Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

5. dan rada

10.12.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministar Radulović ima reč.

Saša Radulović

Da ponovim još jednom, u budžetu su značajna sredstva usmerena ka stvaranju zdravih preduslova, da bi došlo do zapošljavanja mladih ljudi. Pumpanje novca u socijalne programe je nešto što nam godinama nije dalo nikakve rezultate. Nama treba zdrav sistem i zdrava radna mesta.
Značajan novac u budžetu je predviđen za to, značajan novac je predviđen za saniranje i preduzeća u restrukturiranju i dovođenje u red čitavog tog sektora koji je u stvari vukao zemlju nazad. Naravno, svi bi mi voleli da možemo preko noći sve da promenimo. Nažalost, to ne može. Pokušavamo da uradimo ono što je realno i mislim da napadamo upravo uzroke, a ne posledice.
Suština našeg problema jeste propadanje privrede i ekonomije. Godine su prošle, velika zapuštenost, nasledili smo stanje takvo kakvo je i tražimo najbolji način da u okviru mogućnosti koje imamo izađemo iz problema u kome smo i mislim da smo pronašli meru.
Godina 2014. će biti teška godina, u kojoj će se desiti te značajne strukturne promene koje će nas postaviti na taj pravi put, kako bi već u 2015. godini počeli da osećamo poboljšanja.
Ponavljam, što se tiče mladih ljudi, posebno stručnih mladih ljudi, odvojili smo značajna sredstva u budžetu, koja upravo treba da stvore zdrav deo ekonomije koji će zapošljavati te mlade ljude.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slavica Savić. Izvolite.

Slavica Savić

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, planirana sredstva iz budžeta Republike za finansiranje isplate prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja u 2014. godini iznose 256,10 milijardi dinara. Učešće ovih transfera iz budžeta Republike u ukupnim prihodima i primanjima Fonda u 2014. godini iznosi 42,21%.

Transfere čine dotacije iz budžeta na ime nedostajućih sredstava za isplatu prava iz PIO, u iznosu od 229,30 milijardi dinara, koji čine 37,79 sredstava i transfere na ime staža po posebnim propisima i razliku do najniže penzije u iznosu od 26,80 milijardi dinara, sa učešćem od 4,42%.

Merama Vlade, kako ograničavanjem rasta penzija, tako i povećanjem stope doprinosa za PIO, učešće transfera iz budžeta u finansiranju Fonda značajno je smanjen sa oko 49% iz 2012. godine na sadašnjih 42%.

Radi poboljšanja strukture finansiranja PIO, Radna grupa, koja je formirana od strane Upravnog odbora Fonda, dala je, između ostalog, predloge kratkoročnih mera koje bi omogućile poboljšanje finansijske održivosti Fonda i dale realniju sliku finansiranja sistema penzijsko-invalidskog osiguranja.

Prenos obaveze finansiranja zdravstvene zaštite penzionera na budžet Republike, čije je učešće u ukupnim rashodima Fonda 10,4%, prenos obaveze finansiranja naknada za tuđu negu i pomoć, telesno oštećenje i naknada iz invalidskog osiguranja, invalidi druge i treće kategorije, u sistem socijalne zaštite. To bi, naravno, podrazumevalo predlog promene zakonskih rešenja.

Ovim merama na primeru plana za 2014. godinu ukupni rashodi i izdaci Fonda smanjili bi se za 81,46 milijardi dinara, što znači – sa 606,70 milijardi na 525,24 milijardi dinara. Učešće transfera iz budžeta Republike smanjilo bi se na 33,25%, dakle, čistih dotacija za nedostajuća sredstva sa 37,79 na 28,71%.

Obzirom da je u više navrata proteklih i nekih ranijih dana pominjan Upravni odbor kao jedan od upravljačkih organa Fonda, jer tu je i Nadzorni odbor, tu je i direktor Fonda, želim da kažem sledeće. Član 155. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje kako i na koji način se formira upravni odbor koji nije nikakav fantomski upravni odbor, već upravni odbor formiran u skladu sa zakonom i kaže da on ima 21 člana, po sedam predstavnika osiguranika, poslodavaca i korisnika prava. Član 160. kaže da upravni odbor podnosi izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Vladi Srbije najkasnije mesec dana od dana donošenja odluke o završnom računu.

