Zahvaljujem.
Nisam oduzela reč poslaniku, ali zahvaljujem.
Saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre izabere Vladu.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, po Poslovniku.

Gospođo predsedavajuća, upravo ste nakon mojeg javljanja povredili član 109. Ja sam pozdravio to što ste ispravili tu povredu i pozdravio sam to što ste narodnom poslaniku oduzeli reč i opomenuli ga. Međutim, vi ste posle rekli da to niste uradili i sada tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi, o povredi člana 109.

Član 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč i koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu i ostale odredbe.
Stavićemo u danu za glasanje i ovu povredu Poslovnika na dnevni red.
Reč dajem Draganu Markoviću.

Gospodine budući predsedniče Vlade, poštovani ministri, JS podržaće predlog gospodina Vučića da pomenuti kandidati budu budući ministri i on bude izabran za predsednika Vlade.
Ekspoze koji smo čuli je ogromna obaveza za buduću Vladu. Ovaj ekspoze da bi se realizovao ne mogu na njegovoj realizaciji da rade samo ministri i predsednik Vlade. Svi mi koji se bavimo politikom direktno i indirektno i oni u lokalnim samoupravama treba da pomognu da bi zajedno svi realizovali ovaj ekspoze, kako bi građani Srbije žive bolje. Ako Aleksandar Vučić kaže da će obezbediti investitore, onda samim tim obavezu imaju lokalne samouprave da naprave industrijsku zonu, da se ne čeka na dozvole po pet ili šest meseci, da budu mnogo efikasnije i da ne čekaju da ministar za rad, privredu ili ministar finansija dovede investitore.
Svako od nas ima obavezu da prati zainteresovane investitore. U ovom trenutku ću vam dati preporuku da je to Italija, Austrija, Nemačka. Najveća zemlja koja u poslednjem vremenskom periodu šalje investitore u Srbiju je Italija. Bio sam u Italiji za poslednje dve godine osam puta i doveo sam šest investitora.
Šta mi treba da pričamo investitorima? Nisu oni dovoljno informisani šta to nudi Srbija stranim investitorima? Posebno mi je drago što sam čuo u ekspozeu budućeg predsednika Vlade da će i dalje davati subvencije za investitore, ali uz određeni kriterijum. Ne mogu da kažem da nije postojao kriterijum za investitore koji su dolazili ranijih godina u Srbiju, ali u svakom slučaju, u budućem vremenskom periodu treba da postoji kriterijum i da mi koji smo zainteresovani da dovodimo investitore znamo šta su kriterijumi.
Ono što je važno za nas je da građani Srbije treba da znaju da ova obećanja budućeg predsednika Vlade ne mogu tako brzo da se realizuju ne zato što on ne želi. Siguran sam da bi on želeo da sve ovo što je danas rekao u svom ekspozeu realizuje za šest meseci. Ali, do novog radnog mesta i do investitora da dođe u Srbiju i postavi kamen temeljac od ovog trenutka treba najmanje godinu dana. Znači, nekoliko sastanaka, pa pismo namere, pa onda on razmišlja da li će doći u Srbiju, pa da vidi koje su to banke itd. Ali, ako mi svakog dana šaljemo povoljnost koje nudi Srbija zainteresovanim investitorima … Koje su to povoljnosti? Da se iz Srbije izvozi u Rusiju, Tursku, Ukrajinu, Belorusiju, Kazahstan bez carina. To veliki broj zainteresovanih investitora ne zna. Da je prosečna bruto plata u Srbiji 430 evra, a npr. u Italiji 1.900 evra. Da su povoljnosti kada su u pitanju nova radna mesta. Čuli smo i za domaće investitore i za one koji su zainteresovani da zapošljavaju radnike da za deset radnika plaćaju samo za tri radnika doprinose i to je obaveza poslodavca.
Ja sam uvek optimista. Da bi se realizovalo sve ono što je gospodin budući predsednik Vlade rekao moramo da mu pomognemo svi.
U ovom trenutku veći broj gradova vodi opozicija. Danas ne trebamo da se delimo na vlast i opoziciju. Na vlast i opoziciju treba da se delimo u izbornoj kampanji. Ako mi sve vreme kritikujemo u budućem vremenskom periodu Vladu i njene ministre, onda sam siguran da ništa nećemo uraditi, jer takve primedbe i takve stvari su se dešavale ranijih godina i da kažemo – nije on iz moje partije ministar ili predsednik Vlade. Takvo ponašanje je unazadilo Srbiju.
