Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić, a posle njega narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani gospodine Krstiću, poštovani gospodine Pastor, poštovani gospodine Radomane, mene fascinira uopšte rasprava o amandmanima koje je Skupština Vojvodine podnela republičkoj Skupštini na budžet Republike Srbije i polemika koja se vodi ovde između gospodina Pastora i poslanika, umesto da se vodi polemika između ministra finansija i poslanika u Skupštini Republike Srbije.
Naprosto, taj fenomen od tih 7% je nešto što mene lično fascinira, da mi uopšte raspravljamo o 7% i ako je hiljadu i nešto milijardi budžet Republike Srbije, da dolazimo u situaciju da pričamo da li je 7% od ovoga ili je 7% od onoga. Da li je moguće da vi mislite da je 7% budžeta Republike Srbije dovoljno da se finansiraju sva kapitalna ulaganja, održavanja investicije i sve ono što postoji na teritoriji AP Vojvodine?
Da li znate da je prethodna Vlada izdvojila iz Nacionalnog investicionog plana 1,8% budžeta za kapitalne projekte na teritoriji AP Vojvodine? Da li znate da je jedini izvor finansiranja lokalnih samouprava, svih 45 lokalnih samouprava, AP Vojvodina? Da li znate da je 70% putne mreže u Srbiji prekategorisano u puteve prvog i drugog reda i da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a da se 70% puteva na teritoriji AP Vojvodine treba finansirati iz budžeta lokalnih samouprava i nešto malo iz budžeta AP Vojvodine?
Da li znate da ste preneli nadležnosti oko održavanja puteva drugog reda na autonomnu pokrajinu Vojvodinu, a da niste pri tome predvideli izvore finansiranja iz čega će se to raditi?
Zašto je problem da država Srbija kroz statističke podatke izvuče koliki se društveni proizvod stvorio na teritoriji autonomne pokrajine Vojvodine? Pa da se onda napravi jedna aproksimacija na osnovu toga, pa da se iz toga vodi jedna socijalna i odgovorna politika i za nerazvijene regione.
Da li kriterijumi po kojima se definiše ko je neka lokalna uprava razvijena ili nerazvijena, su baš adekvatni kriterijumi. Da li se na osnovu toga jasno transferišu sredstva iz budžeta Republike Srbije pa dođemo u situaciju da jedna opština Svrljig koja ima oko 14 hiljada stanovnika, ima nešto malo manji budžet od Apatina koji je svrstan u visoko razvijenu opštinu koja ima budžet, ne znam oko 900 miliona, a Svrljig ima negde oko 580 miliona, a nivo infrastrukture i nivo komunalnog opremanja koji postoji u Apatinu i u Svrljigu je neuporediv.
Znači, naprosto je apsurd da mi ovde raspravljamo o 7% budžeta za AP Vojvodinu. To je sramota da mi uopšte o tome pričamo. Da li je, gospodine Krstiću, moguće da 20 milijardi unutar budžeta od skoro hiljadu i dvesta milijardi predstavlja problem za Vladu Republike Srbije. Da li je moguće da opravdanje ako prethodna Vlada nije poštovala 7%, da je to opravdanje da i ova Vlada ne poštuje tih 7%? Da li je moguće da mi tu praksu i dalje nasleđujemo da je radimo? Šta je smisao autonomije? Šta je cilj i kakav je odnos? Da li je Vlada Republike Srbije okrečila ijednu zgradu u lokalnim samoupravama koje koristi MUP, bolnice, a to su institucije Republike Srbije? Da li ste oluk, prozor, parket promenili u jednoj zgradi koju koristi Vlada Republike Srbije i koju koriste institucije Republike Srbije ili se sve to naslanja na lokalne budžete lokalnih samouprava i na budžet AP Vojvodine?
