Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2013.

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Slažem se da je potrebno da počnemo na vreme, kako je utvrđeno Poslovnikom. Međutim, mogu samo da odgovorim na ono što je više puta rečeno prilikom povrede Poslovnika ovog tipa, da su narodni poslanici koji su u sali po Poslovniku obavezni da se identifikuju i da ubace kartice.

Međutim, veliki deo poslanika to nije učinio i to je jedan od razloga zbog čega smo kasnili u radu.

Idemo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Dostavljeni su vam zapisnici Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 1, 2, 10, 16, 17, 22, 23, 24, 29. i 31. oktobra 2013. godine i Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 2. decembra 2013. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 1, 2, 10, 16, 17, 22, 23, 24, 29. i 31. oktobra 2013. godine.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 119, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 33, od ukupno prisutna 152 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 1, 2, 10, 16, 17, 22, 23, 24, 29. i 31. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 2. decembra 2013. godine.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19, od ukupno prisutnih 148 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 2. decembra 2013. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Nebojša Zelenović predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranijim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, koji je podneo Narodnoj skupštini 4. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139, od ukupno prisutnog 151 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Visoki savet sudstva predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 161, od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala – 34 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 37 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnim službenicima, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 160 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o opštem i upravnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala – 162 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – 161 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 158 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima („Službenim glasnik RS“, broj 119/12), koji je podneo Narodnoj skupštini 19. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – dva, uzdržanih – nema, nisu glasala – 33 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 195. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju i predloga autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima, tačke 1. i 2. predloženog dnevnog reda.

Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 124, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 38 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 38 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada;

2. Predlog autentičnog tumačenja odredbi član 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine;

3. Predlog odluke o izboru člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda pod tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave, za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmernom broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, koji vam je u prilogu.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodni poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 195. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju i Predlogu autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima („Službenim glasnik RS“, broj 119/12).

Da li predstavnici predlagača, Lazar Krstić, ministar finansija i narodni poslanik Biljana Pantić Pilja, član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, žele reč?

Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Lazar Krstić

Hvala.
Neću previše zadržavati. Mislim da je ovde suština jasna.
U zakonu o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju menjamo, imamo tri člana. Prvi se odnosi na liberalizaciju tržišta reosiguranja, za rizike osiguranja imovine od elementarnih nepogoda, što je nešto što je u skladu sa svim što smo ranije pregovarali u vezi sa pristupom Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je u skladu sa zajmovima na koje smo se obavezali i uzeli od Svetske banke, još početkom 2012. godine, samo je legislativa možda malo kasnila za tim i ovim mi omogućavamo nešto što u većini drugih zemalja inače postoji, a što bi nam bila i zakonska obaveza, u skladu je sa nekim postupcima koje smo već preuzeli, kao što je uzimanje zajma od Svetske banke za konstituisanje zajedničke firme sa zemljama iz regiona, Evropa RE.
Drugi član se odnosi na pomeranje roka. Kao što znate, novi zakon o osiguranju je u pripremi, NBS priprema taj zakon. On bi trebao da se nađe pred parlamentom u prvoj polovini 2014. godine. Namera je bila da to bude ove godine. Međutim, zbog produženih konsultacija sa činiocima na tržištu, prevashodno sa osiguravajućim kućama koje posluju kod nas i produžene javne rasprave, taj nacrt je još uvek u izradi, može se reći u fazi javne rasprave, i zbog toga pomeramo ovaj rok sa 31. decembra 2013. godine na 31. decembar 2014, da bismo izbegli pravni vakum.
Član 3. stupa na snagu osam dana od datuma objavljivanja, što je neka standardna procedura. Kada smo ga podneli 18. decembra, to je izgledalo moguće. Međutim, zbog dinamike zakazivanja sednice ovo će biti promenjeno amandmanom. Već je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podneo amandman na to i biće promenjeno ili ćemo u krajnjoj liniji mi to učiniti, kako bi stupio na snagu pre 31. decembra, odnosno pre kraja godine. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Po Poslovniku, reč ima Srđan Miković. Izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Javljam se u vezi jedne male intervencije pošto je rečeno nešto što nije istina. Bilo je govora na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvu ukazali da je apsolutno rok od osam dana neprimeren, jer jedino kada bi danas bio objavljen zakon, tada bi ovaj zakon imao smisla. U protivnom bi trebao da se skrati taj rok u vezi stupanja na snagu, jer ukoliko zakon bude objavljen 24. ili 25, 1. januara bi svi bili u docnji. To smo ukazali na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Ja sam lično kao narodni poslanik podneo amandman da zakon stupi na snagu narednog dana, ali sam Odbor, pošto nije matični odbor u ovoj oblasti, ne može da podnosi amandman, osim samo da oceni i da ukaže na određenu nejasnoću. U tom smislu, kao zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, ukazujem na ovu nejasnoću, odnosno na nešto što bi trebalo u narednom periodu da bude korigovano. Očekujem da na plenarnoj sednici to bude i prihvaćeno. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Da li narodni poslanik Biljana Pantić Pilja želi reč? (Ne.)