Šta bih još zamolio predsednika Vlade i ministre? Da vidimo kako da stvorimo uslove da domaći izvođači i dobavljači kada izađu na tendere ne da imaju prioritet, ali jednostavno moramo da konstatujemo da su u poslednje četiri godine u Srbiji prioritet imali strani investitori, a Srbi su podizvođači po nižoj ceni i do 60% za pojedine investicije kada su u pitanju auto-put, pruga, nekoliko kliničkih centara u Srbiji koji se poslednjih godina rade. To je veoma važno i treba što pre napraviti kriterijum o javnim nabavkama, šta je to što daje povoljnost. Nije mu dovoljno dati 20 poena u startu zato što je domaći investitor.
Šta ćemo sa fabrikama koje su u restrukturiranju jer će 14. maja da prestane taj status i te fabrike nemaju bonitet. Šta je bonitet? Da su imale pozitivno poslovanje u poslednje tri godine, kako se to traži kada se raspiše tender, da ne duguju državi itd. Da tim fabrikama koje imaju tržišta, a znam ih nekoliko, kada prestane status restrukturiranja da mogu same da rade ako im država otpiše dugove koje imaju prema državi i da će biti mnogo lakše.
Šta je još pozitivno iz ovog ekspozea kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači? Da će se i njima pomoći. Ono što je važno, Aleksandar Vučić nije govorio danas a sutra su izbori. Ovo je velika obaveza, gospodine Vučiću, da ste vi oročili datume za realizaciju. Velika obaveza je i danas od vas očekuju svi oni koji su tu, a tvrdim i da ovaj prenos gleda 80% građana Srbije, jer oni misle da će njihov život da se promeni za šest meseci na bolje. Ne može, imajući u vidu da je poslednjih godina bilo veoma teško i Srbiju je zakačila ekonomska kriza, da je to za Srbiju bio cunami a za neke velike države možda povetarac.
Šta bih vam još predložio gospodine predsedniče Vlade? Možda to niste spomenuli, ne zato što niste znali, već možda niste imali vremena ili vam nisu sugerisali. Moramo da promenimo pojedine smerove u srednjim školama. Trideset godina imamo u 25 gradova iste smerove. Kada završe srednju školu ti dečaci i devojčice nemaju gde da se zaposle i onda svi upišu – lokalna samouprava i administracija, i svi bi radili u administraciji. Moramo da vodimo računa šta je to u budućnosti, koja su to nova radna mesta, koji su to potencijalni investitori da bi ti momci i devojke koji završe srednju školu imali sigurnost da se zaposle.
Danas je veoma važno u Srbiji i koji jezik deca uče. Moja preporuka je da se u škole uvede italijanski jezik zato što svaki drugi grad ima po nekog italijanskog investitora.
Šta sam još hteo da pohvalim iz ovog ekspozea? Imajući u vidu da sam se nekada bavio sportom, da sam sportski radnik i da iz budžeta lokalne samouprave 11 godina finansiram sve sportske klubove od seoskih fudbalskih klubova do stonoteniskih klubova i da ta privatizacija spašava i lokalne samouprave od finansiranja, koje su godinama iz budžeta morale da daju.
Zašto to radimo? Da bi skrenuli ljude, odnosno mlade ljude sa lošeg puta droge i alkohola, da im napravimo sportske terene na selu i da oni mogu tu negativnu energiju da izbace na sportskim terenima, to je jedini motiv, ne samo ja, nego već i drugi finansijeri koji su to radili.
Takođe želim da vas pohvalim. Do pre 17 godina je bilo da oni koji pomažu sport budu oslobođeni dela poreza. Vi niste rekli koliko i šta, naravno, napraviće se kriterijum, ali to je jedan motiv za nekog velikog privrednika ako hoće da pomogne nekom klubu. Dok se ne izvrši privatizacija, ja vas molim da taj kriterijum što pre napravite, jer ima mnogo zainteresovanih koji žele da pomognu, ako je on oslobođen od poreza, voli klub iz svog grada ili već ne znam šta, i on nalazi neki motiv da pomogne.
