Zahvaljujem.
Nakon dva minuta za amandman, koristiću vreme poslaničke grupe.
Amandman o kome je reč tiče se Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji u članu 16. ima sadržaj svojih nadležnosti.
Naime, u prethodnom zakonu, u okviru ovog ministarstva bila je Uprava za rodnu ravnopravnost, ustanovljena drugim propisima, zakonima, uprava koja je ostvarila zaista izvanredne rezultate u oblasti za koju je nadležna i uprava koja je u tom ministarstvu bila na osnovu, evo i nekoliko reči upravo pročitanih iz zakletvi, o tome da ćemo braniti ljudska i manjinska prava, građanske slobode i služiti istini i pravdi.
Moj amandman je da se ne ukida Uprava za rodnu ravnopravnost i da se vrati da se po sadržaju bavi onim za šta je i osnovana.
Baš u prepodnevnom delu sednice dogodilo se da moram da menjam koncept diskusije kojom sam htela da govorim u prilog mom amandmanu, u pokušaju da zaslužim vašu pažnju i da razumemo da je neophodno da vratimo Upravu za rodnu ravnopravnost u ministarstvo. Događaj koji je promenio tok je što je u Zakonu o ministarstvima došlo do predloga ukidanja kancelarija, Kancelarije za verske zajednice, Kancelarije za brze odgovore, Kancelarije za manjinska i ljudska prava i naravno ove uprave. Čega smo maločas bili svedoci? Da se umesto postojećeg predloga da se ukine Kancelarija za crkve i verske zajednice, da je odbor podneo predlog da se osniva uprava za verska pitanja.
Zabuna oko sadržaja tog amandmana, i da li mu je ili nije mesto u Ministarstvu pravde, proistekla je iz toga što Kancelarija za crkve i verske zajednice nije bila deo ministarstva, ona je imala drugačiji položaj, i tekst je samo prepisan. Voljom narodnih poslanika, koja ni po čemu nije sporna, imamo sada upravu za verska pitanja koja se bavi malopre pominjanim pokloničkim putovanjima i sakralnim graditeljstvom, protiv čega ja, naravno, nemam ništa protiv. Naprotiv, ja sam neko ko smatra da treba biti vrlo dosledan kada su u pitanju ljudska i manjinska prava i jedan korpus od tih prava su verska prava, prava na religijske slobode i pravo na to da se one slobodno upražnjavaju i ispovedaju. Ali isto tako podrazumeva i obaveze.
U dva maha sam bila jedan od narodnih poslanika koja je podnosila predloge za uvođenje crkvi i verskih zajednica u poreski sistem naše zemlje, da bi izuzeli sve vrste gotovine za koje svi znamo da postoje u svim crkvenim i verskim zajednicama i bila sam, naravno, odbijena. To što sam u manjini, ne znači da nisam u pravu. Takođe sam tražila, zajedno sa koleginicom Aleksandrom Jerkov, da veronauka bude u sistemu Ministarstva prosvete, sada nauke i tehnološkog razvoja, jer smatram da je potrebno da i državni organi imaju uvid u nastavu veronauke. Takođe nije bilo većine.
Sada imamo jednu zanimljivu situaciju zbog koje ja menjam kontekst i koncept svog izlaganja, da se negde nekome telefoniralo i da je, kao rezultat toga, usvojen amandman koji je postao sastavni deo zakona i sada imamo upravu za verska pitanja.
Druga kancelarija, kao Kancelarija za brze odgovore, koja je u budžetu u položaju pri Vladi Republike Srbije, sada ima upravu za brze odgovore u Ministarstvu privrede, protiv čega isto tako nemam ništa protiv i obrazloženje smo čuli od narodne poslanice Aleksandre Tomić.
Ali, otpor da se ne ukida Uprava za rodnu ravnopravnost je očigledno još uvek na snazi. Bojim se da ćemo imati pravo, svi mi koji smo od reči do reči pročitali zakletvu koja je bila pred svima nama, bojim se da ćemo imati pravo da postavimo pitanje - da li svi koji smo tu zakletvu pročitali razumemo značaj ljudskih i manjinskih prava i značaj građanskih sloboda i da li razumemo šta znači služiti istini i pravdi?
