Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 68 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Danas je četvrtak, dan kada narodni poslanici na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine mogu tražiti obaveštenja ili objašnjenja.
Molim da se prijavite.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, postavio bih neka pitanja koja su od izuzetne važnosti za budućnost Srbije.
Prvo – kako će se Ministarstvo za poljoprivredu organizovati da bismo posle početka pregovora sa EU mogli da apliciramo u punim kapacitetima za povlačenje sredstava iz fondova EU i to sredstava koja su namenjena za poljoprivredu?
Izneću neke parametre. Izvoz Republike Srbije u EU u oblasti poljoprivrede u 2009. godini iznosio je 640 miliona, a u 2010. godini iznosio je 820 miliona, u 2011. godini iznosio je 980 miliona, da bi u 2012. godini dostigao skoro 1,1 milijardu evra. Srbija tako ostvaruje rastući trgovinski suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU koji je sa oko 200 miliona evra u 2009. godini porastao na preko 500 miliona evra u 2012. godini.
Mi ćemo na ovaj način, ukoliko se domaćinski budemo odnosili prema srpskom selu i srpskom seljaku, moći da biološki, ekonomski i duhovno spasemo Srbiju. Motor oporavka Srbije je srpsko selo. U tom smislu trebalo bi ispitati sve one koji su tu jedinu privrednu granu koja Srbiji može doneti siguran profit, iskoristili kako bi stekli, ali hoćemo da vidimo da li je to na zakonit način lični profit, kupujući zemlju po Vojvodini. Dobro znamo koji su to tajkuni i koji je tajkun kupovao preduzeća, samim tim i poljoprivredno zemljište u Vojvodini.
Hteo bih da postavim i pitanje ministru prosvete. Iako nije u potpunoj nadležnosti finansiranje škola, jer je to u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, on kao ministar prosvete mora nešto učiniti da 60 škola u Srbiji izađu iz blokade. To je esencija oporavke Srbije, školstvo.
Jako je bitno napomenuti i imali ste u medijima, to svi odlično znamo, članke o tome da u stotinama škola u Srbiji nema krede, u desetinama i stotinama škola u Srbiji nema čak ni pijaće vode.
Moramo sve učiniti, pogotovo što je ministar policije i premijer na nekim od prethodnih sednica rekao da će ovo biti godina porodice, godina borbe protiv bele kuge, a školstvo i oporavak srpskog sela su možda i najznačajniji i jedini put biološkog oporavka Srbije, znati šta planira država po svim ovim pitanjima.
Napomenuću još jednom, o tome sam često i ranije govorio, koji su problemi najveći koji su zadesili Srbiju. To je upravo biološki nestanak Srbije.
Ako vam kažem da je gotovo pola miliona Srbije, odnosno građana Srbije nestalo u poslednjih deset godina, da nema okruga u Srbiji koji nije pogođen belom kugom, da je svake godine nestajalo čitavo jedno naselje recimo veličine Gornjeg Milanovca, onda smo apsolutno svesni da sve ono što upozoravaju ljudi koji se bave tom tematikom, da će Srba nestati za oko 500 godina, ono što prouzrokuje najveći strah kod svakog odgovornog čoveka i političara u Srbiji. S toga molim ministra poljoprivrede da pronađe načine da sva sredstva koja su na raspolaganju iz fondova EU dovučemo u Srbiju i molim ministra prosvete da sve što je moguće učini kako bi srpsko školstvo imalo normalne uslove za rad. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najavljuje se za narednu godinu vanredni popis stanovništva za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Zbog težine i osetljivosti ove problematike obraćam se Vladi sa zahtevom da se obezbede sledeća objašnjenja o veoma važnim pitanjima.
Kako će se popisivati interno raseljena lica sa ovog područja iz perioda mart 1999. godine do maja 2001. godine, za vreme ratnog i vanrednog stanja, kao i za vreme oružanih sukoba unutar kopnene zone bezbednosti, a koji su još uvek na teritoriji Kosova, jer do sada nisu im obezbeđeni ni minimalni uslovi za povratak?
Kako će se popisivati priličan broj lica iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa koja u dužem periodu traže azil u zemljama EU, koji neće biti prisutni na terenu za vreme popisa stanovništva?
