Dobro je, sad smo se objasnili, sad smo jasni i to je dobro.

Dakle, jedan od poslanika koji je branio ovaj zakon koji je teoretski nemoguće odbraniti, govorio je o osiguranju od političke nesigurnosti ili osiguranju od štete koju počini Vlada ili vladajuća koalicija. Smatram da nema tog osiguravajućeg, odnosno reosiguravajućeg društva u svetu koje bi prihvatilo da osigura ovu Vladu od političke odgovornosti jer bi to bili veliki rizici za jedan Lojd, jer oni impliciraju da će šteta u ove dve godine biti negde oko 10 milijardi eura novog zaduženja ove Vlade. Verujem, da niko ne bi ušao u takav rizik da vas reosigura, gospodine ministre, nadam se da se u tome slažete pošto smatram da ste verovatno izučavali i rizike osiguranja izučavajući generalno rizike ekonomske na kojima ste i radili.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, dakle, rekao sam da on ima tri člana od kojih su dva neprimenjiva i zaista se postavlja pitanje, a neko je već to istakao, zar nije bilo politički korisnije, mudrije za zemlju i privredu pre svega efikasnije i bolje, da je donet novi zakon o osiguranju koji je pripremljen nego da se išlo u ovako jednu neveštu, nespremnu i izmenu i dopunu zakona koja znači samo s jedne strane odlaganje, a sa druge strane mogućnost da se osiguravajuća naša privredna društva osiguraju kod stranih osiguravajućih, odnosno reosiguravajućih kompanija za ceo iznos reosiguranja.
Taj zakon nam je svakako bio nužniji. Bili su nam nužni i mnogi drugi zakoni koje ste vi uz put, ministre, odnosno predsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade najavljivali, brojne reforme ne samo u oblasti osiguranja nego u oblasti privrede. Mi smo očekivali da ćete vi predložiti neke zakone koji će zemlju izvući iz kolapsa o kome govorite ovih dana svi u glas. Recimo, da ćete doneti zakon, novi zakon o stečaju, odnosno da ćete u tom delu doneti akt koji će možda rešiti neke probleme u privredi.
Niko ne spominje zakon o zadrugama. Mi imamo Zakon o zadrugama koji je prevaziđen, koji ima ozbiljan uticaj na zadrugarstvo i praktično ne postojanje pravog okvira za rad zadruga u modernom smislu reči kako one danas postoje u svetu. On je sačinjen, nalazi se u nekom od fijoka ili ormana nekog od ministara u ovoj jedno puta rekonstruisanoj Vladi i pre toga Vladi koja generalno priča, cela Vlada, o rokovima. Prvo ste pričali o roku rekonstrukcije, šest meseci, datumima o rekonstrukciji. Sad pričate o datumima izbora.
Pričali ste o datumima kada će stići novci od Emirata, je li tako? Obično je to bilo vezivano za 31. decembar. Evo ga 31. decembar, nema novaca, nema investicija, nema ničega što ste obećali. Umesto toga, pred nama je zakona, izmene i dopune Zakona o osiguranju u kojem su tri člana, od kojeg su dva, još jednom ponavljam neprimenjiva.
Dakle, niste ušli u zakonsku proceduru sa propisima koji bi uticali na rast, odnosno obustavljanje procesa, odnosno smanjenja nezaposlenosti, povećanja zaposlenosti. Čuli smo danas ovde u raspravi da dnevno u Srbiji bez posla ostane 600 ljudi, kako bi se zaustavilo zaduživanje, kako bi se uveo red u bankarski sistem, gde jedino banke profitiraju u ovoj situaciji itd. itd.
Kada je upitanju autentično tumačenje Zakona o javnim preduzećima, to je tek pravi biser u radu ovog parlamenta.
Ova Skupština bi trebala da donese zakon o autentičnom tumačenju, Zakon o javnim preduzećima koji je relativno skoro usvojen, koji je najavljivan kao ozbiljan preporod javnih preduzeća, departizaciju javnih preduzeća, uvođenje stručnosti, uvođenje reda, konkursi za izbor direktora itd. od toga ministre nema ni reči.
Odgovorite nam ministre na pitanje koliko je uopšte direktora u javnim preduzećima, ajde da se ograničimo na republički nivo, imenovano po ovom novom Zakonu o javnim preduzećima?
Verovatno bi mogli da se izbroje na prst jedne ruke. Koliko je tih javnih preduzeća? Na desetine. U njima su direktori koji su izabrani, ministre, verovatno su vas sa tim upoznali kada ste stupali na dužnost, po partijskoj liniji? Bilo direktori, bilo v.d. direktori. Na isti način na koji ih sada smenjuju na predsedništvu SNS, na isti način su oni postavljeni.