Nije problem, ukoliko ima spora, ja to potpuno razumem, što sam ja potpisala amandman, da odbor, kao i u slučaju Kancelarije za crkve i verske zajednice, napravi svoj tekst amandmana, podnese ga kao svoj i ja ću svoj amandman povući. Meni nije do toga da se zna da sam podnela amandman. Meni je do toga da se iz neznanja, verovatno bez zle namere, neću da verujem da ima posebno neke namere da se ukine baš Uprava za rodnu ravnopravnost, a pogotovo neću da verujem da iko smatra da se ukida zbog troškova, jer sve zajedno košta 3,3 miliona dinara. Neću da verujem da se ne zna koliku podršku ima od strane evropskih i svetskih institucija i neću da verujem da se zanemaruje rad stotina i hiljada i žena i muškaraca koji su u proteklim godinama vredno radili da bi se napravio prostor u kome se brane ljudska i manjinska prava, u kome se brane ženska prava, u kome se brani ono što i po Ustavu imamo zapisano kao član Ustava na koji smo se isto zakleli da naš Ustav garantuje politiku jednakih mogućnosti. Da bi politike jednakih mogućnosti bilo, morate da imate propise i morate da imate telo koje prati, koje primenjuje i koje odgovara ovoj Skupštini kroz ministarstvo, čiji je deo to da se politika jednakih mogućnosti zaista ostvaruje.
Biće neobično teško odoleti zaključku da većina prosto smatra da ničemu što se bavi ljudskim i manjinskim pravima, što se bavi ženskim ljudskim pravima, da ničemu nema mesta u Zakonu o ministarstvima, odnosno u organizaciji Vlade Republike Srbije. Ja znam da ću ja odoleti, zato što je to lako. Optužiti nekoga da je netrpeljiv prema temi koja je evropska, koja je ustavna i koja je zakonom obaveza za sve nas je lako, populistički, demagoški i ja ću tome odoleti. Nisam sigurna da li će ukupna javnost odoleti, kada vidi Zakon o ministarstvima i kada vidi da nema samo Uprave za rodnu ravnopravnost i da nema samo Kancelarije za ljudska i manjinska prava, da poveruje da nije reč o stavu, da nije reč o ideji, da nije reč o nameri i da nije reč o politici koja se pretvara u delo time što ukidate tela koja bi omogućavala razradu, primenu i dijalog o jednoj važnoj temi kao što je rodna ravnopravnost.
Spadam u one koji tvrde i mogu da dokažu da je rod reč dvostrukog značenja. Rod u sebi sadrži reč žena i reč muškarac. Ne radi se ovde samo o ženskim pravima. Ne redi se ovde o problemima koje žene u Srbiji imaju sa nasiljem u porodici, sa diskriminacijom pri zapošljavanju, sa diskriminacijom u pokušaju da napreduju u firmama, organizacijama, institucijama gde su zaposlene, sa voljom da im se ruga samo zato što su žene, da se diskriminišu samo zato što su žene. Ne radi se ovde samo o ženama. Ovde se radi o jednom strateškom opredeljenju koje je inače i u Nacionalnoj strategiji, za koju sada nije jasno ko će biti nadležan da je sprovodi, kada je u pitanju položaj i žena i muškaraca u Srbiji. Ovde se radi i o ženama u sektoru bezbednosti, jer je Uprava za rodnu ravnopravnost učestvovala sa odličnim rezultatima u poslu koji je ovu Narodnu skupštinu stavio visoko po ugledu na parlamente sveta, jer je usvojen Nacionalni plan akcije za primenu Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“ o ulozi žena u sektoru bezbednosti. Naša zemlja je doživela sjajne reforme, uz mnogo teškoća, u sektoru bezbednosti, u MUP-u, u vojsci, gde je takođe učestvovala Uprava za rodnu ravnopravnost.
Sve ono što je zapisano u propisima u zakonima na osnovu kojeg je osnovana, sada ostaje da vidimo obećanje ili da vidimo časnu reč da će zaista neko brinuti o tome da se svi ti propisi zaista i primenjuju. Ukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost je nepotrebna šteta. Novčana ušteda nije. Čak nije ni potez koji bi bilo kome doneo koristi. Zbog čega se ipak odlučuje da se to u ovom Predlogu zakona o ministarstvima stavi, ja stavljam na našu zajedničku, kad kažem zajedničku, tu ne mislim na pripadnost političkoj stranci, nego na zajedničku ljudsku površnost kada je u pitanju tema ljudskih prava, manjinskih prava, ženskih ljudskih prava, kada je u pitanju promena kvaliteta na bolje života i žena i muškaraca.
