Hvala.
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govoriti pre svega kao član Administrativnog odbora i ukazati na neke, po meni, propuste koji su učinjeni.
Administrativni odbor jeste sazvan kako je sazvan i zaista fizički nisam mogao stići na tu sednicu Administrativnog odbora, jer naprosto 200 kilometara udaljenosti i neke aktivnosti koje se dešavaju paralelno sa tim, nisu se mogle uskladiti.
Međutim, ono što jesu činjenice, niko ovde danas ne spori da imunitet narodnom poslaniku treba ukinuti. Ja ću pričati samo o nekoj proceduri i hronologiji kako se to trebalo uraditi.
Ako već postoji pretpostavka za to zbog čega mi danas ovde raspravljamo, onda nije bilo sporno da tog čoveka pritvorimo danas posle skidanja imuniteta i da to bude potpuno u nekom legalnom toku. Međutim, ne znam zašto je to trebalo da se to uradi pre dva dana i da se on danas nalazi protivustavno i protivzakonito u pritvoru. To su proceduralne stvari o kojima mi danas pričamo. To je nešto na šta ukazujem.
Ovde otprilike ispada po onoj - čija je vlast, toga je i država, a čija je država, toga je i sloboda. Mi sada imamo jedan proces u kome se vrtimo, nadgornjavamo ko je u pravu, ko nije u pravu. Niko ovde nije sporio to da ukoliko postoji takva pretpostavka da je neko učinio krivično delo, da treba da odgovara za to i to mislim da je svima potpuno jasno.
Međutim, način na koji se to radi i način na koji kršimo institucije koje postoje u ovom društvu, dolazimo u situaciju da ćemo jednog dana, a pozivamo se svi na narod, doći u situaciju da kršenjem institucija narod preraste u jednu gomilu ili rulju koja neće poštovati ni Ustav, ni institucije, ni ustanove, nego će samo poštovati samo motku. Mislim da to treba da bude opomena i političarima, ne samo narodu.
Institucije postoje da bi sistem funkcionisao. Zakon je nešto što je obaveza za sve nas. Ako danas, na Dan ustavnosti države Srbije, mi krišimo neku proceduru, kršimo Ustav, kršimo sve ono što je negde upisano i zapisano kao pravni okvir i osnov ove zemlje, onda mislim da smo negde napravili propust i to niko ne može da ospori.
Znači, čovek se nalazi u pritvoru pre nego što smo neke stvari uradili da bi se stekli zakonski uslovi da se on tamo nađe, i o tome se ovde priča.
Pričalo se, između ostalog, o svemu. Reći ću vam i oko tih, gospodine Babiću, radnih mesta u Nišu. Ta investicija koja se realizuje u Nišu i koja će da zaposli 500 ljudi je investicija koja je trebalo da bude u Somboru. Ali, nije u Somboru, znate li zašto? Zato što da se realizovala u Somboru, to bi budžet Republike Srbije koštalo dva i po miliona evra, a ovako ga košta devet miliona evra, jer se realizuje u Nišu. To čisto da znate, zbog pominjanja nekih svari i afirmativnosti neke priče koja je u ovom momentu aktuelna.
Da se vratim na temu. Znači, procedura koja je obavezujuća za sve nas ovom prilikom je prekršena. Smatram da smo mogli sve to da uradimo u zakonitim okvirima i da ne pravimo ovu papazjaniju ovde i od institucija i od Skupštine i od narodnih poslanika i od celokupnog društva koje živi u Republici Srbiji. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Zarad istine, zahtev tužilaštva je stigao u 15,30 časova. Oko 16,00 časova su kontaktirani svi članovi Administrativnog odbora. Kolega Lazić je iz Sombora. Moj uvaženi kolega Berić je takođe iz Sombora i kaže mi da, poštujući sve saobraćajne propise, vozeći ne brže od 60 kilometara na sat, iz Sombora do Beograda se stiže za dva sata.
Administrativni odbor je održan u 19,00 časova. Za tri sata neko ko želi da učestvuje u radu, neko ko želi da se angažuje, neko ko želi da vidi sve to, mogao je da dođe, ali nije hteo.