Šta je važno za ovu realizaciju i zašto će Jedinstvena Srbija podržati ovaj projekat, da ga tako nazovem? Za investitore je veoma važna politička stabilnost. Nikada veća i jača politička stabilnost nije bila u Srbiji nego ove 2014. godine, a isto tako nikada se niko nije ponašao kao vi poslednjih 30 godina, ili da krenemo od 90-tih godina, da pobedi, da dobije toliko glasova i da ima samo sedam ili devet ministarstava, a da ostale funkcije dobiju neke druge partije.
Isto tako želim i da pohvalim moje koalicione partnere i Socijalističku partiju Srbije, Ivicu Dačića i Partiju ujedinjenih penzionera Srbine, gospodina Milana Krkobabića i pokojnog Jovana Krkobabića, da smo mi možda jedina politička koalicija koja toliko godina traje, a da smo bili u funkciji građana Srbije. Želim vama da se zahvalim što ste prepoznali u nama dobre partnere i da smo zajednički sa vama rešavali sve probleme koje su imali građani Srbije poslednjih godina.
Šta je još važno i želim da pohvalim u vašem ekspozeu, da nećete smanjiti penzije, imajući u vidu da penzioneri finansiraju i unuke i decu, da su skoro 50% penzioneri polubolesni ljudi i da te penzije današnje, kakve jesu, su na neki način za preživljavanje.
Kada su upitanju mladi ljudi, kako da zaustavimo odlazak mladih ljudi u inostranstvo? Moramo stalno sa njima da razgovaramo, ali to ne mogu ministri, ne može ni predsednik Vlade, to mora da se dešava na nivou lokalne samouprave. Onda ih odvedete u nekoliko gradova, odvedete ga u Beč, a on vidi da u Beču uveče u ponedeljak u 22,00 sata nema nikog od njihovih vršnjaka na ulici. Gde su? Oni su kući, spavaju ili uče, da sutra idu na posao. Kod nas je moda da se izlazi u 23,00, da se dolazi kući u pet, šest. Ja sam to u gradu Jagodini još pre sedam godina promenio, da radnim danom bude do pola dvanaest, a vikendom do jedan, ali ne vredi. Oni idu u drugi grad kad se zatvore ugostiteljski objekti. Još veći problem stvaramo, idu kolima, popili su neku itd. To je sistemski problem. Moramo sistemski da rešimo. Roditelji ne mogu taj problem da reše jer onda je on glup otac, glupa majka, ide drugarica, ide drug, kako da ne ide i njegovo dete. Mislim da, kada bi to rešili, mi bi pomogli roditeljima, znate koliko, da bi bili zahvalni. To je u ovom trenutku ogroman problem u Srbiji.
Jedinstvena Srbija će maksimalno pomagati Vladi RS. Mi nismo tražili ministarska mesta, direktorska mesta ne tražimo i bićemo uvek na raspolaganju, šta god mislite da možemo da vam pomognemo kada je upitanju ono što mi znamo da radimo.
Želim danas da vam obećam, vama predsedniče Vlade i ministrima, imam dobre veze u nekoliko zemalja, kada je upitanju dovođenje stranih investitora i nisam doveo investitore samo u Jagodinu, doveo sam investitora i u Batočinu, napravili poslovnu saradnju sa Novim Pazarom, sa Trstenikom, „Prvom Petoletkom“, sa Vranjem, sa Ravanicom iz Ćuprije i želim da nastavim da pomažem i gradovima i ljudima koji vode te gradove. Samo ono što tražim od vas, ako nekada nam dolazi delegacija na nekom većem nivou, a šta je danas veći nivo, ne mora to da bude delegacija na nivou ministara, nego delegacija na nivou vlasnika kapitala koji zapošljavaju 500, 600 radnika, a da su imali promet u 2013. godini 100 miliona i preko 150 miliona, da ih uvažimo i da na taj način vide da Srbija nije ono što su strani mediji godinama prikazivali.
Kako danas možete vi da dovedete jednog investitora u Srbiju? Tako što odete kod njega, dovedete ga u Srbiju, vodite ga tri dana da vidi ono što ima Srbija, odvedete ga u postojeće fabrike, odvedete ga na utakmicu da vidi da mi nismo divljaci, da se kod njih isto navija kao i kod nas, odvedete ga u nekoliko seoskih domaćinstava da vide kako seljaci žive i ja ih na taj način izlobiram. Koga ja dva puta pozdravim, taj je moj.
