Ne možete, molim vas.            
Ja sam vama dao reč po osnovu povrede Poslovnika.

Član 106. povreda dostojanstva.

Onda obrazložite. Nemojte replicirati nego obrazložite povredu Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pomenut je premijer Vlade Republike Srbije u negativnom kontekstu i želim da kažem da zaista premijer Dačić i Vlada Republike Srbije nije deo problema, već deo rešenja problema i ova vlada radi na rešenju svih onih problema koje prethodne Vlade, a pogotovo Vlada Demokratske stranke, kada je dominantno odlučivala sa predsednikom države, predsednikom Vlade i predsednikom AP Vojvodine, nisu učinile, a to su Evropske integracije, to je borba protiv kriminala i korupcije i to je ono što će doneti boljitak svim građanima.
Dakle, ja bih još jednom rekao da ukoliko izvlačite bilo kakvu vrstu iskustva ili pouke, naučite u tome da u budućem obavljenom vlasti treba da radite u korist građana i za dobrobit svih građana Republike Srbije, a nikako da vodite računa o rejtingu Demokratske stranke. Uostalom, to su pokazali rezultati. Svi su dobili koliko su zaslužili od građana.

Samo moram da konstatujem da nisam razumeo u čemu je došlo do povrede Poslovnika, ali se vi možete izjasniti da u danu za glasanje.
Da li želite?

Ne.

Narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 27. i 106. Zašto? Dakle, nemoguće je koristiti institut povrede Poslovnika za repliku.
Korišćenje za repliku i korišćeno je, na moju veliku žalost zaista, u jednom obliku koji nisam apsolutno iskoristio, niti bilo ko iz Demokratske stranke.
Ne znam zašto ste se prepoznali u tome? Dakle, ja moram to da preciziram.
Izazvali smo nepotrebnu polemiku samo zbog toga što je neko razumeo da je ta stranka u okviru one kvalifikacije koju sam dao, biću sada precizan, misleći pre svega na bivše nosače bedževa, a ne na ostale.
Ako to možete i želite prihvatiti kao izvinjenje, u redu, ali zaista nisam želeo da kvalifikujem određenu političku grupaciju i u tom smislu mislim da je važno ako to i ja razjasnim da nemamo ovakve potrebe da se iskazuje ovakav stepen ne razumevanja u situaciji kada ovi koji uništavaju Srbiju danas trljaju ruke. Hvala. Ž

Mogu da razumem da niste imali nameru to, ali su se ljudi prepoznali na prethodni govor Dejana Mihajlova. Zbog toga sam shvatio da su oni to tako shvatili.
Narodni poslanik Dejan Mihajlov, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine Pastor, razumećete da neka odredba koju Ustavni sud proglasi neustavnim Zakon o advokaturi nije isto što i proglašenje odredbe po značaju i težini Statuta Vojvodine.
Znate, Statut Vojvodine je akt kojim se uređuje AP Vojvodina i nije isto kao neka druga odrednica u nekom drugom zakonu, tako da taj pokušaj relativizacije i odbacivanja odgovornosti sa onih koji su doneli taj Statut, a to su pored Saveza vojvođanskih Mađara, Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Lige, koji su zdušno do skoro branili to, je prosto deo odgovornosti koji morate da ponesete, kao i svi i oni koji predlože neki zakon koji je neustavan, ali nije ista odgovornost i nije ista težina toga.
Prosto, odgovornost za stanje u Vojvodini snosite vi, kao i Demokratska stranka i oni drugi i za to što su dve od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji vojvođanske opštine, a vi pričate da je Vojvodina lokomotiva razvoja. Pa, kako su se razvijale te opštine? Kako ide ta lokomotiva? Šta vuče iza sebe? O tome mi ovde govorimo i to je tema.
Gospodine Stefanoviću, 2000. godine, nakon petooktobarskih promena nismo mi potpisali sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, to ste vi uradili. Mi smo 2000. godine samo smatrali da Srbiji ne trebaju nove podele, da Srbiji ne treba krv na ulicama, da ne treba linč ljudi po ulicama u koji su krenuli neki od prethodnih u vašoj stranci, pošto vi tada niste bili u Demokratskoj stranci, oni koji su to tada planirali da radi.
Mi smo smatrali da Srbija treba da krene napred, iako smo 2000. godine, ako se narod izborio za demokratske promene, onda je trebalo graditi demokratsku državu na demokratskim tekovinama, na ljudskim pravima, na političkim slobodama, a ne nad time što bi se linčovali ljudi po ulicama. To je razlika između nas i vas.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi smo prihvatili da gradimo jedno društvo gde će svi moći slobodno da izražavaju svoje mišljenje, ali nismo potpisali sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, da im oprostimo sve ono što su uradili od 1988. do 2000. godine, i sankcije, i ratove i sve one pogrešne korake koje su preduzimali i čije će posledice… (Isključen mikrofon.)