Hvala najlepše.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, meni je jako drago da se otvorila tema obrazovanja zato što je to ključna tema o kojoj sam želeo da govorim i ona je posledica činjenice da razumem da je ovaj budžet iznuđen, ali da mene brine što u njemu se zapravo ne nudi nikakva vizija budućnosti i to se najbolje vidite na način na koji je obrazovanje tretirano u ovom budžetu.
Vi ćete reći da u ovom trenutku taj deo budžeta uvećan u odnosu na rebalansirani budžet prošle godine, ali nažalost, struktura troškova je ostala apsolutno ista, a ona nigde ne ukazuje na potrebu radikalne reforme sistema obrazovanja, naprotiv ona je u mnogo čemu retrogradna, u mnogo čemu, zapravo koči pravi razvoj obrazovanja.
Daću mali primer. Za podršku srednjoškolskom teološkom obrazovanju se daje više nego za Komisiju za praćenje i ocenu uspeha obrazovanja. Za teološko srednje i visoko obrazovanje se daje više nego za Komisiju za razvoj obrazovanja i vaspitanja u Srbiji. Znam da se mi nadamo da će nam Bog pomoći da iz ove krize izađemo, ali ja mislim da će to mnogo više i uspešnije uraditi znanje i to znanje koje će dobiti mladi ljudi.
U prvobitnoj verziji budžeta i uopšte zakona koji su doneti bilo je predviđeno, između ostalog, da se na dve godine zaustavi zapošljavanje i u oblasti vaspitanja i nauke, obrazovanja, visoko školskog obrazovanja i nauke. KONUS, znači udruženje rektora srpskih univerziteta je tražio sastanak sa Odborom za obrazovanje. Tom sastanku su prisustvovali predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, jedino nije prisustvova niko iz vladajuće koalicije osim časnog izuzetka jednog. Te mi nismo bili u mogućnosti da donosimo odluke nego samo da napravimo preporuke koje su srećom usvojene, pa sada je taj deo promenjen u zakonima, pa nastavno osoblje, istraživačko osoblje, visoko školsko može da se zapošljava, zavisno od potreba u sledeće dve godine. To nažalost ne važi za druge nivoe obrazovanja. U osnovnom, srednjem i predškolskom vi i dalje nećete moći da zapošljavate nove kvalitetne ljude, a to znači mlade ljude, između ostalog.
Kada se govori o tome da je veoma teško nostrifikovati diplome pošto patimo navodno zbog velikog odlikova mozgova, a ja mislim da je suprotna stvar u pitanju, treba neke stvari pojasniti. Korporacije nemaju problem sa prijemom studenata koji se vraćaju iz inostranstva zato što oni ne traže nostrifikovanu diplomu. Nostrifikovanu diplomu traže državne ustanove, između ostalog univerziteti i javne ustanove. Dakle, naš javni sektor, naša država se brani od novog znanja i od novih kvalifikacija a ne korporacije koje naravno uvek zapošljavati one koji su kvalifikovani za posao koji treba da obavljaju. To je nešto što treba menjati i to bi trebalo da se na neki način vidi i u budžetu koji je predložen, a ne vidi se.
Budžet koji je predložen za obrazovanje je naprosto jedan zbir različitih predstavljanja plata tj. doprinosa koji se daju zaposlenima. Da li se oni vode kao plate, da li se vode kao specijalizovane usluge, to je drugo pitanje, ali u svakom slučaju promena budžeta koji je nemoguće ovako kroz amandmane sprovesti zato što je budžet za obrazovanje potpuno netransparentan, jer su prihodi, tj. rashodi prikazani tako da ne znate zapravo odnose.
Gde su recimo u budžetu nabavke materijala za naučne projekte. Ko ih pronađe od mene dobija sve pohvale. Jer, kada razgovarate sa ljudima iz nauke, oni govore o neophodnosti zapošljavanja mladih i o tome da nemaju materijal da svoje projekte sprovedu.
Dakle, sve promene koje očekujete su moguće onog trenutka kada imamo kvalifikovanu radnu snagu. Sa ovakvim sistemom obrazovanja neće imati ko da radi u toj novoj privredi i u tim novim odnosima koje želite da uspostavite. Hvala.
