Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine predsedniče, kao član Odbora za prava deteta ukazao bih na veliki stepen ugrožavanja sigurnosti i uznemiravanja dece putem interneta, što nije samo problem ovog društva, što je problem modernog društva, jer deca i mladi neizbežno dolaze u kontakt sa računarima i komunikacionim tehnologijama. Informatika je deo školskog programa. Naravno da deci treba omogućiti korišćenje računarske tehnologije i teško je i štetno po razvoj deteta zabraniti mu korišćenje računara i interneta.
Međutim, računari i računarske mreže su istovremeno i podobno sredstvo za izvršenje niza krivičnih dela, gde se kao žrtve tih krivičnih dela pojavljuju deca. Veliki je broj zloupotreba informacionih tehnologija i veliki je broj krivičnih dela u čijem se načinu izvršenja pojavljuju elementu nezakonitog korišćenja interneta iz oblasti visoko-tehnološkog kriminala.
Ono što je zanimljivo jeste da je jedna polovina dece doživela neprijatnost i uznemiravanje preko telefona, a čak jedna trećina dece putem interneta. Ono što treba da nas zabrinjava to je spremnost dece da o tome pričaju. Od ispitane dece tri četvrtine dece najviše poverenja ima u svoje roditelje, a znatno manje u policiju, razrednog starešinu, drugove, školskog psihologa, a 5% dece nikome ne prijavljuje ugrožavanje sigurnosti i uznemiravanje putem interneta.
Čet, blog forum, Fejsbuk profil, Tviter i slična mesta na internetu, gde mladi razmenjuju mišljenja i komuniciraju, popularna su, ali i privlačna mesta mnogim osobama sa lošim namerama, poremećenim ličnostima, psihijatrijskim slučajevima, osobama sa devijantnim ponašanjima, kriminalcima, osobama koje se lažno predstavljaju i u startu imaju loše namere. Zloupotrebe su jako velike, od pretećih poruka, vređanja, širenja glasina, ucena i raznih vrsta uznemiravanja.
Iako naše krivično zakonodavstvo, po članu 138. Krivičnog zakonika, za ugrožavanje sigurnosti propisuje zaprećenu kaznu zatvora i do tri godine, a kaznu zatvore od jedne do osam godina ako se delo iz ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, po oceni naše poslaničke grupe potrebna je mnogo žešća reakcija policije i pravosudnih organa i pooštravanje krivičnih sankcija kada su žrtve krivičnih dela učinjene putem visoko-tehnološkog kriminala deca, jer posledice ovih krivičnih dela mogu ostaviti velike posledice po psiho-fizički razvoj deteta i njegovu budućnost.
Zbog toga, moja pitanja ministru policije su sledeća. Šta će policija konkretno preduzeti da se poveća stepen poverenja u policiju i efikasnije pronađu učiniocu krivičnih dela iz oblasti visoko-tehnološkog kriminala i putem interneta? Da li Ministarstvo pravde deli mišljenje naše poslaničke grupe da je potrebna ofanzivnija kaznena politika za krivična dela učinjena putem računara i računarskih mreža? Hvala.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam celoj Vladi i tražim od Vlade da mi da obaveštenje na to kakav odnos misli da Srbija ima prema Vojvodini, prema autonomiji Vojvodine, ukoliko se u kontinuitetu nastavlja ovakva vrsta nipodaštavanja, ponižavanja, obespravljivanja Vojvodine, što se vidi u poslednjim odlukama Ministarstva finansija kada su odbijeni amandmani Pokrajine Vojvodine, odnosno u jednoj političkoj odluci Ustavnog suda kada se govori o ustavnosti statuta Vojvodine?
Dakle, radi se o tome da je ovo visoko centralizovana država koja je slika i prilika Ustava iz 2006. godine, koji je očigledno imao jednu jasnu ulogu da, što se tiče decentralizacije države, to spreči na sve moguće načine, da sakrije evidentni poraz politike koja je vođena prema Kosovu, da jednostavno Srbiju zatvori u neke okvire koji će onemogućiti bilo kakvu vrstu razvoja i buđenja potencijala ove države.
Tada kada smo govorili da je taj Ustav veoma štetan za Srbiju, bili smo u pravu. Danas je Srbija visoko zadužena država sa ogromnim javnim dugom, sa ogromnom ekonomskom krizom, sa jednom ne definisanom politikom, nejasnom politikom prema Vojvodini. Zatvorili ste jedno poglavlje potpisivanjem Briselskog sporazuma ali očigledno nemate spremnosti da učinite politiku jasnom što se tiče autonomija svih nivoa vlasti, počev od Vojvodine pa sve do lokalnih samouprava.