Samo da informišem narodne poslanike. Predviđeno je, a u međuvremenu će se potvrditi, da u četvrtak imamo postavljanje pitanja Vladi od 16,00 časova. Glasanje bi u tom slučaju po ovom dnevnom redu bilo u 19,00 časova. U tom smislu, molim vas da to imate u vidu, da se organizujemo i da se tako ponašamo.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice, danas kao prvu tačku ove objedinjene rasprave imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, i to sa predlogom da se isti donese po hitnom postupku.
Kao što je i sam ministar finansija rekao, ovim predlogom predložena su tri člana. Prvim članom se predviđa liberalizacija tržišta osiguranja. To je zapravo jedina suštinska dopuna, budući da se dodaje novi član 6. u već postojećem članu 15. važećeg Zakona o osiguranju.
Kada govorimo o obrazloženju ovakvog predloga zakona o izmenama i dopunama, onda vidimo da se u razlozima za donošenje ovog zakona navodi ono što jeste činjenica, a to je da Republika Srbija nesporno jeste učesnica Projekta regionalnog osiguranja od prirodnih katastrofa za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, kao i Programa osiguranja katastrofalnih rizika i rizika od elementarnih nepogoda.
Takođe, u razlozima za donošenje izmena i dopuna ovog zakona o osiguranju se navodi da je propisano da jedno društvo za osiguranje ne može istovremeno obavljati poslove životnih i neživotnih osiguranja, te da je stoga i propisana obaveza razdvajanja poslova, kako životnih, tako i poslova neživotnih osiguranja za društva za osiguranja koja su osnovana pre stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, u razlozima za donošenje ovog zakona navedena je i sledeća činjenica, a to je da se ima u vidu dalje unapređenje međunarodne regulative iz oblasti osiguranja, i to sa akcentom na jačanju kapitalne baze društva za osiguranja, zapravo na jačanju upravljanja na bazi upravljanja rizicima i na jačanju uloge supervizije.
Ono što je posebno interesantno u razlozima koji se navode, odnosno u obrazloženju, a u razlozima za donošenje ovog zakona, jeste da Narodna banka i Ministarstvo finansija učestvuju u izradi novog zakona o osiguranju, a novi zakon o osiguranju nalazi se u završnoj fazi izrade i, kako je ministar Krstić naveo, nacrt novog zakona jeste u fazi javne rasprave.
Moram da vam kažem da ne znam da li je ovde došlo do nekih grešaka ili se primenjivala metoda „kopi-pejst“, budući da su razlozi da donošenje zakona i analiza efekata zakona potpuno identični. Imate tri pasusa koja vam se isto ponavljaju. Dakle, razlozi za donošenje zakona i analiza efekata zakona su iskopirani.
Međutim, pođimo nekim redom. Naime, prvi Zakon o osiguranju u Republici Srbiji donet je 2004. godine. On je u dobroj meri, ali isto tako, moram primetiti, i u nedovoljnoj meri usaglašen sa direktivama EU.
Izmene koje se sada predlažu čini mi se da su minimalne. Ako želite, one su i minorne jer se brojne odredbe Zakona o osiguranju moraju menjati, i to ne tako što će se dolaziti u ovu skupštinsku proceduru i zato što će u skupštinsku proceduru ulaziti predlog zakona o izmenama i dopunama, a te izmene i dopune biti potpuno parcijalnog karaktera, nego upravo da se učini već ono što je trebalo da bude urađeno, a to je upravo da raspravljamo o potpuno novom predlogu zakona o osiguranju.
Ako se ne varam, o njemu je govorila Narodna banka Srbije još prošle godine i već marta 2012. godine nov zakon o osiguranju je trebao da se nađe u skupštinskoj proceduri. U istom tom periodu, u martu 2012. godine Narodna banka Srbije je tvrdila da se zapravo nacrt novog zakona o osiguranju već nalazi u fazi javne rasprave. Sada je već decembar 2013. godine, a novog zakona još uvek nema. Znači, sve suprotno od onoga što je Narodna banka Srbije izjavljivala.