U kakvim uslovima rade ljudi na graničnim prelazima? Da li u Srbiji postoje samo dva granična prelaza i ovi gde će sada biti integrisano upravljanje? Na šta liči granični prelaz na Batini kod Sombora? U čemu sede ti ljudi? Da li je moguće da jedna ovako centralizovana država u kojoj sa 85% budžeta upravlja Vlada Republike Srbije, a sramota je da kažem da 5% budžeta koriste sve lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije? I da mi raspravljamo danas ovde o ovom iznosu i o tome da li treba da prihvatimo amandmane Skupštine Vojvodine na budžet Republike Srbije.
Zaista taj fenomen koji postoji ovde, a non-stop ćemo temu skretati sa toga da li je Ustavni sud osporio nadležnosti AP Vojvodine ili ih nije osporio. To je sekundarno pitanje, drage moje kolege u ovom momentu, mi pričamo o životu, pričamo o nekim realnim stvarima. Pričamo o tome da li možemo da izgradimo neki kilometar autoputa. Da li je neko pitao građane Vojvodine o tome kako treba da izgleda budžet Republike Srbije u narednom periodu? Da li ste pitali Vladu AP Vojvodine kada ste koncipirali ovaj budžet – šta vi mislite kao deo upravnog sistema Republike Srbije o tome kako treba da izgleda budžet Republike Srbije u narednom periodu? Da li imate neke projekte koji su važni za finansiranje ili ćemo izaći i reći – važan je put i tunel kroz Frušku goru i to će biti jedini projekat koji ćemo podržati.
Da li Vlada AP Vojvodine treba da finansira most preko Dunava, bivši Žeželjev most? Da li to treba da se nasloni na budžet AP Vojvodine, a pri tome ćemo im uskratiti ta sredstva? To je tada normalno, to je potpuno razumno, a kada treba da ispoštujemo ustavnu normu onda je to nenormalno zato što će, bože moj, da zloupotrebi Fond za kapitalna ulaganja novac ili će da zloupotrebi neko drugi.
Da li znate da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine jedina adresa na koju lokalne samouprave iz AP Vojvodine mogu da se obrate da bi uradili bilo kakav infrastrukturni kapitalni projekat?
Ne mogu da verujem gospodine Krstiću, vi ste mlad čovek i hrabar, prihvatili ste se da vodite finansije jedne zemlje koja je u ozbiljnim problemima da naprosto nemate hrabrosti da kažete – ja ću da presečem od ovog momenta ove stvari i poštovaću ono što jeste. Na žalost, slagali se neki sa tim ili ne, jedini koji je poštovao tu ustavnu normu jeste bila Vlada Vojislava Koštunice u periodu od 2004. do 2008. godine. To je istina, sviđalo se to nekome ili ne, to je istina. To je jedina Vlada koja je poštovala ono što su bile obaveze prema AP Vojvodini.
Tako da ne mogu da razumem da se uopšte vodi polemika. Kakvo polemisanje sa gospodinom Pastorom? Gospodin Pastor je došao kao legitimni predstavnik predlagača amandmana. Upravo sa gospodinom Krstićem mi treba da polemišemo i zašto niste prihvatili ovaj amandman, zašto ste nas uopšte doveli u situaciju da Skupština Vojvodine predlaže uopšte ovaj amandman. Šta treba da se desi? Imali smo kršenje Ustava ovde u prethodnim godinama koje su kasnije bili posledica svega ovoga što se dešavalo u ovom društvu. Onda ćemo kriz neke pravno formalne formulacije da kažemo da je Ustavni sud presudio na ovu ili na onu stranu. Kaže jedan moj kolega ovde – ovo je kolač. Pa nije budžet Srbije kolač, budžet Srbije je gorka pilula koju negde treba da progutamo svi i da ga ostvarimo, ali ne možete štedeti na onome što je neodrživo.
Da li je prioritet Republike Srbije da pravi autoput za Crnu Goru? Šta je ekonomski interes da mi pravimo autoput za Crnu Goru? U Crnoj Gori živi 600 hiljada stanovnika, da li je to prioritet? Da li je to slaganje prioriteta u ovoj zemlji ili je prioritet dva miliona ljudi koji žive u Vojvodini? Da li privredni resursi koji postoje u AP Vojvodini su vredniji od 600 hiljada tržišta u Crnoj Gori?