Znamo da je ovo pitanje tražioca azila jako aktuelno i u ovim trenucima i da se traže ozbiljna rešenja. Administrativna rešenja do sada znamo koje efekte mogu da imaju, ali ovde je upitanju malo ozbiljnije tretiranje ove problematike i obezbeđivanja minimalnih uslova za normalan život, da ne bi ljudi taj normalan život zaposlenje tražili po zemljama EU. Znamo da se sada azil ne daje. Ono što se davalo za vreme vanrednih ratnih situacija u obliku političkog azila, po Zakonu o readmisiji, oni se moraju vratiti, s tim što su procedure znamo kakve, često se odugovlače, ali oni će biti vraćeni matičnoj državi.
S tim mi moramo ozbiljno da računamo i da radimo da se to dalje ne odvija. Zašto se tu uopšte ne postavlja pitanje, zašto tu prednjače sa jedne strane Romi i Albanci iz Preševske doline? Nema za sada ozbiljnog odgovora na ovu veoma osetljivu problematiku. Zatim, kako popisati pravno nevidljiva lica, čiji se broj stalno povećava? Jer, pored članova porodica raseljenih u periodu 1999.-2001. godina, bez ličnih dokumenata zbog brisanja iz evidencije prebivalište ostaju i mladi Albanci koji su u poslednjoj deceniji uspeli da se zaposle na teritoriji Kosova, a da to nisu uspeli u svojim rodnim mestima. Znamo da je tamo u Preševu, Bujanovcu i Medveđi stopa nezaposlenosti skoro 80%.
Zatim, ja bih konkretnije tu tražio podatke o pasiviziranim prebivalištima građana i shodno tome brisanih lica iz evidencije prebivališta u toku 2011, 2012. i 2013. godine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Za najavljeni popis u ovim opštinama, da li je spremna Vlada Republike Srbije da poštuje zakone koji se usvajaju ovde u Narodnoj skupštini, što nije bio slučaj 2011. godine i da omogući proporcionalnu etničku zastupljenost popisivača i instruktora, i da obezbedi dvojezične obrasce za popis.
Na kraju postavljam pitanje zašto do tog vanrednog popisa se ne primenjuju podaci koje daje Republički zavod statistike na osnovu vitalnih događaja. Na osnovu tih vitalnih događaja koji se svake godine daju 2011. godine u Preševu je bilo 40.000 stanovnika, a ne onih 3.000 o kojima sada aktuelna Vlada računa i primenjuje u praksi, što je po meni veoma diskriminatorna praksa. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Moje današnje pitanje se odnosi na Biblioteku za slepe i slabovide osobe u kojoj se nalazi 45.000 knjiga i čije usluge koristi 12.000 slabovidih i slepih osoba građana Srbije. Moje pitanje upućujem ministru kulture, premijeru i ministru finansija.
Napominjem da sam skoro identično pitanje postavila i 1. jula ove godine, kada je višegodišnje zanemarivanje civilizacijske obaveze Srbije prema specijalnoj izdavačkoj bibliotečkoj delatnosti ove biblioteke kulminiralo tako što je Ministarstvo kulture odustalo da je finansira, dakle nije opredelilo ni jedan jedini dinar za finansiranje ove dve specijalne delatnosti. Krajem juna, da podsetim, ova biblioteka je već sasvim skoro prestala sa radom, bila je u kolapsu. Moram da kažem i sledeću činjenicu da je Ministarstvo kulture, odnosno država u većem delu sufinansiralo radove biblioteke, njenu izdavačko bibliotečku delatnost, zatim rad bibliobusa, to je autobus koji je prevozio knjige do korisnika u Beogradu, i na kraju rad bibliotekara i knjižničara, kao i sve druge troškove koji se u ovoj biblioteci moraju podmiriti.
Tada je reagovao i Savez slepih koji je tražio od države da ona plati deo duga od 10 miliona, koliko je dugovala za izdavačko bibliotečku delatnost, ali su tražili i da država potpiše ugovor sa Bibliotekom za slepe kojim će se biblioteka nakon potpisivanja ugovora transformisati u javnu ustanovu kulture. Ono što su takođe molili, to je više bila molba nego traženje, jeste da se deo sredstava koji su im opredeljeni isplati makar do oktobra kako bi biblioteka mogla da funkcioniše.
Vrlo je interesantno pogledati o kolikim se ciframa radi, koliko je to novca opredeljeno za radove ove biblioteke pa da vidimo koliko smo nemarni i koliko na običnim, jednostavnim civilizacijskim stvarima pokazujemo da nismo zrela država koja brine o svojim građanima.