Naravno, jedino na taj način, donošenjem potpuno novog zakona o siguranju, u našoj zemlji bi se obezbedila puna harmonizacija sa regulativom EU.
Međutim, ovde moram da pođem nekim redom. Naime, kao što sam već napomenula, ne znam iz kojih razloga se nije išlo u pravcu kako kvalitativnijih, tako i kvantitativnijih izmena i dopuna, ako je već to bio cilj, a smatram da ne treba nikad ići u cilju parcijalnih izmena i dopuna, nego uvek kada je potrebno doneti nov zakon. Što više izmena i dopuna jednog predloga zakona imate, to govori dovoljno o samom zakonu, a što je zakon podložniji izmenama i dopunama, to je pravna nestabilnost i nesigurnost sve veća i sve izvesnija.
Naime, činjenica je, kao što sam već napomenula, da se brojna pitanja ovog zakona moraju menjati. U prvom redu, kada govorimo o pitanjima koja se novim zakonom o siguranju moraju potpuno drugačije urediti od načina na koji su ona uređena sada trenutno važećim zakonom, a govorim da su ove izmene i dopune potpuno minorne i smatram da se nisu ni trebale naći za sada u skupštinskoj proceduri, jesu sledeća pitanja. Pitanje nadzora grupe društava za osiguranje, pitanje povezanih lica, zatim obaveza informisanja osiguranika, pokriće tehničkih rezervi, plasmani tehničkih rezervi itd.
Države članice EU su krajem 2012. godine počele sa primenom Direktive solventosti. Upravo su tom direktivom koja je 2012. godine doneta u svoja nacionalna zakonodavstva implementirale brojne novine. Pre svega, implementacije tih brojnih novina ogledale su se u pogledu upravljanja novih principa upravo utvrđivanja solventnosti društava za osiguranje i upravljanje rizicima. Upravo sa tim navedenim principima koji se ostvaruju pomenutom direktivom se unapređuje stabilnost tržišta osiguranja, upravo obezbeđivanjem onog potrebnog kapitala društva za osiguranje, a naravno sve u zavisnosti od izloženosti, kao i u zavisnosti od upravljanja rizicima.
Zapravo ta direktiva solventnosti, predstavlja svojevrstan program čiji je cilj da smanji rizike osiguranja, isto tako rizike reosiguranja, da uspostavi što veću, što potpuniju konkurentnost, da poboljša sama prava osiguranika, naplatu štete preko posrednika itd.
Na ove činjenice i na ovom mestu, naime moram da vas podsetim, da je na tako nešto ukazivao, kada već govorimo o tome da je nov Zakon o osiguranju već trebao da bude donet, i da mi kasnimo sa donošenjem tog novog Zakona o osiguranju, gotovo već dve godine. Dakle, na tako nešto ukazivao je gospodin Janman, koji će šef Sektora misije EU za ekonomska pitanja i to upravo u martu 2012. godine, a nakon održanog skupa upravo o razvoju tržišta osiguranja u jugoistočnoj Evropi.
Te iste 2012. godine, kao što sam rekla Narodna banka Srbije je trebala da Narodnoj skupštini uputi, da se već u skupštinskoj proceduri nađe nov Zakon o osiguranju koji bi potpuno bio usklađen sa propisima EU, a kako je NBS tada tvrdila to će biti jedan zakon koji će biti potpuno u duhu jednog evropskog zakona o osiguranju.
Sada izvinite, ali mi takav zakon nemamo. Imamo izmene, imamo tri člana, već sam rekla, to je samo suštinska jedna izmena. Ukoliko hoćete ona suštinski nije ni izmena, ona je i dopuna. Naime, mislim da se time ništa ne može postići, bar ne na ovakav način, kada se ovakav predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri, jer evropski standardi koji su u harmonizaciji propisa, a za nas jesu obavezujući, čini mi se da upravo ovakvim ponašanjem i ovakvim predlogom izmena i dopuna, a mi to negiramo.
Naime, da bismo pristupili EU, a trebalo naravno jel tako da pristupimo, svi famozno čekamo taj datum otpočinjanja pregovora, mora se učiniti dodatni napor. Mora se učiniti jedan napor više, tako da se dobrim zakonskim normiranjem, a nadam se da će to biti učinjeno kako je gospodin Krstić nagovestio tim sledećim novim Zakonom o osiguranju koji će se naći u prvoj polovni u skupštinskoj proceduri u 2014. godini, da se urede pre svega i sledeća pitanja.
