Replika, Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, ja neću mahati nekim papirićima, jer ću pozvati građane Srbije da uđu na sajt Narodne banke Srbije, veoma javni podaci, neću odokativno davati izjave da je kriza prošla, vidim da gospodin Veselinović time verovatno aplicira za neku nagradu ponovo iz oblasti ekonomije, jer je rekao da je kriza prošla 2012. godine i da je bila samo u vremenu i u periodu kada je gospodin Veselinović bio na vlasti, jer je to bio razlog, jer je to bilo opravdanje za sve loše što se dešavalo u Srbiji. Neću pričati i nikada nisam govorio o nekim podacima kojih nigde nema, ali jasni podaci o broju nezaposlenih ljudi, može svako da ih vidi na sajtu Narodne banke Srbije u svakom trenutku.
Četristo hiljada ljudi je ostalo bez posla za vreme bivše Vlade i to ne mora da kaže ni jedan sajt, to kaže život u Srbiji, to kažu građani Srbije i nemojte dalje vređati te ljude, okrećući glavu na drugu stranu i prebacujući odgovornost na nekog drugog. Duplirali ste broj nezaposlenih i nemate sada opravdanje tražiti kroz to da se takva stvar desila u EU. Voleo bih i siguran sam da ćemo se svi truditi da u naše društvo unesemo neke mnogo bolje vrednosti EU, a ne broj nezaposlenih i sve ono što je snašlo mnogo uređenije koje su kroz krizu prošle mnogo bolje, jer su imale adekvatne odgovore na vreme. Mi, nažalost, imamo adekvatne odgovore tek sa ovom Vladom Republike Srbije.

Replika, Janko Veselinović.

Ministre, kada ste govorili o činjenici da neke podatke nismo dobro razumeli, smatram da je matematika više nego jasna i to u vašem odgovoru i pišete. Dakle, zadužili ste se za nove četiri milijarde. U međuvremenu na međunarodnom tržištu ste aplicirali, odnosno zadužili se za novih milijardu evra i na domaćem za nekih 200 miliona evra i niste tim novcem vratili prethodne dugove. Dakle, dug nije isti, 15 milijardi evra, nego je sada preko 20 milijardi evra, a sa tim novcem niste sagradili ništa.
U prethodnom periodu građeni su auto-putevi, mostovi i mnogi drugi infrastrukturni objekti. Šta je, gospodine Krstiću, sagrađeno za ovih godinu i po dana, a da to nije završetak nekog parčeta puta koji je bio preostao iz prethodnog mandata, devet kilometara koji je svečano otvoren.
Veliki je problem u zaduživanju gospodine ministre. Srbija se dnevno, ako iščitamo ovo, zadužuje. Zbog toga ja držim papir u ruci, može to neko reći da mašem sa njim. Srbija se zadužuje 97 evra u sekundi, e to je ta, gospodine Krstiću mašina koja juri u provaliju. Ne, onako kako ste vi rekli, nego 200 na sat. To su te brze podmazane pruge kojima vi nas vodite u provaliju. Šta će se desiti za još godinu dana ako ostanete na vlasti, gospodine Krstiću.

Molim vas sve da se sada vratimo na temu.
Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Kratko ću, kako bismo završili ovu raspravu. Samo ću postaviti pitanje – kada je u Zakonu o budžetskom sistemu ugrađeno fiskalno pravilo da Srbija ne sme da se zadužuje više od 45% BDP? Još jedno pitanje – kada je taj zakon prekršen u odnosu na to kada je usvojen? To je sve. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, podržavamo set predloženih zakona. Svi smo svesni, a posebno građani Srbije da moramo zasući rukave i ispravljati posledice nečije dugogodišnje tzv. sposobno navodno odgovorne bivše vlasti koja je maltene zemlju dovela do ruba propasti.
U svojoj diskusiji ću posebno da se usmerim na Predlog zakona o duvanu. Naime, smatram da oblast proizvodnje i prometa duvana i duvanskih prerađevina još uvek nije dovoljno uređena, tako da je ovaj zakon ne ophodno doneti, podržati i dalje dograđivati, a sve u cilju pružanja adekvatnih odgovora eventualnim otvaranjem prostora za delovanje nosioca ne legalnih aktivnosti u dometu proizvodnji prometa akciznih proizvoda na domaćem tržištu.
Htela bih da kažem da do pre par godina duvan u Srbiji je proizvodilo oko 25 do 30 hiljada porodičnih domaćinstava što znači da se proizvodnjom duvana bavilo više od 50 hiljada ljudi i da je od te proizvodnje duvana egzistenciju obezbeđivalo više od 100 hiljada ljudi. Na žalost, više nije tako u Srbiji. Proizvodnja duvana je višestruko umanjena, a kompanije koje se bave proizvodnjom duvanskih proizvoda uglavnom uvoze duvan iz Afrike i Južne Amerike.