Predstavnici lokalnih samouprava iz AP Vojvodine, prestanite da se dodvoravate političkoj eliti u Beogradu da bi isposlovali neke statuse za sebe lično. Počnite da razmišljate o tome šta je interes sredine iz koje dolazite. Zašto niste neke amandmane podržali? Zašto ne podržite ovo? Lako je kritikovati danas nešto što radi i gde je kraj toga zato što imamo neprestano dodvoravanje političke elite nekoj drugoj političkoj eliti da bi se neko negde pozicionirao. Uključite se sa konkretnim analizama, uporedite, nađite, komparirajte šta je to što će AP Vojvodina vratiti u budžet Republike Srbije. Svaki dinar koji ode u AP Vojvodinu višestruko se vrati u budžet Republike Srbije. Svaki dinar i to ko god hteo da prizna ili ne.
Zaista ne vidim gospodine Krstiću, razloga zbog kojih vi niste prihvatili ove amandmane i zbog kojih niste jedanput za svagda ovu tačku sa dnevnog reda skinuli i rekli – da, Vojvodini pripada 7% i to je to, ali nam pripada i nešto drugo izvan tih 7%, da imamo pravo da povučemo neka sredstva iz budžeta Republike Srbije koja nisu tih 7%. Tih 7% je premalo za dva miliona ljudi i za infrastrukturu koja postoji na teritoriji AP Vojvodine.

Devet minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani ministre, predsedniče Skupštine Vojvodine sa saradnicima, vidim da se ovde javljaju poslanici iz Vojvodine i imam utisak da svi žele da pokažu nešto i da se dodvore kao što je moj prethodni kolega rekao, nekome ili ne. Izvinite, nije tako.
Mi živimo i radimo u jednom delu naše zemlje koja se zove Vojvodina, veoma zainteresovani da se tamo dešavaju dobre stvari, da Vojvodina koja ima znatne prednosti i dalje se razvija. Znate, neće Srbiji biti bolje ako Vojvodini bude gore.
Prema tome, ovde se zalažemo da Vojvodina ide napred i da iskoristi sve svoje resurse, pre svega, kvalitetnu zemlju koju ima, da se razvija poljoprivreda, prehrambena industrija, da iskoristimo naftu, gas, naravno i turizam i svu onu infrastrukturu koju imamo u Vojvodini i koja je veoma razvijena i koju i dalje treba da razvijamo, a ne da zaostaje.
Još nešto, voleo bih da u ovoj skupštini, u ovom visokom domu kad spomenemo reč Vojvodina da ne idu prve asocijacije na to di su naši novci, secesija, samo nešto traže, briga njih za Srbiju, misle samo o sebi. Nije tačno. Ova pozorišna predstava koju sam nazvao Vojvodina, čak bih mogao da dam naslov i vojvođanska farsa jer se stalno svake godine ponavlja, a ne rešava se ništa što treba. Bojim se da ta vojvođanska farsa sutra ne postane i vojvođanska tragedija iz prostog razloga što ne tražimo rešenje problema.
Isto tako smatram da kada govorimo o problemima mi često problem rešavamo tako što otvorimo nove probleme i prebacimo na one terene koje neće dati rešenje. Zašto ovo govorim?
Prošle godine sam govorio, a moj kolega Sojšić je takođe to rekao, uvek sam se pitao zašto je 7%? Zašto nije 17% ili zašto nije 4%? Tih 7% je neko uradio, doneo i mi o njima raspravljamo. Matematički, ukoliko postoji želja i volja lako se izračuna šta je 7%. Ali, tu izgleda nema potrebe da se o tome razgovara iz prostog razloga jer 7% postaje nešto što je tajanstveno, nešto što je u zoni sumraka i samom tom činjenicom dolazimo u situaciju da raspravljamo često o istim pitanjima.
