Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, na ovakvo obrazloženje koje smo dobili o kandidatkinji za predsednika parlamenta nema mnogo šta da se doda. Obrazloženja nije ni bilo, kao što ste i sami svesni.
Čuli smo uglavnom priče o tome šta se dešavalo od 2000. do 2012. godine, što govori da ćemo opet u Srbiji imati povratak u prošlost i vraćanje na ono što je bilo, umesto da kao odgovorni ljudi, koji smo dobili poverenje građana, se bavimo time šta treba da radimo u budućnosti.
Možda je bilo pogrešno što je odlučeno da je samo jedna trećina poslanika dovoljna u parlamentu da parlament radi. Možemo to da nadoknadimo, da predložimo da bude dve trećine poslanika od sada dovoljno za kvorum, pa ako nema dve trećine da onda parlament ne radi.
Ne želim sa ovog mesta previše da pričam o kandidatkinji za predsednika parlamenta, jer vidim da i oni koji je predlažu o tome ne žele mnogo da pričaju.
Smatram da bi bilo nekorisno da sada pričamo o Novom Sadu, o aferama, o novcu koji grad danas treba da plaća za ugovore koji su tada potpisani. Smatram da je gospođa Gojković samo simbol onoga što danas Srbija jeste i što ovakva većina, koja je napravljena voljom naroda, danas u Srbiji odražava.
U kakvoj to Srbiji mi danas živimo? Živimo u zemlji u kojoj se ljudi plaše, u kojoj ne mogu da govore. Živimo u zemlji u kojoj se ubijaju deca po osnovnim školama. Živimo u zemlji u kojoj se ubijaju ljudi za nekoliko stotina dinara. Živimo u zemlji agresije. Živimo u zemlji gde je postalo maltene normalno da ljudima koji imaju manjinsko mišljenje imate pravo da kažete šta god želite, da ih vređate i kvalifikujete na način na koji želite. Živimo u zemlji koja danas ima veći broj penzionera nego zaposlenih. Živimo u zemlji u kojoj se niko mnogo ne potrese kada pročita da u javnom preduzeću na dan pred izbore se zaposli 500 ljudi i time dobija nekoliko hiljada glasova. Nema reakcije vlasti na to. Nema smene u roku od 24 sata ako nisu bili upoznati sa tim, pa su tada saznali. Ništa se u ovoj zemlji ne dešava.
(Milovan Drecun, sa mesta: Neka se varati na temu.)
Hvala na sugestijama. Ja sam novi narodni poslanik. Svaka sugestija data sa mesta će mi mnogo značiti da budem bolji u onom za šta su me građani izabrali.
Živimo u zemlji u kojoj je taj govor mržnje nešto što je, na žalost, u kampanji simbolizovala i gospođa Gojković. To je ono što sam ja očekivao da kada se već ova enigma za medije, kako reče uvaženi kolega, razrešava danas, enigma za koju sam mislio da je mnogo važnija za građane Srbije nego za medije, ali u ovoj zemlji su očigledno mediji najvažniji, koja je dozvolila sebi da u svojim predizbornim obraćanjima govori da onima koji drugačije misle treba da se zatre seme.
Evo, ja drugačije mislim. Moje ime je tu pomenuto verovatno samo zbog toga što sam predsednik opozicione stranke, ali zaista očekujem od predsednice parlamenta da da obrazloženje za te svoje reči, ako je već previše da da izvinjenje, jer ima nas puno koji drugačije mislimo, koji imamo i decu koja treba da žive, a takva poruka je nešto što je upućeno pre svega ka njima.
Želim duboko da verujem da te reči nisu bile takve kakve smo ih čuli i da je iza njih stajalo nešto drugo.
Vidim da postoji nervoza kada govori neko iz opozicije. Vidim da postoje problemi da se saslušamo oko toga. Vidim da u ovoj zemlji nikome ne smeta, ni vama gospodo, što vaše stavove javno u medijima iznose ljudi kao što je Kristijan Golubović. Vidim da nije problem što takav čovek danas gostuje na svim medijima, iako je pola svog života proveo u zatvorima, iako ima pravosnažnu presudu na 14 godina. Takav čovek, koji je, kako čujem, umetnik, pa je možda i kandidat za ministra, eksperta u novoj Vladi, je čovek koji slobodno govori, koji govori normalno o ljudima iz opozicije da su lopovi, koji kaže da deli dve vlasti i da podržava stranku na vlasti.
Niko od vas ne smatra da od toga treba na bilo koji način da se odrekne, nego još takvih ljudi u medijima, a onda ćemo da se pitamo zašto nam se dešava ovo na ulicama, u školama, zašto se dešava na svakom koraku. Odgovornost je svih nas, ne samo vas na vlasti, nego i nas u opoziciji, da načinom na koji govorimo, načinom na koji radimo, pomognemo i uradimo sve da se te stvari ne dešavaju. Oni koji su na vlasti imaju mogućnost danas da to konkretno urade. Mi koji smo u opoziciji imamo mogućnosti da o tome govorimo.
Dajte da prestanemo da iz ovog Doma, koji je najviši Dom u ovoj zemlji i čiji predsednik treba takav da bude, prestanemo da šaljemo poruke agresije, mržnje, netrpeljivosti. To naši građani od nas očekuju.
Demokratska stranka i naša poslanička grupa neće glasati za gospođu Gojković za kandidata za predsednika Narodne skupštine. Pažljivo ćemo pratiti njen rad. Učinićemo sve da ugled ove institucije, koji je već unižen idejama o rotirajućem predsedniku i sličnim besmislicama koje smo slušali nekoliko dana, opet se povrati. Verujemo da je svima u Srbiji važno da ovaj parlament zaseda, da bude što manje ružnih i teških reči, a što više predloga i konkretnih stvari.
Očekujem od nove predsednice da zakone koje je Demokratska stranka uzalud predlagala u prošlom mandatu, poput zakona o bankarskom sektoru, koji bi omogućio građanima da ne budu zlostavljani od banaka, kao i privredi, stavi na dnevni red parlamenta i sve druge koje ćemo ponoviti. Davaćemo konkretne predloge, želeći da ova zemlja bude bolja. Od većine, od predsednice parlamenta zavisi kako će ovaj Dom izgledati naredne četiri godine.
Još jednom, stav Demokratske stranke je da bude protiv ovog predloga zbog svega što sam naveo, a želim da nas predsednica parlamenta svojim radom uveri da je naš današnji strah od toga kako će ovaj parlament izgledati apsolutno neopravdan. Hvala.