Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram čl. 103. 104. i 109, pošto je to međusobno vezano. Član 103. kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu Poslovnika, što ja činim i činile su i prethodne kolege. Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik ima pravo na repliku. Pred kraj kaže – o korišćenju prava iz st. 1 i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Ovom prilikom hoću da kažem da u slučaju mojih kolega niste povredili Poslovnik, niti je kolega iz čije grupe sada žamore govorio, nije imao izlaganje. Pod dva, niko se nije prema njemu uvredljivo izrazio. Čak mislim da je izraz bio pohvalan, da se govorilo o dijalogu koji treba voditi. Prema tome, tu ste u pravu.
Jedino što niste bili u pravu je član 109. stav 1. koji kaže – opomena se izriče ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Mislim da je uvredljivo reći potpredsedniku Skupštine da već sada nije u stanju da vodi sednicu, da sednicu vodi na osnovu ličnih impresija itd. Stoga mislim da ste povredili Poslovnik u članu 109. zato što je predsedavajućem reći – niste u stanju da vodite sednicu na način na koji je to rečeno poprilično uvredljivo i u tom delu ste po meni prekršili Poslovnik.
S obzirom da je to opozicija neću insistirati da se glasa o ovome. Samo želim da skrenem pažnju na ovu činjenicu čisto publike radi. Hvala.