To što građani Vojvodine žive, kao i svi građani Srbije, to niko neće da stavi u prvi plan. Neće niko da prizna da negde gde se živi u Vojvodini dobro, to je jedino Novi Sad. Svi ostali krajevi Vojvodine, bili to Banat, Bačka i Srem bogme se loše živi. Ako se ovako nastavi biće sve teže i teže i uvek ćemo raspravljati o mnogim problemima gde idu ti novci i gde se oni troše.
Apsolutno se slažem da mi treba da donesemo zakon o finansiranju Vojvodine. To je bilo obećano prošle godine, pretprošle godine, to je trebalo biti doneto još mnogo ranije. Nadam se da ovo obećanje neće biti samo obećanje našeg nadležnog ministra, koje će trajati do juna mesec, ali ja se bojim da će biti tako znajući šta se sve dalje priprema, da ćemo ostati na istoj liniji, da taj zakon neće biti donet.
Još nešto. Ovde se govori o tome, o Ustavu, o ustavnim promenama itd. Moram da kažem da taj Ustav, zaista, koji je donet 2006. godine nije izdržao probu vremena i da se on mora menjati. Da li on treba sada da se menja? Smatram da ne treba ovog trenutka iz prostog razloga, imamo mnogo važnijih i bitnijih pitanja da rešimo pre nego što dođemo do ustavni promena i do ustavnih rasprava. Zašto? Mi ćemo ovaj ustav morati menjati, ako ništa zbog ulaska u EU.
Isto tako ćemo morati raspravljati koji je to stepen autonomije koju treba da ima Vojvodina, koje su nadležnosti i spram tih nadležnosti i sredstva. Dakle, jasna, transparentna, vrlo vidljiva i ta sredstva koja će tada biti usmerena ka Vojvodini, ali ne u Novi Sad, već kao što je bilo govora u sve lokalne samouprave, jer sam protiv centralizacije sredstava i u Novom Sadu. Treba da ide u lokalne samouprave, dakle tamo gde narod živi, da bi se ta sredstva realizovala, da bi bilo mnogo bolje.
Zbog toga, ako raspravljamo o amandmanima ja moram reći da oni moraju biti konzistentni zajedno sa ovim budžetom. Obzirom da mi nismo dobili sve one argumente, niti jedne, niti druge strane. Moram reći da će saglasno tome SDP glasati kao partija pozicije za odbijanje ovih amandmana sa željom da se otvori rasprave o svemu ovome što smo danas govorili i da problem rešimo, a ne da stvaramo nove probleme. Gajeći taj optimizam očekujem da ćemo do juna meseca, prema obećanju gospodina ministra finansija dobiti zakon koji će biti sasvim jasan. Hvala.

Gospodin Ištvan Pastor. Izvolite.

Smo par rečenica reakcije na izlaganje gospodina Mijatovića.
Meni je krivo ako vi doživljavate ovo kao vojvođansku farsu. Naprosto se radi o jednoj situaciji u kojoj, ako čovek želi da bude odgovoran, a mislim da treba da bude odgovoran, onda treba unutar institucija sistema iznositi stavove. Ovo nije farsa. Ovo je jedini način vođenja diskusije.
Što se tiče obećanja i što se tiče tona razgovora, želim da vas podsetim da smo mi u isto ovakvom prijateljskom tonu vodili raspravu i prošle godine. Oko svega smo se složili, kao i sada. U međuvremenu proteklo je godinu dana, pa se ništa nije desilo.
Želim samo da podsetim da je upravo tih dana Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za ispunjenje preporuka Evropske komisije na svojoj sednici od 6. decembra 2012. godine i u 37. tački kaže – da se Vlada obavezuje da će usvojiti zakon o finansiranju AP Vojvodine, te da će formirati radnu grupu i pripremiti nacrt u prvoj polovini 2013. godine i da se zadužuje Ministarstvo finansija i privrede da sprovede ovu obavezu. Mislim da ako razgovaramo odgovorno o stanju stvari, onda je osnovno pitanje – kako je moguće da protekne više od šest meseci od isteka roka koji je Vlada zadala, a da se mi nalazimo u istom mestu gde smo bili pre godinu dana. Mislim da je to možda farsa.