U tom smislu hoću da kažem da hoću da vam pomognem. Drago mi je što ovde vidim i ministre koji su bili u prošloj i u nekim drugim vladama i nove ministre. Siguran sam da će ministri raditi i da će biti u funkciji građana Srbije i zato će Jedinstvena Srbija podržati ovu Vladu i da ova Vlada traja naredne četiri godine, da pomognemo građanima. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo, predsednice parlamenta, budući premijeru, budući ministri, poštovane kolege i koleginice, SPO je na izborima nastupio na listi Aleksandra Vučića. Ta lista je dobila poverenje građana Srbije da sprovede reforme. Sam SNS, sama Srpska napredna stranka, tačnije Aleksandar Vučić, dobio je apsolutnu podršku na izborima održanim 16. marta. Glasaćemo da premijer bude Aleksandar Vučić, a samim tim i za njegov kabinet. Mi smo, ulazeći u predizbornu koaliciju, već tada praktično glasali da on, kao budući premijer, bude nosilac reformi koje su neophodne Srbiji da sprovede program iznet u današnjem ekspozeu.
Godinama unazad niko ko ima ozbiljnu vlast u Srbiji nije hteo da rešava kosovski čvor. Kada je Vuk Drašković izneo 2011. godine istinu o dešavanjima na severu Kosova i verno preneo izveštaj srpskih tajnih službi, predstavljen na Odboru za bezbednost, pojedini predstavnici tadašnje vladajuće koalicije zahtevali su da on bude uhapšen zbog odavanja državne tajne. Naime, pojedini mediji i sama država tada su lažno predstavljali situaciju na severu Kosova koja nije bila u skladu sa tim izveštajima srpskih tajnih službi. Živeli smo u državi koja je istinu proglašavala za državnu tajnu, a laž za patriotizam.
Pozicija svakoga ko ima hrabrosti da kaže istinu građanima Srbije u oči, kroz istoriju se pokazalo da je veoma teška. Zato je potpisivanje Briselskog sporazuma ne dvosmisleno ukazalo da se konačno u Srbiji pojavilo i političke hrabrosti koju je potrebno podržati. Kada govorim o političkoj hrabrosti, mislim na onu koja je dolazila iz najveće partije u Srbiji i od njenog lidera Aleksandra Vučića. Po tom pitanju smešna je kritika današnjih pojedinih opozicionara, jer oni mogu samo da budu ljuti na sebe i na svoj kukavičluk. Imali su svoju šansu, ali nisu umeli ili nisu hteli ili nisu smeli da je iskoriste. Konačno, za godinu i po dana učinjeno je više nego što je za poslednju deceniju i po u borbi protiv tajkunske Srbije.
Postavljao sam pitanja u parlamentu Cvetkovićevoj Vladi o visini poreskog duga najvećih srpskih tajkuna. Nikada nisam dobio odgovor. Ne da nije postojala volja da bude ispitano poreklo njihove imovine, već su se krila i njihova dugovanja prema državi. Država im je ustupala svoje resurse kako bi se nezakonito bogatili. Država je siromašila, narod je siromašio, a tajkuni su postajali sve bogatiji. Sada je došlo vreme da tajkuni odgovaraju pred sudom.
Na sednici Cvetkovićeve Vlade jedan ministar je glasao pozitivno za predlog nakaradnog Zakona o rehabilitaciji. Sa ove govornice nekoliko puta sam tražio da nam Cvetovićeva Vlada, dakle njegov kabinet, dostavi izveštaj glasanja sa tog zasedanja i uvek dobijao odgovor da je to službena tajna. Zar službena tajna može biti kako je glasao ministar? Od koga su to krili? Od poslanika koji biraju ministre ili od građana? Tako se godinama, decenijama krilo od naroda, lagalo, pa nam je danas svaka istina gorka.
Nameru recidiva prošlosti, da svedok saradnik može biti osoba koja je osuđena na 40 godina zatvora, osujetili su Aleksandar Vučić i Vuk Drašković. Izmenili smo krivični zakonik. Ubice ili nalogodavci zločina na Ibarskoj magistrali, ubice ili nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, atentatori na Vuka u Budvi, ne mogu biti svedoci saradnici.
Izneo sam dovoljno razloga zbog čega smo kao neuporedivo manji partner na poslednjim izborima bili u koaliciji sa SNS i istakli kao kandidata za premijera Aleksandra Vučića.
Da ne zaboravim, pored nesporne i najveće podrške koju ima budući premijer, moram pohvaliti, a da mi ostali budući ministri ne zamere, dvojicu ljudi iz njegovog tima, Nebojšu Stefanovića i Bratislava Gašića. Sa njima sam dosta kao kolega sarađivao i imam samo reči pohvale kada je u pitanju njihov izbor za ministre.
