Poštovane koleginice i kolege, podnoseći ovaj amandman, pre svega Zeleni su razmišljali o tome da najveći troškovi za državu upravo slede u pregovorima sa EU, najviše slede iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ukoliko bi ona bila objedinjena.
Zbog toga podnosimo amandman o jednom novom, jedinstvenom ministarstvu za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje, sve sa ciljem da uozbiljimo oblast zaštite životne sredine i da neke negativne efekte koji se mogu javiti i koji su se javili u prošlosti predupredimo.
Govorili smo o prevenciji, govorili smo o tome da ne treba da očistimo Srbiju, nego da ne smemo da je zagađujemo i sa svim tim iznetim stavovima se slažem. Zbog toga predlažemo jedinstveno ministarstvo da bismo mogli da uredimo upravljanje otpadom, klimatske promene i emisiju ugljendioksida, da bismo mogli da uredimo stanje sa otpadnim vodama, sa biodiverzitetom, sa prirodom, da uredimo hemikalije i biocidna sredstva, da uredimo oblast prirodnih resursa, ono što je veoma važno zelene ekonomije i zelenog rasta, da se bavimo remedijacijom i rekultivacijom, pre svega sanacijom istorijskog zagađenja koje je veoma prisutno u Srbiji, da se bavimo stalnim praćenjem kvaliteta životne sredine i da se bavimo pripremom projekata koje je moguće realizovati iz pristupnih fondova. Ovog trenutka nemamo dovoljno kvalitetnih projekata.
Ako možete da uvažite moju molbu za korišćenje vremena poslaničke grupe.
Da nastavim. Nemamo dovoljno dobrih projekata i programa sa kojima ćemo sutra konkurisati iz fondova EU. Kada smo već kod fondova, pomenuo bih inkriminisani Fond za zaštitu životne sredine koji nema veze sa koncepcijom Fonda. Očekivao sam da ćemo u ove dve godine uhapsiti nekog i procesuirati zbog malverzacija o kojima ste govorili dve godine. Nažalost ili na sreću još uvek niko nije uhapšen zbog toga što je bilo malverzacija u Fondu za zaštitu životne sredine.
Evropska unija prepoznaje Fond za zaštitu životne sredine jedino i isključivo kao posebno pravno lice zbog toga da bi se upravo ono o čemu ste vi govorili pratili tokovi novca koji ulaze, koji su strogo namenski, koji jedino i isključivo prema zakonu mogu da se koriste za zaštitu životne sredine i za sanaciju životne sredine.
Ovaj zakon predviđa sve to, pa da bismo mogli da radimo projekte i izrađujemo projekte i programe na putu ka EU, da bismo vratili 40% lokalnim samoupravama ekološkog novca, koji se ubira na njihovim teritorijama, pre svega Obrenovcu, Pančevu, Boru, Smederevu, Lazarevcu. Već dve godine lokalne samouprave ne dobijaju ni deo ogromnog ekološkog novca koji se ubira po osnovu zagađivač plaća na teritoriji opštine Obrenovac, Lazarevac, Pančevo, Smederovo, Bor. Ovo je apel i građana koji žive tamo. Sanacija, rekutivacija, ekološki udesi i katastrofe, imali smo ih u poslednjih 25 godina mnogo. U poslednje dve godine dosta. Stalno praćenje kvaliteta životne sredine, podsticanje ekoloških inovacija, što je veoma važno u procesu pridruženja EU i što je važno, za ekonomsku dobit države Srbije.
Ono što smo mi predlagali je zeleni kapitalni investicioni fond koji bi koristio sve ono sa čime država ne zna šta da radi i kako da raspolaže sa tim, pa recimo 250 miliona tona pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu može da bude vrlo ozbiljna sirovina za putarsku industriju, a ne da bude otpad koji i pri najmanjem vetru izaziva ekološku katastrofu u Obrenovcu. Svako treće dete u Obrenovcu ima probleme sa respiratornim oboljenjima. Zbog toga mislimo da posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje mora da postoji.
Ono što ključno u postojanju tog ministarstva jeste 10 hiljada novih radnih mesta u roku od šest meseci, minimum 150 miliona evra stranih investicija u zaštiti životne sredine u narednih šest meseci.
Kada govorimo o „Beogradu na vodi“, mi mislimo da to pre svega bi trebalo da bude zeleno plava regulativa i da posluži da „Beograd na vodi“ bude jedan ekološki projekat.
Kada govorimo o 150 miliona evra stranih investicija govorimo i o privatno-javnom partnerstvu javno-komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava, o koncesijama na fabrike otpadnih voda, o industrijalizaciji reciklarske proizvodnje, o reformi sistema regionalnih deponija. O tome se, čini mi se slažemo, da u poslednje dve godine nije dobar sistem regionalnih deponija i da bi ga trebalo menjati i modernizovati.
Podržimo politiku klimatskih promena, decentralizaciju ministarstva, Agenciju za hemikalije koja mora da se osnuje da nam se ne bi dešavalo ovo što nam se dešava sa biocidnim sredstvima i da ne bi smanjivali biodiverzitet, koji je nažalost u poslednjih nekoliko desetina godina ugrožen.
Primena pepela iz termoeletrane u građevinskoj industriji koji može da bude veoma interesantan, proizvodnja biomase, zeleni krovovi i mnogo zelenih investicija u zelenoj ekonomiji mogu da budu interesantni.
Bez obzira na sve to, ukoliko ostane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine mi smo spremni da ustupimo budućem ministru sve programe, sve resurse ukoliko je to potrebno i da na taj način proklamovan zajednički rad na poboljšanju ekonomskih uslova i života građana Srbije bude zaista zajednički i ukoliko ne prođe ni jedan od ovih amandmana „zeleni“ nemaju pravo da ne učestvuje u razvoju Srbije. Ukoliko vam bude potrebna naša pomoć, mi smo tu.
