Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 176 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre usvoji akte iz dnevnog reda sednice.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Bojana Pajtića, Aleksandra Vučića, prof. dr Miodraga Stojkovića i Jane Ljubičić na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaje Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima: Bojanu Pajtiću, Aleksandru Vučiću, prof. dr Miodragu Stojkoviću i Jani Ljubičić danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, kojim je predviđeno traženje obaveštenja i objašnjenja, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa navedenim članom Poslovnika? (Ne)
Što se tiče odsutnosti narodnih poslanika, nemamo službenu evidenciju o tome.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanici Gordana Čomić i Borislav Stefanović predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, koji su podneli Narodnoj skupštini 23. aprila 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 30, protiv – tri, uzdržanih – jedan, nije glasalo 170 od ukupno 204 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Veroljub Arsić predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o ministarstvima, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. aprila 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 166 poslanika, protiv nijedan, uzdržan nijedan, nije glasalo 40 od ukupno prisutnih 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Veroljub Arsić predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o Vladi, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. aprila 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 177 poslanika, protiv nijedan, uzdržan nijedan, nije glasalo 30 od ukupno prisutnih 207 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Katarina Rakić, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o ministarstvima i Predlogu zakona o izmeni Zakona o Vladi, (tačke 1. i 2. utvrđenog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Katarina Rakić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 175 poslanika, protiv nijedan, uzdržan nijedan, nisu glasala 33 od ukupno prisutnih 208 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 179 poslanika, protiv nijedan, uzdržan jedan, nije glasalo 29 od ukupno 209 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o ministarstvima
2. Predlog zakona o izmeni Zakona o Vladi.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički i načelni pretres sa predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Srpska napredna stranka – dva sata, 43 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta; Poslanička grupa Demokratska stranka – 20 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 12 minuta; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – 8 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SDA SANDžAKA – PDD – 6 minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala. S obzirom da su spojene dve tačke današnjeg dnevnog reda u jednu jedinstvenu raspravu, a s obzirom i na malo vreme koje malobrojna opozicija danas u parlamentu ima na raspolaganju, ja bih vas zamolio da se izjasnimo o produženju vremena rasprave u skladu sa Poslovnikom može da se duplira vreme rasprave i predlažem da se poslanici izjasne o tome. Pozivam da podrže ovaj predlog. Hvala vam.

Stavljam na glasanje predlog poslanika. Molim da se izjasnite o njegovom predlogu o produženju vremena rasprave na ukupno 10 sati.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice i da pristupe glasanju.
Proglašavam glasanje završenim: za - 23 poslanika, protiv nijedan, uzdržan nijedan, nije glasalo 186 od ukupno prisutnih 209 narodnih poslanika.
Konstatujem da predlog nije usvojen.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o ministarstvima i Predlogu zakona o izmeni Zakona o Vladi.
Da li predlagač, narodni poslanik Veroljub Arsić želi reč? (Da)
Izvolite. Poslanik Veroljub Arsić, predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj podnošenja ovog zakona jeste, Zakona o ministarstvima, odnosno izmena Zakona o Vladi, jeste da Republika Srbija u narednom periodu dobije Vladu koja će biti efikasna, što je god moguće više racionalna.
Mogu da kažem da u proteklom periodu do 2012. godine imali smo raznih zakona o vladi, zakona o ministarstvima i ono što je najčudnije u celoj toj priči, kao da to nisu bile vlade koje treba da rade u interesu građana Republike Srbije već su ti zakoni pisani i donošeni u Narodnoj skupštini zbog toga da bi se nečija politička ambicija ili želja ostvarila tako što će da bude ministar u nekoj vladi, u nekom određenom ministarstvu.
Mi smo imali situacije prilikom raznih rekonstrukcija vlada Republike Srbije, da imamo ministarstva koja se međusobno prepliću u njihove nadležnosti, gde se često prebacuje odgovornost sa jednog na drugo ministarstvo, zato što Zakon o ministarstvima jednostavno nije mogao da bude apsolutno funkcionalan i da ta vlada može da funkcioniše u onom punom kapacitetu isključivo u interesu građana Republike Srbije.
Poslednje izmene i dopune Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, jesu popravile stanje donekle ali imajući u vidu složenu ekonomsku i privrednu situaciju u Republici Srbiji, jedan složen sistem državne uprave, čak i pored dobre volje članova Vlade, nailazilo se na određene probleme i problemi su svakako uticali i na rezultate koje je ta vlada imala.
Mislim da zbog ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi treba da prestanu oni koji se bave politikom, da se bave isključivo svojim ambicijama i da oni koji žele da uđu u Vladu Republike Srbije, da uđu samo sa jednim ciljem, da izvuku Srbiju iz ekonomske krize u kojoj se nalazi.
Zato i jesu potrebne ozbiljne strukturne reforme i jedan od ciljeva ovog zakona jeste da stvori preduslove da Vlada Republike Srbije i njena ministarstva te ozbiljne, što je moguće brže, te strukturne reforme sprovedu.
U Predlogu zakona o ministarstvima, predviđeno je samo 16 ministarstava i to su Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo kulture i informisanja.
Mislim da će ova naredna Vlada, ukoliko ovaj zakon bude usvojen biti najmanja u novijoj srpskoj parlamentarnoj istoriji.
Sada bih hteo malo da se pozabavim zadacima i očekivanjima nas koji predstavljamo građane šta očekujemo od tih ministarstava i od te vlade.
Kada je u pitanju prvo ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo finansija, mislim da je dosadašnja poreska politika koja je sprovedena, dovoljno opteretila i privredu i građane sa poreskom politikom i da jednostavno, uvođenjem novih poreza, pritom ne mislim na javni sektor koji se finansira iz budžeta ili javni sektor koji se finansira iz sopstvenih prihoda, zahvaljujući svom monopolskom položaju na tržištu koji im je dala Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije, ne mogu više da budu oporezovani, odnosno da obična privreda koja stvara dohodak, jednostavno i pod ovim poreskim pritiskom, jedva sastavlja kraj sa krajem.