To je rad ogranaka društava za osiguranje iz EU, zatim sloboda pružanja usluga osiguranja, kao naravno i usluga sa osiguranja iz EU, zatim evropske dozvole za rad, merodavno pravo za rad, prenos portfelja u države članice EU, reorganizacije i likvidacija društava za osiguranje, zatim da se uredi pitanje intermedijacije i slično. Dakle, o svim ovim pitanjima, a sva pobrojana pitanja smatram pitanjima od izuzetne važnosti, mislim da je već trebalo da se razmišlja i mislim da su ta pitanja već treba da budu regulisana, zapravo novim Zakonom o osiguranju, sa čijim donošenjem se kasni.
Što se tiče pitanja životnog osiguranja, mi po pitanju životnog osiguranja u značajnoj meri zaostajemo u poređenju sa zemljama članicama EU, ali to nije ništa novo. Tako nešto naime ne treba da nas čudi, budući da je razvoj istog upravo uzrokovan i životnim standardima, ukoliko hoćete, kulturološkim determinantama, ukoliko želite zapravo stopom, odnosno postojećim bruto društvenim proizvodom, stabilnošću sektora osiguranja, a svakako da sve je to navedeno kod nas se nalazi i svi smo svedoci toga na jako niskom ili ako želite potpuno jednom nezavidnom nivou.
Donošenje tog novog Zakona o osiguranju, nadam se da će on biti u skupštinskoj proceduri u prvoj polovini 2014. godine, nužno je, jer ukoliko otpočnemo pregovore, a željno iščekujemo kada ćemo ih otpočeti, treba da budemo svesni i činjenice da sami moramo da sagledamo i sami moramo da menjamo sve stvari koje se ovim zakonom uređuju, a odnose se na materiju koja se upravo Zakonom o osiguranju treba urediti, a koja do sada poprilično nije uređena ili nije uređena u skladu sa evropskim standardima, a ne da na tako nešto čekamo da nam neko drugi ukaže i to obično putem formalnih uslova, a da one neformalne uslove koje sami treba da ih budemo svesni da se oni ne izgovaraju već njih treba da prepoznamo i na njima sami treba da radimo. Ovo su pitanja na čije zakonsko uređenje upravo tim novim Zakonom o osiguranju te očekuje, a ovim izmenama i dopunama na žalost dešava se samo jedan, rekla bih, delić problema.
To centralno mesto upravo na već pomenutoj regionalnoj konferenciji koja je održana 2012. godine, gde se govorilo o unapređenju tržišta osiguranja, upravo je posvećeno pitanju podsticanja životnog osiguranja i potencirano je na toj temi budući da ono kod nas zauzima tek 17% uplata osiguranja. U evropskim zemljama činjenica je da je taj udeo četiri puta veći. Naravno, izmene i dopune ne bave se ni ovim pitanjem i mi željno iščekujemo kako će ta pitanja biti uređena novopredloženim Zakonom o osiguranju.
Najzad, na pomenutoj regionalnoj konferenciji ukazana su zapravo najbolja rešenja u praksi evropskih zemalja. Ne znam zašto se takva rešenja ne slede, jer danas bi i u ovom momentu i u današnjem danu zapravo raspravljali o mnogo obimnijim i o mnogo značajnijim stvarima umesto što trošimo vreme, već sam rekla, na samo jednu dopunu koja se ogleda samo u dodavanju novog stava 6. u već postojećem članu 15. i protiv čijeg dodavanja istini na volju nemam ništa protiv, jer ovakav jedan stav i ovakav jedan član na sve obuhvatniji način uređen je u nacionalnim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Ne samo što je uređen, ne samo što je on zakonski inplementiran, on se već godinama primenjuje, tako da u dodavanju ovog novog člana zaista ne vidim ništa epohalno.
Da li je njegovo dodavanje nužno? Da, jeste. Da li se moglo uraditi na neki drugi način? Jeste, da, donošenjem nekog novog Zakona o osiguranju koji je već trebalo da bude donet u martu 2012. godine kada je NBS na sva usta govorila da se on već nalazi u fazi javne rasprave i da mi treba samo malo da se strpimo i da će 2012. godine biti donet taj novi zakon. Sada će već 2014. godina, a nadam se, kao što ste rekli da će to u prvoj polovini godine i biti.