Svi znamo da je Srbija po geografsko-klimatskim uslovima idealna za proizvodnju duvana tipa „orjental“ koji je kao sirovina izuzetno tražen na tržištu sirovog duvana za kojim postoji permanentna potražnja kako u evropskim tako i u zemljama van Evrope. Da stvar bude još gora, mi imamo odlične uslove za proizvodnju ovog duvana, međutim, tu vrstu duvana uvozimo iz Makedonije.
Kada govorimo o ovako značajnoj oblasti industrije kao što je duvan koji se tretira kao strateški proizvod ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da je od 2001. godine do 2004. godine, da su to bile godine sa praktično uništenom proizvodnjom duvana zbog bolesti viroza koja je zahvatila većinu zasada duvana, posebno na jugu Srbije gde je praktično većina zasada uništena još u povoju.
S tim u vezi želim da napomenem da predložena zakonska rešenja i te kako treba podržati jer regulisanjem načina uvoza duvanskog semena i koje ovlašćen da duvansko seme uveze, stvaraju se uslovi da se pomenute situacije više ne ponove.
Takođe, moram da kažem da je u prethodnom periodu bilo uvoza semena koje nije bilo praćeno odgovarajućom dokumentacijom i kao takvoj je od strane duvanskih kompanija deljeno poljoprivrednim proizvođačima pa su rezultati proizvodnje duvana u najmanju ruku bili katastrofalni. Seljaci nisu uspeli da proizvedu duvan i nisu uspeli da ispoštuju ugovore za proizvodnju duvana, tako da su im samo ostale kreditne obaveze i upropašćena proizvodnja duvana nakon koje su mnogi od njih i prestali da se bave ovom izuzetno profitabilnom delatnošću.
Svesni smo takođe da se u poslednje vreme na tržištu Srbije, na crno prodaje rezani duvan čija prodaja i te kako nanosi štetu budžetu Srbije i registrovanim proizvođačima duvanskih proizvoda i rezanog duvana, ali i samim konzumentima duvana. Takav duvan je najčešće ilegalno uvezen u Srbiju, nije prošao nikakve fitosanitarne preglede, nisu rađene nikakve analize kvaliteta takvog duvana, niti se zna njegovo poreklo, godina proizvodnje itd.
Ovi i ovakvi proizvodi sigurno mogu da utiču na narušavanje zdravlja korisnika u većem ili manjem stepenu, sa nesagledivim, dugotrajnim posledicama. Treba znati da korišćene ovakvih proizvoda ima za rezultat pojavu kako akutnih tako i hroničnih masovnih bolesti, pa čak i karcinoma čije lečenje ne samo da je dugotrajno i skupo, već je ishod često fatalan.
Predložene izmene i dopune Zakona o duvanu imaju za cilj da na adekvatan način zaštite interese naše zemlje, proizvođače duvanskih proizvoda kao i potrošače. Jer, postojanje crnog tržišta za ove proizvode pričinjava štetu svima nama. Takođe, zakon izlazi u susret prodavcima duvanskih proizvoda na malo time što pojednostavljuje administrativni postupak za dobijanje licence za prodaju duvanskih proizvoda na način da pribavljanje određenih podataka koji su neophodni za dobijanje licence, a koji se mogu pribaviti po službenoj dužnosti, da se prebaci na Upravu za duvan čime se u znatnoj meri rasterećuje poslovanje maloprodavaca duvanskih proizvoda. Takođe, neophodno je bilo dati i šira ovlašćenja fitosanitarnom inspektoru što je ovim zakonom i učinjeno, a sve u nameri da se uvede red na tržištu.
Pozitivna strana ovog zakona je sprečavanje nelegalnog stavljanja u promet proizvoda duvana koji lako može biti dostupan i maloletnim licima. Opravdanost donošenja ovog zakona je i praksa potvrdila, da sa povećanjem cene duvana i duvanskih proizvoda se pojavljuje i nekontrolisani promet duvana na slobodnom tržištu i to pre svega na otvorenim tržnim centrima i pijacama.
