Što se tiče Zakona o izmeni o dopuni Zakona o osiguranju, član 1. već sam rekao i mislim da nije bilo puno neslaganja, ukoliko sublimiramo ove diskusije koje smo imali do sada.
Član 2. oko pomeranja roka, ja se na to neću pozivati, ustaljena praksa kada se radi baš o ovom članu i baš o ovom zakonu.
Ideja jeste da se novi zakon o osiguranju usvoji u prvoj polovini sledeće godine.
Narodna banka Srbije će biti predlagač tog zakona i taj zakon je već bio na javnoj raspravi jedanput, bilo je puno sugestija, a iznošenje tog zakona na javnu raspravu se planira za januar sledeće godine.
Takođe bih pomenuo da to nije u nadležnosti Vlade, što naravno shvatamo, jer je to nezavisna institucija, ali saradnja tu postoji između Ministarstva finansija i NBS. Zajednički se radi na izradi tog zakona koji će biti spreman za novu javnu raspravu već početkom sledeće godine.
Skraćivanje datuma na manje od toga, prosto, ne mislim da je nešto što je u ovom trenutku preporučljivo. Ništa ne bi ni donelo, naročito zato što će, bar prema trenutnom nacrtu koji se diskutuje između Ministarstva finansija i NBS, taj član na koji se odnosi ovaj rok oko odvajanja životnog i neživotnog osiguranja, odnosno pravnih lica koja to rade, u toku javne rasprave će se odlučiti da li je to nešto našta treba ići, uzev u obzir da se regulativa EU koja je to podrazumevala 2004. godine kada je ovaj zakon prvi put usvojen, zapravo promenila i da je ostavljena mogućnost da u okviru jednog pravnog lica, međutim uz značajne tzv. kineske zidove unutar samog društva, mogu da postoje obe delatnosti.
Naposletku, da se razumemo, mi smo najviše vremena proveli, bar o ovom zakonu govoreći, o članu 3. koji kaže – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Kada smo mi podneli ovaj zakon, kao Vlada, to je bio 18. decembar, znači, tu je postojalo prostora. Ukoliko Narodna skupština u skladu sa svojom dinamikom zasedanja, što je nešto što je prerogativ, odnosno potpuno pravo Narodne skupštine, zakaže sednicu za kasnije, mi smo vrlo voljni da kao Vlada prihvatimo amandman, da se objavi sledećeg dana u „Službenom glasniku“, voljni smo da ga predložimo, takođe, ako treba. To je, prosto, tehničko rešenje da bismo izbegli pravni vakuum, što je u osnovi i razlog za donošenje, odnosno predlaganje ovog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju.
Mislim da je to tema zašto je na hitnom postupku. Naravno, zakon koji ima tri člana, iako ne mislim da je to dobra praksa, ne mislim da ugrožava diskusiju što se toga tiče. To je što se tiče zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, koji je direktno u ingerenciji Ministarstva finansija.
Druga tema o kojoj smo
pričali oko javnih preduzeća, mislim da tu ne postoje, oko onoga što jeste na dnevnom redu, neke prevelike diskusije i sumnje. Bilo je još mnogo drugih diskusija. Mislim da ćemo imati prilike, ako se ne varam u četvrtak popodne i odgovorimo na neke od njih, u ovoj novoj sednici, poslaničkim pitanjima Vladi.
Što se tiče primene samog zakona o javnim preduzećima, kao takvog, naravno da zakon mora da se primenjuje. Ja sam više puta ukazivao na to i mislim da smo krenuli da pravimo pomake u tom smeru. Ja mislim da mora brže da se radi oko postavljanja direktora na konkursima i oko utvrđivanja kriterijuma za uspešnost poslovanja tih preduzeća, odnosno uspešnost vođenja tih firmi od strane direktora.
Na kraju ne mogu da poreknem ono š to sam već pričao kada smo pričali o budžetu, da bez toga i bez jasnog diferenciranja između socijalne politike, vađenja socijalne politike iz javnih preduzeća i uvođenje reda u javna preduzeća mi imamo ikakve šanse u ovoj reformi, tako da je sa te strane to nešto čemu se ova Vlada obraća i mora obraćati vrlo energično, energičnije, ja bih rekao, nego što je to do sada bio slučaj iako smo krenuli u tom smeru. Hvala.