Hajdete da pričamo malo sada o toj vrsti procedure. Uredno su službe Administrativnog odbora pozvale svakog narodnog poslanika, vodeći računa o teritorijalnoj udaljenosti, o mogućnosti dolaska na sednicu Administrativnog odbora i o vremenu potrebnom da se do Beograda stigne, bezbedno, poštujući saobraćajne propise.
S druge strane, teško je, gospodine Laziću, kritikovati otvaranje radnih mesta u Srbiji. Za SNS su ljudi u Somboru, Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, građani Srbije. U Srbiji se teško živi, u Srbiji je malo posla i bržim, snažnijim reformama želimo da zaposlimo te ljude.
Pravićemo sve preduslove da radnih mesta bude više, reformama, planiranjem izgradnje. Zašto niste razmišljali i zašto ne kažete otvoreno i korektno koliko vremena treba u Srbiji investitoru da bi došao do dozvole? Na koliko vrata mora da pokuca? Koliko papira mora da izvadi? Mi želimo reforme, želimo i novi Zakon o planiranju i izgradnji koji će takve mogućnosti, takve fabrike i „Mercedesa“ i „Džonson elektronik“ i mnogo više radnih mesta i mnogo više posla za Srbiju i za sve građane Srbije, bez obzira gde oni živeli.

Izvolite, gospodine Laziću.

Gospodine Babiću, krenuću od nazad. Za ovo pitanje koje ste rekli – koliko treba vrata i koliko treba vremena da se izda dozvola, to ćemo dobiti kroz ovu vašu Kancelariju za brze odgovore, koju ste otvorili.
Što se tiče vremena za zakazivanje sednice Administrativnog odbora, u popodnevnim satima sekretar Odbora je pozvao i pitao da li postoji mogućnost da u večernjim satima dođete na sednicu Administrativnog odbora, bez precizno definisanog vremena. To je istina. Oko toga se ne bih uopšte upuštao sa vama u polemiku. Jako dobro znate da sam ja član Odbora koji vrlo revnosno i korektno dolazi na sednice Odbora i kada imate kvorum i kada nemate i učestvujem u radu Administrativnog odbora, tako da tu temu meni lično ne možete da prišijete.
Što se tiče ove analogije vezano za radna mesta, da, svuda su podjednako važna radna mesta, da, svuda su podjednako važna radna mesta, u svakom delu Srbije, ali ja sam pričao o tome koliko to košta budžet Srbije ukoliko se takva investicija realizuje na jednom mestu, a koliko košta ukoliko se realizuje na nekom drugom mestu.
Ono što ste vi meni trebali da odgovorite jeste – zašto je čovek u pritvoru pre nego što smo mu skinuli imunitet? To je pitanje da mi odgovorite, ništa drugo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine Laziću, obavestiću vas. Verovatno je da se više bavite kampanjom, nego životom u Srbiji. Kancelarija za brze odgovore kao projekat SNS, kao jedan od alata u borbi protiv korupcije je otvorena i otvorena je u gradu Kruševcu. Ja ću vas vrlo rado odvesti kod gospodina Bratislava Gašića, jednog od najboljih gradonačelnika u Srbiji, da pogledate kako sve to funkcioniše.
Nemojte kritikovati dobru volju, pristojnost ljudi koji rade u sekretarijatu Administrativnog odbora, koji su sve narodne poslanike članove Administrativnog odbora pitali – kada vam odgovara, pristojno, normalno. Ali, i na to pitanje, gospodine Laziću, uz moju zahvalnost na vaše angažovanje u dosadašnjih 73 sednice Administrativnog odbora i na veoma korektan i kooperativan rad, nemojte devastirati ono što je urađeno, a to je da je 12 narodnih poslanika i iz trenutne vlasti i iz opozicije prisustvovalo sednici i glasalo za ovakav predlog odluke.

Gospodine Laziću, prekinućemo repliku. Vi ste prvi izazvali. Moramo da omogućimo i drugim narodnim poslanicima da govore o temi.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, o Danu državnosti Republike Srbije tema kojom se bavimo jeste tema pravne države, slabe, krhke, nedovoljno izgrađene, ali je tema pravne države. Ja ću ilustrovati kroz tri pitanja koja ostaju bez odgovora. Prvo pitanje je iz obrazloženja koje smo dobili uz saziv za ovu sednicu i dopunjeno je usmenim izlaganjem predsednika Administrativnog odbora, da kaže da je u 16,30 časova stigao zahtev Tužilaštva, koji traži skidanje imuniteta za eventualno određivanje pritvora.