Htela bih da kažem da s obzirom da se radi o proizvodu koji je jako važan za ekonomiju naše zemlje, te da se od akciza ubiru značajni prihodi od prodaje duvanskih proizvoda, predložena zakonska rešenja stvaraju ambijent da se korak, po korak uredi ova izuzetno značajna oblast sa nadom da će se više poljoprivrednih proizvođača u budućnosti opredeliti za proizvodnju duvana kako bi obezbedili bolju egzistenciju za sebe, ali kako bi država i duvanske kompanije izvozom duvana ostvarili dodatne prihode. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Poštovani ministre, Margaret Tačer, kada je donosila mere, rekla je – moje mere nisu zasnovane na nekoj vanserijskoj ekonomskoj teoriji, već na stvarima, sa kojima sam ja i milioni drugih odrasli.
Pošten rad za poštenu dnevnicu, život u skladu sa mogućnostima, štednja za crne dane, plaćanje računa na vreme.
Mislim da bi o tome trebalo i da razmislimo i da se samo vratimo u te neke osnovne stvari promene svesti naših građana, u pogledu unapređenja ekonomskog stanja. Ono što je već danas dosta puta rečeno, možda ću ja samo na neki način sumirati ono što je rekao Fiskalni savet, uz to da ušteda na platama, penzijama i na povećanju poreza svakako ne može dati željene rezultate, ukoliko se ne pozabavimo kreditom i poslovanjem npr. „Srbijagasa“, troškovima kamata koje su dva puta veće od kapitalnih investicija. Čak imamo preko 10% javnog duga u kamatama na nepovučene kredite, ukoliko se ne pozabavimo reformom javnih preduzeća, penzionom reformom, reformom bankarskog sektora, rešenjem problema utaje poreza, sive ekonomije, poreske nediscipline i poreske amnestije.
Takođe, vi ste rekli nekoliko puta da očekujete u narednom periodu rast zaposlenosti, pre svega u privatnom sektoru, od koga se javni sektor i finansira, i da očekujete takođe da će biti nekakvog profita malo kasnije, u tom istom privatnom sektoru. Zaista bih sada volela da čujem od vas kakav boljitak i pre svega do kada će boljitak doneti uvećan PDV o kojem danas raspravljamo, ukidanje poreskih olakšica, o čemu takođe danas govorimo, kao i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa neke dve izmene. Koliko će to doprineti zaštiti sive ekonomije, odnosno zaštiti ekonomije, odnosno sprečavanju sive ekonomije i kontroli ove sive ekonomije od strane poreske uprave?
Srbija kao investiciona destinacija je sa 87 je pala na 93 mesto, dakle imamo velike probleme na tu temu. Samo želim da znam kako i kada ćemo dobiti rezultate svih ovih reformi? Na primer, ukoliko želimo da povećamo privredni rast, da smanjimo nezaposlenost, da umesto pada domaće tražnje imamo rast te domaće tražnje, ti neki investitori, ljudi, privrednici moraju da dođu u na nekakva mesta. Obično su to opštine ili gradovi, znači na neke mikrolokacije. Na tim mestima hoće eventualno nešto da urade, da ulože, da rade.
Sada, da bi mi povećali prihode u budžetu tim porezima, da bi imali veće poreze, da obezbedili privredni rast, neki građani moraju da se zaposle, mora da se uposli građevina, mora da se razvija trgovina itd, znači da moramo da razvijamo nekakvu proizvodnju i npr. da se grade neki objekti, opet na tim prostorima. Da bi se taj prostor infrastrukturno opremio, dakle da bi oni imali osnovne stvar, bar put, da bi imali struju, da bi imali vodovod, kanalizaciju, da bi mogli da funkcionišu ti privrednici, da bi opet imali taj privredni rast, da bi imali više poreza, da bi imali zapošljavanje, da bi imali porast sredstva u budžetu, moramo da imamo ljude i moramo da imamo sredstva u tim lokalnim samoupravama da bi to i radili.
Ljudi koji rade po lokalnim samoupravama sada dolaze u jedan veliki problem, jer će možda u nekim lokalnim samoupravama, koje imaju određene planove, koji imaju razvojne planove dakako da unaprede i da spreče situaciju i krizu koja se dešava u većini mesta, npr. da bi mogli da urade nešto i da ulože sredstva u određene razvojne projekte, oni nemaju ljudi sa kojima to da rade.
Mi smo imali 2010. godine usvajanje Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i samo tada smo ograničili da se mogu primati, ne znam četiri zaposlena na 1.000 stanovnika. Nije se pri tom gledalo ni na kakve specifičnosti i osobenosti pojedinih lokalnih samouprava, ne samo prost broj stanovnika, nego koliko je stanovnika ili ljudi dolazi i boravi tu, čime se sve te lokalne samouprave bave itd.