Šta to u stvari znači? To znači da želite da ostanete u ovoj situaciji u kojoj se sada nalazite, da odlučujete o svemu, da se jedino vi pitate šta će se u ovoj državi desiti. Vas ne interesuje što je ova država ekonomski propala, ne interesuje vas to što je u Vojvodini trenutno BDP ispod nivoa proseka BDP na nivou države i to prvi put od 1918. godine. Ne interesuje vas to da je najrazvijeniji deo do juče Srbije sada na kolenima. Ne interesuje vas to da ukoliko tu politiku ne promenite može nastati samo novi politički problem.
Da li vi mislite da ovakvom odlukom Ustavnog suda možete nešto korisno da uradite za Srbiju? Da li ta politička odluka koja faktički briše Statut Vojvodine, koja faktički otvara novu političku krizu u ovoj državi koja je već opterećena ekonomskom krizom može da zaustavi ovaj sloboda pad Srbije u provaliju ukoliko nemate jasan odgovor na sva otvorena pitanja koja definitivno ne zatvarate.
Dakle, tražim obaveštenje od Vlade – da li namerava da pokrene ustavnu reformu? Da li namerava da učini nešto da napokon ova država ima jasnu politiku prema svojim lokalnim samoupravama, prema svojoj pokrajini Vojvodini, a politiku koja neće u stvari gurati probleme pod tepih? Da li ova Vlada misli da je sposobna da promeni onaj ustavni okvir koji je zaustavio Srbiju u njenom kretanju unapred, a pri tom je zadržao u vremenu i prostoru koji će samo ubuduće obezbediti jedno opšte propadanje?

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Koleginice i kolege, listajući povodom rasprave o budžetu neke bilanse javnih preduzeća, a to je sada aktuelna tema, šokirao sam se da „Srbijašume“ imaju veoma malu dobit. Godine 2012.  51 milion dinara, a 2011. godine 41 milion. Sada zamislite firmu koja ima toliko bogatstvo i toliki kapital  koji se meri desetinama, ako ne i više miliona evra, da ima dobit od 500.000 evra.
Pošto ministar Radulović traži lične karte, nekako mi se čini da sam pogled u finansijske izveštaje „Srbijašuma“ pokazuje da tamo nešto nije u redu. Ne treba za to lična karta. Oko ovog prozivanja ko sve nije ispunio ličnu kartu od javnih preduzeća, nekako nisu se pominjale „Srbijašume“. Zato pitam ministra Radulovića kako je to moguće? Šta se dešava sa „Srbijašumama“ kada ih on ne pominje, a brojke su ovako alarmantne? To je otprilike prvo pitanje. Da li su dostavili ličnu kartu, šta tamo piše koliki je kapital, da li je dobro procenjen itd. jer je šokantno da npr. „Srbijašume“ imaju dobit od 50 miliona, a Pošta preko milijardu dinara.
Drugo pitanje je još čudnije. Ne znam da li vi koleginice i kolege, a javnost svakako ne, znate šta se dešava sa menadžmentom „Srbijašuma“. Godine 2010. u januaru tadašnji direktor Duško Polić podneo je ostavku. Pazite, on je bio imenovano lice od Vlade koje je upravljalo i vodilo tako veliko javno preduzeće države Srbije, on je podneo ostavku. Podnošenjem ostavku preneo je ovlašćenja direktora na svog zamenika, izvesnog Igora Braunovića. Taj Igor Braunović nije imenovano lice. On je postavljeno lice od strane direktora što znači da on nema nikakve veze sa Vladom. Od tog januara 2010. godine do dana današnjeg „Srbijašume“ vodi taj čovek, taj Igor Braunović koji niti je postavljen od Vlade, čak ni za v.d. nego na osnovu prenetih ovlašćenja od pre tri i po godine kao postavljeno lice vodi tako veliko javno preduzeće.
Promenila se Vlada, otišla je Cvetkovićeva Vlada, došla vaša, ali se tu ništa nije promenilo. To je neka velika misterija, a još veća je misterijama, što ministar Radulović prozivajući sve i svakoga ne pominje ni „Srbijašume“, ni to lice koje ne da vodi „Srbijašume“ protivno sadašnjem Zakonu o javnim preduzećima koga uveliko kršite i mi vas kritikujemo nego ja mislim da on vodi „Srbijašume“ i protivnom prethodnom Zakonu o javnim preduzećima.
Pitam ministra Radulovića šta se to dešava u „Srbijašumama“ i kako je moguće da neko tri i po godine vodi tako veliku firmu, a da nikakve veze sa Vladom nema jer ga je postavio prethodni direktor koji je posle podneo ostavku, preneo mu ovlašćenja i to tako traje tri i po godine? Šta je sa konkursima? Zar ne pričamo o departizaciji javnih preduzeća, da li pričamo o transparentnosti, da li je usvojen zakon za sve manje ili više važi, za Bajatovića i Milana Krkobabića ne zato što su oni imenovani pre zakona, ali „Srbijašume“ izgleda da su van svih zakona. Muk, tišina, a cifra je ovako šokantna, ovako mala dobit.