Ministarstvo finansija će morati da izradi jednu ozbiljnu strategiju u narednom periodu i da u tom narednom periodu vodi računa da one mere koje namerava da preduzme, stvaraju uštede u budžetu Republike Srbije, rasterećuju koliko je god to moguće realan sektor, da štede u javnom sektoru koliko je to moguće i da u tim merama vode računa o tome da Republiku Srbiju ne oteraju u recesiju.
Kada se krene sa rezovima kakve nam predlažu razne međunarodne organizacije, tada rizikujete da umesto da napravite uštede, ugušite i onaj deo realnog sektora i na taj način povećate probleme u kojima se nalazite.
To će svakako biti jedan od najvažnijih poslova Ministarstva finansija.
Međutim, u nadležnosti Ministarstva finansija jeste devizno poslovanje, odnosno devizni inspektorat i tu će isto tako morati da se urade ozbiljne reforme, pa čak i da se predlože novi zakoni da bi se sprečilo neopravdano iznošenje deviznih sredstava iz Republike Srbije i da bi se stvarali razni finansijski momenti koji će jednom špekulativnom sektoru da omoguće ekstra prihode, a na štetu i države i svih njenih građana.
Naravno da je u nadležnosti Ministarstva finansija i kreditno-monetarni sistem i bankarski sistem koji moraju da budu u saradnji sa Narodnom bankom Republike Srbije, pod kontrolom, a u smislu njihovog zakonitog poslovanja i usklađenosti njihovog poslovanja sa međunarodnim propisima.
Bilo je više špekulacija po sredstvima javnog informisanja koliko je deviznih sredstava izneto sa teritorije Republike Srbije.
Mogu samo da vas podsetim da je novac, pogotovo devizni, roba kao i svaka druga, da smo imali situaciju da je jedan dobar deo finansijskog sektora zarađivao na ekstra kamatama koje su postojale, da je imao ekstra profit i na deviznim razlikama za kredite koji su davani sa deviznom klauzulom i da se u jednom trenutku pojavio višak novca na tržištu koji više nije mogao da bude plasiran, pod onim uslovima kakvim je bio plasiran u ranijim periodima.
Umesto da se čisto ekonomskom logikom, oni koji posluju na finansijskom tržištu bave i da sada zbog povećane količine novca smanje kamate i omoguće i brži razvoj privrede i veći životni standard građana, bavili su se time da siromaše devizne rezerve Republike Srbije, da iznose devize sa teritorije Republike Srbije i na taj način održe nisku ponudu novca na kreditnom i finansijskom tržištu.
Prethodna Vlada je imala uspeha u toj borbi, očuvala je stabilan kurs dinara, došlo je do smanjenja referentne kamatne stope i do povećanja mogućnosti za razvoj Republike Srbije, ali to nije dovoljno.
Moraće svakako nadležno Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodnom bankom taj problem još efikasnije da rešava.
Takođe, Ministarstvo finansija nadležno je za sistem kontrole carinjena i tu smo nažalost imali situaciju da su pojedini monopolisti koji su bili na tržištu imali privilegiju da carine prolaze neverovatno brzo, a da se često dešavalo da, ako neko želi da uveze repromaterijal za svoju sopstvene proizvodnju i da taj proizvod koji se napravi na teritoriji Republike Srbije sa našim radnicima, sa našim mašinama, sa našom pameću i bude izvezen van teritorije Republike Srbije, da mu se bezrazložno zadržava i roba i potrebna dokumenta od tog njegovog repromaterijala i stvaraju se nepotrebni troškovi da bi neko ko nema te nepotrebne troškove bio konkurentniji na tržištu od njega, tako da će morati jedna ozbiljna reforma, kada je u pitanju sistem kontrole carinjenja, da se uspostavi.
O tome da li je sve što je uvezeno na teritoriju Republike Srbije stvarno i ocarinjeno u skladu sa zakonskim propisima takođe će morati Ministarstvo finansija više da povede računa, jer sistem carine koja ima zaštitnu ulogu ne samo od nelojalne konkurencije, već i zaštitnu ulogu od sive zone i sivog tržišta, mora u potpunosti da bude ostvarena baš i preko ovog organa, koliko je to u onim mogućnostima i u onim nadležnostima koje ima.
Kada je u pitanju Ministarstvo privrede, Ministarstvo privrede će konačno kao organ Vlade morati da utvrdi strategiju razvoja privrede. Imamo osećaj da u proteklih desetak možda i više godina naša privreda nije radila po principu šta su to prioriteti privrede, već u jednom haotičnom stanju koje je dalo kao rezultat i smanjenje broja zaposlenih, odnosno povećanje nezaposlenosti do 2012. godine, kada smo imali 27% nezaposlenih, što je dovelo takođe do pada bruto proizvoda na teritoriji Republike Srbije i smanjivanja privrednih aktivnosti.
Svakako da su razlozi bili jedna haotična privatizacija, ali svakako da i one mere koje su vlade tada imale i koje su bile podsticajne za privredu nisu bile usmeravane ili nisu bile dovoljne za razvoj privrede i vidimo kakav danas imamo rezultat.
Znači, potrebna je jedna ozbiljna strategija i da se odrede koja su to podsticajna sredstva za razvoj i koje je to strukturno prilagođavanje privrede na teritoriji Republike Srbije.
