Hvala.
Sledeći govornik, gospođa Jelena Mijatović.
Izvinjavam se, ministar se javio ponovo.

Hvala.
Neću dugo. Vi znate, puno ste pričali o lokalnim samoupravama, samo o tome hoću da se obratim.
Uveden je, znači, zakon o zapošljavanju, znači o ograničavanju i zapošljavanju u lokalnim samoupravama je trenutno na snazi. Taj Zakon iz ne znam tačno koje godine, nije ni bitno, nekoliko godina, nije dobar , ali isto tako nije bilo dobro ni prebacivanje nadležnosti lokalnim samoupravama, kada govorimo o naplati poreza i prihodima. Isto kao što je posle bilo relativno nespretno i oko potpuno razumljivo, ukidanje sopstvenih prihoda.
Poenta je u tome da mi nemamo, vi citirate Ustav i tu ste u pravu, ali mi nemamo adekvatno razrađen sistem, oko toga koje su obaveze, a koliki nivo finansiranja i po kom osnovu, dobijaju lokalne samouprave, prevashodno mislim na sakupljanje sopstvenih poreza.
Postoje poreski oblici koje ja podržavam, da mi idemo ka njima i da se mi na njih više naslanjamo kao konsolidovana država, kao što je recimo imovina, koji suštinski moraju da se ubiraju na lokalu, jer ne možete vi, ni iz Beograda ni iz Novog Sada, ali ni iz Šapca da ubirate porez na imovinu u Nišu ili u Užicu, Preševu, bilo gde drugde.
Mi smo vrlo jasno rekli i namera nam je da u narednih šest meseci, odnosno do 1. jula sledeće godine, imamo novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava, da imamo novi zakon o budžetskom sistemu, koji će da priznaje realnost i da nas vodi ka programskom budžetu, kako bi omogućio i da vidimo vrlo transparentno, na šta se novci u lokalnim samoupravama troše, ko ih troši, i koje lokalne samouprave treba da imaju više, kako da to uberu i da li država treba da pomaže i u kojoj meri je to moguće i naravno zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Moja ideja kao nekog ko dolazi iz Niša i ko je u kontaktu sa realnošću i sa običnim građanima, nije ni na koji način da se sve centralizuje u Beogradu ili u Novom Sadu. Upravo suprotno. Ali, u onom trenutku kada smo mi kao država u opasnosti, mi moramo prosto da se držimo zajedno, a to u finansijskom smislu trenutno znači da imamo kontrolu, kontrolu donekle, ali bar transparentnost nad tim gde sredstva idu i na šta se troše, a da onda uredimo na adekvatan način, upravo ovako kao što je i Margaret Tačer govorila, da napravimo sistem. To ne može preko noći, ali treba da napravimo sistem u kome će da se zna šta je čija obaveza i da će taj neko sam biti odgovoran za te prihode kojima će te obaveze da plaća.
To je nešto što trenutno ne može i ne funkcioniše kako valja i zbog toga imamo situaciju da bilo ko, kad pričamo o javno-komunalnim preduzećima koja su recimo na lokalu, dolazi do državnog, republičkog budžeta, odnosno do poreske uprave da se nađu načini kako da se reše sistemski problemi. To je, verujte, moja najveća glavobolja – kako da uspostavim odgovornost i kako da tu odgovornost uspemo da sprovedemo, a to sa finansijske strane znači da obavežemo upravo na nivou nižem od nivoa Vlade, bilo lokalne samouprave, bilo ostale, kako da ubiru prihode za određene stvari ali i da te prihode troše na obaveze, a ne da imaju suficit dok republički budžet ima deficit zbog nekih poteza koji su ranije činjeni. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Bojana Božanić ima reč, replika.

Hvala na odgovoru, poštovani ministre.
Mi smo upravo i bili, kao poslanički klub DSS, protiv svih tih mera o kojima smo govorili, pre svega o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, ali ono što sada imamo, u ovom trenutku, vi ste pričali o nekim merama šta će da bude i šta ćemo mi za šest meseci, ali me zanima da li sada ovaj zakon koji treba da usvojimo znači da žena, koja na primer ode na trudničko bolovanje, ne može imati zamenu u nekakvom javnom preduzeću, ili u lokalnoj samoupravi, referent za javne nabavke? Znači, da li ćemo mi čekati na tu saglasnost i koliko dugo?
Ja radim u jednoj lokalnoj samoupravi, opština Čajetina, pa me na primer to konkretno interesuje. Da li to znači da ćemo i za penzionera, ili nekakvim prirodnim odlivom ljudi koji umiru, stariji su, itd, da li ćemo i na to morati da čekamo nekakvu saglasnost i od čega će to zavisiti? Znate, do sada je sve zavisilo od političke pripadnosti. Zato ovo i pitam. Ne znam da li će tako biti i u narednom periodu.
Što se tiče sredstava koje prihoduju lokalne samouprave, svakako se slažem da treba napraviti analizu stanja i u lokalnim samoupravama ali i u javnim preduzećima. Mislim da se više troši u tim državnim javnim preduzećima i da tu curi na sve strane i da, ako bi to rešili, možda bismo imali veće uštede. Ali, slažem se da treba da se poštuje i da svaka lokalna samouprava treba da zna na šta se troše sredstva.
Ali, isto tako, ne može ići uravnilovka, o čemu su kolege danas govorile. Dakle, ukoliko neke lokalne samouprave imaju plan kako da izađu iz krize, razvojne projekte na kojima rade, ne treba ih sasecati u korenu, ne treba ih spuštati, nego im treba eventualno pomoći da oni na taj način prevaziđu krizu.
Mislim da ste mi dužni odgovor na ova pitanja – da li znači da ćemo na to tražiti saglasnost, da li će deca u jednom od zlatiborskih sela koja imaju samo jednu učiteljicu, a njih ima tamo četiri, pet, sedeti u učionici ili ići kućama, pošto njihova učiteljica odlazi na trudničko bolovanje ili se, ne daj bože, razboli i da li će oni imati mogućnost za zamenu, ili će ta saglasnost da dođe za koji vremenski period?