Na kraju krajeva, sve ove kritike koje sam naravno iznela, ukazala sam jer zapravo možda i nisu kritike, ali i donekle se mogu tako smatrati, ukazala sam na suštinske probleme koji bi se novim Zakonom o osiguranju tek trebalo rešavati. Mislim da zato što navodim one stvari i smatram da imamo konstantnu potrebu da jedan zakon menjamo parcijalnim izmenama i dopunama umesto da se na uštrb pravne sigurnosti ide na donošenje jednog sveobuhvatnog zakona.
Kada pogledate predlog izmena i dopuna i kada vidite ovu otvorenu zagradu kada je prvi zakon donet i koje su sve izmene bile, pa koje su dopune bile, pa koliko puta se on menjao, to sve govori o tome da što je jedan zakon podložniji izmenama i dopunama to govori o potrebi njegovog ukidanja i donošenja novog zakona. Upravo zato što sam iznela ove kritike mislim da je bolje da kritike prihvatite, jer ono što je jedino je gore od kritika jesu pohvale.
Što se tiče druge predložene tačke ovog današnjeg dnevnog reda, a to je predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 22. stava 1. tačka 1) i člana 29. stava 5. Zakona o javnim preduzećima koji je isto predložen da se donese po hitnom postupku, meni zaista nije jasno iz kojih razloga se predlaže autentično tumačenje budući da su mi ova dva člana i stavovi i sve tačke apsolutno jasni u ovom navedenom Zakonu o javnim preduzećima.
Zapravo, na ovako se nešto išlo zato što se autentičnim tumačenjem upravo ovih odredaba Zakona o javnim preduzećima želelo zapravo izvršiti jedno usaglašavanje važećeg Zakona o javnim preduzećima, uredbi da se usaglasi taj zakon sa Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnih preduzeća kao i uslovi konkursne komisije. Probleme u praksi do sada su uvek uzrokovane od strane konkursnih komisija koje su određivale nešto drugačije uslove u odnosu na Zakon o javnim preduzećima i upravo na već pomenutu uredbu Vlade Republike Srbije o merilima za imenovanje direktora javnih preduzeća i uslovi koji su prilagođavani konkursnom kandidatu.
Statuti mnogih javnih preduzeća nisu usaglašeni sa Zakonom o javnim preduzećima kao i sa već pomenutom uredbom Vlade. Tako da ukoliko je to bio cilj u kom pravcu danas mi raspravljamo upravo o autentičnom tumačenju ovih odredaba, onda mogu da imam razumevanja za tako nešto. Napominjem, da se odredbe posebno na ovaj način gde se zauzima stav pa se kaže da teret dokazivanja o ispunjenosti uslova pada na teret podnosioca prijave po javnom konkursu za imenovanje direktora, što znači da je kandidat dužan da dostavi kako dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 22. Zakona o javnim preduzećima tako i druge dokaze tražene oglasom u javnom konkursu.
Mislim da je svakom poslaniku, a pre svega poslanicima pravne struke više nego jasan i zato mislim da uopšte nije bilo potrebe da se danas raspravlja o autentičnom tumačenju. Rekla sam ukoliko je to već učinjeno u cilju da se izvrši usaglašavanje važećih propisa, važećeg zakona uredbe Vlade onda za tako nešto imam razumevanja. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Da li još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Marko Milutinović. Izvolite.

Marko Milutinović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem.
Poštovani gospodine Arsenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam ličnu nedoumicu da li diskutovati na temu osiguranja i normative u Republici Srbiji po osnovu osiguranja ili se baviti onim što je suština predloženih izmena i dopuna, usled nedostatka vremena i nade da će nov zakon o osiguranju u skorije vreme doći u ovu skupštinsku proceduru. Izabrao sam ipak da se bavim onim što je danas samo po sebi predloženo.
Sama ova dopuna koja je opisana u članu 1. Predloga izmena i dopuna Zakona, koja predviđa dodavanje još jednog stava u članu 15. na temu poslova reosiguranja, sama po sebi nije sporna, s tim što je ona vezana za ovu priču životnih i neživotnih osiguranja i mogućnosti za reosiguranje, verovatno je sama po sebi mogla i da sačeka. Međutim, ono što je sasvim sigurno problem, to je vezano za ovo odlaganje roka, kada će osiguravajuće kuće da postupaju po ovom zakonu.
Sada dolazimo do jedne stvari koju ne mogu a da ne spomenem, a to je što je ispalo da se ova Vlada u suštini bavi najviše i samo datumima. Kako datumima početka pregovora sa EU, tako i datumima kad će da se primenjuju određene obaveze, kad će koji zakon da stupi na snagu.