Možda jedno od najinteresantnijih ministarstava jeste i Ministarstvo poljoprivrede. Mogu da kažem da naše stanje u poljoprivredi nije baš najsjajnije i to iz više razloga. Jedan od razloga je da je sama poljoprivredna proizvodnja za individualnog poljoprivrednog proizvođača neverovatno skupa, da je prepolovljena naša industrija koja prati poljoprivredu. Pre svega, tu mislim na industriju koja se bavila i obezbeđivala sredstva za zaštitu bilja, sredstva za prehranjivanje bilja i da je svakako došlo do toga da repromaterijal koji se ulaže u poljoprivredu sada jeste značajno skuplji nego što je to bilo ranije.
Da stvar bude još gora, imali smo raznih situacija, da smo bez ikakvih uslovljavanja, bez ikakvih potreba ukidali carinske zaštite na uvoz poljoprivrednih proizvoda, što je takođe dovelo do toga da naša domaća poljoprivreda bude skoro prepolovljena u odnosu na neke periode od pre 20, 30 i više godina.
Naravno da je tu problem i Republička uprava za veterinu, koja će takođe morati da bude reformisana, da bude takva da onemogući sivo špekulisanje kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla, već da kompletan naš farmerski sektor ne bude zloupotrebljavan i ne bude pod pritiskom raznih špekulanata, na kome gube i oni koji se bave farmerstvom, a gubi i država, a jedan mali broj ljudi i te kako profitira.
Smatram da jedan dobar deo odgovornosti za to snosi i sadašnja Republička uprava za veterinu i taj organ takođe mora da bude ozbiljno reformisan.
Naravno da su pod nadležnošću i Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede jedan jako zanimljiv organ, a to je Republička direkcija za robne rezerve. Treba li da spominjem zloupotrebe koje su bile u robnim rezervama, one koje su kažnjive zakonom, a to je da neko ko robu koja mu je poverena na čuvanje proda i ne vrati taj novac državi ili ne nabavi nove rezerve? To je ono za šta se odgovara pred zakonom.
Međutim, špekulacije sa robnim rezervama su imale i onaj deo koji nije kažnjiv, ali koji će morati da se u narednom periodu reši, a to je da robne rezerve imaju osnovnu namenu, a ta namena je da zaštiti proizvođače određenih dobara i da zaštiti korisnike određenih dobara, da ne bude poremećaja na tržištu. Ti poremećaji su bili do te mere veliki da su robne rezerve retko, skoro nikad intervenisale, iako je poremećaja na tržištu bilo u razlikama u ceni i po 40%-50% kada je u pitanju sezonska razmena poljoprivrednih proizvoda. Tih 40 ili 50 posto nisu pripali ni proizvođačima poljoprivrednih proizvoda, ni potrošačima nego špekulantima koji su imali pristup robnim rezervama i u određenom trenutku ih ili povlačili ili vraćali na tržište. Tu je neophodna saradnja i koordinacija sa Ministarstvom trgovine i sa Ministarstvom poljoprivrede.
Republička direkcija za vode. I sami smo svesni sad ove pošasti koja je snašla građane Srbije u proteklom periodu kada su poplave u pitanju. Jeste nešto u nadležnosti lokalnih samouprava. Jeste da je jedan deo sredstava obezbedila i Republička direkcija za vode i nadležna ministarstva, ali problem očigledno nije otklonjen na nekim određenim teritorijama, tako da je tu potrebno da se napravi jedna ozbiljna strategija, obezbede sredstva za zaštitu plavnih područja. Naravno, kada se obezbede sredstva da se izvrši i kontrola utroška tih sredstava i efekti utroška tih sredstava.
Pojavljuje se još jedan problem koji je nadležan u Ministarstvu poljoprivrede, a to je eksploatacija mogu da kažem i rudnog bogatstva. Često je to pesak, šljunak, šoder i to često tako što se poništava poljoprivredno zemljište i ne vrši se rekultivacija tog poljoprivrednog zemljišta, iako je onaj koji to eksploatiše u obavezi da to uradi. Takođe tu nije bilo nikakve kontrole i nisu pokrenuti nikakvi postupci za naknadu štete i za uništavanje poljoprivrednog zemljišta.
Imamo situaciju kada su vode u pitanju da zbog eksploatacije šljunka čitavi gradovi budu ugroženi, da je ugrožena kompletna putna infrastruktura, da je ugroženo vodosnabdevanje zato što se eksploatacijom šljunka smanjuje nivo pojedinih reka i ugrožavaju vodoizvorišta i temelji mostova koji prelaze preko tih reka.
Treba li da spomenem da Požarevac ima takav problem, da su vodoizvorišta u Požarevcu ugrožena, a da dosadašnja Direkcije za vode i Ministarstvo poljoprivrede nisu reagovali o oduzeli pravo eksploatacije šljunka sa te teritorije? Mislim da će i tim problemom morati nova Vlada Republike Srbije da se pozabavi i novi ministri u Vladi.
Uprava za šume. Jesu tu „Srbijašume“. Tu su često i nacionalni parkovi. Godine 2012. u zimu, neposredno pred izbore, imao sam priliku da obiđem deo Nacionalnog parka Đerdap. Video sam na hiljade tona ili metara, kako god hoćete, posečene najkvalitetnije građe u oblovini, koja je ostavljena da trune u šumi, a šume su naše prirodno bogatstvo, pa se to što je isečeno i što je istrunulo prodavalo budzašto da ne bi neko odgovarao za ono što je učinjeno. Mislim da će morati i sa ovim da se pozabavi nova Vlada Republike Srbije.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mogu da kažem da je ovim predlogom zakona konačno to objedinjeno. Nećemo više imati situaciju da jedan ministar vodi jedan koridor, da drugi ministar vodi drugi koridor, da se ne zna ko je u kojoj oblasti kriv i ko za šta treba da odgovara i Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno da je ovo u nadležnosti ovog ministarstva.
Uskoro očekujemo jedan zakon, predlog zakona ovde u Narodnoj skupštini, a to je predlog zakona koji treba konačno da reguliše dobijanje građevinskih dozvola, znači, novi Zakon o planiranju i izgradnji, zato što sadašnja zakonska regulativa koja je pravljena dugi niz godina umesto da pojednostavi dobijanje građevinskih dozvola, brži razvoj Republike Srbije, veću uposlenost građana Republike Srbije, samo su stvorili šumu propisa, po onom principu – mora da ti fali bar jedan papir i možemo da zaboravimo taj papir ako donesete plavu kovertu. To će takođe biti jedna od obaveza tog ministarstva.
Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je razdvojeno rekonstrukcijom Vlade 2011. godine, pa sam postavio tada pitanje – kako je to moglo da funkcioniše u određenim strateški jako važnim javnim preduzećima, koja se istovremeno bave i rudarstvom i proizvodnjom električne energije? Po predlogu tog zakona javna preduzeća koja se bave eksploatacijom rudnih bogatstava direktora predlaže ministar nadležan za poslove rudarstva. Kada je u pitanju energetika, direktora javnog preduzeća predlaže nadležni ministar za poslove energetike, a kada je i jedno i drugo, ko predlaže? Pa smo onda imali probleme i oko raznih renti i oko zaštite životne sredine zato što je očigledan cilj tog zakona iz 2011. godine bio ne da se napravi efikasno ministarstvo, nego da se zadovolje pojedine političke ambicije nekih članova Vlade.
Ministarstvo pravde takođe će morati da nastavi reformu pravosuđa koju je započelo 2012. godine, da nastavi reformu Republičkog javnog tužilaštva i svih nižih tužilaštava, ali bih voleo da u jednom delu, bar kada je u pitanju naše krivično zakonodavstvo, reguliše neke oblasti koje su klasična prevara u privrednom kriminalu.
Imamo sada situaciju, mislim da to izmenama i dopunama Krivičnog zakonika može da se reguliše, da neko otvori određeno privredno društvo, da podigne kredit ili nabavi robu, prodaje za gotov novac, izda blanko menicu i da onda to bude nenaplativo. Dosadašnja politika sudova je bila da je teško dokazati krivicu da je u trenutnu nastanka dužničko-poverilačkog odnosa lice htelo da se to desi. Nego šta nego da je htelo.
Znači, mora da se promeni krivično zakonodavstvo da bismo napravili zakonodavstvo koje će sprečavati jedan vid ovakvih prevara i koje će omogućiti da privreda posluje bez straha da će neko biti prevaren, da će neko biti oštećen, da će zbog toga morati da zatvori preduzeće. Na taj način smo pravili štete i državi, jer je zatvarao preduzeće i onaj koji je utajio porez, ali zatvarao je preduzeće i onaj ko je bio redovan platiša, ali zbog ovakvih nije mogao da posluje na tržištu.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave naravno da ima obavezu da javni sektor, pogotovo kada je u pitanju državna uprava, izvrši reorganizaciju državne uprave i poveća njenu efikasnost u narednom periodu, naravno, u skladu sa donošenjem novih zakona koje treba ova Vlada da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je zaduženo za bezbednost svih nas takođe mora da se poveća efikasnost, da se izvrši reforma policije, da se utvrdi strategija u razvoju naše policije i naravno, pošto smo imali situacije da su ponovo policajci ti koji su ugroženi na svom radnom mestu, da se u saradnji sa Ministarstvom pravde konačno poštre sankcije za napad na ovlašćeno službeno lice. Takođe, to je nešto što očekuje ovu novu Vladu.
Ministarstvo prosvete i nauke, nažalost, u prethodnom periodu imali smo potpuno devastiranje visokoškolskih ustanova, tako da je izgleda potrebno da ministarstvo donese novu Strategiju o razvoju visokoškolskih ustanova, da odredi nove standarde kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova, da bismo konačno imali prave stručnjake da znaju ono što im piše u njihovoj diplomi, a ne nazovi stručnjake koji su nabavili diplomu da bi obavljali neku državnu funkciju.
Ministarstvo za rad, naravno, jeste jako važno, ali evo kako je tako tadašnje ministarstvo iz 2011. godine brinulo o zaposlenima, o razvoju privrede, o razvoju privatnog sektora. Imali smo Zakon o radu koji je, čini mi, se donet 2003. ili 2004. godine. Zamislite da je naše Ministarstvo za rad donelo Pravilnik o primeni Zakona o radu koji je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Recimo, ako je neko vlasnik određenog preduzeća i to preduzeće reši da proda, jedan od uslova jeste da sa novim poslodavcem u tom istom preduzeću zasnuje radni odnos, nema pravo na uvećanje zarade po osnovu minulog rada dok je bio vlasnik preduzeća, iako je uredno uplaćivao sve doprinose. Baš bih voleo da vidim tog državnog sekretara koji je dao jedno takvo tumačenje i podvalio ministru da ga potpiše. Tako da, očekujemo i novi Zakon o radu koji će ovo nedvosmisleno da otkloni.
Ministarstvo kulture i informisanja takođe ima jedan ozbiljan zadatak, a to je da u narednom periodu konačno usaglasi naš Zakon o informisanju sa najvišim standardima, sa standardima koji važe u zemljama u okruženju, pa čak da budu po mnogo čemu i kvalitetniji nego što to imaju zemlje u okruženju i zemlje u EU. Nismo mi ti koji to ne bismo znali i mogli da uradimo, nego je pitanje da li se to htelo u ovom periodu ili nije.
Nama iz SNS kontrola medijskog prostora nije potrebna. Mi se ne bojimo da građanima kaže i u kakvoj zemlji žive i sa kakvim se problemima mi srećemo i kakve će oni probleme imati. Očigledno je da je bio cilj donošenjem ranijih zakona o informisanju da se građani zabavljaju nekim stvarima i da ne shvate da žive sve teže i teže.
Mislim da to ovaj novi zakon o informisanju mora da reši, pogotovo kada je u pitanju i finansiranje medija i vlasnička struktura medija i sve što je vezano za informisanje.
To su predlozi i mislim da je ovo najvažnije što se tiče ovog Predloga zakona o ministarstvima. Predlog zakona je sačinjen u skladu ekonomskom situacijom na teritoriji Republike Srbije i jedini njegov cilj jeste da dobijemo što je god moguće efikasniju i racionalniju Vladu koja će morati puno da radi na tome da državu uredi i da zemlju ekonomski oporavi.
Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ove predložene zakone.

Zahvaljujem se predlagaču.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da).
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, svoje izlaganje o Predlogu zakona o ministarstvima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, a kao ovlašćena predstavnica DS, podeliću u dva dela.
Prvi deo posvećen opaskama, kao što je i red i skupštinski običaj, svega onoga što je istakao predlagač, narodni poslanik Veroljub Arsić, a drugi naši komentari i predlozi, koji su kroz amandmane podneti u proceduru Narodne skupštine, sa željom da ovaj Predlog zakona o ministarstvima popravimo, a Predlog izmena i dopuna Zakona o Vladi učinimo modernijim i na korist svima.
Dakle, predlagač je, citiraću, rekao da problem prethodnih Zakona o ministarstvima bio preplitanje nadležnosti. Nema većeg zadovoljstva za opoziciju, nego sadržaj ovakvog izlaganja kakvo je imao predlagač. Pošto se u ovom sastavu, u jednom slučaju zagovornikom prethodnih predloga izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, nalazio i današnji predlagač, o preplitanju nadležnosti smo u dva maha upozoravali mi iz opozicije. Na Ministarstvo rudarstva i energetike, na ministarstvo zaštite životne sredine i energetike i Ministarstvo poljoprivrede, gde su se preplitale nadležnosti tokom dve godine važenja dva zakona o ministarstvima.
To je dobro i veliko je zadovoljstvo da se prihvata da se u ovom Predlogu zakona briše, ukida, odustaje od preplitanja nadležnosti. Još kada bi bilo tačno, svi bi bili mnogo srećni, ali u drugom delu ću pokazati da je daleko od toga da je ovaj zakon izuzet od preplitanja nadležnosti.
Predlagač je takođe rekao da se ovim zakonom podrazumevaju ozbiljne strukturne reforme. Ne sumnjam ni u dobre namere predlagača, ni u budući, za sada, ne u svim detaljima poznat, program rada Vlade, koji ćemo čuti za nekoliko dana, ali u ovom Predlogu zakona koji je pred nama o ministarstvima i o Vladi nema nikakvih strukturnih reformi. Nije lepo govoriti o zakonu i o strukturnim reformama koje ne postoje.
Da ilustrujem da sam u pravu da se zaista u ovom predlogu zakona ne nalaze strukturne reforme, onda bi bilo jasno definisano ko će se u Vladu, odnosno na koji način će se u ministarstvima i ko baviti restrukturiranjem i reformama javnih preduzeća, jer su javna preduzeća u nadležnosti Vlade Republike Srbije, a ne pojedinačnih ministarstava. Najava ozbiljnih strukturnih reformi bili bi ili u jednom ili u drugom predlogu zakona, a nema ih. Pošto svi ovde dovoljno dugo znamo kako funkcionišu ministarstva i nadležnosti nad javnim preduzećima, onda znamo da ministarstvo daje saglasnost za „svoje javno preduzeće“, sistematizacije, plan itd, ali da Vlada donosi odluku. Nema naznaka ni u jednom ni u drugom zakonu da će se tu išta promeniti.
Dalje, predlagač kaže, a govoreći o Predlogu zakona o ministarstvima i izmenama i dopunama o Vladi, da je poreska politika opteretila realni sektor. Ovaj zakon se ne bavi poreskom politikom, već se bavi nadležnostima Ministarstva finansija. Nemam nikakvih zamerki da predlagač kroz predstavljanje Predloga zakona govori o onome što on zna da je program Vlade, ali onda on ne može da ima zamerki da mu neko iz opozicije kaže da ćemo o tome da razgovaramo onda kada Vlada bude podnosila svoj program, a sada govorimo o nadležnostima Ministarstva finansija.
Kod nadležnosti Ministarstva finansija predlagač je govorio o poboljšanju rada Deviznog inspektorata, što se ne vidi u Zakonu o ministarstvima. Tu nema izmena u odnosu na prethodni zakon, već se govori o neopravdanom iznošenju deviznih sredstava špekulativnog sektora koji time ostvaruje ekstra prihod i o tome da Ministarstvo finansija gradi kreditno-monetarni sistem, citiram. To možete uporediti posle sa stenogramom, em što o tome nema reči u ovom zakonu, em što to nije tačno da Ministarstvo finansija vodi monetarnu politiku, jer je za to nadležna Narodna banka Srbije. Ministarstvo finansija vodi fiskalnu politiku i dobra ekonomija jedne zemlje, dobra atmosfera jedne zemlje ogleda se u saglasju fiskalne i monetarne politike.
To što sam u opoziciji apsolutno ne znači da od sveg srca ne želim dobru, stabilnu, pametnu monetarnu politiku i dobro odmerenu fiskalnu politiku. U opoziciji sam zato da odreknem pravo da mi se pod sadržajem Zakona o ministarstvima podmeću obrazloženja koja ni sa jednim delom sadržaja Zakona o ministarstvima nemaju nikakve veze.
Na kraju, predlagač je govorio o najmanjem broju ministarstava, što je tačno, za jedno je manje od nekih prethodnih Vlada, i to jedno je bilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Kada se govori o tome da nema preplitanja nadležnosti, govorilo se o tome da je Ministarstvo poljoprivrede sada nadležno da spreči eksploataciju rudnog bogatstva, kao što su: pesak, šljunak i šoder i da zaštiti vodoizvorišta. Osim što verujem da je u pitanju lapsus, jer postoje vodozahvati, a ne vodoizvorišta, ali može i tako, nije problem, to je u direktnoj suprotnosti sa onim što je predlagač zakona rekao na početku, a to je da nema preplitanja nadležnosti.
Sve u svemu, Zakon o ministarstvima nikada nije posebno interesantan narodnim poslanicima, pošto se manje-više rutinski prenose nadležnosti iz jednog u drugo ministarstvo, osim kada neko od nas poslanika, bez obzira da li smo pripadnici vladajuće koalicije ili opozicije, ima konkretan predlog koji se tiče organizacije rada ministarstava, kao što mi, kao poslanička grupa, imamo za ovaj predlog zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi.
To je ovaj drugi deo mog obraćanja, kojim ću, nadam se, zaslužiti vašu pažnju. Naime, predložili smo amandmane da se ustanovi ministarstvo zaštite životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja. Osim što ću veći deo obrazlaganja ovog amandmana i posledičnih amandmana iz njega iskoristiti u raspravi u pojedinostima, osnovni razlog da ovo predložimo je što postojeći Zakon o ministarstvima daje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. To je oko 75% ukupnih pregovora koje imamo sa EU. To je delimično iskustvo Hrvatske, i to loše iskustvo.
Šta znači 75% pregovora koje treba da vode pregovarački timovi jednog ministarstva? Znači da se poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, već po zakazanom roku održava u junu ove godine, otvaranje, odnosno skrining poglavlja 27. Iza toga sledi skrining za poljoprivredu.
Kada vodite pregovore u kojima se Srbija nalazi skriningom, otvaranjem i sa dve međuvladine konferencije, onda razgovarate o tome šta će se u poljoprivredi i u zaštiti životne sredine u Srbiji događati za sledećih 10, 20, 30 godina. Razgovarate o tome kako će to da izgleda, koliko će to da košta, ko će to da plati i na koji način ćete dogovorite rokove za svoju sopstvenu zemlju da bi svima bilo lakše, da ispratimo ono što je zadatak pri pregovoru svih, a posebno onih koji su već članovi Evropske unije.
To je proces koji nigde do kraja građanima nije bio jasan i slabo je ko mario da ga objasni. Ja ga smatram ključnim, jer se u pregovorima kada je u pitanju poljoprivreda i zaštita životne sredine radi o najvećem delu pregovora, radi se o najvećoj količini novca i radi se o najvećoj odgovornosti svih nas koji hoćemo da Srbija dobije najpovoljnije rokove iz tranzicije, jer o tome se u stvari radi. Ako hoćete da govorite o poljoprivredi i ako hoćete da vaša poljoprivreda bude ista kao poljoprivreda razvijenih ili srednje razvijenih zemalja Evropske unije, morate da znate s čime ulazite u pregovore. Kako ćete obezbediti što duži tranzicioni rok za uslov koji stoji u pregovorima nakon skrininga? Staviti sve to u jedno ministarstvo na, u suštini jednog pregovarača iz tog ministarstva i na grupu koja unutar ministarstva treba da mu da podršku je neracionalno, loše po ukupan rad Vlade i ne daje dovoljno garancija da će se proces pregovora odvijati dovoljno kvalitetno i dovoljno transparentno. To je jedini razlog zašto predlažemo posebno ministarstvo zaštite životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja.
Kada govorimo o drugim aspektima ovog zakona po sadržaju, još jedan amandman koji sam podnela i neke moje koleginice i kolege iz poslaničke grupe se tiče odluke da se ukine Uprava za rodnu ravnopravnost. To je jako zanimljivo. Žao mi je što zbog mojih organizacionih previda i kratkoće vremena nisam uspela zajedno sa koleginicama sa kojima sam razgovarala, koleginicom Nadom Lazić, Biljanom Hasanović Korać, Brankom Karavidić, Stefanom Miladinović i drugim koleginicama i kolegama sa kojima sam pričala da potpisom pokažemo da zahtevamo da se u ministarstvo vrati Uprava za rodnu ravnopravnost.
Ne zato što bi potpis na taj amandman njih obavezivao za glasanje, nego zbog poruke da je potrebno da ako govorite o tome da razumete šta su ljudska prava, šta su ženska ljudska prava i šta su poslovi koji se obavljaju u sektoru unapređenja rodne ravnopravnosti, pri čemu je rod dvostruka reč. Ona sadrži i reč žena i reč muškaraca. Potrebno je o tome govoriti da bi se suprotstavili toj lakoći sa kojom ćemo ukinuti Upravu za rodnu ravnopravnost, koja je osnovana na osnovu propisa i za svo vreme postojanja ima rezultate koji su pozitivni i koji su dali unapređenje u ovoj oblasti.
To je samo jedna od malih stvari na prvi pogled koja je očita iz ovog predloga zakona. Ono što je naša nada jeste da ćemo se razumeti u najmanje dve stvari kada je u pitanju donošenje zakona i kada je u pitanju kritika opozicije.
Prva stvar je da ko god predlaže i ko god smatra pri predlaganju da može sakriti manjkavosti predloga time što će oduzimati pravo opoziciji uopšte da izlaže zato što je jednom bila vlast, o sebi govorim sve. Da sam na mestu bilo koga iz vladajuće koalicije nikada ne bih tako nastupila, što ne znači da neće tako biti, tu nema pomoći.
Naš zajednički posao je da bilo ko iz vladajuće koalicije bolje nego što jeste predstavi svoje predloge, a posao opozicije je da bar malo gore nego što jeste
kritikuje manjkavosti predloga, sa sve zajedničkim ciljem da napravimo najbolji mogući predlog kroz dijalog oko toga što su nadležnosti svakog od ministarstva koji je dat u Predlogu zakona o ministarstvima.
Što se tiče zakona o Vladi, on ima samo jedan član kojim se ustanovljava mogućnosti, volja Vlade da osniva. U ovom slučaju savet i naš amandman kaže da Vlada posebnom odlukom po sadržaju koju donosi je da članstvo u tom savetu bude 30% manje zastupljenog pola. Sa mnogo dobrim razlozima smo podneli taj amandman i nadamo se podršci svih.
Za taj amandman nismo tražili podršku kao što sam tražila od koleginica iz svih poslaničkih grupa za ideju da ne ukidamo Upravu za rodnu ravnopravnost, jer to sem da istražujemo koliko je ličnog tona, uopšte je detinjasto i nedostojno jednog sadržaja zakona. Nema nikakvog efekta, a može da bude mnogo velike štete.
U slučaju Zakona o Vladi naš predlog je strateški. Ako se radi o savetu kojim hoćete da premijer ima savetodavno telo za ekonomski razvoj i ako se radi o tome da bez tog stava, da bude 30% manje zastupljenog pola, nećemo videti sjajne, vredne žene sa sjajnim znanjem, obrazovanjem, iskustvom, veštinama i voljom da svoje žensko znanje ulože u taj savet. Onda najmanje što bi bilo dobro po sve je da se taj amandman na izmene i dopuna Zakona o Vladi prihvati.
Kako god bilo da bilo, zahvalna sam predlagaču što je smatrao da ga opozicija neće pažljivo slušati. Vrlo pažljivo smo slušali i ako postoji sadržaj kojim bi neko u ime predlagača branio predlog zakona, a da opozicija kaže – joj, super je što je ovako, onda je to bio sadržaj koji smo slušali, ko je išao od toga da se ukidaju preplitanja nadležnosti do toga da je dokaz tome da je eksploatacija drugog bogatstva u Ministarstvu poljoprivrede o pesku, šljunku i šoderu predstavlja deo Zakona o ministarstvima. Ne predstavlja, ali to što međusobno razmenjujemo opaske po sadržajima svojih izlaganja, ni nas iz opozicije, ni vas iz vladajuće većine ne treba da spreči da budemo fokusirani na ono što je sadržaj i Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi, a što će biti bolje rešenje nego što je trenutno u predlogu.
Da završim sa jednom anegdotom. Kako to izgleda kada nećemo dijalog u Skupštini. U prethodnom sazivu sam bila članica Odbora za zaštitu životne sredine koji je za ministre koji su mu podnosili izveštaje imao i ministarku energetike i zaštite životne sredine i ministra rudarstva. Postoje stenogrami sa sednica tih odbora. Anegdota je sledeća. Pitala sam ministra o fazi u kojoj se nalazi studija izvodljivosti o kanalu koji je najavljen 2012. godine kao kanal od Beograda do Soluna. Ministar mi je rekao da je to završeno. Pošto sam neko ko insistira na detalju, pitala sam – koja faza studije izvodljivosti je završena, na šta je ministar odgovorio da je to sve završeno.
Niti zameram ministru što je to rekao na odboru, razumem, ponelo je čoveka, niti mislim da je to išta sem anegdote, ali sjajna anegdota koja sve nas treba da podseti da pazimo težinu javno izgovorene reči. Ona ponekad izleti i onda te reči vladaju nama a ne mi rečima. Zato je ova anegdota u prilog tome da svi pažljivo razmislimo pre nego što zaboravimo koliku težinu javne reči ima svako od nas, bez obzira da li brani predlog nekog zakona, da li brani sadržaj nadležnosti nekog ministarstva ili ga komentarima, opaskama i predlozima osporava.
Hvala vam za pažnju kojom ste me saslušali i nadam se da će naš doprinos biti da se neke od stvari u oba zakona promene na bolje.

Zahvaljujem.
Da bi pospešila dijalog koji je tražen od poslanice opozicije, gospođe Gordane Čomić, dajem reč Veroljubu Arsiću kao predstavniku predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta sam bio ovlašćeni predlagač nekog zakona i kao narodni poslanik sam predložio neki zakon. Niko ne može da mi ospori da nisam pažljivo slušao svoje kolege iz opozicije i da nisam cenio njihov rad i želju da se neki predlog zakona reguliše, poboljša. Cenio sam i to što svaki poslanik hoće da u predlog zakona stavi i svoju političku ideologiju, program svoje političke stranke, ako to nije bilo u suprotnosti sa strategijom za šta je zakon donet i to je bilo usvojeno. Ono što je bilo u suprotnosti sa strategijom, nije bilo usvojeno. Ne možete da kažete da smo loši narodni poslanici koji podržavaju Vladu Republike zato što nećemo za svaki predlog da vam izađemo u susret. To ne možete da kažete.
Isto tako sam pažljivo slušao vas. U Zakonu o ministarstvima se ne nalaze javna preduzeća. Objedinjavanje rada javnih preduzeća treba da bude regulisano Zakonom o javnim preduzećima. On tu materiju reguliše, i ko je osnivač i kako se imenuje direktor i kako se imenuje rukovodstvo tog javnog preduzeća itd. Tako da to ne može da bude predmet ovog zakona.
Kada ste rekli – kreditno-monetarni sistem, pročitaću zakon - da ministarstvo, između ostalog, vrši nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa inostranstvom i obavlja delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom i druge poslove devizne inspekcije, u skladu sa zakonom, sistem finansijskih odnosa sa inostranstvom itd, pa, između ostalog kaže i – međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, carinski sistem, carinsku tarifu, mere vancarinske zaštite iz slobodne zone, kreditno-monetarni sistem.