Na kraju mogu samo da vas zamolim da se raspitamo kako je došlo do iznenadne odluke da se ipak amandmanom odbora osniva Uprava za verska pitanja. Mi žene nemamo kome da telefoniramo i nemamo takvu vrstu uticaja. Iskrena da budem, ja je ne bih ni želela. Želela bih da mi svi razumemo da je zajednička korist da se ili odbor odluči na donošenje amandmana istog po sadržini ili da se i u Srbiji desi čudo i da većina glasa za ovaj amandman. To ne bi značilo da ste prihvatili nešto što ne mislite iskreno, jer ja znam da većina vas misli ovo što govorim, to ne bi značilo da sam ja nešto epohalno učinila, to bi značilo da poštujemo od reči do reči zakletvu koju smo svi izgovorili. Hvala vam.

Hvala.
Samo jedno pojašnjenje. Neko od poslanika je pitao za vaše vreme. Vi ste iskoristili u potpunosti vreme ovlašćenog predstavnika, a ostalo vam je još vreme vaše grupe i zato je duže trajalo. Nisu slušali da ste objasnili.

Dešava se da ne slušaju. Ja sam rekla da koristim vreme poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Marija Obradović. Izvolite.

Hvala.
Sada bih zaista zamolila za pažnju i kolege u sali, a posebno gledaoce koji prate ovaj prenos.
Ovo je jedan od primera koji će se tek dešavati kada nova Vlada preuzme svoje obaveze. Govorim malo sporije jer mi je zaista teško da govorim o ovoj temi. Znate da sam prva koordinatorka Ženske parlamentarne mreže i kada govorim o ravnopravnosti polova, mislim da ne želim da nijedna tema prođe kroz Skupštinu a da se ja time ozbiljno ne bavim, ali zaista ozbiljno i ljudski, a ne onako partijski kako se dogovori negde da treba da se glasa. Dakle, pre toga upravo u sebi odgovorim na ona pitanja koja je gospođa Čomić i spomenula.
Dakle, da li treba ukinuti ovu upravu, da li treba na ovaj način, kako je gospođa Čomić predstavila, razmišljati o ovom amandmanu, ili možda na jedan novi način? Ja ću vam sada ponuditi jedno drugačije gledište na ova pitanja. Kao što rekoh na početku, možda će to biti način razmišljanja u ovoj Skupštini ubuduće.
Da li su teška pitanja pitanja od zaista značaja za naše društvo, kuda će se dalje kretati, koje su to neke moralne, duhovne i etičke vrednosti kojih ćemo se pridržavati ubuduće? U ovom teškom periodu, kada zaista, svakodnevnim jezikom rečeno, maltene mnogi od nas nemaju šta da jedu, ovakve teme se ne nalaze među prioritetima ni u našim medijima, a nažalost ni na mnogim važnim mestima. Za mene lično ovo jeste jedan od prioriteta i trebalo bi našoj javnosti da ravnopravnost polova bude među prioritetima, ali Srbija je još uvek tradicionalno i patrijarhalno društvo.
Moramo da razumemo taj širi okvir, da u ovom trenutku zaista i buduća vlast, buduća Vlada i svi članovi Vlade imaju veliku obavezu da zemlju izvuku iz ove situacije i da pronađu načine kako iz prevelike zaduženosti samo držati glavu iznad vode i boriti se svim snagama da zaista u naredne tri godine maksimalnim naporima izvučemo Srbiju napred i građane Srbije postavimo u jednu normalu, da nam frižideri nisu prazni, da imamo radna mesta. Ali, nemojte da zaboravite da je prvi zadatak ove Vlade da popravlja prethodno stanje i da sada dolazimo u posledice onoga što je rađeno mnogo, mnogo godina unazad. Zato treba u tom kontekstu razmišljati šta dalje.
Uz svo uvažavanje gospođe Čomić, i lično i profesionalno, stoji mnogo onoga što je rekla, ali taj apel da isključivo treba glasati za Upravu za rodnu ravnopravnost, odnosno da se ne ukida, sa svim argumentima koje je iznela, zaista, da nemam informacije i podatke koje imam, ja bih tako glasala.