S tim u vezi, prosto ne mogu ni da zamislim da bi predlagač napravio ovu omašku na koju je narodni poslanik Srđan Miković s pravom ukazao, a to je da ukoliko se usvoji na ovaj način predložene izmene i dopune, došlo bi do jednog vremenskog interregnuma, odnosno do nemogućnosti da se ovaj zakon primeni od onoga što je bio cilj samog zakonopisca odnosno predlagača zakona.
S tim u vezi, apelujem na sve prisutne – nemojte da poslanici opozicije predlažu amandmane kojima će da izvade ovu situaciju. Jer, šta bi se desilo? Mi bi najranije izglasali ovaj zakon u četvrtak, po onome kako je planirano. To je već 26. decembar. Jednostavno, ne bi mogla da se sprovede njegova primena i imali bi između nekoliko dana koji bi onemogućili da se sama suština i svrha zakona sprovede.
Postavlja se logično pitanje – zašto pomeramo ovaj rok za godinu dana? U obrazloženju stoji da će Narodna banka i Ministarstvo finansija, iako je ministar u svom uvodnom izlaganju naveo pre svega Narodnu banku, za šta i verujem, da će pripremiti i dati predlog da uđe u proceduru nov zakon o osiguranju. Ali, šta se desilo?
Naime, još od januara 2012. godine Srbija je postala akcionar po Sporazumu akcionara i uzela je zajam pre toga od Svetske banke od pet miliona dolara, kojim je osnovana osiguravajuća kuća za reosiguranje „Evropa RE“ i tada je po osnovu tog kredita država Srbija uplatila učešće kao akcionar u „Evropi RE“.
Podsetiću vas da su samo Srbija, Albanija i Makedonija od zemalja u regionu trenutno pristupile, a da Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kako se navodi, razmišljaju da li će i kada pristupiti.
S tim u vezi se postavlja logičko pitanje – da li od tog momenta, uopšte ne ulazeći u to čija je krivica, a krivica je u svakom slučaju izvršne vlasti, ne ulazeći u to čija je lična krivica, da li ova država po tom osnovu trpi određene štete i kolika je šteta koju direktno ili indirektno Republika Srbija zbog ovog novog odlaganja obaveza trpi?
Interesantno je s tim u vezi i reći zašto Narodna banka nije do sada pripremila i dala nadležnima predlog novog zakona o osiguranju. Znamo svi šta se dešava u Narodnoj banci poslednjih godinu i po dana. To su ogromne količine ljudi koji su došli i počeli da rade u Narodnoj banci Srbije, u različitim sektorima – za normativu, za zastupanje, ogroman broj pravnika, nikad veći, koji su došli u Narodnu banku Srbije. Postavlja se pitanje šta svi ti ljudi, ne želeći nikoga ko radi jako dugo vremena u Narodnoj banci jer ja znam kako se radi u Narodnoj banci, znači, šta svi ti ljudi koji su zaposleni, a radi se o stotinama ljudi koji su došli u Narodnu banku, rade pa ovi svi predlozi zakona u ovom momentu kasne?
Na ovaj način, ukoliko malo uđemo u suštinu stvari, uvodi se određena liberalizacija na polju reosiguranja, što ne možemo reći da je loše za same osiguranike koji na taj način imaju dodatnu mogućnost odnosno reosiguranje svojih polisa, što samo po sebi jeste dobro, međutim, činjenica je i da na ovaj način strani reosigurači će ugroziti domaće reosigurače.
Slažem se da mi kao pojedinci, kao fizička lica, kao pravna lica koji žele da budu osigurani, ne treba da se toliko bavimo i da razmišljamo o tome kakva je sudbina osiguravajućih kuća već da naša određena potraživanja koja nastaju iz tih odnosa treba da budu maksimalno zaštićena.
Međutim, i vi sami u vašem obrazloženju navodite koji su sve negativni efekti ovakvih izmena. S tim u vezi, treba uzeti u obzir prilikom donošenja novog zakona o osiguranju, sve te negativne efekte, pogotovo one koji mogu da loše utiču na postojeće četiri reosiguravajuće kompanije.
Interesantno je i treba postaviti pitanje zašto se sve ovo radi po hitnom postupku? Koji su to razlozi? Mi znamo kada su razlozi za hitan postupak predviđeni. Ovo možemo svi da kažemo da je samo problem u tome što neko nije radio na vreme svoj posao.