Gospodin Arsić, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mislim da je ova rasprava politička farsa. Potpuno razumem predstavnike AP Vojvodine. Oni odgovaraju, dobrim delom pred građanima naše AP za rezultate koje ta vlast ima. Ali sam protiv toga da neki od mojih kolega iznose neistine ovde za ovom govornicom.
Hteo bih da podsetim kolege narodne poslanike da nije bitno, ne treba njihov preovlađujući stav da bude taj odakle dolazi iz koje sredine dolazi. Ne može neko da kaže od poslanika da je budžet Republike Srbije hiljadu i sto milijardi dinara. Budžet Republike Srbije je 930 milijardi dinara. Ostalo su krediti. Od tih realnih prihoda Republika Srbija treba da transferiše prema fondovima, prema penzionom fondu i Fondu zdravstvenog osiguranja 530 milijardi dinara i da sa preostalim delom novca obezbedi finansiranje lokalnih samouprava AP Vojvodine, drugih državnih organa, kao što je vojska, kao što je policija, kao što je prosveta i da finansira kapitalne projekte. To je ono što je realnost.
Da raščistimo konačno sa tih 7% odakle bi trebalo da bude, sa one strane koja je realna, realni poreski prihodi, ono što država oprihoduje vršeći svoje nadležnosti koje su joj Ustavom date. Kao što i lokalne samouprave imaju pravo na transferna sredstva na osnovu Ustava i Zakona o transfernim sredstvima i niko ne brani tim lokalnim samoupravama da u skladu sa budžetskim sistemom o Zakonu o budžetskom sistemu izvrši i određena zaduženja svojih budžeta. Tako da to pravo niko ne osporava ni AP.
Neistina je da se iz budžeta, osim tih 7%, ništa više ne dodaje AP, odnosno jedinicama lokalnih samouprava AP Vojvodine, zato što dovoljno je da pročitate dvestotu stranu Zakona o budžetu pa ćete da vidite da, recimo, za Novi Bečej ide 150 miliona, za Novi Sad 920 miliona, za Odžake 226 miliona, za Kikindu 181 milion itd. da ne nabrajam. I to se deli, tih 33 milijarde na celu Srbiju.
Priča o ko aut-puta. Već sam rekao na sednici odbora, ponoviću i ovde. Bio sam jako srećan kada je završen auto-put od Beograda do Horgoša ili od Horgoša do Beograda, nazovite kako god hoćete, što je napravljen drugi most na Beški, zato što je Srbija krenula da se razvija. Nemate razvoja bez putne infrastrukture i druge infrastrukture.
Da li je realno da neko sada za ovom govornicom kaže – ne treba nama auto-put prema Užicu, ne treba nam auto-put prema Prijepolju, ne treba nam auto-put prema Priboju. Ne pravi se auto-put za crnogorsko tržište, nego se pravi za građane Srbije, bez obzira da li su na teritoriji AP ili ostatka Srbije.
Srbija ima svoju ustavnu obavezu i ova Narodna skupština da garantuje ravnopravnost svim građanima, bez obzira na kom delu teritorije se nalazili, da omogući ravnomeran razvoj na celoj svojoj teritoriji. Neće naši građani sa teritorije AP Vojvodine da iskoriste svoje prednosti kao što je taj auto-put ako Srbija ne završi auto-put i od Leskovca prema Preševu i od Leskovca prema Dimitrovgradu.
Ne može biti Vojvodini dobro ako ne bude dobro Srbiji, ostatku Srbije, i obrnuto. Ne može. Mi živimo u jednoj zemlji, povezani smo i to je nešto što je sasvim normalno.