Pazite, ima neka priča da su „Srbijašume“ u nekoj dubiozi od preko 100 miliona evra. Ima neka priča, i ja sam poslanik ne želim da se bavim pričama i da govorim na osnovu priča i zato imamo institut poslaničkih pitanja, te molim gospodina Radulovića da nam razjasni ovu misteriju oko poslovanja „Srbijašuma“, a još više oko postavljenog lica koje tri i po godine vodi ovo javno preduzeće.

Reč ima narodni poslanik Marko Milutinović.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje Vladi Republike Srbije – da li će se raspisati referendum o ukidanju sudova i tužilaštava na teritoriji AP KiM i prepuštanja istih separatističkoj vlasti Hašima Tačija.
Naime, već 24 dana je prošlo od donošenja Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Tada smo vam ukazivali, dame i gospodo narodni poslanici, da donošenje posebnog zakona kojim bi se regulisala sedišta sudova i tužilaštava na KiM je duboko protivustavno. Član 142. Ustava Republike Srbije reguliše i kazuje da je sudska vlast jedinstvena, a član 182. Ustava Republike Srbije kaže da će se suštinska autonomija KiM regulisati donošenjem zakona po proceduri za promenu Ustava.
Naime, nemoguće je unutar autonomije propisivati sudsku vlast i to je ono što je po Ustavu i pozitivnom pravnom sistemu naše zemlje nepojmljivo. Međutim, 17. juna ove godine VSS, je doneo odluku broj 06-00-25/2013, kojom je svim sudovima na KiM, dakle Višem, Osnovnom i Prekršajnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, naloženo da odlučuje samo u predmetima, započetim od 15. jula ove godine, sa obavezom da se u tim predmetima donese odluka najkasnije do 1. septembra 2013. godine, a da se podaci o tim predmetima dostave Euleksu.
S tim u vezi, ne treba ni da čudi izjava predsednika Vlade, Ivice Dačića da je od 1. septembra uspostavljen novi sudski sistem na KiM.
Nadalje, ovom istom odlukom naloženo je da se evidentiraju i čuvaju akti kojima se pokreću postupci, posle 15. jula 2013. godine kako bi se kasnije dostavili i rešili u okviru pravosudnih organa, uspostavljenih sa prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa.
Dakle, odlukom VSS, mi smo derogirali naš pravni sistem, naše zakone i naš Ustav. Ovaj nalog podrazumeva i dostavljanje svih predmeta koji su formirani nakon 15. jula ove godine pravosudnim organima, uspostavljenim u skladu sa sporazumom, a u saradnji sa Euleksom.
Ovakav efekat odluke Visokog saveta sudstva je takav da je u sudovima, sudskim jedinicama i odeljenjima na teritoriji AP KiM praktično obustavljen rad na svim predmetima koji su zaprimljeni nakon 15. jula 2013. godine. Jasno je da je na ovaj način Visoki savet sudstva zloupotrebio svoja ovlašćenja kada je doneo odluku kojom je naložio sudovima na teritoriji AP KiM, da prestanu da postupaju po predmetima zaprimljenim nakon 15. jula, uz najavu predaje tih predmeta, subjektima i sudovima koji nisu sastavni deo našeg ustavno-pravnog sistema i sudske mreže u Republici Srbiji.
VSS po zakonu nema takvo ovlašćenje, nikada ga nije imao, ni po novim zakonima ne može imati bilo kakvo ovlašćenje.
Ovom odlukom VSS je načinio prvi korak ka gašenju sudske vlasti, odnosno pripremio je teren i postavio put izvršnoj vlasti ka realizaciji odredbe tzv. Briselskog sporazuma. Podsećam vas još jednom da je 24 dana prošlo od donošenja Zakona o sedištima i područjima sudova, a po tom zakonu je predviđeno da do 31. decembra treba da se donese poseban zakon kojim će se regulisati sedišta i područja sudova.
Kakve su prave i krajnje namere predlagača zakona, može se vrlo lako zaključiti na osnovu odredaba tzv. Briselskog sporazuma čiju smo ocenu ustavnosti mi tražili, a koji predviđa da sudovi koji će raditi u okviru pravnog sistema Kosova, što znači da će na teritoriji Kosova, više neće ni biti sudova i tužilaštava kao dela jedinstvene mreže Republike Srbije u skladu sa odredbom 142. Ustava Srbije.
