Narodni  poslanik Siniša Lazić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Meni je krivo što pogrešno tumačite ovo o čemu sam ja pričao. Ne želim da umanjim značaj nijednog koridora, niti jednog putnog pravaca. Svaka investicija u put je uvek opravdana. Pričam samo o prioritetima, upravo o tome o čemu vi govorite, o ravnomernom razvoju, o tome da negde imamo multiplikovane sisteme, da imamo i železnicu kakvu takvu razvijenu i putnu infrastrukturu i negde u nekim delovima avio saobraćaj, a da imamo neke delove zemlje u kojima to ne postoji. Upravo pričam o toj ravnomernosti.
Jeste Ibarska magistrala jedan akutan problem, koji postoji u Republici Srbiji, jeste ogroman broj i saobraćajnih nesreća i ogroman broj problema koji postoji.
To je potpuno tačno i vi ste potpuno u pravu, ali govorimo ovde o 7% budžeta za kapitalna ulaganja u AP Vojvodini i govorimo o tome šta iz toga treba da se uradi.
I pričamo o prioritetima, a sve ostalo, ja se potpuno sa vama slažem svugde je opravdano da se investira i da se uloži i svugde je dobro do svakog sela, do svake škole, do svakog naseljenog mesta, do svakog Doma zdravlja je neophodno da ljudi imaju pristojan put.
Ali je pristojno i da postojeće infrastrukturu održavamo u nekom upotrebnom nivou, a ne da pravimo autoputeve, a da su nam pri tome ulice i lokalne saobraćajnice u blatu neobezbeđene kojih ima mnogo više od autoputeva i da neka ograničena sredstva koja nemamo rasipamo i guramo ih po nekim prioritetima ne bi li do nečije kuće napravili autoput ili doveli neku adekvatnu električnu energiju, određene snage ili već nečeg drugog.
Ja vam govorim o prioritetima, ni o čemu drugom.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Resorni odbor je prihvatio amandman.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev i Marko Milutinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, podneli smo amandman na član 1. gde smo tražili da se u tabeli jedan, koja se odnosi na ukupne prihode i primanja u iznosu od 929.942.000.000 menja iznosom od 909.942.000.000, a iznos od akciza od 227.600.000.000 menja iznosom od 207.600.000.000.
Zbog čega smo ovo predložili? Zato što Vlada već nekoliko godina nerealno planira prihode od akciza. Podsetiću vas da je Vlada budžetom za 2013. godinu planirala prihod na nivou od 225 milijardi dinara i poslanička grupa DS je i tada rekla da je ta procena nerealna.
Vlada je to priznala rebalansom budžeta i rebalansom budžeta za 2013. godine prihodi od akciza su se smanjili na 217 milijardi. Toliko je planirano rebalansom, i koliko sada imamo ove podatke, a bliži se kraj godine.
Kada pogledate mesečno koliko se sliva u budžet, prihoda, otprilike će se oko 200 milijardi dinara sliti u budžet za 2013. godinu.
Ovim predlogom budžeta, očekivano je da će u 2014. godini doći do porasta prihoda od akciza i da je predviđeno da će iznositi 227 milijardi i to je nešto više od 10% u odnosu na ovo sa kolikim prihodom ćemo da završimo 2013. godinu.
Pretpostavljam da ste to povećanje prihoda od akciza planirali time što ćete ući kako je najavljeno u ovu borbu protiv sive ekonomije, u čemu vas mi podržavamo u potpunosti, ali mislimo da je nerealno da u prvoj godini, u 2014. godini može rezultat te borbe doneti uvećanje prihoda akciza u iznosu od 10%.
Ovim preambicioznim planiranjem prihoda, lažno se umanjuje i ovako veliki deficit, a mi vam to govorimo danas, priznaćete rebalansom da smo bili u
pravu, kao što ste priznali prethodnim rebalansom da ono što smo govorili o budžetu za 2013. godinu.
Zato vas molim da ovaj naš amandman shvatite kao dobronamerno skretanje pažnje, da ovi prihodi nisu realno procenjeni i da treba da prikažemo što realnije prihode koje možemo da očekujemo u 2014. godini i da vidimo koliko će zaista iznositi deficit u 2014. godini, a ne da ovako nerealnim planiranjem prihoda, stvaramo neku lažnu sliku i neko lažno stanje u kome se nalazimo.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik prof. dr Ružica Igić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanik dr Nenad Popović i Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Reč ima narodni poslanik Pejčić.