Molim vas gospodine Veselinoviću, da se vratite na temu.

Predsedavajući, tema 2. tačke dnevnog reda u objedinjenoj raspravi je autentično tumačenje primene Zakona o javnim preduzećima, u delu koji se odnosi na izbor direktora javnih preduzeća, odredbe člana 22. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim preduzećima koja glasi – za direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ili Autonomna Pokrajina, imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove, i onda se kaže da je punoletno i poslovno sposobno lice.
Dakle, iz ovoga bi mogli da zaključimo da je onaj ko je podneo inicijativu za autentično tumačenje imao cilj da dobije odgovor od Narodne skupštine Republike Srbije da samo nepunoletno dete, znači maloletno dete ne može biti direktor javnog preduzeća u Republici Srbiji. O tome govorim. To je tema.
Dakle, vrlo je izolovan ovaj zahtev u odnosu na sam član za koji se traži tumačenje. Uzet je jedan stav tog člana da se tumači kakav je stav zakonodavca u pogledu tog člana sa tim jednim stavom ko može i na koji način da podnese dokumentaciju i ko ima teret dokazivanja, autentičnost te dokumentacije.
Dakle, vrlo čudan zahtev. Još čudniji odgovor koji mi ovde treba da izglasamo.
Kaže, u tom smislu svodi se na ovaj jedan stav, u tom smislu teret dokazivanja o ispunjenosti svih uslova pada na podnosioca prijave po javnom konkursu za imenovanog direktora, što znači kandidat je dužan da dostavi kako dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 22. Zakona o javnim preduzećima, tako i druge dokaze tražene oglase o javnom konkursu.
Šta se ovde novo kaže? Kakve su do sada prijave podnosili direktori da bi bili imenovani na mesto direktora javnog preduzeća i da li su podnosili odluku predsedništva SNS, ili je neki drugi dokument podnošen, čija se verodostojnost ovde stavlja pod znak pitanja, zbog čega ovakvo jedno tumačenje uopšte jeste bitno?
Neko je zaista s pravom pomenuo, zbog čega nismo tražili autentično tumačenje nekih drugih odredbi, tipa do kada su javna preduzeća dužna da raspišu konkurse za izbor direktora i da oni budu izabrani prema Zakonu o javnim preduzećima. Tamo je bio vrlo jasan i decidan, imperativan rok do kada su oni to bili dužni da učine i oni to ministre, nisu učinili.
Vi nam danas ne dajete odgovor zbog čega i dalje tamo danas sede partijski ljudi, nego nam tumačite da ne može biti direktor javnog preduzeća maloletno lice.
Mislim da to nije prava tema, niti je to ozbiljno, niti smatram da bi Skupština trebalo o tome da se izjašnjava.
Trebalo bi da se izjasni po pitanju da li direktori koji su postavljeni, po partijskoj liniji, što je strogo zabranjeno Zakonom o javnim preduzećima, ako se on dosledno tumači, mogli da sede i dalje u javnim preduzećima? Da li je njihov status sada legalan i legitiman? Da li, ako direktno primenjujemo Zakon o javnim preduzećima, može neko da upravlja javnim preduzećem ukoliko on nije izabran po Zakonu o javnim preduzećima, već po nekim drugim običajnim pravilima.
Običajna pravila su da direktor može biti svako ko je punoletan. Svako ko napuni 19 godina po vama, može da bude direktor javnog preduzeća.
U tom smislu, smatram da je ova današnja rasprava prilično nepotrebno, da ovde na dnevnom redu imamo zakone koje nismo očekivali na kraju mandata ove Vlade kako se najavljuje od pojedinih najavljivača, izbora u Republici Srbiji, da smo mi trebali danas da raspravljamo kako obično i kako parlamenti drugih zemalja u ovom periodu, raspravljaju o ključnim zakonima koji se tiču vođenja ekonomske i druge politike zemlje u narednom periodu, a mi raspravljamo o tri člana, od kojih su dva neprimenjiva.
Šta ćete, gospodine ministre, ako gospodin Miković povuče svoj amandman pred dan za glasanje? Ipak ćete onda morati da podnesete amandman Vlade Republike Srbije po kojem će decembar imati 33 dana ili ćemo imati pravni vakum u primeni postojećih zakona. hvala.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime, pozdravim decu bez roditeljskog staranja i njihove staratelje angažovane na projektu socijalne inkluzije – generacije budućnosti, koji trenutno prate rad današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste. (Aplauz)
Hvala.