Što se tiče imovine Fonda, imovina Fonda nije državna imovina. Fond je ulagao u mnoge državne i druge projekte i nadležna ministarstva i Vlada Srbije trebaju da pomognu Fondu PIO da zajednički iznađu načine za rešavanje problema, da li posebnim zakonom ili na drugi način, da se imovina Fonda stavi u okrilje tog Fonda. Fond je najveći fond u zemlji i najveća institucija u našoj zemlji. Prema tome, on će funkcionisati na najbolji način onog trena kada se dugoročne mere ostvare, što znači stvaranje podsticajnog, poslovnog i socijalnog ambijenta, smanjenje sive ekonomije, efikasna politika zapošljavanja, efikasna fiskalna politika, održiva politika, zaštita na radu i smanjenje javne potrošnje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.     
Reč ima narodni poslanik Sanja Čeković. Izvolite.

Sanja Čeković

Zajedno za Srbiju
Gospodine predsedniče, poštovani ministri, diskusija oko budžeta koja traje od juče nekako je usmerena ka jednom rešenju koje govori sve. Poslanik koji govori da je budžet realan kao da je sve rekao i kao da je sve realne probleme ekonomske u Srbiji rešio. Oni drugi koji ne smatraju da je realan, nego da je nerealan, oni onda ulaze u neku priču – ko je kriv i šta je kriv? Prateći budžet i raspravu o budžetu mi nismo došli do zaključka da ovaj budžet rešava realne probleme naših građana u Srbiji.
S obzirom na moje jako kratko vreme, baviću se isključivo jednim problemom koji je najviše zastupljen u svim domovima i u svim porodicama u Srbiji, a to je problem nezaposlenosti. On se meri procentima od 20 do 30%, zavisi ko meri, a u broju to dolazi od 800 do milion ljudi. Zakoni koji su prethodili budžetu, koji su bili uslov da se ovaj budžet kao realan-nerealan napravi, su zabranili, onemogućili zapošljavanje u javnom sektoru u naredne dve godine.
Sada kada bismo zamislili situaciju da se nama poslanicima ili našim poslaničkim klubovima obrati dvoje mladih ljudi, koji su po zanimanju jedan lekar, a jedan profesor, da kažu – hajde, gospodo poslanici, objasnite nam kada ćemo se mi zaposliti, kako i na koji način ćemo početi svoj život, mi bismo verovatno lekaru rekli – kreni u privatno preduzetništvo, sluteći po svemu ovome što piše u budžetu, pa se bavi, ne znam, igraonicom. Šta bismo rekli profesoru? Da se bavi kozmetičkim salonom.
Suština problema je što u porodici mladi ljudi ne vide kada će se zaposliti, a stariji koji su negde u periodu od pet do 10 godina do penzije zebu i plaše se da će ostati bez posla.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.
Daću reč gospođi Grubješić, po Poslovniku, dok vi ne utvrdite šta je sa karticom.
Izvolite, gospođo Grubješić.

Suzana Grubješić

Ujedinjeni regioni Srbije
Pozivam se na član 101. koji kaže da predsednik Narodne skupštine može da prekine sednicu Narodne skupštine radi održavanja nove sednice, uz obavezu da obrazloži prekid.
Ne znam da li znate šta se dešava ispred Narodne skupštine? Ispred Narodne skupštine su radnici, sindikati, blokirali su Narodnu skupštinu, ne može da se priđe, ni da se izađe. Oni protestuju protiv najavljenih donošenja zakona o radu.
Molim vas da nas obavestite, dužni ste da nas obavestite šta se dešava i oko zgrade Narodne skupštine, da bismo ovde mogli normalno da funkcionišemo.
To nije ni čudo, zato što se na pravi način ne odvija dijalog sa predstavnicima sindikata i predstavnicima radnika. Ovde je lakoća otpuštanja proglašena za sistemsku vrlinu, a fleksibilnost rada i radnog mesta je postala neka nova mantra.
Molim vas da zajednički, koliko god možemo, utičemo na rešavanje tog problema, pogotovo što zakon o radu ne radi ministarstvo koje je za to nadležno, kome je to u opisu posla.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
U skladu sa Poslovnikom, kada zakon oko kojeg se diskutuje ili o čemu je javnost zainteresovana dođe na opštu proceduru u Narodnu skupštinu, mi tek od tog trenutka, mi kao Narodna skupština može da damo svoj sud o njemu. Dakle, mi ne možemo govoriti o zakonu koji je u nekom nacrtu jer Narodna skupština o tome zvanično nije obaveštena.
Naravno, obavešten sam da se odvija protest. Protest se zadržava, ti ljudi će biti u nekom kratkom vremenu ispred Narodne skupštine, zatim nastavljaju svoj protest dalje prema zgradi Vlade. Inače, Narodna skupština je samo s jedne strane, da kažem, postoje demonstranti, s druge strane je potpuno otvoreno i potpuno normalno funkcioniše.
Naravno da se zalažemo da svaki socijalni dijalog i treba sa narodom i sa građanima i sa radnicima razgovarati, što Narodna skupština preko svojih resornih odbora i aktivnošću narodnih poslanika čini, tako da ne vidim potrebu da prekidamo sa radom ove sednice. Na kraju krajeva i budžet je veoma važan za sve građane Srbije, za sve one koji žive u našoj zemlji.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Dereta. Izvolite.

