Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona koji kada se zaista uđe u suštinu jasno se vidi da mnogo toga čak pomalo i revolucionarnog nam donosi. Recimo, vraća se Ministarstvo državne i lokalne samouprave sa jasno naznačenim nadležnostima. Meni je to jako važno, pre svega zato što postoji jedna stavka veoma važna gde Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu definiše radne odnose, odnosno ne definiše nego kontroliše radne odnose u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama.
Veoma važna stavka zato što smo do sada zaista imali posebno po lokalnim samoupravama pravi pravcati cirkus od zapošljavanja smo imali čisto partijsko zapošljavanje. Verujem da u ovom segmentu će se i te kako što šta popraviti i verujem da će same lokalne samouprave i te kako unaprediti s obzirom da sada imaju svoje sopstveno ministarstvo.
Mi smo ovde čuli neverovatne primedbe, recimo, po pitanju zaštite životne sredine. Zašto to sad nije posebno ministarstvo donekle možda mogu i da se složim, ali oni koji prigovaraju, pa nisu ga ni oni imali kao posebno ministarstvo, posebno u Vladi gospodina Cvetkovića, za koju inače da kažemo imala je 27 članova, odnosno 24 resora. Ova Vlada će imati 16 resora i čini mi se 17, ili 18 članova što je značajno manje, naravno.
U Vladi gospodina Cvetkovića, Ministarstvo za životnu sredinu je bilo ujedno zajedno sa prostornim planiranjem. Složićete se sigurno ima daleko manje veze u odnosu na Ministarstvo poljoprivrede gde će se sigurno daleko više raditi na zaštiti životne sredine, jer imate pojedine organe uprave unutar samog ministarstva koja se recimo već bave time.
To ministarstvo inače koje je predvodio dotični ministar koji se i pred sudom nalazi zbog svog delovanja, više se bavilo tim prostornim planiranjem, a životnom sredinom su se bavili isključivo na način kako da kroz razna ta sredstva za kampanje navodno ekološki finansiraju određene dnevne listove kako bi u predizbornim kampanjama, jer tako ti dnevni listovi njima najviše poklanjaju pažnju, i to je bila čitava zaštita životne sredine koju je tada sprovodila ta Vlada Mirka Cvetkovića.
Naravno, ovde imam sijaset još nekih veoma, veoma pozitivnih rešenja. Recimo, veoma je važno što se objedinjuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, mislim da će se sada daleko više raditi na tome da naša putna infrastruktura se koliko toliko revitalizuje. Zaista je strašno proći pojedinim delovima Srbije.
Mi smo tolika sredstva dobijali za našu putni infrastrukturu nažalost ništa značajno nije napravljeno. Recimo, u toku ove kampanje sam često obilazio istočnu Srbiju posebno Negotin, gde imamo strahovit turistički potencijal, a vi nemate puteve da dođete do te opštine i apelovao bih na ministarstvo koje se bude formiralo i na resornog ministra koji to bude bio da obrati pažnju posebno na ta neka područja, jer znate ako smo imali do sada i nekakva ministarstva za regionalni razvoj suštinski ništa regionalno nismo razvijali, drago mi je što se tako čak i ukida i što se to racionalizuje i što će pojedina ministarstva između i ovako Ministarstvo saobraćaja dobiti određene ingerencije.
Takođe, izdvojio bih ovo što Ministarstvo finansija, što je naravno njegova nadležnost bila i ranije. Tiče se rada Poreske uprave i voleo bih da Ministarstvo finansija sprovede jednu zaista sveobuhvatnu reformu Poreske uprave zato što zaista smatram da je do sada veoma, veoma loše radila, jer mi smo živeli u jednom naopakom sistemu po kome su pojedini poreski obveznici mogli po 20 godina da ne plaćaju porez i da im niko naravno ništa ne prigovori i da naravno nikada ne budu kažnjeni, dok recimo nekom privredniku, ako naravno nije bio politički podoban čak za mesec dana ne plaćanja poreza su znali da zatvore ili radnju ili prodavnicu i na taj način možda da je uguše. Naravno da svako mora da plaća porez, ali smo ovde imali … povlašćenu kastu koja nije morala ni u jednoj varijanti da plaća porez, jer je bila prosto politički podobna i možda nekom plaćala. Zato apelujem na tu reformu Poreske uprave, to bi bilo jako važno.