Ima reč ministar Krstić.

Uzimajući u obzir kako je narastao broj zaposlenih i kriterijume po kojima su oni bili zapošljavani, ja u potpunosti razumem vaš strah da će se to raditi po političkoj liniji. Vrlo jasno stoji u ovom predlogu zakona koji diskutujemo da će Vlada uredbom bliže odrediti postupak i da će telo Vlade davati saglasnost na nova zapošljavanja.
Ja vas mogu uveriti da taj postupak neće podrazumevati da mi gledamo ko je u kojoj stranci i da mi vodimo kadrovsku politiku. Nije ideja ovog zakona i ne predlaže ga Ministarstvo finansija zbog toga da bi se vodila kadrovska politika na nivou čitave države, odnosno javnog sektora na nivou Vlade, već da bi se ograničio ukupan broj, politička pripadnost tu nije bitna, ljudi koji se zapošljavaju jer je to nešto u čemu smo omanuli u poslednjih 10-ak godina. To je naša namera i to nije politički obojeno, tu se radi o brojevima. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Narodni poslanik Bojana Božanić ima reč, replika.

Samo kratko.
Dakle, Vlada se pravi na osnovu većine u Narodnoj skupštini koja se sastoji od određenih političkih stranaka koje se nalaze u vladajućoj većini. „Vlada ili neki nadležni organ Vlade“, tako piše, i zaista moram da potvrdim taj svoj strah da će to tako i biti, jer je tako bilo i u prethodnom periodu. Ministre, ja mogu sada da vam verujem na reč, jer mi smo već uputili neke zahteve za prijem određenih neophodnih odnosno onih referenata koji moraju da budu u lokalnim samoupravama a kojih nemamo, a imamo ispod kvote po ovom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih, tako da ćemo videti da li će biti po političkoj liniji. Jer, u opštini Čajetina na vlasti je opoziciona stranka DSS.