Po svemu onome što znamo, u tom trenutku je narodni poslanik Dragan Tomić u pritvoru. Ne znamo da li je još uvek u pritvoru, ne znamo da li je pušten iz pritvora nakon 24 časa, da li je pušten iz pritvora kada je Javno tužilaštvo tražilo odobrenje za eventualno određivanje pritvora, ali ono što je nesporno je da je u trenutku u kojem Javno tužilaštvo traži eventualno odobrenje pritvora, narodni poslanik Dragan Tomić u pritvoru.
Sav politički folklor kojem smo skloni svi u svim političkim strankama ne može izbrisati tu činjenicu, narodnog poslanika ne možete držati u pritvoru osim ako ga niste zatekli u vršenju krivičnog dela za koje je Krivičnim zakonom zaprećeno pet ili više godina zatvorske kazne.
Svaki put kada spominjem pravnu državu, kažu mi – mani, koga to zanima, vidiš da je ovo važnije. Mene zanima. Mene zanima zato što je činjenica da je Dragan Tomić, narodni poslanik u pritvoru juče, a moguće i danas, predstavlja osnov koji će biti velika tegoba za tužioca u njegovom predmetu. Padale su presude i zbog sitnijih stvari, jer procedura je kultura, i padale su razne presude i zbog sitnijih stvari, od činjenice da narodni poslanik ima dokaz da je nezakonito, da je protiv Ustava držan u pritvoru u trenutku kada Javno tužilaštvo od nas svih traži da se izjasnimo o ukidanju njegovog imuniteta i o njegovoj dostupnosti, odnosno omogućavanju pritvora.
Lakoća kojom o tome ne vodimo računa je ista ona lakoća kojom dobijamo pogrešne račune za struju, ista ona lakoća kojom nećemo da uradimo pravilnik za lečenje retkih bolesti u Republičkom fondu, ista ona lakoća kojom nam policajci ponekad traže gotovinu za plaćenu kaznu, ista ona lakoća kojom bilo ko od nas, ko je na javnim poslovima, dozvoli sebi da smatra da pravna država nije važna. Ne postoji ništa važnije od vladavine prava i pravne države.
Meni je sa prilično gorčine, ali ipak drago da na Dan državnosti Republike Srbije imam priliku o tome da podsetim sve nas. Nije ovo sednica hajde da se skupimo, pa da mu ukinemo imunitet. Nije ovo sednica hajde da mu sudimo, pa da ga streljamo, kako se karikaturalno govorilo u nekim vremenima i u crtanim filmovima. Niti je ovo sednica u kojoj je tema zahtev bilo koje političke stranke. Ovo je sednica Narodne skupštine u kojoj se odlučuje o statusu jednog od nas, narodnih poslanika.
Pravna država podrazumeva da mi sami imamo svest o tome kolika nam je uloga, značaj i koliko je važno da ne dopustimo izvršnoj vlasti da bilo koga od nas zbog bilo kojih razloga tretira mimo zakona i mimo Ustava.
Po onome što imamo kao poslanici prilike da čujemo od informacija, jer predmet koji je tužilac poslao nemamo, možda ga imaju članovi Administrativnog odbora, ne sporim, ja imam ovo što je meni dostavljeno za sednicu, a to je da je u 16 i 30 prekjuče traženo da se dozvoli pritvor. Dakle, neko u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili u istražnim organima ili u tužilaštvu je prekoračio svoja ovlašćenja toliko da tražim da se utvrdi ko ima hrabrosti da objasni narodnom poslaniku da on nema imunitet i da ga onda zadrži u pritvoru. Potpuno je nebitno da li je taj narodni poslanik učinio kakvo krivično delo ili nije. Radi se o vladavini prava kojoj smo svi privrženi, bar na rečima, a ja ovde ponavljam - ne slušam šta govorite, gledam šta radimo, a ono što smo uradili jeste da je moguće da je narodni poslanik Dragan Tomić još uvek u pritvoru. Po kom osnovu? Šta će uraditi njegov advokat kada mu skinemo imunitet, kada bude dostupan?