Poštovani narodni poslanici, ministra nema, nadam se da će doći u toku moje rasprave. Kada pogledate ovaj predlog budžeta, videćete na rashodnoj strani, na izdatke za međunarodne organizacije da je taj procenat povećan za 115%. U rebalansu budžeta u 2013. godini, on je iznosio milijardu i 155 miliona, dok ovim predlogom budžeta, predviđeno je dve milijarde i 508 miliona.
Mi iz DSS se ne slažemo sa ovom konstatacijom ministra finansija, da ne ovoj rashodnoj strani stavi ovoliki iznos za međunarodne organizacije, jer mnogi od njih primaju i sami sredstva od EU, zatim povodom pojedinih projekata, vezano za međunarodnu saradnju, dobijaju određena sredstva.
Mi smo ovim amandmanom preusmerili sredstva na fond za mlade talente, a vi dobro znate da je taj fond formiran još u vreme Vlade Vojislava Koštunice i trebalo je da pomogne mladim intelektualcima da se školuju, a kasnije na neki način to i vrati državi.
Mislim da je i sam ministar bio korisnik tih subvencija.
Dakle, prethodne tri godine nisu se povećavala sredstva na konto fonda za mlade talente i iz tih razloga podstaklo nas je da mi određena sredstva povećamo fondu za mlade talente. Podsetiću vas da je Srbija zemlja na visokoj stopi po odlivu mozga. Svetski ekonomski forum je vršio neku analizu, ankete i od 144 zemalja koliko se te zemlje brinu za svoje mlade talente, za svoje intelektualce, Srbija je na 141 mestu.
Takođe, moram reći da od 1990. godine do dana današnjeg, negde oko 300 hiljada intelektualaca se iselilo iz Srbije. Dakle, Srbija je na gubitku, jer ako njihovo školovanje košta 300 hiljada evra da bi dobili status intelektualaca ili dr nauka, izgubila negde oko devet milijardi evra u ovih 20-ak godina.
Zato smo mi pokušali, pre svega, Vladi da ukažemo na činjenicu da ti mladi talenti moraju da ostanu ovde u Srbiji i da Vlada mora da učini nešto kako bi ih motivisala da ostanu ovde.
S obzirom da je demografska situacija u Srbiji izuzetno loša, mi smo četvrti narod po starosti u Evropi, a deseti u svetu. Ako se nastavi ovim tempom, mi ćemo jednog dana izumreti.
Takođe nam nije jasno zbog čega ministar nije prihvatio ovaj amandman ili je to zbog moratorijuma na zapošljavanje u naredne dve godine, pa jednostavno i on i Vlada kažu, ta sredstva za fond za mlade talente ne treba, jer i onako neće moći da se zaposle u naredne dve godine. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15, 15 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Đurić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Đurić. Izvolite.

Potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nekako se odlično, odlično pogodilo, počinjemo ovaj popodnevni deo sednice.
Moj amandman se odnosio na pitanja subvencija javnim preduzećima. Svojim amandmanom sam predložio da se značajno smanje subvencije koje ćemo izdvojiti u 2014. godini za „Železnice Srbije“, da smanjimo subvenciju koja postoji, odnosno dotaciju koja postoji potpuno neefikasnoj i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a da najveći deo tog novca ode u socijalnu zaštitu, odnosno da makar na taj način probamo da ispravimo onu grešku koju imamo već godinama, da ne kažem decenijama, da zapravo problem finansiranja socijalne zaštite umesto kroz budžet prebacujemo na javna preduzeća.
Nadam se da vam neće mnogo smetati, ministre, one kolege narodni poslanici koji osećaju potrebu da sa vama razgovaraju ili dogovaraju dok traje rasprava o ovako važnom zakonu. Juče smo razgovarali već na Odboru za finansije delimično o tome.