Ja tu ne aludiram ministre uopšte na vas, nego na nadležne državne institucije, ali vi ste predstavnik Vlade Republike Srbije i zato dozvolite da se vama uputi takva kritika. Vrlo je jasno koji su razlozi hitnosti kada se određeni zakoni ovde nađu pred poslanicima. Jedini razlog što mi ovo danas usvajamo po hitnoj proceduri i hvala bogu pa je podnet amandman gospodina Mikovića, pa ne bih usvojili nešto što samo po sebi ne bi bilo mnogo održivo, jeste nemar ljudi koji rade u administraciji ove zemlje.
Što se tiče druge tačke koja je predviđena u ovoj raspravi, a vezano je za autentično tumačenje, zaista bih na početku istakao da Narodna Skupština, izuzetno i striktno i retko pribegava autentičnim tumačenjima. Tako i treba da bude.
Međutim, mi već u poslednjih mesec dana smo imali dva autentična tumačenja. Vidimo da je neka tendencija tih autentičnih tumačenja u narednom periodu da bude još više, što može da govori o najmanje dve stvari, ili da su nam zakoni i zakonodavstvo toliko loši, da je neophodno da se često deluje na tom polju i da se utvrđuje šta je ono što je zakonodavac hteo da kaže ili druga stvar koja možda jeste u nekim slučajevima realnija, a to je što autentičnim tumačenjem želi da se pribegne na jedan perfidan i sofisticiran način, samoj izmeni samog zakona, tako što bi se određene odredbe drugačije tumačile.
Koliko se sećam 2007. godine, ova Skupština je donela autentično tumačenje po pitanju Zakona o visokom obrazovanju. To je uradila i pitanje je koliko to autentično tumačenje, tada je zaista imalo smisla sa onim što su odredbe samog zakona koji je u principu bio jasan.
Tada smo mi pokušali da rešimo problem koji se javio zbog toga što naši univerziteti u skladu sa Bolonjskim procesom nisu dostigli taj nivo i kapacitet da pružaju svojim studentima sva neophodna znanja i nisu prilagodili svoje studijske programe ovim novim okolnostima.
Mi smo tada pribegli tumačenju koje i dan danas važi i koje se primenjuje, a u međuvremenu, niko od nadležnih nije učinio ništa da se sistem obrazovanja u ovoj državi promeni.
Mi smo i u Zakonu o uređenju sudova skoro izbrisali određene odredbe po kojima se uzima u obzir prosečna ocena prilikom prijema sudijskih pripravnika, pomoćnika. Zašto? To će se urediti posebnim aktom ministra i znam šta je bila suština tada te izmene. Suština je bila što ministar želi svojim aktom da izuzme studente koji su završili određene privatne fakultete.
Mogu da se složim da je verovatno da i dan danas državni fakulteti, evo da kažem i u pravnoj struci, pošto sam pravnik, daju bolje, mogu da proizvedu pravnika nego što to mogu privatni fakulteti, ali se onda postavlja pitanje - čemu cela akreditacija koju smo sproveli? U tom slučaju mi ćemo ući u diskriminaciju prema svima onima koji su završili privatne fakultete a koji će verovatno u perspektivi nekim aktima biti diskriminisani što su to završili. Ne možemo na taj način da postupamo, to je, mogu slobodno reći - neozbiljno.
Slažem se sa koleginicom koja je pre mene govorila, zaista ne vidim zašto je bilo neophodno donositi ovo tumačenje i šta je ovde samo po sebi sporno, da bi se na ovaj način mi ovde izjašnjavali. Ako treba da svako ko je kandidat dostavi potvrdu da je poslovno sposoban, odnosno da ne postoje razlozi za eventualno njegovo lišenje poslovne sposobnosti, ili da je punoletan, onda mi zaista smo malo spali na niske grane i da je teret dokazivanja na podnosiocu prijave. Naravno, ali postoje određene pretpostavke, ukoliko bilo ko dovede u pitanje tu pretpostavku on treba da dokaže da stvari stoje drugačije.
Nije dobro da, kao Narodna skupština pribegavamo ovoliko učestalim tumačenjima određenih zakonskih odredaba, rekao sam vam, to onda pokazuje loš rad ovog doma. Ponoviću iz najmanje dva razloga, ili su nam loša zakonska rešenja, što znači da treba da predlažemo izmene i dopune zakona ili još bolje, donošenje sasvim novih zakonskih propisa, ili ono što je verovatnije, a što vrlo često se nama i u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo čini, a to je da neka barijera treba da se premosti samim autentičnim tumačenjima.