Reč ima ministar Saša Radulović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je vodila potpuno promašenu ekonomsku politiku, posebno poslednjih 10 godina, politiku baziranu na velikim subvencijama svega i svačega, na velikoj javnoj potrošnji, na velikom učešću države u svim sferama ekonomskog života, partijskom upravljanju velikim javnim preduzećima i društvenim preduzećima, zanemarivanju preduzeća u restrukturiranju i to nas je sve jako mnogo koštalo.
Koštalo je velikog gubitka radnih mesta, preko 300 hiljada radnih mesta smo izgubili. Urušena je ekonomija potpuno. Potpuno su zapuštena preduzeća koja su restrukturiranju, a posledica za građane Srbije je pad životnog standarda, male penzije, male plate. Od toga smo dobili potpuno urušen sistem i tako dalje ne može.
Nova ekonomska politika mora da se bazira na razvoju domaće privrede. Razvoj domaće privrede koji će nam doneti rast i samim tim zapošljavanje i rast životnog standarda, što su osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade.
Dok smo kupovali radna mesta na tuce, gubili smo ih na hiljadu. Takva politika je perpetum mobile ekonomska politika i ona ne može dati druge rezultate osim onih koje smo dobili. Građani Srbije su svedoci posledica takve razorne ekonomske politike.
Sproveli smo jednu pljačkašku privatizaciju i ta pljačkaška privatizacija je imala ogromne posledice na životni standard građana i ekonomski razvoj Republike. Velika neodgovornost državnih organa koji su sprovodili tu privatizaciju, a posledice plaćaju svi građani Srbije.
Sa novim budžetom Vlada Srbije menja tu ekonomsku politiku. Ekonomska politika mora da bude zasnovana na zdravim osnovama, na profitu, održivosti. Ne možemo da merimo pare na promašene projekte. Nema država magacin para iz kojih ministri mogu da nose i dele diskreciono kako misle da treba. Da bi nekog subvencionisali, da bi nekome dali jedan dinar, morate nekom dinar da uzmete i onda morate da vodite računa o tome kolika je šteta onome kome uzimate i kolika je dobit od onoga kome dajete i te računice nikada nismo radili i zato smo upali u situaciju u kojoj smo.
Glavni fokus ekonomske politike u 2014. godini su preduzeća u restrukturiranju, njih 153. Dosta tih preduzeća ima budućnost samo ako se budemo domaćinski prema njima ponašali. Ono što radimo je, prvo donošenje ključnih zakona koji će nam omogućiti da stavimo ta preduzeća, odnosno onaj deo njihov koji ima budućnost, zdrave noge, da ćemo utvrditi kojom imovinom ona raspolažu, koja je vrednost te imovine, koje su obaveze i da na osnovu toga napravimo jedno čišćenje tih preduzeća tako da budu bez dugova, nakon čega će i privatizacija, odnosno pronalaženje investitora, kako domaćih tako i stranih, biti uspešno. To je postupak koji treba da završimo u 2014. godini i zakonski predlozi koje smo izneli, koji bi trebalo da se nađu pred Narodnom skupštinom, su upravo u cilju uspešnog završetka restrukturiranja tih preduzeća, postavljanja tih preduzeća na zdrave noge, kako bi imala budućnost. To je jedan proces sa kojim smo krenuli već u septembru mesecu, očekujemo to čišćenje do kraja godine, kako bi u januaru mogli da krenemo u novi početak.
Ono što je iz dosadašnje analize proizašlo je da smo neodgovornim ponašanjem, u poslednjih 10 godina, izgubili sav kapital. Znači, u tim preduzećima vrednost imovine je manja od vrednosti obaveza, što znači da je država i državni organi, institucije, koji su vodili računa o tim preduzećima, svojim neodgovornim ponašanjem izgubili kapital u potpunosti. Način restrukturiranja je da se sada dugovi pretvore u kapital, da se ta preduzeća očiste od dugova, budu čista i spremna za dalju privatizaciju. Među poveriocima, najveći poverioci su ponovo država i to poreska uprava na ime neplaćenih poreza, Fond PIO na ime neplaćenih doprinosa, zatim fond za razvoj i ostale državne firme koje su godinama, čiji računi nisu plaćani, gde imamo velika potraživanja.
Ovaj postupak očekujemo da završimo do kraja januara meseca, nakon čega i paralelno sa njim sva ova preduzeća će morati da prave poslovne planove za 2014. godinu. Oni poslovni planovi za koje verujemo da će biti uspešni će dobiti kreditnu podršku fonda za razvoj, ali jedan put. Dobiće obrtna sredstva i šansu da se stave na zdrave noge, paralelno sa tim radićemo njihovu privatizaciju za koju očekujemo da se završi do kraja 2014. godine. Uspešnost ovog programa Ministarstva privrede i cele Vlade će biti merena time da li smo uspeli to da završimo do kraja 2014. godine. Ti pokazatelji će biti potpuno nesporni, tako da ćemo moći jasno da merimo da li politika Vlade, odnosno da li ovaj program koji smo napravili je uspešan ili neuspešan. Nećemo se razvlačiti 10 godina i sakrivati iza neuspeha. Ovo mora da bude jasno i transparentno, vidljivo svim građanima Srbije.
Ovaj prvi deo se bazira na odgovornosti, čišćenju tih preduzeća u restrukturiranju, mislim da mnoga od njih su budućnost ekonomskog sistema i razvoja Srbije, samo smo neodgovorni ponašanjem došli u situaciju u kojoj smo danas.
Veliki fokus privlačenja investitora u 2014. godini će biti upravo za ova preduzeća, pronalaženje investitora za ova 153 preduzeća u restrukturiranju, postupak je već krenuo, postoji značajan interes i ono što je svima jako značajno je da imaju čistu sliku, da tačno znaju o kojoj se imovini radi i koje su obaveze u pitanju. Glavni fokus će biti na rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju, njih 153.
Što se tiče privatnog sektora, kamatne stope, odnosno dostupnog finansiranja je veliki problem. Sa kamatnim stopama koje imamo u Srbiji jako teško je napraviti profitabilan biznis, jako teško je uopšte poslovati. Posledice su ponovo nedostatak rasta i to da nema zapošljavanja. Osmislili smo garantni fond koji će na tržišnim uslovima raditi na smanjenju rizika prema bankama, tako da će rizikopremija banaka pasti u 2014. godini, kako bi cena kredita za privredu, posebno za mala i srednja preduzeća, značajno pala i kako bi ti krediti, na osnovu tih kredita koje će davati banke iz sopstvenih sredstava, u stvari mogli da stvorimo uslove za razvoj te male i srednje privrede. Znači, ne država koja odlučuje kome će sredstva biti dodeljena, nego bankarski sistem koji treba da ima tu funkciju, a garantni fond u saradnji sa bankama treba da pruža garancije, odnosno osiguranje tih kredita, kako bi rizik i rizikopremija pali.
Već smo ušli u razgovore sa bankama i očekujemo da ćemo već početkom 2014. godine imati potpisane i gotove ugovore. Da podvučem, ovo nije subvencija. Ovaj fond pravimo na zdravim osnovama i Svetska banka i MMF nam priznaju da su to zdrava sredstva i priznaju nam da je to investicija, a ne potrošnja. Mislim da je to jako važan znak za sve nas, da smo odgovorno ovome pristupili i da tražimo tržišna rešenja za probleme u kojima se nalazimo.
Kada imate problem sa kamatnim stopama, recimo u bankarskom sektoru, rešenje nije da zamenite bankarski sektor i da pravite paralelan državni, recimo preko fondova za razvoj i takvih projekata, nego da popravite ono što ne funkcioniše u bankarskom sistemu. Mislimo da postoji nešto što se zove „





















