Budžet uvek reflektuje političke odnose u vladajućoj koaliciji, to je, na žalost ili na sreću, tako. Zbog toga mi toliko insistiramo da sa ovako uređenim odnosima u vladajućoj koaliciji, sa toliko krupnih razlika, sa činjenicom da imate predsednika Vlade koji vam zapravo svakog dana govori da „tutumantru“, da ne možete da radite operaciju ako će pacijent na kraju da umre. Kad to čuje svako u Srbiji ko treba da donosi neku vrstu odluke o reformama, on povuče ručnu i sačeka da političari se dogovore ili da ponovo skliznemo u neku vrstu demagogije i populizma, ili da se uđe u neku izbornu kampanju.
Voleli bismo da izbori u Srbiji budu održani vrlo brzo, ali da u toj kampanji pričamo o tim reformama. Mislim da svi precenjuju, ljudi u Vladi, posebno oni koji su došli u Vladu u okviru rekonstrukcije, naročito tu ambiciju da ćete uraditi analize, pa da ćete onda moći da očistite bilans i rešite situaciju. Uzima se kao primer taj, slažem se, za sada relativno uspešan primer JAT, odnosno Er Srbija. To nije moguće u svim sektorima. Pogledajte kome duguju „Železnice“. Ako tu krenete da primenjujete recimo koncept konverzije u vlasništvu, videćete da je to nedopustivo, a onda nećemo više imati sistem „Železnica“.
Ne bih ni da otvaram pitanje „Srbijagasa“. Imate lance dugovanja jednih u odnosu na druge. Ako biste krenuli da konvertujete potraživanja, odnosno dugove koji postoje u sistemu javnih lokalnih, javnih komunalnih preduzeća, toplana, „Srbijagasa“, NIS, „Gasprom njeft“, došli biste na k raju do toga da neko u Moskvi zapravo bude posredni vlasnik čitavog sistema grejanja, snabdevanja naftom, gasom, ključnih vitalnih stvari za život ove zemlje. Onda ćete tu morati da napravite kompromis i odstupite od rešenja. Kada se to jednom učini, onda se čitav sistem reformi ruši.
Kako ćete reformisati „Železnice“ ako ne zante šta je uopšte teritorija na kojoj oni rade?
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Đuriću.)
Jer, pred svake izbore na Kosovu se uvodi kompozicija koja vozi do Kosovske Mitrovice ili nekog mesta.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Đuriću.)
Izvinite, još 20 sekundi.
Zato su rešenja za sve ove probleme pre svega u političkoj sferi, a samo njihovo sprovođenje je pitanje ekonomske veštine ili znanja.