Da li ministar želi reč? Izvolite

Što se tiče Zakona o izmeni o dopuni Zakona o osiguranju, član 1. već sam rekao i mislim da nije bilo puno neslaganja, ukoliko sublimiramo ove diskusije koje smo imali do sada.
Član 2. oko pomeranja roka, ja se na to neću pozivati, ustaljena praksa kada se radi baš o ovom članu i baš o ovom zakonu.
Ideja jeste da se novi zakon o osiguranju usvoji u prvoj polovini sledeće godine.
Narodna banka Srbije će biti predlagač tog zakona i taj zakon je već bio na javnoj raspravi jedanput, bilo je puno sugestija, a iznošenje tog zakona na javnu raspravu se planira za januar sledeće godine.
Takođe bih pomenuo da to nije u nadležnosti Vlade, što naravno shvatamo, jer je to nezavisna institucija, ali saradnja tu postoji između Ministarstva finansija i NBS. Zajednički se radi na izradi tog zakona koji će biti spreman za novu javnu raspravu već početkom sledeće godine.
Skraćivanje datuma na manje od toga, prosto, ne mislim da je nešto što je u ovom trenutku preporučljivo. Ništa ne bi ni donelo, naročito zato što će, bar prema trenutnom nacrtu koji se diskutuje između Ministarstva finansija i NBS, taj član na koji se odnosi ovaj rok oko odvajanja životnog i neživotnog osiguranja, odnosno pravnih lica koja to rade, u toku javne rasprave će se odlučiti da li je to nešto našta treba ići, uzev u obzir da se regulativa EU koja je to podrazumevala 2004. godine kada je ovaj zakon prvi put usvojen, zapravo promenila i da je ostavljena mogućnost da u okviru jednog pravnog lica, međutim uz značajne tzv. kineske zidove unutar samog društva, mogu da postoje obe delatnosti.
Naposletku, da se razumemo, mi smo najviše vremena proveli, bar o ovom zakonu govoreći, o članu 3. koji kaže – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Kada smo mi podneli ovaj zakon, kao Vlada, to je bio 18. decembar, znači, tu je postojalo prostora. Ukoliko Narodna skupština u skladu sa svojom dinamikom zasedanja, što je nešto što je prerogativ, odnosno potpuno pravo Narodne skupštine, zakaže sednicu za kasnije, mi smo vrlo voljni da kao Vlada prihvatimo amandman, da se objavi sledećeg dana u „Službenom glasniku“, voljni smo da ga predložimo, takođe, ako treba. To je, prosto, tehničko rešenje da bismo izbegli pravni vakuum, što je u osnovi i razlog za donošenje, odnosno predlaganje ovog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju.
Mislim da je to tema zašto je na hitnom postupku. Naravno, zakon koji ima tri člana, iako ne mislim da je to dobra praksa, ne mislim da ugrožava diskusiju što se toga tiče. To je što se tiče zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, koji je direktno u ingerenciji Ministarstva finansija.
Druga tema o kojoj smo
pričali oko javnih preduzeća, mislim da tu ne postoje, oko onoga što jeste na dnevnom redu, neke prevelike diskusije i sumnje. Bilo je još mnogo drugih diskusija. Mislim da ćemo imati prilike, ako se ne varam u četvrtak popodne i odgovorimo na neke od njih, u ovoj novoj sednici, poslaničkim pitanjima Vladi.
Što se tiče primene samog zakona o javnim preduzećima, kao takvog, naravno da zakon mora da se primenjuje. Ja sam više puta ukazivao na to i mislim da smo krenuli da pravimo pomake u tom smeru. Ja mislim da mora brže da se radi oko postavljanja direktora na konkursima i oko utvrđivanja kriterijuma za uspešnost poslovanja tih preduzeća, odnosno uspešnost vođenja tih firmi od strane direktora.
Na kraju ne mogu da poreknem ono š to sam već pričao kada smo pričali o budžetu, da bez toga i bez jasnog diferenciranja između socijalne politike, vađenja socijalne politike iz javnih preduzeća i uvođenje reda u javna preduzeća mi imamo ikakve šanse u ovoj reformi, tako da je sa te strane to nešto čemu se ova Vlada obraća i mora obraćati vrlo energično, energičnije, ja bih rekao, nego što je to do sada bio slučaj iako smo krenuli u tom smeru. Hvala.