Deo je takođe stvaranja dobrog poslovnog okruženja, regulatorna reforma, krenuli smo sa zakonima, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o radu. Očekujemo i mnoge druge zakone ćemo promeniti u 2014. godini, kako bi olakšali poslovanje i učinili ga profitabilnim.
Najbolji signal za strane investitore je, ako je poslovno okruženje u državi dobro za domaće kompanije, ako su domaće kompanije uspešne to je najbolji znak stranim investitorima da dođu i investiraju u Srbiji. Tako da će se politika Vlade odnosno ekonomska politika za 2014. godinu bazirati na stvaranju poslovnog okruženja.
Država nije ta koja zapošljava. Ministri nisu ti koji otvaraju radna mesta. Radna mesta otvara privreda. Zdrava radna mesta otvara privatni sektor. Ekonomska politika države će se bazirati na razvoju privatnog sektora, na zdravo okruženje, na zdravu ekonomiju baziranu na profitu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, gospodine predsedavajući, vi ste povredili član 106. u kome kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Danas je na dnevnom redu budžet Republike Srbije za 2014. godinu. Ministar Radulović nije pomenuo ni jednu jedinu cifru, ni jednu jedinu. Budžet je sastavljen od različitih pozicija. On je govorio o zdravoj državi, a nije ministar zdravlja. Govorio je o činjenici da ministri nisu ti koji otvaraju radna mesta, a kako ste tu da zatvarate radna mesta?
Dakle, nije govorio o temi. Nije nam obrazložio šta znače pozicije – nabavka finansijske imovine od 21 milijarde dinara koja ima namenu sprovođenje javnih politika. Mi znamo da je to za 60.000 zaposlenih koji će otići na ulicu i ostati bez posla. Ministar Radulović nam to nije objasnio. On je pominjao, na toj poziciji će biti za povezivanje nekog radnog staža. Nije govorio o ciframa.

Molim vas, tema je povreda Poslovnika.
Molim da se na tu temu i usredsredite.

Gospodine predsedavajući, hoću da kažem da je ministar Radulović iskoristio 15 ili 20 minuta vremena predviđenog za obraćanje ministra povodom budžeta, a da nije pomenuo ni jednu jedinu cifru. Smatram da je govorio mimo teme, naročito govoreći o prethodnih 10 godina, a pored njega je sedeo potpredsednik bivše Vlade pa je mogao sa njim da raspravi neke stvari pre toga.

Mislim da nije došlo do povrede Poslovnika. Stvar je kako će ko obrazlagati temu koja je na dnevnom redu i mislim da je ministar bio u temi.
Prema tome, vaše je pravo da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika.
Da li želite? (Da)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika na izlaganje premijera Dačića. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, mislim da ste ipak morali da pronađete vi i vaša Vlada vreme za razgovor koji sam zatražio. Mislim da nije samo LDP zainteresovana za razgovor sa Vladom o ekonomskoj politici koja će se voditi u narednoj godini.
Znate, gospodine Dačiću, ovo je vaš šesti budžet od 2008. godine. Verujte mi, ni ja, ni bilo ko od poslanika LDP ne uživa u činjenici da smo svaki put glasali protiv budžeta, pre svega zbog toga što nije bilo spremnosti da se vlast suoči sa suštinskim problemima i konkretizuje svoju ekonomsku politiku. Vama je ovo drugi premijerski budžet.
Pošto ste sami spomenuli Kosovo, tačno je, mi smo razgovarali o Kosovu. Nismo videli nikakvu korist ni za sebe ni za ovu zemlju, u poentiranju na činjenici da je posle 20 godina pogrešne politike vaša stranka, zajedno sa nekim drugim strankama odlučila da napravi taj politički zaokret i praktično prihvati onu politiku koja nije bila samo naša, ali smo u njoj bili godinama usamljeni. Ali, kada pogrešimo u kosovskoj politici, najveću cenu za to plaćaju ljudi dole na Jarinju i na Brnjaku. Mi ovde u Srbiji u skladu sa tim našim tradicionalnim slabostima okrenemo leđa na drugu stranu i vrlo brzo zaboravimo koliko smo zapravo odgovorni za tragedije od Knina do Kosovske Mitrovice. Ali, ne može se tako ponašati u ekonomskoj politici. Kada se tu prave greške onda račun stiže svima i onima koji su od početka bili kritični s pravom i onima koji su te kritike odbijali.
Rasprava i način na koji smo krenuli prepun je slabosti na koji nemamo pravo, a koji se, između ostalog, i podstiče činjenicom da mi nismo razgovarali, ne vi i ja, nego mi kao ljudi koji se bavimo politikom. Nikakvu korist ne vidimo u tome što bi sada mogao ovde mnogo više vremena da potrošim tranžirajući nastup ministra Radulovića, a pre njega ministra Lazara Krstića.