Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Želeo bih samo da otklonim neke nedoumice koje sam imao po pitanju diskusije.
Moja diskusija se pre svega odnosila na sagledavanje prioriteta. Ako dobro znam, a verujem da sam potpuno u pravu, za Republiku Crnu Goru postoji avionski saobraćaj, postoji drumski saobraćaj i postoji železnički saobraćaj, elektrificirana pruga Beograd-Bar. To su tri putna koridora koja postoje i koja rade.
Nemam ništa protiv ukoliko smo mi visokorazvijena zemlja i u slaganju prioriteta i mogućnosti, da gradimo auto-put po celoj Srbiji, do svakog mesta. Znači, drage kolege, nisam diskutovao u tom pravcu da ne treba. Diskutovao sam u pravcu prioriteta, da bi mogli na uloženi dinar da vratimo duplo više sredstava ukoliko složimo prioritete i planiramo gde ćemo investirati i šta ćemo gde graditi.
Ako vam kažem da danas kroz Republiku Hrvatsku i kroz Republiku Mađarsku prolaze dva auto-puta koja dolaze na granični prelaz sa Republikom Srbijom kod Bezdana i kod Bačkog Brega, a da pri tome parče auto-puta od Vrbasa do Sombora u kome se nalazi pet opština, u kojima postoji ozbiljna industrija, u kojima postoji 250 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, u kojima postoji procesna industrija, da se enorman transport poljoprivrednih proizvoda dešava na toj putnoj infrastrukturi a da nema elektrificirane železnice, da nema adekvatnog drumskog saobraćaja, da nema obilaznica oko tih naseljenih mesta, da tamo živi preko 250 hiljada ljudi, onda je to prioritet.
Ja nisam pričao o tome da li treba. Da, treba. Treba i za Crnu Goru auto-put, ako ćete u blizini luke Bar ili u blizini luke Ploče ili o tome šta je za nas jeftinije, vidite, ja ne vidim neku razliku u tome da li mi našu robu izvozimo iz Rijeke, ili je izvozimo iz Bara, ili iz Ploča, meni je to potpuno svejedno, to je trošak koji imamo, s tim što mislim da su ovamo transportni troškovi mnogo jeftiniji i mnogo manji, a ako želite za Crnu Goru – može železnicom a može i avionom.
To su prioriteti. Negde multiplikujemo stvari, a negde ne možemo ni da pustimo električnu energiju da imamo električni voz barem do Apatina i do Sombora. Hvala.

Reč ima gospodin Arsić. Izvolite.

Mi očigledno pričamo o babama i žabama. Ja govorim o razvoju Srbije, a nastavljamo sa pričom oko avionskog saobraćaja sa Crnom Gorom. Verujte, vrlo malo me to interesuje.
Oko auto-puta ja postavljam jedno drugo pitanje. Jedno od najopterećenijih saobraćajnica na teritoriji Republike Srbije je Ibarska magistrala, koja definitivno najviše utiče na bezbednost u saobraćaju i najveći broj saobraćajnih udesa je baš tamo. Da li je to taj deo, jedan deo auto-puta? Jeste. Da li treba imati auto-put od Beograda prema Čačku? Zašto da ne? Zašto ne i do Užica. Zašto ne i do Priboja. Nije to auto-put za Crnu Goru da bi išao neko na tržište tamo ili da bi išao neko na letovanje. Auto-put razvija sredinu u kojoj se nalazi. I tamo žive neki ljudi, ali njima, recimo, od Užica do najbližeg auto-puta ima 170 km.
Ko će tu da investira? Ko će tu nešto da uradi? Koga tamo da dovuku da zaposli ljude? O tome se radi.
Manite više da se bavite putničkim saobraćajem. Ovde je u pitanju saobraćaj, infrastukutra koja omogućava razvoj, da ne pričamo o putnom pravcu sve do Novog Pazara, kakav je i šta se sve tamo dešava.
Posao nas narodnih poslanika jeste da imamo pravo na svoje i sopstveno mišljenje itd, bar mi u SNS, ali kada neke odluke donosimo, imamo obavezu kao narodni poslanici da omogućimo ravnomeran razvoj na čitavoj teritoriji Republike Srbije, da svaki građanin bukvalno ima pravo na istu šansu.
Ne zameram ni gradu Beogradu, ni to što, recimo, ima određene potencijale. Tu je veliki broj stanovnika. Veliki broj verovatno i nije došao tu zato što mu je milo, nego je krenuo putem da obezbedi sebi neku budućnost i tu je video najveću šansu.
Ako hoćemo da sprečimo toliki pritisak na naš glavni grad, jer on u jednom trenutku neće moći da izdrži to, moramo da obezbedimo da se razvija i ovaj drugi deo Srbije kroz kvalitet života, kroz investicije. Onda će biti manji pritisak i na prestonicu, pa čak verovatno i suprotna migracija nego što je do sada bila.
Ako bismo krenuli samo jedan deo Srbije da razvijamo, budite sigurni da za 20, 30 godina onaj drugi deo biće pustara. Neće više biti nikoga, osim starih domaćinstava koja više nemaju kud i penzionera. To je ustavna obaveza, da svaki narodni poslanik prilikom donošenja svojih odluka o tome razmišlja i vodi računa.

Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče.
Gospodine Arsiću, upravo o tome i pričamo, o ravnomernom razvoju, ali čisto da bi znali, kriterijumi koji definišu gde će se graditi neki autoput je intenzitet saobraćaja i osovinsko opterećenje koje se tamo nalazi.
Da li znate koliko se automobila dnevno kreće na relaciji između Kule i Vrbasa? Preko sedam hiljada vozila imate koji tamo transportuju. Da li znate koliko prerađivačkih kapaciteta i industrije postoji na tom potezu od tih 60 ili 70 kilometara od Sombora do Vrbasa? Da li znate da postoji „Apatinska pivara“, da postoji ozbiljna industrija građevinskog materijala, da postoje dve šećerane, da postoji „Karneks“, da postoji ozbiljna industrija koja zahteva adekvatnu infrastrukturu? Da li znate koliko vozila ima između Bačke Palanke i Novog Sada? Znate li koliko ima između Rume, Republike Srpske i Novog Sada?
Ne kažem da ljudi ne treba da imaju dobru infrastrukturu, ali je pitanje da li ta infrastruktura, koju će eksploatisati naši prevoznici, može da vrati uložen novac u nju.
To o čemu vi pričate, gospodine Arsiću, su lokalne saobraćajnice za lokalno stanovništvo i za lokalnu priču. Ja pričam o nečemu što je deo međunarodnog koridora i o nečemu što je interes ove države i govorim vam da bi negde vodili odgovornu socijalnu politiku, morate imati uravnotežen odnos prema onome iz čega možete da izvučete neki novac, pa ćete i u manje razvijenim regionima da gradite kvalitetnu infrastrukturu. Hvala.

Narodni poslanik Branislav Mitrović, replika. Izvolite.

Svakako da Koridor 11, autoput za zapadnu Srbiju, nije put lokalnog karaktera.
Ne bih voleo da se ova rasprava pretvori u nadmetanje ili lokal patriotsku borbu ili busanje u lokal patriotske grudi, ko je više zainteresovan da iz budžeta izvuče za svoju oblast ili za svoj region.
Činjenica je da danas u Srbiji, nažalost, nijedan region, pa na Vojvodina, nisu dovoljno razvijeni, niti neki delovi Vojvodine.
Nema danas potrebe da se mi nadmećemo između sebe ko je više zaljubljen u svoj region i ko će se izboriti za više novca, ali ne mogu da dozvolim da neko kaže da moj region, region iz koga ja dolazim, region zapadne Srbije jeste region manjeg prioriteta.
Slažem se da trba da uspostavimo prioritete, ali ako sam rekao da četiri miliona ljudi gravitira na autoputu Beograd – zapadna Srbija i dalje za Crnu Goru, još jednom ponavljam, to nije autoput za Crnu Goru, već pre svega za stanovnike Srbije i za Užičane, i Čačane, i one iz Obrenovca, i Ljiga, i Loznice, i Čačka i Kraljeva. Znači, to ne može biti put nižeg prioriteta.
Da li će neko da kaže da Zlatibor, Tara i Zlatar jesu nešto što nije značajan potencijal? U jednom trenutku, u jednom danu na Zlatiboru gostuje po 20.000 turista. Da li hoćete da kažete da je to put lokalnog karaktera?
Znači, autoput za zapadnu Srbiju, ne dozvoljavam da ga neko svrstava u puteve lokalnog karaktera, jeste pitanje budućnosti razvoja zapadne Srbije, ali nijednog trenutka ne želim da umanjim vašu potrebu da se borite za Vojvodinu, i za Vrbas, i za Apatin i za svako vaše mesto, ali samo ne dozvoljavam da stavljate zapadnu Srbiju na lestvici prioriteta niže od vašeg regiona. Hvala.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Dobro, svako ima pravo na svoje mišljenje. Verovatno bi mnogi od tih puteva i bili napravljeni da Vlada Republike Srbije nije morala da pokrije gubitke „Razvojne banke Vojvodine“ u iznosu od 500 miliona evra. To je 200 kilometara autoputa.
Po tim kriterijumima, evo, tu je ministar finansija, žao mi je što tu nije ministar Velimir Ilić, onda bih i ja imao pravo da za moje Požarevljanine da tražim autoput. I mi imamo koliko-toliko razvijenu industriju. To je druga žitnica Srbije, Braničevski okrug. Imamo i rudnike. Imamo i naftu, izvorišta. Imamo i gas, izvorišta. Zašto ne napraviti autoput od Požarevca do Kladova? Zašto da ne? Usput ćemo spojiti i Bor, naš rudnik bakra itd.
Hajde da budemo malo realni. Mislim da je ona doktrina iz doba SFRJ prevaziđena. Da podsetim, tada se razvijala samo jedna Republika i ona je trebala da obezbedi razvoj za ostalih pet. Nije uspeo taj koncept. Mora ravnomerno da se razvija.
Hajde da se baziramo na tom principu o kome vi pričate. Sledeća posledica koja će da bude? Pa, krenuće vam i Čačani u Užičani u Vojvodinu. Ne možete da im zamerite. Traže svoje mesto pod suncem. Šta ćete sa njima. Hoće vam sniziti cenu radne snage? Hoće. O tome i govorim. Ne vredi. Dokle god ne bude ravnomerno, biće migracija koje ne donose korist ni jednoj strani.