Hvala, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Jelena Mijatović.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, napraviću jedan kratak osvrt samo na zakon o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dobit pravnih lica i o porezu na dohodak građana.
Srpska napredna stranka shvata značaj upravljanja poreskim položajem društva, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Upravljanje poreskih porezom društva zahteva pažljivo planiranje, strukturiranje i usaglašavanje poslovanja sa zakonskom regulativom, uzimajući u obzir Zakon o porezu na dobit pravnih lica, uslove za prijavu poreza po odbitku i regionalno, odnosno međunarodno poresko okruženje.
Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica doprinosimo ostvarenju dva opšta cilja. Prvi je povećanje bilansne izdašnosti poreza na dobit u okviru šireg programa fiskalne konsolidacije, a drugi je povećanje efikasnosti primene poreza na dobit i unapređenje uslova poslovanja kroz tehničko unapređenje zakona, smanjenje prostora za utaju poreza i usklađivanje sa međunarodnom praksom.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznose oko 1,3 bruto društvenog proizvoda, što je znatno manje u odnosu na prosek 27 zemalja članica EU, kao i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Manja bilansna izdašnost poreza na dobit preduzeća u Srbiji je posledica niske zakonske poreske stope i postojanja širokog skupa poreskih olakšica, koje efektivnu stopu poreza na dobit čine ubedljivo najnižom u Evropi. Stoga se povećanje bilansnog značaja poreza na dobit u Srbiji, kao cilj sprovedene reforme, ocenjuje opravdanim.
Povećanje prihoda države po osnovu ovog poreza ostvarivaće se po osnovu ukidanja određenih poreskih olakšica, jer ne uvođenjem ovih izmena dovelo bi do rasta fiskalnog deficita i javnog duga. Procena je da će ukidanjem određenih poreskih olakšica u 2014. godini, tj. brisanje člana 48. novog zakona, dovesti do rasta prihoda od ovog poreza, ali će taj rast imati uticaj na povećanje budžetskih sredstava u Srbiji tek u 2015. godini.
Ukidanje ovih podsticaja će doprineti ukidanju mogućnosti zloupotrebe poreskih olakšica, jer zadržavanje istih ovih olakšica se smatra neopravdanih i skupim mehanizmom privlačenja stranih direktnih investicija, gde je gubitak prihoda države po osnovu ovih olakšica iznosi oko 0,5 bruto društvenog proizvoda, tj. oko 15-20 milijardi dinara godišnje. Čak i neke empirijske analize za druge zemlje centralne i istočne Evrope pokazuju da pri niskim poreskim stopama poreske olakšice ne doprinese znatnom prilivu stranih direktnih investicija.
Usvojenim izmenama preciziraju se uslovi za nepriznavanje pojedinih vrsta troškova kao odbitak o poreske osnovice. Osim toga, na ovaj način se stvaraju pretpostavke za pojanje aktivnosti poreske uprave na kontroli primene pravila o transfernim cenama, što bi trebalo da dovede do smanjenje poreske evazije u ovom domenu.
Procenjuje se da pomenute izmene zakona usmerene na tehničko unapređenje i usklađivanje sa međunarodnom praksom neće uticati na nivo poreskih prihoda od poreza na dobit u narednoj godini, a da će efekti na uslove poslovanja i investiranja biti generalno pozitivni u 2015. godini.
Imaće uticaj na visinu akontacije poreza na dobit koja se inače plaća u sledećoj kalendarskoj godini od godine kada se dobit ostvarila.
Izmene zakona usmerene na suzbijanje prostora za izbegavanje ovog poreza uticaće na položaj onih preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine za legalno ili nelegalno izbegavanje plaćanja poreza na dobit.
Na taj način se utiče kako na položaj preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine, tako i na položaj drugih preduzeća koja to nisu činila, budući da će nakon otklanjanja ovih pravnih praznina njihov relativni položaj popraviti.
Međutim, kao što sam navela, uključivanje svih naknada plaćenih za usluge iz inostranstva u osnovicu za obračun poreza po odbitku dodatno bi suzilo prostor za utaju poreza, pri čemu to ne bi narušilo uslove poslovanja u Srbiji, jer preduzeća koja dolaze iz zemalja koja u principu imaju potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a to su gotovo sve zemlje iz kojih dolaze značajne investicije u Srbiju, ne bi bila pogođena ovim odredbama.
Stopa poreza na dobit od 15% u Srbiji biće i dalje za 10 procentnih poena niža od prosečne stope poreza na dobit u 27 zemalja članica EU, koje sam pomenula, a niža i u odnosu na stope koje se primenjuju u većini zemalja regiona, tako da ove izmene zakona neće narušiti poresku konkurentnost zemlji niti njenu atraktivnost kao investicione destinacije.
Ono samo kratko što bih rekla još oko izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, to je u stvari jedna novina koja se uvodi, a to je mogućnost koja se daje preduzetnicima koji plaćaju porez na stvarni prihod od samostalnih delatnosti, da se opredele za isplatu lične zarade.
Do sada su preduzetnici koji ostvaruju prihod od samostalnih delatnosti doprinose, a samim tim i porez, plaćali na osnovu stvarnog utvrđenog prihoda u poreskim prijavama koje su podnosili poreskoj upravi, a na osnovu kojih je Ministarstvo finansija i nadležna filijala Poreske uprave donosila rešenja.
Evo jedan konkretan primer. Znači, ukoliko je neki preduzetnik mesečno u proseku ostvarivao oporezivu dobit 200.000 dinara, na osnovu toga je bio u obavezi da, na primer, na ime poreza i doprinosa uplati 95.600 dinara mesečno, što je skoro 50% od ostvarenog prihoda. Ako se eventualno preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade od 50.000 hiljada dinara neto ili oko 70.000 hiljada bruto, on bi na ime poreza i doprinosa bio u obavezi da uplati 32.360 dinara i time svoju osnovicu za doprinos umanjio skoro tri puta.
Ukoliko je preduzetnik sebi isplatio zaradu i platio propisane obaveze, preduzetnik ima pravo da tako isplaćenu zaradu i plaćene obaveze evidentira kao trošak u poslovnim knjigama, koje mu se ujedno priznaje kao rashod u poreskom bilansu. Na ovaj način preduzetnik umanjuje osnovicu za oporezivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Takođe, isplaćivanjem lične zarade preduzetnik ne ukida obavezu plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti po utvrđivanju oporezive dobiti, ali isplaćivanje lične zarade, de fakto smanjuje oporezivu dobit i time menja optimalnu računicu poreskih obveznika preduzetnika.
Ovim smanjenjem preduzetnici mogu ostvariti uštedu eventualno da ulažu u zapošljavanje nekih novih radnika ili otvaranje nekih novih pogona, ali je u svakom slučaju dobro to što država daje izbor da oni sami odluče kako će uraditi.
Naravno, SNS će u danu za glasanje glasati za set ekonomskih zakona. Hvala.