Dobro je što će u Ministarstvu privrede biti uprava za brzi odgovor. Kome ćete se sada obraćati? Upravi za brzi odgovor unutar Ministarstva privrede.
Verujem da će samo Ministarstvo kroz svoju sistematizaciju utvrditi na jedan veoma dobar i kvalitetan način tu upravu i verujem da će ljudi dobijati dozvole, odnosno dobijati odgovore na koji način mogu da reše neki svoj problem, posebno, recimo, kod dobijanja dozvola u izgradnji, na jedan zaista daleko efikasniji način.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ovde postoji jedna nadležnost vezano za upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini.
Tu bih zaista zamolio budućeg resornog ministra da i te kako obrati pažnju na ovu oblast, zato što smo do sada imali jednu neverovatnu praksu. Radi se o tome da to državno zemljište, neretko su do njega dolazili tajkuni na razne načine. Zato što se to ostavljalo ili lokalnim samoupravama da raspodele kroz razne licitacije. Tu bi morao zakon da se, jednostavno, promeni zato što do sada su razni tzv. konzorcijumi ili posebno neki tajkunski poljoprivrednici dolazili do krupnog zemljišta na zaista prevaren način, a da recimo mali poljoprivrednik nije mogao nikako da dođe do nekog zemljišta. Verujem da bi se tu moglo dosta toga uraditi.
Ima ovde, naravno, još mnogo toga što bi moglo da se pohvali, ali ono na šta bi posebno akcenat stavio to je, recimo, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo prosvete i nauke. O ovom drugom mi moramo da mnogo toga uradimo i zato ovde govorim šta bi možda trebalo da se uradi šta se nadam da će se uraditi, s obzirom da neko prigovara ovom zakonu da je ovo spisak lepih želja. Izvinjavam se, ali ovo je spisak koji definiše nadležnosti tih ministarstava. Nadam se da će oni u praksi to i te kako manifestovati.
Ako nam već ovde neko prigovara kako oni znaju kako su ministarstva funkcionisala, da će sada tu neko staviti svoje partijske kadrove, pa autoprojekcija je čudo. Možda je to neko od njih nekada radio, ali nama ne pada na pamet da tako nešto radimo, jer želimo da ova država konačno krene napred.
Apelujem na budućeg ministra prosvete da učini sve, čuli smo od gospođe Đerić, posebno vezano za fakultete. Imamo jednu degradaciju diploma. Voleo bih da se u tom segmentu i te kako uloži zato što je obrazovanje nešto što ovu državu može jedino da pokrene napred.
Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, složene su situacije u svetu. Moramo tu da imamo potpuno profesionalizovanu diplomatsku službu. Verujem da će novi ministar ili ko već bude bio zaista na tome i te kako raditi.
Na kraju, Ministarstvo kulture i informisanja. Ova država je dužna da donese set zakona vezanih za informisanje. Konačno da se zna ko su ovde vlasnici medija, a ne da imamo medije, pa posle nekoliko godina saznajemo da jedan tajkun i jedan predsednik partije, odnosno takođe možda možemo reći tajkun, imaju vlasništvo nad jednim medijem, a navodno se vodi neki drugi vlasnik. Verujem da će se tu uvesti red. Što se tiče kulture, zaista bih voleo da mogu da se ulože neka veća sredstva. Na žalost, neko je u ovoj državi potpuno potrošio sredstva koja je ova država imala. Mi smo danas pred praznom kasom. Valjalo bi je napuniti.
Pravo da vam kažem, ove godine se obeležava sto godina od velikog rata. Možda bi sve trebalo da nas bude stid što nemamo dovoljno sredstava da obeležimo to na dostojanstven način. Čitam, ne znam koliko je to istina, ali me recimo to kao pripadnika naroda koji je doživeo tada zaista veliku tragediju, bez trećine stanovništva smo ostali, da nemamo sredstva da završimo film o Gavrilu Principu, na primer. Voleo bih da kultura dobije veća sredstva.