Naravno, ako već govorimo o, a tema je autentično tumačenje određenih odredaba Zakona o javnim preduzećima, onda da govorimo i o javnim preduzećima u kakvom su stanju. Da li je nama najbitnije to što treba da se biraju direktori javnih preduzeća, pa da se razrešavaju, pa da se opet biraju, pa da tu dolaze ljudi koji ne ispunjavaju eventualno sve zakonske uslove, a što je moram reći trend, ili je suština što danas, npr, će radnici protestovati iz tih javnih preduzeća jer nisu primili osam zarada? Ministre, danas će biti taj protest ispred Vlade Republike Srbije.
Ne ulazeći u to, ja se slažem da naša javna preduzeća katastrofalno posluju zbog lošeg menadžmenta, zbog toga što su stotine i hiljade ljudi zaposleni u tim javnim preduzećima i što je sistem sam po sebi neodrživ, ali, mi smo u raspravi za ovaj budžet ogromna sredstva, ogromna sredstva izdvojili za ta javna preduzeća. Danas se mi bavimo time ko može a ko ne može da bude direktor, na posredan način. Neozbiljno je sve to. Nema sistemskih reformi u ovoj zemlji. Bavimo se odlaganjima, bavimo se autentičnim tumačenjima, prilagođavamo sve nekim drugim stvarima koje nemaju mnogo veze sa suštinom.
To su razlozi zašto poslanička grupa DSS ne može da podrži, kako Predlog izmena i dopuna Zakona o osiguranju i ako razlozi za takvu našu odluku nisu direktne prirode, koliko god mi shvatamo da je neophodno da se ovo u ovom momentu promeni, već kao znak upozorenja na sve relevantne institucije u ovoj zemlji da je vreme da počnu da rade svoj posao. Razlozi zašto nećemo podržati autentično tumačenje što smatramo da je ono samo po sebi suvišno. Zahvaljujem se
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
 Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po spisku prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, budući da sam i sam deset godina radio u osiguravajućoj kompaniji i član sam radnih grupa za izradu Zakona o osiguranju, oblast osiguranja u Srbiji iz godine u godinu uz mnoge primedbe koje postoje, sigurno doživljava svoj uspon i razvoj zbog jednostavne činjenice da devedesetih godina kada je bila tzv. „liberalizacija“ tržišta osiguranja, to je išlo u jednu drugu suprotnost kada su se osiguravajuća društva mogla osnivati sa osnivačkim kapitalom od svega 10 ili 12 hiljada dolara.
U pitanju su bile ogromne državne prevare i mnoga osiguravajuća društva koja nisu ispunila svrhu i smisao svog postojanja i nisu obeštetila nekoliko desetina hiljada građana, još uvek nažalost postupak njihovog stečaja nije okončan.
Mi smo za mnoga osiguranja imali obećanja da će do kraja ove godine biti okončan postupak stečaja. Završava se 2013. godina, sada nam stižu najave da će taj posao biti završen u 2014. godini, a mnoga oštećena lica, ako pričamo o telesnim oštećenjima i sa najtežim oštećenjima po 10, 15, 16, 17 godina čekaju isplate štete od Garantnog fonda, a Zakon o Garantnom fondu smo doneli u prošlom mandatu Vlade i mi smo kao poslanička grupa taj zakon podržali.
Sistem reosiguranja kod nas takođe nije bio dovoljno razvijen, čini mi se samo od osiguravajućih kompanija samo je „Dunav RE“ nekada imao osiguravajuću kompaniju za reosiguranje i ovo što je predvideo novi Zakon o osiguranju je takođe u smislu razvoja osiguranja, razvoja tržišta, ali ono što su i prethodne kolege rekle, to je i moje zapažanje da mi kao društvo nismo zbog niza reformi koje su izostale u svim drugim oblastima društvenog života u potpunosti pripremile naše osiguravajuće kompanije za liberalizaciju tržišta osiguranja.
Ono što je takođe značajno istaći, da smo mi uglavnom reformama u našoj zemlji nezadovoljni, ali reformama u okviru bankarskog sektora i u okviru osiguravajućih organizacija su možda jedne od boljih reformi koje su sprovedene u našoj zemlji.
Što se tiče autentičnog tumačenja Zakona o javnim preduzećima, gospođica Olgica Batić je sve u tom smislu rekla, ja ipak ne bih ništa novo dodao. Hvala.