Kako će te lokalne samouprave da funkcionišu? Recite mi kako će lokalne samouprave koje imaju ispod kvote koja im je dozvoljena ovim Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih, da zaposle još neke ljude koji su im potrebni? Potreban im je npr, po zakonu mi moramo da imamo, lokalne samouprave moraju da imaju referenta za javne nabavke, moraju da imaju referenta za boračku i invalidsku zaštitu, moraju da imaju građevinskog inspektora, moraju da imaju matičara, zaposlene u lokalnoj poreskoj administraciji itd. Zaista me zanima način na koji ćete to da rešite? Da li znate član Ustava 190. koji govori o nadležnostima opština? Zaista smatramo da je ovaj Zakona o zabrani zapošljavanja npr. u lokalnim samoupravama protivustavan jer to zaista ograničava da lokalne samouprave obavljaju one delatnosti za koje su Ustavom obavezne da ih rade. Dakle, neće moći to da čine.
Zanima me zbog čega ne razmotrite ono o čemu smo mi danas govorili, znači sam sistem racionalizacije, a ne potpune zabrane? Mislim da je neophodno da te lokalne samouprave ostanu građanima, dakle da opštine i gradove ostavite građanima, a sami građani će reći da li je ta politika kojim te lokalne samouprave, kako oni rade, da li je dobra ili nije. Za šta se biraju rukovodstva opština? Da budu kao dekoracija i neki fikusi, dakle da se ništa ne pitaju, da ništa ne rade. Ne upravo suprotno.
Dakle, vi njima treba da date osnovne minimalne okvire u kojima treba da se kreću, a sa druge strane treba da ih ostavite da oni sami rade. Ukoliko imaju sredstava neka zapošljavaju.
Ukoliko neko ne prima plate, onda to treba kazniti i razmotriti. Isto tako u javnim preduzećima. Samo ne treba davati subvencije, već se treba ograničiti, dakle da se svim lokalnim samoupravama daju kako obaveze, ali isto tako i prava da sami odlučuju šta će i kako će da rade.
Mi se takođe zalažemo i za platne razrede, dakle da nemaju ljudi koji se bavi istim poslovima u različitim lokalnim samoupravama i na različitim preduzećima, različite plate. Takođe, za novi način klasifikacije lokalnih samouprava i gradova, dakle po njihovim određenim osobenostima.
Kao što znate ne postoji zakonska mogućnost da se u lokalnim samoupravama npr. otpuštaju radnici koji već godinama sede tu i koji su stare birokrate i koji ne obavljaju svoj posao dovoljno kvalitetno, znači na to se mora obratiti pažnja i da se napravi jedna mogućnost fleksibilnijeg zapošljavanja. Koliko znam Ministarstvo regionalnog razvoja pripremilo je Nacrt zakona o zapošljavanju u pokrajinama i lokalnim samouprava, gde bi trebalo da se definišu uslovi zaposleni moraju da ispune za svako radno mesto, a isto tako Zakon o platama zaposlenih u lokalnim samoupravama i pokrajinama. To je odlična ideja. To treba da radimo.
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave je ministarstvo koje treba da se bavi. Zbog čega smo sada došli u situaciju da ove zakone nećemo usvojiti, zato što usvajamo ove zakone o ograničenjima bez ikakvog razmišljanja koje osobenosti i specifičnosti svaka lokalna samouprava, grad, javno preduzeće ima. Dakle, kada ćemo već jednom prestati da budemo centralizovana država, kada ćete već jednom učiniti nešto na decentralizaciji.
Treba da znate da u malim sredinama nikog više nećemo moći da zaposlimo apsolutno, te mlade stručne ljude koji treba da zamene te birokrate koji godinama sede i ne rade skoro ništa. Samo recite, da li je cilj ove Vlade da se mi sada svi preselimo u Beogradu ili u Novi Sad. Ako jeste, recite da mi sad sve naše ljude koji nemaju posla nigde tamo u lokalnim samoupravama, niti će sada moći da se zaposle. Lepo da pošaljemo ljude da dođu u Beograd ili u Novi Sad.
Ni je dan čovek, niti čitav narod, kao što je rekao Tomas Džeferson ne mogu da stvaraju dugove koje za svog trajanja ne mogu da vrate. Zaista mislim gospodine Krstiću, da vi treba, bez obzira ovo što ste pričali, da treba da izađete da pričate sa ljudima, ne sa ljudima na ulici, nego sa predstavnicima opština, gradova, javnih preduzeća itd. i da treba da date rešenja, ne samo iza vrata negde koja će da se direktno tiču onih ljudi koji se nalaze na terenu, znači ljudi u lokalnim samoupravama, rukovodstava, direktora javnih preduzeća itd.
Da vam kažem još jednu stvar, ne može svaki Lazar da bude Lazar Paču. Ali, ja vama iskreno želim da vi to budete.