Verovatno bi mnogo mojih koleginica i kolega glasalo za to da Uprava ostane. Koji su moji razlozi da ne glasamo za Upravu za rodnu ravnopravnost, odnosno da glasamo za njeno ukidanje? Odluka nije donesena slučajno. Urađene su analize i žao mi je što će se za mnoge poteze buduće Vlade ovde koristiti argument da se donosi olako, pod naslovom – moramo da racionalizujemo, da budemo štedljivi, tu su troškovi. I ovoga puta je bilo – pa to je samo tri miliona dinara za Upravu, neće da nas spasu ta tri miliona.
Ovde se ne govori o novcu. Posebnu analizu zahteva rezultat rada, način trošenja novca u Upravi za rodnu ravnopravnost, ponašanje zaposlenih. U ovom trenutku, javnost treba da zanima rezultat Uprave za rodnu ravnopravnost. To zaista jako lepo zvuči, kao naziv nosi neke evropske vrednosti, to je nešto što nas očekuje i za šta ćemo se zalagati i ubuduće, ali, iskreno mislim da sve koleginice koje su bile i u prethodnoj parlamentarnoj mreži, a koje će biti i ubuduće, ne znam da li mogu da se sete nekih rezultata Uprave za rodnu ravnopravnost u prethodnih 18 meseci.
Kada bih ja merila, rekla bih da Ženska parlamentarna mreža bez dinara, samo dobrom voljom, je napravila mnogo više rezultata nego što je to uradila Uprava u prethodnom periodu. Znači, novac nije uvek broj jedan i ne kažem da samo isključivo zbog uštede želimo da ukinemo Upravu. Na mestu broj jedan su efekti i rezultati rada.
Reći ću vam kakve su ocene institucija koje su sarađivale sa Upravom za rodnu ravnopravnost u prethodnom periodu, kako su ocenile tu saradnju i kako je i sama Uprava za rodnu ravnopravnost dala određene zaključke i preporuke koje sada ne idu u prilog amandmanu gospođe Čomić. Sama Uprava za rodnu ravnopravnost, počnimo time, je dala mišljenje da sama ima brojne prepreke, odnosno suočava se sa preprekama u sprovođenju svojih zadataka zbog zavisnog položaja u okviru samo jednog ministarstava, dakle, sama Uprava je tražila da bude organizovana tako, odnosno da joj se daju te nadležnosti da može da sugeriše i daje preporuke i ostalim ministarstvima. Dakle, radeći samo u okviru jednog ministarstva, teško da će moći njena preporuka da važi i za ostala ministarstva.
Znači, mnogo bi pametnije bilo da organizujemo kancelariju koja će imati iste, slične nadležnosti, pokrivaće ovu oblast, ali kancelariju koja bi mogla da daje sugestije svim ministarstvima. Znači, sama je uprava to tražila, da se izađe iz toga. Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije u svom zaključku naglašava, a Savet za rodnu ravnopravnost za one koji su manje uključeni ne okuplja samo članove iz vladajuće koalicije, tu su i predstavnici stručnih institucija, civilnog sektora, ljudi koji se bave tom oblašću dugo, znači, u svom zaključku je naglasio da je rodna ravnopravnost pitanje svih oblasti u društvenom životu Srbije. I nije pitanje samo jednog ministarstva, mora da prožima sve politike, te mu je tako mesto u okviru Vlade Republike Srbije.
Uprava je ocenjena kao zakržljali organ koji je pozicijom institucionalizovanog mehanizma u jednom ministarstvu onemogućena da utiče na politike koje se kreiraju i primenjuju u ostalim resorima. Politički savet za sprovođenje Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija u svom izveštaju je takođe preporučio da se formira telo koje bi u svim sferama implementiralo principe rodne ravnopravnosti. Da vam ne citiram dalje. Tu su i preporuke međunarodnih organizacija, specijalni izaslanik OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti koji je posetio Srbiju tokom 2012. godine, zatim evropski institut za rodnu ravnopravnost takođe je u svojim preporukama za sprovođenje Pekinške platforme govorio: „Da bi institucija koja se bavi rodnom ravnopravnošću bila uspešna, mora da bude nezavisna i u sklopu Vlade, ali na najvišem nivou.
Apsolutno postojanje Uprave za rodnu ravnopravnost u okviru ovog ministarstva ne može da zadovolji ni potrebe našeg društva u ovom trenutku, dakle, ne možemo delovati kroz sva ministarstva niti zadovoljava preporuke međunarodnih organizacija.