Hvala na pažnji i puno sreće budućem premijeru, a najiskreniju podršku za započeti posao imaće od naše poslaničke grupe SPO i DHSS.

Zahvaljujem.
Reč ima Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine Vučiću, budući premijeru, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, bilo bi preambiciozno da u sledećih pet minuta, koliko ću govoriti, komentarišem jedan ekspoze od tri sata. Ne zbog toga što ne bih imao reči hvale, nego zbog toga što bih želeo da ovaj moj govor učinim u pojedinim trenucima neformalnim, onako kako ga je činio i gospodin Vučić, a to građani koji slušaju mislim da najviše vole.
Možda do juče nisam znao da će trajati tri sata, ali nisam ni sumnjao da će tip ekspozea koji je izneo gospodin Vučić biti ovako opširan, precizan i sa rokovima. Možda to i liči na priču jednog poznatog našeg košarkaškog trenera, čitao sam juče njegov intervju, da mu ne govorim ime, koji kaže da je gospodina Vučića poznavao i kada je bio klinac, izvinite na tom izrazu, i da je bio posebno srčan, pogotovo kada smo išli, zna se koji mi, u Zagreb. Rekao je - ako u sadašnjem poslu, pošto je očigledno da će biti izabran za predsednika Vlade, bude imao i četvrtinu te srčanosti, napraviće velike rezultate za Srbiju. Verujem u to, ne samo kao zvezdaš, već zbog onoga što sam do sada stekao utisak prateći rad gospodina Vučića. Ne mogu da kažem ni da sam njegov saradnik, ni poznanik, nego neko ko je možda iz nekog drugog ešalona gledao šta on radi.
Ne mogu a da vam ne kažem nekoliko reči, odnosno pitanja kojima su me građani obasipali ovih dana, znajući da ću ja nešto ovde da govorim.
Recimo, jedan građanin kaže, a reći ću šta ja mislim, da su 2000 porodica vlasnici svega u Srbiji, i para i kapitala i nekretnina. Kako će to da se promeni? Kaže taj građanin da postoje samo dva načina, jedan miran, u parlamentu donošenjem zakona, i onaj drugi koji niko od nas naravno ne želi.
Možda će vam ovo sledeće pitanje koje ću postaviti izgledati banalno za ovaj trenutak, ali i ja sam se iznenadio koliko je to važno građanima, a to je TV pretplata. Ili je plaćamo ili je ne plaćamo? Ako je plaćamo, mi iz zapadne Srbije nećemo da plaćamo TV Beograd. Sadašnji program, pogotovo u informativnom delu, je 80% vezan za Beograd. Ne znam zašto bismo mi, recimo, iz zapadne Srbije i drugih delova Srbije plaćali pretplatu TV Beograd.
Očigledno je da ima viška u javnom sektoru i da će te bolne mere morati da se donose i da će biti otpuštanja radnika. Neki građani kažu – ukinite polovinu agencija odjedanput. Gospodine Vučiću, ni u prethodnoj ni u onoj Vladi nisam dobio odgovor, a vas nisam pitao, siguran sam da bih dobio, niko nije znao da kaže koliki je broj agencija i koliko ljudi radi u njima, a svi znaju koliko Skupština ima poslanika i kolike su plate poslanika, što i treba građani da znaju. Znam za jedan podatak, da velika Nemačka sa 100 miliona stanovnika ima, čini mi se, 51 agenciju, a čini mi se da mi imamo jedno tri puta više.
Ako mora da bude otpuštanja, a očigledno je da mora da bude, da onda krenemo od tih agencija.
Molim vas, jedan čovek kome se duguje mnogo plata, a radio je u privatnom sektoru, koliko god to bilo politički naivno što je on mene pitao i koliko god ja sada bio ovde politički naivan, ja ću da vas pitam da donesete zakon koji definiše ne isplaćivanje zarađenih plata, da to bude krivično delo. Da znate da su u mnogim firmama u privatnom sektoru male plate, ne zato što je privatni sektor u lošoj situaciji, generalno jeste, nego zato što ucenjuju našu decu i teraju ih da rade za 100, 120 evra. To cela Srbija zna. Dakle, ovde ne govorim o 99% privatnika koji rade često pošteno, bore se i jedva plaćaju dažbine koje su velike, već znate dobro o kome ja govorim. Nema Miškovića samo u Beogradu. Bar u svakom gradu od 30 do 40 hiljada stanovnika ili više ima mali Mišković.
