Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, napraviću jedan kratak osvrt samo na zakon o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dobit pravnih lica i o porezu na dohodak građana.
Srpska napredna stranka shvata značaj upravljanja poreskim položajem društva, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Upravljanje poreskih porezom društva zahteva pažljivo planiranje, strukturiranje i usaglašavanje poslovanja sa zakonskom regulativom, uzimajući u obzir Zakon o porezu na dobit pravnih lica, uslove za prijavu poreza po odbitku i regionalno, odnosno međunarodno poresko okruženje.
Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica doprinosimo ostvarenju dva opšta cilja. Prvi je povećanje bilansne izdašnosti poreza na dobit u okviru šireg programa fiskalne konsolidacije, a drugi je povećanje efikasnosti primene poreza na dobit i unapređenje uslova poslovanja kroz tehničko unapređenje zakona, smanjenje prostora za utaju poreza i usklađivanje sa međunarodnom praksom.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznose oko 1,3 bruto društvenog proizvoda, što je znatno manje u odnosu na prosek 27 zemalja članica EU, kao i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Manja bilansna izdašnost poreza na dobit preduzeća u Srbiji je posledica niske zakonske poreske stope i postojanja širokog skupa poreskih olakšica, koje efektivnu stopu poreza na dobit čine ubedljivo najnižom u Evropi. Stoga se povećanje bilansnog značaja poreza na dobit u Srbiji, kao cilj sprovedene reforme, ocenjuje opravdanim.
Povećanje prihoda države po osnovu ovog poreza ostvarivaće se po osnovu ukidanja određenih poreskih olakšica, jer ne uvođenjem ovih izmena dovelo bi do rasta fiskalnog deficita i javnog duga. Procena je da će ukidanjem određenih poreskih olakšica u 2014. godini, tj. brisanje člana 48. novog zakona, dovesti do rasta prihoda od ovog poreza, ali će taj rast imati uticaj na povećanje budžetskih sredstava u Srbiji tek u 2015. godini.
Ukidanje ovih podsticaja će doprineti ukidanju mogućnosti zloupotrebe poreskih olakšica, jer zadržavanje istih ovih olakšica se smatra neopravdanih i skupim mehanizmom privlačenja stranih direktnih investicija, gde je gubitak prihoda države po osnovu ovih olakšica iznosi oko 0,5 bruto društvenog proizvoda, tj. oko 15-20 milijardi dinara godišnje. Čak i neke empirijske analize za druge zemlje centralne i istočne Evrope pokazuju da pri niskim poreskim stopama poreske olakšice ne doprinese znatnom prilivu stranih direktnih investicija.
Usvojenim izmenama preciziraju se uslovi za nepriznavanje pojedinih vrsta troškova kao odbitak o poreske osnovice. Osim toga, na ovaj način se stvaraju pretpostavke za pojanje aktivnosti poreske uprave na kontroli primene pravila o transfernim cenama, što bi trebalo da dovede do smanjenje poreske evazije u ovom domenu.
Procenjuje se da pomenute izmene zakona usmerene na tehničko unapređenje i usklađivanje sa međunarodnom praksom neće uticati na nivo poreskih prihoda od poreza na dobit u narednoj godini, a da će efekti na uslove poslovanja i investiranja biti generalno pozitivni u 2015. godini.
Imaće uticaj na visinu akontacije poreza na dobit koja se inače plaća u sledećoj kalendarskoj godini od godine kada se dobit ostvarila.
Izmene zakona usmerene na suzbijanje prostora za izbegavanje ovog poreza uticaće na položaj onih preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine za legalno ili nelegalno izbegavanje plaćanja poreza na dobit.
Na taj način se utiče kako na položaj preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine, tako i na položaj drugih preduzeća koja to nisu činila, budući da će nakon otklanjanja ovih pravnih praznina njihov relativni položaj popraviti.
Međutim, kao što sam navela, uključivanje svih naknada plaćenih za usluge iz inostranstva u osnovicu za obračun poreza po odbitku dodatno bi suzilo prostor za utaju poreza, pri čemu to ne bi narušilo uslove poslovanja u Srbiji, jer preduzeća koja dolaze iz zemalja koja u principu imaju potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a to su gotovo sve zemlje iz kojih dolaze značajne investicije u Srbiju, ne bi bila pogođena ovim odredbama.
Stopa poreza na dobit od 15% u Srbiji biće i dalje za 10 procentnih poena niža od prosečne stope poreza na dobit u 27 zemalja članica EU, koje sam pomenula, a niža i u odnosu na stope koje se primenjuju u većini zemalja regiona, tako da ove izmene zakona neće narušiti poresku konkurentnost zemlji niti njenu atraktivnost kao investicione destinacije.
Ono samo kratko što bih rekla još oko izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, to je u stvari jedna novina koja se uvodi, a to je mogućnost koja se daje preduzetnicima koji plaćaju porez na stvarni prihod od samostalnih delatnosti, da se opredele za isplatu lične zarade.
Do sada su preduzetnici koji ostvaruju prihod od samostalnih delatnosti doprinose, a samim tim i porez, plaćali na osnovu stvarnog utvrđenog prihoda u poreskim prijavama koje su podnosili poreskoj upravi, a na osnovu kojih je Ministarstvo finansija i nadležna filijala Poreske uprave donosila rešenja.
Evo jedan konkretan primer. Znači, ukoliko je neki preduzetnik mesečno u proseku ostvarivao oporezivu dobit 200.000 dinara, na osnovu toga je bio u obavezi da, na primer, na ime poreza i doprinosa uplati 95.600 dinara mesečno, što je skoro 50% od ostvarenog prihoda. Ako se eventualno preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade od 50.000 hiljada dinara neto ili oko 70.000 hiljada bruto, on bi na ime poreza i doprinosa bio u obavezi da uplati 32.360 dinara i time svoju osnovicu za doprinos umanjio skoro tri puta.
Ukoliko je preduzetnik sebi isplatio zaradu i platio propisane obaveze, preduzetnik ima pravo da tako isplaćenu zaradu i plaćene obaveze evidentira kao trošak u poslovnim knjigama, koje mu se ujedno priznaje kao rashod u poreskom bilansu. Na ovaj način preduzetnik umanjuje osnovicu za oporezivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Takođe, isplaćivanjem lične zarade preduzetnik ne ukida obavezu plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti po utvrđivanju oporezive dobiti, ali isplaćivanje lične zarade, de fakto smanjuje oporezivu dobit i time menja optimalnu računicu poreskih obveznika preduzetnika.
Ovim smanjenjem preduzetnici mogu ostvariti uštedu eventualno da ulažu u zapošljavanje nekih novih radnika ili otvaranje nekih novih pogona, ali je u svakom slučaju dobro to što država daje izbor da oni sami odluče kako će uraditi.
Naravno, SNS će u danu za glasanje glasati za set ekonomskih zakona. Hvala.