S tim ciljem i VSS i Državno veće tužilaca, odnosno republički javni tužilac, doneli su obavezujuće odluke kojima bi se građanima Republike Srbije uskratilo pravo na pristup sudovima svoje države i koji će u narednom periodu morati da se obraćaju sudovima i tužilaštvima države Kosovo. Mogu reći samo – sramno.
Na sledećim pregovorima Kosova i Srbije na stolu će biti samo kosovska verzija predloga Statuta zajednice srpskih opština. I to se pojavljuje danas u prištinskoj štampi. A nacrt daje asocijacija, a inače Kosovo naziva ovu zajednicu asocijacijom a Beograd zajednicom, ovlašćenja da formira fondove, otvara predstavničke kancelarije i otvara javne institucije. Izvor ovih listova je rekao da se očekuje da konačna verzija bude usvojena na sledećem sastanku premijera Dačića i Hašima Tačija. Pravni osnov za usvajanje statuta su zakoni Kosova i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi.
Postavljam pitanje – kada će predsednik Vlade, prvi potpredsednik ili predsednik Vlade i Vlada u celini prestati da obmanjuju javnost i građane o velikoj briselskoj pobedi i priznati da je Kosovu i Metohiji i svoje građane na Kosovu i Metohiji isporučila na upravljanje Vladi Hašima Tačija?

Reč ima Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Koleginice i kolege narodni poslanici, svedoci smo da su ove jeseni vremenski uslovi za setvu pšenice išli na ruku poljoprivrednim proizvođačima i da se moglo očekivati da i ove godine budu zasejane adekvatne površine merkantilne pšenice.
Međutim, katastrofalna agrarna politika ove Vlade je dovela do toga da će Srbija sledeće godine možda i morati da uvozi merkantilnu pšenicu, jer Vlada nije adekvatno reagovala na tržištu i u julu i avgustu mesecu nije otkupila dovoljne količine merkantilne pšenice. Posle situacije da ove godine imamo rekordnu žetvu, dolazimo u situaciju da ćemo možda morati i da uvozimo merkantilnu pšenicu naredne godine.
Podsećam da je prošle godine Republička direkcija za robne rezerve otkupljivala pšenicu po ceni od 23 dinara i da su ove godine proizvođači prepušteni na milost i nemilost kartelima i oligopolima, kako u slučaju pšenice, tako i u slučaju kukuruza i suncokreta.
Rezultat katastrofalne politike ove Vlade je da poljoprivredni proizvođači nisu mogli da pokriju ni osnovne proizvodne troškove. Stoga postavljam Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitanje – koliko je ove jeseni zasejano hektara merkantilne pšenice i koliko je procenata od te površine zasejano deklarisanim i sertifikovanim semenom?
Cena suncokreta ove godine je bila 26 dinara. Cena suncokreta prošle godine je bila 56 dinara. Svedoci smo da u prodavnicama cena jestivog ulja je sada ista kao i prethodnih godina, što svedoči da postoje oligopoli i karteli i postoji zloupotreba dominantnog položaja na tržištu.
Stoga pitam Vladu šta je preduzeća u svrhu suzbijanja zloupotrebe dominantnog uticaja na tržištu i formiranja oligopola, naročito u poljoprivredi i prehrambenoj industriji?
Sledeće pitanje je usmereno Ministarstvu energetike. Po Zakonu o realizaciji i izgradnji sistema „Južni tok“ član 15, Vlada je trebala da obrazuje povremeno radno telo. Da li je obrazovano to radno telo? Ako jeste, ko su članovi tog radnog tela i po kom kriterijumu su oni birani? Da li je to radno telo počelo sa radom i šta su rezultati dosadašnjeg rada? Da li članovi povremenog radnog tela primaju naknadu za rad i u kom iznosu?
Treće pitanje je usmereno Vladi, s obzirom da imamo važeći Zakon o zadrugama iz 1996. godine koji je modifikovan prethodnih godina, ali ne značajno promenjen, kada možemo očekivati novi predlog zakona o zadrugama? Kada možemo očekivati novi predlog o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom da ovaj iz 2006. godine više nije u saglasnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU?
Četvrto pitanje želim da postavim Ministarstvu pravde, jer sam dobio mnogo pisama od sudskih veštaka kojima nisu isplaćene naknade i nagrade za njihov rad. Sudski veštaci su neizostavan element prilikom donošenja presuda i njihov rad u najvećoj meri utiče na donošenje tih presuda. Postoje podaci da se naknade za rad sudskih veštaka ne isplaćuju, odnosno isplaćuju sa zakašnjenjem od godinu i po dana. Moje pitanje Ministarstvu pravde je – kada će biti isplaćene naknade i nagrade za rad sudskih veštaka? Hvala.