Evo šta vam još kažu građani, naravno, ne znajući podelu vlasti, šta je zakonodavna, šta je izvršna, a šta je sudska. Kažu - nemojte kauciju od 12 miliona evra, već 200 miliona evra i dajte im odmah svih pet pasoša, ako hoće, najbolje da se i ne vrate.
Na kraju želim da vam kažem, ovo je sada moj lični utisak, da Srbija, gledajući njenu političku istoriju u zadnjih 25 godina, sada ima treću šansu, a narod kaže – triput i Bog pomaže. Devedesete godine znamo ko je dobio ogromnu podršku građana i znamo i kako se, nažalost, sve to završilo. To ne želim ni da komentarišem. Posle 5. oktobra Srbija i njeni građani su imali drugu, čini mi se veliku šansu, a ne želim ni to da komentarišem kako se završilo. Stotine hiljada građana i milioni građana osećaju sada na koži, nažalost, kako se to završilo. Danas sa vama, ja nisam neko ko glorifikuje bilo koga, to pričam kao otac dvoje dece, ima tu treću šansu, pre svega zbog snage koju su vam dali građani na izborima, a i vaši koalicioni partneri, a i Nova Srbija među njima.
Zbog toga poslanički klub Nova Srbija podržava gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Vlade, podržava kabinet koji je on predložio i podržava program koji je ovde izložio, a mi ćemo svim svojim snagama pomoći koliko znamo i umemo. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi gospodine Aleksandre Vučiću, budući premijeru, počeću od jedne od vaših poslednjih rečenica – izgovoreno je dovoljno reči, sada treba da se radi. Odustaću od svoje pisane diskusije i reći ću samo nekoliko stvari koje smatram da treba reći u ovom trenutku u kome se Srbija nalazi.
Ono što želim da naglasim, to je vaš reformski pristup u svim oblastima koje ste naveli. Vi ste veoma dobro dali ocenu sadašnjeg stanja, šta se očekuje kratkoročno, u prvih šest meseci, šta se očekuje do kraja ove godine i šta se očekuje do 2016. godine. To je velika hrabrost koju ste iskazali. Čak ste naglasili i ko je za to odgovoran. Vi prvi, a dalje vaš tim koji imate. Naravno, vi sami sa timom koji imate ne možete uraditi sve, ukoliko iza sebe nemate celu Srbiju, a vi iza sebe imate Srbiju. Zašto je imate? Narod je na glasanju na izborima 16. marta rekao šta misli i vama je dao puno poverenje i od vas puno očekuje. Vi ste trenutno nada Srbije i sama ta činjenica vama daje veoma veliku odgovornost. Ali, moramo biti realni, ne može se ići napred ukoliko svi ne daju svoj deo rada u svojoj oblasti gde deluju i gde rade.
Dali ste mi inspiraciju citiranjem kineskih poslovica. Ja ću jednu citirati: „Ako svako u svojoj kući upali svetlo, cela ulica će biti obasjana“. Drugim rečima, ako svaki građanin Srbije shvati da se moramo menjati, da ovako više dalje ne možemo i da se upravo na taj način Srbija menja, tada imamo šanse da uspemo. Dakle, moramo shvatiti da je uspeh reformi moguć samo onda ako u celom društvu postoji konsenzus.
Verujem da ćete imati velike otpore, te otpore ste već naglasiti. Javiće se gubitnici, politički gubitnici. Upravo i danas smo slušali neke političke gubitnike, koji će želeti da vas vrate na ono stanje koje je bila Srbija, nekad ranije. Ne, ta Srbija više neće biti takva, ta Srbija će biti Nova Srbija koja će biti za ugled svih zemljama u našem okruženju. Mi to možemo napraviti svi zajedno, jer imamo kapacitete, imamo ljude, moramo menjati sebe i svoj način rada. Tu upravo očekujem da ćete dati tu inicijativu, a da ćemo svi na ovom mestu, pa samim tim i mi narodni poslanici dati svoj doprinos da se ova Srbija menja da bude bolja i kvalitetnija.