U 2008. godini je, recimo, bilo za ta sredstva namenjeno osam miliona dinara, 2009. i 2010. godine po devet miliona dinara, 2011. godine 6,8 miliona dinara, 2012. godine devet miliona dinara, u 2013. godini nije bio opredeljen ni jedan jedini dinar za rad ove biblioteke. Onda je usledilo naše pitanje i onda su dobili pisani odgovor od Ministarstva kulture, koje je reklo da im je opredelilo devet miliona za rad i da su to sredstva koja su otprilike u iznosu kao i proteklih godina.
Moje pitanje proističe iz ovog pisanog odgovora. Dakle, da li je ta obaveza ispunjena, odnosno da li je plaćeno tih devet miliona? Naravno nije plaćeno i zbog toga pitam, i zbog toga pitam šta će se dogoditi sa sredstvima koja nisu isplaćena? Isplaćen je samo najmanji deo tih sredstava.
Moje sledeće pitanje je, zbog čega nisu isplaćena ta sredstva? Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran u ovoj državi koja sebe pokušava da zove demokratskom, koja dostigla određeni stepen prava, da ugrozi pravo na obrazovanje i informisanje 12.000 osoba, dakle 12.000 građana Srbije slepih i slabovidih, ne može da se obrazuje i ne može da dobija informacije putem zvučnih knjiga i na Brajevom pismu? Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Nastavljamo sa radom.
Petar Kuntić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade i biće isto ono koje sam uputio i pre godinu dana, na koje nisam dobio niti odgovor, niti se bilo šta radilo po tom pitanju.
Naime, radi se o implementaciji Sporazuma o zaštiti manjina koje su potpisali i ratifikovali u Saboru Republike Hrvatske i u ovom časnom domu. Republika Hrvatska i Republika Srbija, zaštita srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji.
Treba naglasiti da je implementacija tog sporazuma u zaštiti manjina poverena Međuvladinoj mešovitoj komisiji, koja se sastajala redovno u Vladi premijera Cvetkovića, a započela je aktivnosti u Vladi gospodina Koštunice.
Nažalost, dve godine nije bio nijedan sastanak Međuvladine mešovite komisije. To nije dobro i nije normalno. Ne može biti normalno jer je ta komisija mesto gde se moraju rešavati problemi kako iz manjinske samouprave, vezano za obrazovanje, za informisanje, za službenu upotrebu jezika i pisma i za kulturu. Mali je deo koji se rešava iz domena politike.
Nikada se nisu ostvarili neki senzacionalni dogovori, ali se svake godine rešavalo tri, četiri, pet problema i sa jedne i sa druge strane, pa računajte puta četiri godine, za vreme jednog mandata, dosta toga je rešeno. To su pitanja i problemi koji tište kako hrvatsku manjinu ovde u Srbiji, tako i srpsku manjinu u Hrvatskoj.
Rezultat tog međusobnog susretanja predstavnika manjina Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji je naše međusobno bolje razumevanje, naša saradnja i mogu reći da naše česte posete Srpskoj zajednici u Hrvatskoj i posete Srba iz Hrvatske ovde u Vojvodini, rezultirali su da mi zapravo željno čekamo kada će biti ta nova Međuvladina mešovita komisija, jer problema ima.
Dve godine od toga nema ni pomaka. Kada sam razgovarao sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj rečeno mi je da su oni spremni za razgovor. Ovde je takođe rečeno da je i država Srbija spremna za razgovor, ali izgleda da niko ne vodi računa o tome da se to i održi.
Dakle, postavljam pitanje predsedniku Vlade – kada će doći do sledeće sednice međuvladine mešovite komisije? Poslednja je bila pre dve godine u Šidu i u Beogradu, tako da bi sledeća morala biti negde u Hrvatskoj, u mestima gde žive Srbi, verovatno Dalmacija ili Vukovar.
Moram naglasiti da se čak ni obećanja koja smo čuli od predsednika država Josipovića i Nikolića u mestu Tavankut pre dva meseca nisu ostvarila, jer je i tamo bio jedan od zaključaka da nam je i jednima i drugima jako potrebna ta međuvladina mešovita komisija.
S obzirom da imam još jednu minutu, a nalazimo se u vremenu Božića, za nekoliko stotina hiljada građana ove države, svima njima čestitam Božić, a našoj braći po Hristu, većinskom srpskom narodu koji Božić dočekuje za 12 dana, unapred čestitam Božić – Mir Božiji, Hristos se rodi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje odnosno obaveštenje koje tražim je vezano za službenike u Skupštini Srbiji. Tu najverovatnije treba Ministarstvo pravde i državne uprave da mi odgovori. Naime, da li je zakonito da službenici u Skupštini Srbije nose bedževe sve vreme tokom radnog vremena, gde je istaknut čak i broj lične karte?