Narodna banka kontroliše kreditno-monetarni sistem u zemlji. Kreditno-monetarni sistem koji je sa inostranstvom, za koji je vezan Devizni inspektorat kontroliše Ministarstvo finansija. Ranije je to bila Narodna banka. Ne znam zašto je to promenjeno. Promenjeno je. Stavljeno je u nadležnost Ministarstva finansija. Da li ima svojih prednosti? Ima. Da li ima svojih mana? Ima i toga. Nisam bio u stanju kada sam ovaj zakon predlagao da procenim šta je bolje ili gore. Hajde da vidimo da nastavimo ovako kakve će rezultate da da. Znači, to se odnosi na spekulativni karakter kreditno-monetarnih sa inostranstvom, sa iznošenjem novca za razne avanse, za uvoz roba i usluga koji se nikad ne desi, za izvoz robe pa se nikada ne donesu devizna sredstva od izvoza te robe, niti se uveze neka druga roba. To su sve oblici kreditiranja, kreditno-monetarne politike, ne samo preko finansijskih institucija, ali ima i međunarodnih finansijskih institucija.
Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodnom bankom, baš tako sam rekao, treba da ostvari kontrolu. Znači, Narodna banka je ta koja daje servis Deviznom inspektoratu. To tako funkcioniše.
Kada je u pitanju poljoprivreda, dinamika je već predviđena SSP-om. Nemamo mi tu nešto mnogo da taktiziramo.
Kada su u pitanju rudna bogatstva, ako Vlada Republike Srbije nešto ne proglasi da je strateško važno, nego neki pojedinac reši da se bavi eksploatacijom nečega, pa mora da uništi poljoprivredno zemljište, mora da uradi projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljišta i po završetku eksploatacije da vrati u prvobitno stanje, da li je to radilo do sad? Da li je to funkcionisalo? Nije. Da li je zato nadležna inspekcija u poljoprivredi? Jeste.
Kada je u pitanju vađenje šljunka iz vodotokova, ko je nadležan za to? Ko to reguliše? Pa, nadležno Ministarstvo poljoprivrede. Imamo upravu. Šta se dešava? Da bi jedna mala grupica ogroman novac trpala sebi u džepove. Upropašćuje se jedan grad. Jedan od gradova koji se upropašćuje je i Požarevac. Samo za zaštitu vodoizvorišta grad je potrošio 300 miliona dinara da bi neko mogao da eksploatiše šljunak, a nadležno ministarstvo ne štiti svoj vodotok. O tome pričamo.
Kada je u pitanju razvoj demokratije u ovoj Narodnoj skupštini, tu mogu samo u jednom delu da zamolim kolege narodne poslanike koji su i stari i novi potpredsednici, a to je kada je koleginica Gordana Čomić bila potpredsednik Narodne skupštine, kako su njeni predsednici vodili sednice. Ako tako vodi sadašnji predsednik, Maja Gojković, podneću ostavku i vratiću se na to da budem običan narodni poslanik, što ste vi trebali da uradite kada je u Skupštini bio ukidan prenos, kada su poslanici bili isterivani iz sale, kada su poslanici isključivani sa sednice, koji nisu ni bili u zgradi Narodne skupštine. Nemojte nama o tome da pričate.
Što se tiče manje zastupljenog pola u Savetu, nemam ništa protiv. Ali, šta ako predsednik Vlade reši da u tom Savetu budu samo dame, a mi smo ga zakonom to sprečili? Nemamo nameru da polemišemo kada je u pitanju rodna ravnopravnost. Mi iz SNS-a želimo da naše dame imaju mesto u društvu koje im pripada i da ostvaruju svoja prava, naravno, onoliko koliko one to žele i onoliko koliko to misle da mogu, a ne da ih naterujemo u nešto što možda i same ne žele. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Replika.

  Zahvaljujem.
O tome vam pričam. To što vi imate potpuno pravo da sudite o mojim postupcima bez obzira da li obavljam posao potpredsednice Skupštine, članice Saveta, članice međunarodne delegacije ili bilo koji od poslova koji mi poveri predsednica Skupštine ili predsednik poslaničke grupe – imate potpuno pravo da smatrate da je to bez veze. Ali, to nema nikakve veze ni sa čim. To je malo problem sadržaja ovog dijaloga. Pogotovo nema nikakve veze sa opaskama koje sam rekla o sadržaju vašeg izlaganja. Osim što nema veze, nije ni tačno, pošto i vašim glasom, na čemu vam se iskreno zahvaljujem, sam i sada potpredsednica Skupštine. Nadam se da će predsednica Skupštine u mandatu koji je pred nama umeti da proveri da ja znam član zakona koji obavezuje sadržaj rada potpredsednika Skupštine i koji glasi – potpredsednik Skupštine pomaže u radu predsednika Skupštine. Tako glasi i tako sam se ponašala i u prethodnom sazivu i u ovom ću.
Da li ću ili ne biti vama po volji tako da zaboravite da nije kvalitetan dijalog ni pokušaj omalovažavanja i lične diskvalifikacije, tu nemam nikakve nade. Ali, monetarnu politiku vodi Narodna banka Srbije. Fiskalnu politiku vodi Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije. Sadržaj koji ste sa nama podelili o tome da to za šta je bio nadležan ministar Lazar Krstić, pa pre njega ministar Mlađan Dinkić, da to ne radi. Sadržaj vašeg izlaganja je da ono za šta je nadležan ministar Glamočić bio i ministar Goran Knežević, da to ne radi. Sadržaj vašeg izlaganja je da direktor Carine ne radi. Ja sam najlepše što sam umela pokušala…
(Predsednik: Vreme.)
… u mom izlaganju da vam kažem…