Moram da vam kažem da su se u međuvremenu pojavile neke nove okolnosti gospodine Raduloviću. Moj se odnosi, između ostalog, na „Železnice“ izbila je neka vrsta incidenta između rukovodstva „Železnice“ i sindikata koji postoje u „Železnici“ na pitanju – da li sindikalne organizacije imaju pravo da sede u centralnoj upravnoj zgradi „Železnica Srbije“? U javnosti je gotovo neprimećeno prošla opaska, ja bih ipak rekao odlazećeg direktora „Železnica“, gospodina Simonovića, da sindikati ne mogu da budu u toj zgradi zbog toga što ometaju normalan proces rada pošto u toj zgradi radi 2.000 ljudi. Pročitao sam tri puta. Dakle, direktor „Železnica“ je rekao da u centralnoj upravnoj zgradi „Železnica Srbije“ radi 2.000 ljudi. Nas ovde ima 250. Sada nas ima dvadesetak možda, pokušavamo da vodimo politiku ove zemlje a u „Železnicama Srbije“ u centralnoj upravnoj zgradi, da ponovim još jednom radi 2.000 ljudi. Posebna vrsta problema što u toj firmi postoji 28 sindikalnih organizacija. To ne može Vlada da reši, ali pitanje upravljanja rukovođenja sistemom kakve su „Železnice“ svakako može i mora da rešava Vlada.
Predložio sam da makar u ovoj godini smanjimo tu dotaciju „Železnicama“ za milijardu dinara. Vlada mi je odgovorila, moram da kažem, po malo i cinično da amandman ne može da se prihvati jer bi time bilo ugroženo učešće u finansiranju tzv. Ruskog kredita, a s druge strane da bi to ugrozilo bezbednost saobraćaja na srpskim prugama. Svakakva obrazloženja za odbijanje amandmana sam u budžetima čitao, ali ovako cinično, gotovo bezobrazno obrazloženje, moram da priznam nisam skoro. Dakle, tamo gde radi 2.000 zaposlenih, navodno radi u centralnoj upravnoj zgradi, a vozovi se kreću brzinom od 40 ili 45 kilometara na čas, konačno zavođenje reda bi ugrozilo bezbednost funkcionisanja saobraćaja.
Još je gora situacija sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Već smo govorili o tome, 109 miliona dinara za troškove putovanja onih koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Katastrofalni podaci o nezaposlenosti u Srbiji i sa druge strane, 2 miliona dinara, gospodine Raduloviću u budžetu, za putovanja inspektora koji treba da štite prava radnika. Moram da kažem da je ovo možda još ciničnije od onog obrazloženja koje smo dobili u odnosu na funkcionisanje „Železnica Srbije“.
Mnogo je sličnih haotičnih rešenja u ovom predlogu budžeta. trudićemo se da i u ovoj popodnevnoj raspravi danas kada ste vi tu otvorimo još neka pitanja. Kažem da smo ih delimično otvorili juče. Za nas je ključno pitanje – kakvu zapravo politiku vodi Vlada? Odgovor ne može da bude da svaki ministar u svom domenu vodi delimično ili delimično reformsku politiku, a da zapravo rezultati na kraju godine ili na početku nove godine kroz ovakav Predlog zakona o budžetu budu ovoliko katastrofalni.
Još jedno pitanje – kada će u kom roku Vlada makar početi da primenjuje sadašnji Zakon o javnim preduzećima? Kada će uvesti red u nekoliko najvećih gubitaša i makar tako otvoriti prostor da razgovaramo ili da probamo da postignemo onu vrstu dogovora koji su za zemlju jedino važni i jedino održivi u ovom trenutku pa da onda krenemo na neke nove izbore sa tom normalnom politikom? Sa ovako selektivnim i ograničenim intervencijama, počecima reformi stalno ćete stvarati osećaj nepravde i nesolidarnosti u društvu od koga se očekuju ovolike žrtve, a istovremeno ćete finansirati trule državne gubitaše kojima ne pada na pamet da pokrenu bilo kakvu reformu u svojim okvirima. To nije pitanje direktora „Železnica“ pojedinačno ili poimenično.
Pitanje je sistema koji se uspostavlja i zbog toga imate tako mnogo problema i u onim retkim segmentima gde makar najavljujete neke reforme. Hvala.

Reč ima ministar Radulović.