U svom izlaganju ne mogu, a da se ne osvrnem i na zakone koje ćemo donositi. Naravno, onaj od najvažnijih zakona, a sami ste rekli „kondicija sine kva non“ jeste Zakon o radu, njega moramo menjati, njega moramo osavremeniti, njega moramo učiniti da on bude primenjiv i održiv. Šta će nam velika prava ukoliko ta prava ne možemo ostvariti, a upravo to očekujem od vas i od vašeg tima da naprave takav zakon, koji će značiti društveni konsenzus. U pravom smislu da će se to dogovoriti socijalnim dijalogom sa sindikatima, poslodavcima, a Vlada će samo dati okvir kako to da se učini, kako da se uradi.
Na ovaj način deo odgovornosti morate prebaciti na sindikate i na poslodavce. Ne mogu svi nešto tražiti. Svi moraju da učine da se nešto promeni. Lako je tražiti, treba ostvariti, treba stvoriti osnov da se nešto deli. U tom smislu, u ime Socijaldemokratske partije Srbije vi ćete uvek imati podršku za razgovore, dogovore i za pronalaženje onog rešenja koje najbolje rešenje u vezi Zakona o radu, a to ne da se radi putem sredstava informisanja, već da radne grupe, ministri, pa i vi kao predsednik Vlade sednete i o svakom pitanju nađemo kompromis za onaj trenutak u kojem se nalazi Srbija.
Još nešto želim da predložim, nijedna reforma nije uspela ukoliko nije bilo socijalnog ugovora. Vi dobro znate iskustva Nemačke, bivši predsednik Vlade, kancelar Nemačke je bio kod vas, vi znate da je napravio reforme, učinio je mnogo toga, potpisan je socijalni ugovor gde su sindikati i poslodavci garantovali da se neće dešavati štrajkovi, a da će nivo plata, nivo zaposlenosti biti kako je dogovoreno, određeni vremenski period. Upravo tako možemo izaći iz krize u kojoj se nalazimo. Ukoliko pojedine interesne grupe budu tražile sve ono što dosad traže, mi ćemo imati štrajkove, imaćemo stalno vraćanje unazad. Srbija nema vremena da se vraća unazad.
Još nešto kao Socijaldemokratska partija Srbije insistiramo, insistiramo da Srbija bude društvo jednakih šansi. Jednakih šansi za sve, da svako svojim radom, svojim zalaganjem, svojim znanjem može da živi i da ostvari svoj život i da sebe ostvari. Mi znamo da je ovo ipak jedno društvo u tranziciji. Ono za šta ćemo se mi zalagati, to je zapošljavanje, što veće zapošljavanje i podnošljive nejednakosti. Srbija ide napred sa vrlo velikim nejednakostima. Već smo se podelili na one koji imaju mnogo, kojima ništa nije skupo i koji se bahate i one koji nemaju mnogo i koji preživljavaju i koji misle kako da prežive od danas do sutra. Dakle, društvo jednakih mogućnosti.
Ne mogu a da se ne osvrnem na reformu penzionog sistema. Zaista jedna veoma teška i bolna oblast. Budite uvereni da smo spremni da učestvujemo u svemu tome, smireno bez mnogo galame, bez mnogo priča, ali da nađemo najoptimalnije rešenje. Optimalno rešenje da zaista oni koji imaju najmanje mogu da prežive, jer šta će nam reforma penzionog sistema ako oni koji imaju najmanje ne mogu da prežive.
Želeo bih od svih ovih pitanja koje sam rekao da kažem još nešto. Vi ste dotakli mnogo oblasti, zdravstva, obrazovanja, javne uprave i gde treba da dođe do reforme. Jedna od oblasti koje ja želim da naglasim jeste i obrazovanje pa i visoko obrazovanje. Mislim da trend u obrazovanju, a posebno u visokom obrazovanju je dobio jedan mega pravac, a to je snižavanje nivoa znanja i davanje diploma. Sve je više diploma, a sve je manje znanja.
Završiću jednom istom poslovicom, da li ste mi inspiraciju, latinska je ali ću je govoriti na srpskom – samog sebe pobediti najlepša je stvar. Mislim da Srbija naredne četiri godine može sebe da pobedi, da bude bolja, kvalitetnija Srbija koja mora da bude na ovom našem regionu zemlja koja će služiti za ugled. Ne mislim da će to biti brzo ni lako, za to treba vremena, a to vreme imamo. Treba biti realan i znati šta se hoće i gde se želi stići. Mislim da to znamo.
Parlament će sve svoje kapacitete i poslanička grupa SDPS dati u tom smeru. Hvala.