Šta je prvi papir koji će predati u istrazi? Zašto to radimo? Šta u stvari radimo? Onemogućavamo da istražni postupak protiv narodnog poslanika Dragana Tomića teče bez proceduralnih smetnji. Zašto to radimo? Da li nam je stalo do pravne države, do dostupnosti istražnim organima bilo koga od nas ko se usudi da zloupotrebi službeni položaj ili počini krivično delo ili se neko negde dogovorio da se ovako odvija današnja sednica Skupštine? To je zajednička šteta.
Nema niko koristi od toga da se na bilo kom drugom mestu, osim u Narodnoj skupštini, dogovara o statusu, o položaju, o pravima i obavezama narodnih poslanika. Ako pristanemo na politički folklor da je to dobro zato što je „njihov“, a ne naš, nismo pristali ni na šta drugo, osim na politički folklor, jer ovde imamo svi jednaka prava, jednake obaveze propisane Zakonom o Narodnoj skupštini, propisane Ustavom Republike Srbije i propisane našim obavezama o ponašanju kada je u pitanju zahtev za skidanje imuniteta.
Nije imunitet bez razloga uspostavljen za predstavnike građana u narodnim skupštinama, u parlamentima. Ako oćutimo da razgovaramo o zahtevu da se odredi pritvor narodnom poslaniku, koji je već u pritvoru, onda ćemo morati da ćutimo kada sledeći put to bude neko drugi ko se ne zove Dragan Tomić. Danas mora da se progovori o tome, bez obzira koliko svi bili saglasni da se moramo podvrgnuti istragama, sumnjama, krivičnim prijavama i sve ono na šta nas obavezuje javni posao, ali se moramo odupreti zloupotrebi moći u izvršnoj vlasti, ne znanju, nesposobnosti, površnosti u izvršnim organima koji se bave istragama, samovolji kada su u pitanju krivične prijave ili kada je u pitanju sprovođenje istraga. Tome se moramo odupreti, jer je to zajednička šteta. Usudimo li se da kažemo da je narodni poslanik Dragan Tomić sam kriv i odgovoran za situaciju u kojoj se nalazimo, onda nas je neko, svih ovih 48 sati, u stvari držao u pritvoru. Samo smo prividno bili na slobodi.
Nema spora o tome da se u svakom slučaju, kada se traži skidanje imuniteta, bez obzira da li to traži nadležni državni organ ili, kao što je slučaj bio ovde, traži sam narodni poslanik da mu se ukine imunitet, kroz raspravu o tom zahtevu Narodna skupština pozitivno izjasni. Imaćemo spor sa ovim slučajem, ako ćemo se za neko vreme od ovog trenutka, a sada je 11 časova i 40 minuta, izjašnjavati o skidanju imuniteta i o mogućnosti pritvaranja narodnog poslanika koji je već pritvoren. To je mnogo ozbiljnija stvar od svog političkog folklora koji možemo prišiti ili pripisati bilo kome od nas ko bi voleo da se predstavi kao borac za institucije, borac za pravnu državu ili borac protiv korupcije i kriminala.
Velika je odgovornost svih nas da razumemo, da danas kada glasamo za skidanje imuniteta nikako ne ostavimo bez odgovora pitanje – a šta je radio u pritvoru poslanik kome je bio uspostavljen imunitet. To je pitanje toliko ozbiljno da je iznad bilo kakvih zloupotreba službenih položaja, finansijskih malverzacija, međusobnih poklanjanja javnog novca i bilo kog drugog opisa krivičnog dela. To je osnovno pitanje koje se tiče sigurnosti, ne svakog od nas koji smo voljom građana u Narodnoj skupštini, nego svakog od nas koji živimo u Srbiji.
Moj prilog današnjem danu je moje pitanje - kako je bilo moguće da narodni poslanik Dragan Tomić bude u pritvoru i jedan minut? Kako je bilo moguće da neko bolje od predsednika Narodne skupštine, od Administrativnog odbora i od Narodne skupštine u celini zna šta se sme, a šta se ne sme sa narodnim poslanikom? Nadam se da ću dobiti odgovor na to pitanje, jer je to pitanje mnogo važnije od procedure koja u budućnosti čeka narodnog poslanika Dragana Tomića ili bilo koga od nas ko bude u sličnoj situaciji. Hvala.