Žao mi je što neke kolege ovo doživljavaju kao priliku za ličnu promociju. Mislim da to nije korektno od njih i mislim da treba da zastupaju stavove ne radi političkih poena nego radi sagledavanja celokupne jedne situacije u kojoj danas živimo.
Znamo mi da se živi teško u Vojvodini. Živi se teško i u ostatku Srbije. Ne treba to nikome da govorimo, to svi ovde znaju. I ničija muka nije veća nego svoja, to je tačno, ali, poštujte i tuđu. Znači, poštujte sve probleme svih građana Srbije koje danas imaju kada je u pitanju ekonomska i socijalna situacija u kojoj se Srbija nalazi.
Smatram potpuno ispravnim da se na ovo pitanje, bez obzira na status toga da li treba Ustav da se menja ili ne, da se konačno na ovu priču jednom stavi tačka. Treba zakonom urediti šta to pripada autonomnoj pokrajini od poreskih prihoda, da to mora da bude u skladu s Ustavom i da konačno ovu tačku jednom skinemo s dnevnog reda, da ne bi neko sticao jeftine političke poene na ovoj priči, dovodeći na taj način u zabludu i one koji žive u Vojvodini i one koji žive u ostatku Srbije. Da konačno jednom sa tom pričom završimo.
Verovatno taj zakon neće biti po volji ni onih koji predstavljaju autonomnu pokrajinu i ovih drugih, ali smatram da bi takav jedan zakon, ako ne bude nijednoj strani po volji, potpuno postigao svoju svrhu i bio potpuno realan.

Gospodin Branislav Mitrović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Sama činjenica da od 10.00 časova do sada raspravljamo o jednom amandmanu jasno ukazuje kolika je nasušna potreba u Srbiji da se govori o ravnomernoj podeli onoga što imamo u republičkom budžetu. To samo potvrđuje činjenicu da je neophodno i tek će biti neophodno u narednom periodu, jer smatramo da do sada nije dovoljno vremena, pažnje i energije posvećeno ravnomernom, što ravnomernijem trošenju novca i ravnomernom regionalnom razvoju i da će to upravo biti teme o kojima se u narednom periodu i u narednim godinama mnogo više mora govoriti u Srbiji. Na tome insistiraju Ujedinjeni regioni Srbije.
Jasan stav o ovom amandmanu i o našem stavu prema ovom pitanju je iznela naša predstavnica, gospođa Grubješić, na jedan jasan i eklatantan način. Ja razumem sve predstavnike iz svih krajeva, pa i iz Vojvodine, koji se bore da se što veća suma novca opredeli za njihovu teritoriju. Međutim, ne želim da sa ovog zasedanja odemo a da ne damo odgovor jednom od govornika koji su nastupali pre mene – čemu izgradnja auto-puta ka Crnoj Gori ili za Crnu Goru i za 500 hiljada stanovnika Crne Gore?
Ne gradi se Koridor 11, jasno i glasno govorim sa ove govornice, zarad građana Crne Gore. Da, i zarad njih, i za sve one privredne subjekte u Crnoj Gori, ali pre svega za četiri miliona građana Srbije koji gravitiraju Koridoru 11. Koridor 11 ili auto-put za zapadnu Srbiju i dalje za Crnu Goru nije samo najbliže putno rastojanje između zapadne Srbije i Beograda, najbliže rastojanje između luke Bar i luke na Dunavu i ostalih panevropskih koridora, pitanje Koridora 11, pitanje auto-puta za zapadnu Srbiju jeste pitanje budućnosti građana zapadne Srbije. I zato molim da na ovoj Skupštini ne ostaje bez odgovora pitanje čemu auto-put za zapadnu Srbiju. Auto-put za zapadnu Srbiju je neophodan i apsolutno podržavam gospodina Arsića.
Samo ću navesti činjenicu da u prethodnom periodu nijedna značajnija investicija ili investitor nije došao u zapadnu Srbiju upravo zbog nedostatka ozbiljne infrastrukture. Zahvaljujem.