Mi smo svedoci, a verovatno su mnogi od vas dobili i mejlove i poruke od nevladinog sektora kojim pozivaju da glasamo za ovaj amandman, dakle, protiv ukidanja Uprave, da je zadržimo. Ali, hajde da razmislimo da li ova i ovakva Uprava, znači njen rad, na koji postoje brojne zamerke, ovo nije nešto što sam ja napisala, ovo sam izvukla iz izveštaja brojnih međunarodnih institucija i uglednih tela i institucija u Republici Srbiji, da li ga zadržati tako kako je ili napraviti novu organizacionu formu, koja će biti mnogo efektnija? U ovom trenutku o ovoj temi ne treba da govorimo o novcu, to uopšte ovde nije prioritet. Nije tačno da je predlagano njeno ukidanje samo zbog novca. Pre svega zbog toga što je, kao što sam već spomenula, to bio jedan zakržljali organ koji apsolutno nije funkcionisao, mnoge druge institucije su donosile brojne značajne pomake a nisu bile u okviru uprave. Na kraju, i mnoge krupne stvari u okviru ove oblasti su donesene bez prisustva Uprave i uz pomoć nevladinog sektora.
Iz samog Predloga zakona o ministarstvima se jasno vidi da poslovi javnog ovlašćenja koje je morala da realizuje Uprava kao posebna organizaciona jedinica ministarstva, se ne gase. To je veoma važno. Na mnogo efikasniji, profesionalniji i ekonomičniji način biće postavljeno u novoj organizacionoj strukturi koja će omogućiti pre svega kontakt sa svima relevantnim i državnim i društvenim organima i organizacijama, a koje se bave i rodnom ravnopravnošću i nediskriminacijom. To je svakako i u skladu sa potrebama građana, odnosno najvažnije je omogući će se kontakt sa realnošću. Ta tačka kontakt sa realnošću takođe može da bude zanimljiva za one koji se dvoume da li da glasaju „za“ ili „protiv“ ukidanja.
Dosadašnje rukovodstvo Uprave se veoma neodgovorno odnosilo prema svojim obavezama. Samo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja u čijem sastavu je Uprava je konstatovao potpuni izostanak realizacije, koordinacije sa drugim državnim organima, sa autonomnom pokrajinom, sa oranima jedinca lokalne samouprave u oblasti rodne ravnopravnosti, prebacivanje i izbegavanje odgovornosti. Ne izvršavanje obaveza u vezi normativno pravne delatnosti Uprave, odnosno nisu učestvovali u izradi zakonskih i drugih propisa u oblasti unapređenja ravnopravnosti polova. Ne donošenje, ne sprovođenje strateških dokumenata. Rad isključivo na projektima i ne obaveštavanje ministarstva.
Niko od nas ovde nije naivan, a nije ni mali. Rad na projektima veoma zanimljiv u Srbiji, posebno ako imate siguran izvor finansiranja. Možda bi tu negde i trebalo da razmišljamo, odakle nevladin sektor je ovoliko digao problem na ovu visinu. Razumem, jeste, slažem se. Lično neću dozvoliti da se oblast ravnopravnosti polova skloni u ćošak. Biće organizaciona struktura koja će se isključivo baviti time. Lično sam bila veoma zainteresovana da se maksimalno uključim u izvršnu vlast u ovoj oblasti. Uvek sam za saradnju, ali mislim da su se svi zabrinuli, jer će se zatvoriti jedan odličan izvor finansiranja za određeni krug nevladinih organizacija, jer je sama Uprava funkcionisala u jednom zatvorenom krugu. Napišem projekta. Znam ko će da ga finansira. Napravimo dobru promociju u medijima. Svi mirni. Svi zadovoljni.
Negde rasturajući te takve kombinacije i dogovore tu će negde biti problem i u narednim potezima Vlade. Kada želimo da nešto prekinemo, da toga više ne može da bude, e onda će se neko pozivati na neke druge spinovane priče. To će biti jako teško da svi sažvaćemo tu priču i da negde nađemo sredinu između toga šta je zaista dobro za Srbiju ubuduće i gde je razlika između onoga kad se pozivamo na određena ljudska prava, a kad negde treba da izmerimo između onoga kuda dalje, gde napraviti velike rezove i gde zaista taj rez treba da bude.