Ovo što smo imali do sada, ovakvu degradaciju našeg budžeta, ovakvo devastiranje naše privrede sigurno je dovelo do toga da sredstva za kulturu su ovakva kakva jesu i plašim se da će u nekom narednom periodu verovatno ostati tako, ali nadamo se nekom daleko boljem budžetu za samu kulturu.
Završio bih sa izmenama Zakona o Vladi. Neko se ovde buni zašto neko traži savetnike. Znate, u životu je dobro pitati struku. Pametan pita, a takođe i piše, a onaj drugi neki pokušava da pamti.
Zaista se izvinjavam, ali velika je stvar imati za savetnika gospodina Guzenbauera, zato što ga je ministar spoljnih poslova Austrije takođe uzeo za svog savetnika. Izvinite, nama su potrebni dobri odnosi svuda. Nama su potrebni stručni ljudi. Nama je potreban takav jedan profesionalni sistem. Mnoge druge države koje su danas razvijenije nisu se stidele da uzmu takve savetnike. Naravno da ovo valja podržati, da predsednik Vlade, pre svega, ima tu mogućnost da angažuje dobre savetnike u mnogim poljima kako bi ova država mogla zaista da krene napred. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Zajedno za Srbiju zajedno sa svojim koalicionim partnerima neće glasati za ovaj zakon.
Gospodine Arsiću, vi ste se jako potrudili ovde da obrazložite zbog čega bi trebalo zakon donesete, ali zakon o Vladi i zakon o ministarstvima uvek ima jednu nevolju, zato što dođe pre nego što onaj ko je dobio mandat da sastavi Vladu, dođe u parlament pa izloži šta je plan Vlade, kako je to jedna celina. Dok ne čujemo ovo drugo, ne znamo ni da li valja ovo prvo o čemu danas razgovaramo. Na blanko naravno da ne možemo ovo sve podržimo.
Ono što je očigledno, dosta je vešto to napisano, jeste da Srbija se pomera prema kancelarskom sistemu kroz ovaj zakon o Vladi i zakon o ministarstvima. Ne mislim da to mora da bude loše, kao što ne mora da bude ni dobro i o tome želim da govorim ovde.
Verujem da ćemo imati priliku u nedelju ovde da čujemo mandatara, šta u stvari ima nameru sa Vladom Srbije da uradi, gde bi trebalo da Srbija bude i naša privreda i država u njenom tehničkom smislu, gde za šest meseci, gde za godinu dana, gde na kraju mandata koji će, kako slede stvari, Skupština ovde dati sadašnjem mandataru i Vladi koju on bude predložio.
Danas od vas, gospodine Arsiću, nismo mogli ni da naslutimo šta će to sve da bude, pa ćemo zbog toga i glasati protiv. Iako ste dosta interesantnih ovde detalja naveli, nismo mogli da vidimo celu sliku.
Ne mislim da je drama u Srbiji da li će savetnici predsednika Vlade biti plaćeni ili neće. Iskreno govoreći, ima trenutaka kada su ljudi spremni da rade za čast, ima trenutaka kada morate da ih platite. Ne mislim da oko toga mi treba da vodimo neku veliku polemiku, važno je šta će da bude rezultat.
Ako predsednik Vlade ima nameru da napravi veliki broj saveta, onda znači da nema poverenje u veliki broj ministara. S druge strane, najveća stranka u ovom parlamentu je dobila sasvim dovoljnu podršku građana i ne mora da pravi kompromise sa bilo kime. Nema danas u Srbiji potrebe da se prave koalicioni dogovori oko javnih preduzeća. Tu, gospodine Arsiću, niste u pravu. Nisu ministri postavljali direktore javnih preduzeća, nego je to bio predmet političkog dogovora, jer je to bila politička nužnost, kao što ste vi imali političku nužnost pre godinu i po ili dve, kada ste sa svojim koalicionim partnerima pravili Vladu. Dve godine doskorašnja ministarka energetike je ratovala sa direktorom jednog od velikih javnih preduzeća. To je bila realnost politička. To građani, takođe, treba da znaju. Nekakav sistem mora da se napravi. Vi nemate potrebu to da radite.
Meni nije jasno zašto će ministar privrede dobiti sva ovlašćenja nad javnim preduzećem? Ja to ne razumem. Ministar privrede će da utvrđuje strateške ciljeve javnih preduzeća. Da ministar privrede bolje zna šta su strateški ciljevi „Srbijašuma“ i „Srbijavoda“ nego ministar poljoprivrede, to nije blizu realnosti. EPS, „Srbijagas“? Mislim da ministar energetike koji vodi politiku mora da ima instrumente da vodi tu politiku, inače ne može da bude odgovoran.
Koncentrisanje i ovlašćenja ministra privrede, otvaranje prostora predsedniku Vlade da pravi savete jeste, naravno ne formalno, suštinski premeštanje parlamentarnog sistema ka nečemu što Nemci imaju utvrđeno Ustavom, ali ne mislim da je to bilo šta što je loše. Na kraju, predsednik SNS je dobio glasove, pa je dobio i mandat da uradi ono što misli da je dobro.
Ono što očekujem da se ovde desi u nedelju, mislim da to očekuju i građani Srbije, da mi vidimo šta će biti jasno postavljeni ciljevi. Dve godine pitamo ovde zašto se ne vodi projekat navodnjavanja. Još nisam dobio ni jedan odgovor.
Energetska efikasnost, 2,5 milijarde evra da se izoluje 1,5 miliona stanova u Srbiji, ogromna prilika za građevinarstvo Srbije. Navodnjavanje 3,5 milijardi evra, za vodoprivredna preduzeća, građevinska preduzeća i ne može da se omaši. Evo, ovde ima mnogo poslanika, sve ih znam lično, iz ovog seljačkog dela Srbije. U mom Šapcu se 55% stanovništva bavi poljoprivredom. Kada uložite pare u navodnjavanje, ne možete da ne pogodite. To mora da bude dobra ekonomska politika. Kada sam imao priliku, ja sam se za to borio.
Ono što jeste važno, bitno i mnogo važnije od ovog Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi jeste kako će ovaj instrument koji danas budete izglasali biti upotrebljen za razvoj i za reforme. To su dve ključne reči. Gospodine Arsiću, nisam razumeo iz onoga što ste rekli, kako će da budu sprovedene reforme i kako ćemo da krenemo u razvoj. Zato ćemo glasati protiv ovoga. Očekujemo ovde gospodina Vučića u nedelju, pa da čujemo od njega odgovore na sva ova pitanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što reče gospodine Petrović, iz ovog seljačkog dela Srbije, sa zadovoljstvom sam ja iz tog seljačkog dela Srbije i dobro se razumemo. Tu se ne treba stideti. Naravno, siguran sam da i gospodin Petrović to u afirmativnom smislu govori. Takođe, u tom seljačkom delu Srbije postoje dve izreke: u dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi. Vođeni tom logikom, vođeni onom narodnom da je jedan štap, jedan prut, ma koliko bio snažan i jak, slabiji od snopa pruteva. U svemu onome što se nagomilalo, nataložilo u našem društvu, zbog onog manjka hrabrosti da se uđe u reforme ranije, zbog neodgovorne politike da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju i poruka koje smo čuli od Vlade 2008. godine, da nas svetska ekonomska kriza neće ni dotaći, došli smo do te situacije da nam je potreban najširi mogući konsenzus, najširi mogući front ljudi, da bi iz ovog stanja u kojem se nalazi naše društvo izašli što brže i što kvalitetnije.
Kao privrednik vam mogu reći jednu stvar i tu se ne slažem sa vama da javna preduzeća, zbog svoje specifičnosti i delatnosti kojom se bave, ne mogu da budu Ministarstvo privrede, već po ministarstvima, zato što bi onda po toj logici morali da pravimo i ministarstvo za usluge, pa ministarstvo za proizvodni deo privrede, pa ministarstvo za ne znam šta. Sama privreda je raznorodna, različita. Vi to jako dobro znate. Normalno je da se Ministarstvo privrede bavi privredom, da li su to javna preduzeća, da li je to privatan sektor, a da se ministarstva bave svojim resorima, praveći atmosferu u kojoj će funkcionisati i javna preduzeća, ali i privatan, realan sektor …
(Predsedavajući: Vreme.)
… i praviti iste uslove za sve i trošiti vreme za takve stvari, a ne da vode računa o subvencijama i problemima javnih preduzeća koja se, nažalost, ne ponašaju i ne posluju u sistemu spojenih sudova, već totalno individualno, pa čak i taj prihod koji bi morali da vrate u budžet koriste za neke trinaeste plate ili za ne znam kakve bahanalije. Na takav princip, na takvu politiku se ovim Zakonom o ministarstvima stavlja tačka.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, replika.

Još jednom da kažem, ne mislim ja da je ovo po definiciji loše. Samo mislim da ako ministri ne budu dobili priliku da imaju instrumente u svojim rukama, teško ćete od njih moći da tražite odgovornost.
Upravljanje javnim preduzećima je instrumentarij za vođenje politike. Ne znam da li će to biti dobro ili neće biti dobro. Čekamo ovde u nedelju gospodina Vučića da nam kaže šta će biti sa energetikom i šta će biti sa poljoprivredom, kakve su projekcije BDP, kako će biti sprovedena reforma javne uprave, da o tome debatujemo ovde.
Iskazujem svoju veliku rezervu prema tome da ukoliko smanjujete mogućnosti ministrima da vode politiku, možete da očekujete dobar rezultat. To ne govorim na pamet, već sam se sa mnogo teških prilika i neprilika suočavao u životu baveći se javnim poslom.
Važno je, baš zbog ovoga o čemu ste i vi, gospodine Babiću, govorili, da Srbija počne da pobeđuje. Najsrećniji bih bio, iako sam u opoziciji u ovom parlamentu, da to počne da se dešava. Ja živim ovde, moje dete živi ovde, moja porodica živi ovde. Želim da se to desi. Zbog toga u svemu ovome učestvujem.
Sumnjam da se nedavanjem punog kapaciteta svima koji budu sedeli u Vladi može povećati verovatnoća za bolji rezultat, ali videćemo i onda u nedelju ovde da vidimo kakvu to sliku treba da vidimo u narednim mesecima i u narednim godinama i da počnemo da dobijamo odgovore na pitanja – šta je sa navodnjavanjem, šta je sa obnovljivim izvorima energije, šta je sa svim drugim resursima koje Srbija ima, šta je sa prilikom da u rudarstvu Srbije uđe 4,5 milijardi evra u naredne četiri godine? Pitam to dve godine. Tu ste, gospodine Babiću, svaki put ste bili prisutni kada sam o tome govorio. Očekujem da svi zajedno počnemo da dobijamo odgovore. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Slažem se da su javna preduzeća bila instrument, nažalost, koji je korišćen u pogrešne svrhe, instrumente za zapošljavanje, bez standarda, bez kriterijuma, rođački, kumovski, deljen ortački i baš na ovaj način želimo da izbegnemo i da se taj instrument nikada na tu strani ne koristi, ne u svrhu politike, nego u svrhu održivosti. Zbog toga želimo punu kontrolu Vlade nad javnim preduzećima. Na ovaj način pokazujemo i da ministar i ministarstvo nisu feud, vlasništvo, nisu prostor u kome je gospodar. Gospodar je Vlada Republike Srbije sa najvećom odgovornošću za funkcionisanje svih segmenata u toj istoj Vladi Srbije.
Svi ostali ministri nemaju samo instrumente kroz javna preduzeća koja su do sada bila u njihovom resoru i u njihovom sektoru. Njihov instrument su i druga privredna društva, jer u energetici, slažem se, EPS, „Kolubara“, „Srbijagas“ jesu najveći, jesu najmoćniji, ali nisu jedini. Želimo da razvijamo i privatan sektor u svemu tome, želimo privatnu inicijativu, želimo mini hidroelektrane, želimo da ljudi ulažu tu, a ne da kažu – ne smemo da ulažemo zato što oni razvijaju samo javna preduzeća i to na način što će takav – kakav prihod, ako ostvare prihod, podeliti trinaestoj plati. Ako ne ostvari prihod, vraćaju u budžet, a da ne služi za privatizaciju.
Javna preduzeća su vlasništvo svih građana Republike Srbije i na taj način moraju da funkcionišu, ali ne samo zaposlenih, baš na taj način i korišćenje instrumenata o kojima ste malo pre govorili.