Moje drugo pitanje se odnosi na Republičku direkciju za robne rezerve. Tu tražim obaveštenje kojim pravnim i fizičkim licima je u toku 2013. godine isplaćena skladišnina na mesečnom i godišnjem nivou i koliko? Ovo tim pre što je u novinama objavljeno da navodno ja dobijam tri hiljade evra mesečno. Ja imam potvrdu da to ne dobijam, ali bi bilo dobro zbog šire javnosti da znamo koja to pravna i fizička lica dobijaju tu tzv. skladišninu na mesečnom i godišnjem nivou, a posebno u poslednjoj, 2013. godini.
Sledeće pitanje je takođe vezano za Republičku direkciju za robne rezerve. Moje pitanje glasi: koliko je pšenice u 2013. godini ta direkcija, u milionima kilograma, pozajmila pravnim i fizičkim licima, kojim pravnim licima, kog datuma, pod kojim uslovima? Nije tajna da su pred samu žetvu određena pravna lica dobila milione kilograma, što je uticalo na smanjenje otkupne cene pšenice, čime su seljaci izgubili gotovo 10 milijardi, ili, da vam plastičnije objasnim, oko 10 hiljada traktora „Fergusona“, toliko je vredela ta spekulacija.
Treće moje pitanje je takođe vezano za Direkciju za robne rezerve i ono glasi: da li je tačno da je ta Direkcija, u kojoj rukovodstvo nije menjano poslednjih pet, šest godina, zamenila odnosno dala na pozajmicu 25 hiljada tona kukuruza ili 25 miliona kilograma, a da joj se vrati 20 miliona kilograma ili 20 hiljada tona, tj. pet hiljada tona ili pet miliona kilograma manje? Znači, dam 25 hiljada tona da bi mi neko vratio 20 hiljada tona – to u privatnom životu nije moguće. U državi jeste, očigledno.
Moje sledeće pitanje je – šta će Vlada učiniti da se preispitaju date subvencije između 2006, 2007, do 2012. godine? Posebno tražim da mi se da obaveštenje šta će uraditi po pitanju procesuiranja date subvencije „Kući vina Živković“, čiji je vlasnik bivši premijer, gde je subvencija dodeljena od strane Ministarstva poljoprivrede u visini od 525 hiljada evra za prolećnu sadnju 2007. godine, iako je pomenuto pravno i fizičko lice tu parcelu zakupilo tek u novembru 2007. godine, ugovorom o zakupu sa Ministarstvom poljoprivrede i nije imalo saglasnost za investiciona ulaganja? Ne verujem da je novembar proleće, osim u Australiji.
Šta će Vlada preduzeti po pitanju zadružne imovine koja je gotovo nestala, konkretno, šta će uraditi po pitanju nestanka Zemljoradničke zadruge u Novim Karlovcima, njene imovine, na vrlo sumnjiv i kriminalan način? Takođe se pitanje odnosi i na ostale zadruge.
Sledeće pitanje je – šta će Vlada uraditi po pitanju „grabizacije“ i privatizacija koje su urađene po tipu „tri šećerane po tri evra“? Kako Vlada razmišlja da sa time izađe na kraj, da li razmišlja da tu i slične privatizacije poništi, odnosno da vrati imovinu državi po nabavnoj ceni?
Poslednje pitanje – kada će Vlada Srbije i nadležni organi jednom za svagda stati na put podmićivanju birača u izbornoj kampanji? Ja ovde imam dve fotografije sa Voždovca, znači, deli se luk, drva, šećer, brašno itd, i svi se u ovom parlamentu prave ludi, što reče naš narod. Stoga moje pitanje glasi – šta će Vlada i nadležni organi po tom pitanju uraditi, Vlada inicirati a nadležni organi procesuirati, da se jednom za svagda spreči podmićivanje birača u izbornoj kampanji? Ovde imamo čak i kafu koja se zove po stranci, imamo kafu „Minas“, kafa „Demokratska stranka Đilas“, imamo drva, luk, krompir, itd. Rimski sud je još pre 2070 godina dosudio tzv. „ambitus“ i poništio izbor dva konzula pre 2070 godina zato što su birači podmićivani sa porcijama životnih namirnica, odnosno sa porcijama hrane. Kada će Srbija jednom smoći snage, nadležno ministarstvo i nadležni organi, da se ovakvom načinu izbora jednom za svagda stane na put, bez obzira ko to čini, gde čini i na koji način čini? Hvala.