Složio bih se sa jednom konstatacijom, a to je da bez investicija nema budućnosti, odnosno nema privrednog rasta. Međutim, drugi deo nekako škripi malo, da bez podsticaja nema investicija. To nekako ne stoji nigde u svetu, pa ne stoji ni kod nas. Stoji u onim zemljama koje nisu u stanju da srede stanje kod kuće, da naprave dobar privredni ambijent i onda zbog tog nečinjenja i neodgovornosti morate da plaćate da bi ljudi kod vas investirali.
Rezultat dosadašnje politike koja je bila bazirana na subvencijama, koja je bila bazirana na nečinjenju, koja je bila bazirana na neodgovornosti, vidimo i ona je svuda oko nas. Imamo ekonomiju koja propada, imamo životni standard koji pada. Ta politika je očigledno dala loše rezultate i tu politiku moramo menjati. Raditi isto što smo radili do sada, očekivati drugačije rezultate, mislim da nije odlika racionalnih ljudi.
Ima jedna poslovica, koju sam ponovio više puta, na zapadu, odnosno u anglosaksonskim zemljama, koja kaže – kada se nađete u rupi, odnosno problemu, prva stvar koju treba da uradite je da prestanete da kopate, jer rešenje nije dublje u rupi, nego je na drugoj strani.
Kod subvencija, da bi nekome dali jedan dinar, nekome morate da uzmete jedan dinar i onda je pitanje da li ste više štete napravili tamo gde ste uzeli od dobiti koju ste dobili tamo gde ste dali.
Kod nas računica ide nekako ovako - za svako tuce radnih mesta koja smo platili, izgubili smo negde 1.000 radih mesta. To je jedna neodrživa politika i sa time moramo da prekinemo. Znači, moramo da se skoncentrišemo na razvoj domaće privrede, na stvaranje uslova za dobro poslovanje, na jednake tržišne uslove, da prestanemo diskreciono da delimo novac poreskih obveznika, da napravimo sistem kako bi privreda počela da funkcioniše, kako bi došlo do rasta.
Oko ličnih karata, meni je potpuno neshvatljivo da je moguće izvršiti privatizaciju bilo kog preduzeća, a da ne znate kojom imovinom raspolažete, koja je tržišna vrednost te imovine, koje su obaveze. Znači, morate domaćinski da znate šta prodajte. U protivnom, dobijate Vršačke vinograde.
Znači, taj deo mora da se uredi i to je jednostavno odgovorno ponašanje. Da bi mogli uspešno da sprovedemo privatizaciju u 2014. godini, a to je nešto što želimo da uradimo, želimo da država smanji sva učešća u privredi, da privredni sektor ojača. Da bi mogli da završimo taj postupak, mi moramo prvo da utvrdimo stanje i na tome se intenzivno radi.
Mislim da ćemo do kraja godine imati to sređeno stanje i znaćemo kojom imovinom raspolažu ta preduzeća, koja je vrednost te imovine, koje su obaveze i onda ćemo ući u postupak restrukturiranja, čišćenja tih preduzeća od obaveza, kako bi se stvorili preduslovi za dobru i uspešnu privatizaciju i za rast u domaćom privredi. Znači, hoćemo od bolesnog tkiva da napravimo zdravo tkivo i mislim da je to moguće.
Meni neće trebati 10 godina da sprovodim ove stvari, već se u 2014. godini videti da li politika koja se predlaže, da li mere koje predlažemo će dati rezultate ili neće dati rezultate? Ako ne budu dale rezultate ja više neću biti ministar, ali ono što očekujemo svi je da će te mere zaista dati rezultate, kad postavite stvari na zdrave noge. Dobićemo privredni rast i dobićemo investicije koje nam trebaju, i taj privredni rast će stvoriti nova radna mesta.
Naravno, ponavljam još jednom 2014. godina će biti jako teška godina. Ali, to treba da bude godina u kojoj ćemo da pođemo u novom pravcu, da radimo u okviru te nove ekonomske politike, kako bi od 2015. godine pa na dalje počeli da osetimo boljitak. Cilj Vlade Srbije i svih ovih ekonomskih mera je da dobijemo rast i da počne da raste zapošljavanje. Očekujemo da će se to desiti nakon 2014. godine.