Ova tema zaslužuje diskusiju, ali hajde da razmislimo da li je ova uprava nešto na čemu to treba da se slomi. Ima li neko od vas ko će mi reći da nešto što sam iznela nije tačno, da je uprava sa svima isključivo radila široko, sa otvorenim konkursima, da ne postoji zamerka na rad uprave. Znam i vaše zamerke koje će biti u redu ako tadašnje rukovodstvo uprave dosadašnje niste bili zadovoljni, promenite, ali neka ostane institucija.
Rekla sam na početku, i međunarodna i domaća javnost institucije imale su zamerke na način organizacije i rada u upravi. Mislim da jedno šire telo, pogrešno je reći šire telo, jedno telo koje bi moglo da daje preporuke svim ministarstvima bi bilo pravo rešenje. O tome trba da razmišljamo. Sutra će i premijer u svom širokom ekspozeu govoriti o tome, pa eto prilike da i sa njim prodiskutujemo na ovu temu.
Ovo nije – ne ravnopravnosti polova u Srbiji, ovo nije smanjenje prava žena u Srbiji, nije smanjenje šansi za onaj drugi pol, ovo je samo jedan efikasan način kako raditi efikasno, jeftinije, pametnije. Hvala vam.

Po kom osnovu Gordana Čomić traži reč?

  Vreme poslaničke grupe, ako još ima minuta.

Vreme poslaničke grupe, imate prava. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Cela diskusija bi bila odlična i pratila bih je jednako pažljivo, tu nema spora. Pratila sam je pažljivije nego bilo koju drugu diskusiju, očekujući da čujem koja je to organizaciona struktura. Ne biva. Pošto, ako se želi zameniti telo koje se zove uprava, i s pravom je uvažena koleginica kazala, ako ljudi, žene ili muškarci koje ste imenovali, Stana Božović i drugi, nisu uradili svoj posao kako treba onda svako ima pravo da na osnovu rezultata traži druge ljude.
Ali, govoriti o organizacionoj strukturi hipotetički a ne podneti amandman kojim se definiše organizaciona struktura za nešto što su preporuke međunarodnih organizacija koje su učestvovale u radu uprave, za nešto što su preporuke stručnih ljudi koji, potpuno ste u pravu, smatraju da zbog ustanog rešenja o politici jednakih mogućnosti, ovo ovakvo telo mora da ima uticaj na sva ministarstva.
Dakle, govoriti o tome da to treba da se desi u danu kada mi donosimo zakon o ministarstvima a nemati amandman kojim se to dešava, daje mi za pravo da izrazim žaljenje što se propušta jedna dobra prilika da takav amandman podnese odbor, ja bih prva glasala za njega povlačeći svoj amandman. U jednom ste u pravu. Mi se zaista duboko ne razumemo. O motivima i o razlozima zbog kojih ja podnosim amandman a poslanička većina odbija amandman. Obe su stvari legitimne. Ja bih zaista volela da se govor završio sa sadržajem amandmana kojim je predstavljena nova organizaciona struktura, jer znam da ni uvažena koleginica Marija Obradović ni ja, ni mnogi od nas ovde nemamo spora, s tim da nekakvo telo koje će voditi računa o politici jednakih mogućnosti, o robnoj ravnopravnosti mora da postoji u Vladi.
Razlika je u rečima i u delima. Ja podnosim amandman jer mi je to mogućnost i obaveza, a od vas čujem obećanje da će već nekada, a možda i u ekspozeu premijera biti govora da će organizacione strukture već nekada biti. Ovakva šansa da je bude sada i danas se ne propušta ako se ozbiljno misli na dela a ne samo na reči. Ali znam i kakav je proces u pitanju. I u okviru ženske parlamentarne mreže, ko god je od vas ili nas vodio, imaćete moju podršku i tražiću podršku i od svojih koleginica da se ipak napravi organizaciona struktura, sa povremenim podsećanjem da ste propustili jednu sjajnu šansu da dokažete da radite ono što mislite i govorite a ona je očigledno propuštena jer amandmana o organizacionoj strukturi nema. Hvala vam.

Marija Obradović, po kom osnovu? Možete kao i gospođa Čomić da iskoristite vreme poslaničke grupe. Replika nema osnova.
Izvinjavam se, samo da ne bi komunicirali i dobacivanjem, izvolite koristite vreme poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović.