo i da se dogovorimo šta država treba da radi, a šta ne treba da radi, u kojim sektorima treba da bude aktivna u kojima ne i onda ćete dobiti odgovor na pitanje gde je potrebna javna uprava, a gde ona nije potrebna.
Ako zadržite sadašnji obim poslova države, vi nećete moći da napravite nikakvo ozbiljno rezanje. Imaćete proporcionalno, verovatno, u svim sektorima neko smanjenje, ali to ne rešava problem.
U srpskoj javnoj upravi postoje sjajni ljudi i postoje apsolutno nesposobni ljudi. Kada im ovako napravite sistem, oni su jutros došli na posao, uzeli svoj četvrt bureka i onaj tetrapak jogurta koji otcepaju, stave to u prozor i uživaju. To vam je atmosfera „Boljeg života“ i neće se promeniti na ovaj način. Mislim na seriju „Bolji život“, ne na onaj pravi bolji život