Miljenko Dereta

Liberalno demokratska partija
Hvala najlepše.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, meni je jako drago da se otvorila tema obrazovanja zato što je to ključna tema o kojoj sam želeo da govorim i ona je posledica činjenice da razumem da je ovaj budžet iznuđen, ali da mene brine što u njemu se zapravo ne nudi nikakva vizija budućnosti i to se najbolje vidite na način na koji je obrazovanje tretirano u ovom budžetu.
Vi ćete reći da u ovom trenutku taj deo budžeta uvećan u odnosu na rebalansirani budžet prošle godine, ali nažalost, struktura troškova je ostala apsolutno ista, a ona nigde ne ukazuje na potrebu radikalne reforme sistema obrazovanja, naprotiv ona je u mnogo čemu retrogradna, u mnogo čemu, zapravo koči pravi razvoj obrazovanja.
Daću mali primer. Za podršku srednjoškolskom teološkom obrazovanju se daje više nego za Komisiju za praćenje i ocenu uspeha obrazovanja. Za teološko srednje i visoko obrazovanje se daje više nego za Komisiju za razvoj obrazovanja i vaspitanja u Srbiji. Znam da se mi nadamo da će nam Bog pomoći da iz ove krize izađemo, ali ja mislim da će to mnogo više i uspešnije uraditi znanje i to znanje koje će dobiti mladi ljudi.
U prvobitnoj verziji budžeta i uopšte zakona koji su doneti bilo je predviđeno, između ostalog, da se na dve godine zaustavi zapošljavanje i u oblasti vaspitanja i nauke, obrazovanja, visoko školskog obrazovanja i nauke. KONUS, znači udruženje rektora srpskih univerziteta je tražio sastanak sa Odborom za obrazovanje. Tom sastanku su prisustvovali predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, jedino nije prisustvova niko iz vladajuće koalicije osim časnog izuzetka jednog. Te mi nismo bili u mogućnosti da donosimo odluke nego samo da napravimo preporuke koje su srećom usvojene, pa sada je taj deo promenjen u zakonima, pa nastavno osoblje, istraživačko osoblje, visoko školsko može da se zapošljava, zavisno od potreba u sledeće dve godine. To nažalost ne važi za druge nivoe obrazovanja. U osnovnom, srednjem i predškolskom vi i dalje nećete moći da zapošljavate nove kvalitetne ljude, a to znači mlade ljude, između ostalog.
Kada se govori o tome da je veoma teško nostrifikovati diplome pošto patimo navodno zbog velikog odlikova mozgova, a ja mislim da je suprotna stvar u pitanju, treba neke stvari pojasniti. Korporacije nemaju problem sa prijemom studenata koji se vraćaju iz inostranstva zato što oni ne traže nostrifikovanu diplomu. Nostrifikovanu diplomu traže državne ustanove, između ostalog univerziteti i javne ustanove. Dakle, naš javni sektor, naša država se brani od novog znanja i od novih kvalifikacija a ne korporacije koje naravno uvek zapošljavati one koji su kvalifikovani za posao koji treba da obavljaju. To je nešto što treba menjati i to bi trebalo da se na neki način vidi i u budžetu koji je predložen, a ne vidi se.
Budžet koji je predložen za obrazovanje je naprosto jedan zbir različitih predstavljanja plata tj. doprinosa koji se daju zaposlenima. Da li se oni vode kao plate, da li se vode kao specijalizovane usluge, to je drugo pitanje, ali u svakom slučaju promena budžeta koji je nemoguće ovako kroz amandmane sprovesti zato što je budžet za obrazovanje potpuno netransparentan, jer su prihodi, tj. rashodi prikazani tako da ne znate zapravo odnose.
Gde su recimo u budžetu nabavke materijala za naučne projekte. Ko ih pronađe od mene dobija sve pohvale. Jer, kada razgovarate sa ljudima iz nauke, oni govore o neophodnosti zapošljavanja mladih i o tome da nemaju materijal da svoje projekte sprovedu.
Dakle, sve promene koje očekujete su moguće onog trenutka kada imamo kvalifikovanu radnu snagu. Sa ovakvim sistemom obrazovanja neće imati ko da radi u toj novoj privredi i u tim novim odnosima koje želite da uspostavite. Hvala.