Dobro. Isteklo vam je vreme. Pustila sam vas da kažete koliko želite i pokazala sam demokratičnost, da ne pravim razliku između poslanika.
Molim vas da pratite sednicu.
Gospodin Babić se javio za povredu Poslovnika, videli ste.
(Borislav Stefanović, s mesta: I vi ste dozvolili da replicira.)
Molim vas da ne dobacujete s mesta. Ne želim da izričem sankcije ovog puta.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da govorim posle kolege poljoprivrednika sa Vračara, jer ga smatram jednim od najpametnijih poljoprivrednika i prava je čast i zadovoljstvo govoriti posle njega. Kada kažem najpametniji, to stvarno i mislim, to se u praksi i pokazalo, jer redak je seljak i poljoprivrednik koji u jednoj godini može da dobije 41.070.579,97 dinara subvencija samo u toku jedne godine.

Molim vas o ekspozeu, ako možete to da povežete sa ekspozeom. Hvala.

I te kako mogu da povežem sa ekspozeom. S obzirom da smo slušali, da smo prepuni demagogije, patetike, da smo ovakvi, da smo onakvi, od mog kolege poljoprivrednika. S obzirom da sam i sam poljoprivrednik, ja iznosim činjenicu da je to urađeno, a da pri tome nije bilo saglasnosti za investiciona ulaganja nadležnog ministarstva koji je bio vlasnik tog zemljišta. Zato smatram i pravo mi je zadovoljstvo da jednom i neki seljak tako dobije neku veliku cifru od države.
Po njegovom nastupu ste mogli da vidite da je on i svojim delima, a možda i nedelima, pod znacima navoda, jedan od zaslužnih što smo zatekli umornu razvaljenu privredno nemoćnu državu, zapuštenu, nedovršenu, a usudio bih se reći karikaturu od države. U toj državi je bilo najmanje države. Od te Vlade je bila gora samo ta Vlada. Građani su sa pravom takve države, koje su birale takve vlade, smatrali nasiljem birokratije i često zbog toga, zbog takvih vlada državu smatrali tuđom, a ne svojom.
Kod izbora Vlade u poslednjih četvrt veka, a voleo bih da sa ovom to ne bude slučaj, do 2012. godine bilo je prepoznatljivo da nismo birali vlade, već su vlade birale državu. Vlade su imale državu i prema državi su se ponašale kao da ne treba da vladaju, kao da su vlasnici države i naroda. Rezultat toga je bio da dok su svi u našem okruženju od ništa pravili državu, oni su od države napravili ništa. U toj državi, njihovom zaslugom, glavni proizvod je bio dug. Svi su u toj državi, koji su bili bliski takvim vladama hteli da beru, ali niko nije hteo da seje i da sadi. U toj državi se manje proizvodilo, a više trošilo, izvozilo manje, a uvozilo više, bilo je manje zaposlenih u proizvodnji, a više u javnom sektoru, bio je loš odnos između broja zaposlenih i broja penzionera. Samo u četiri godine 400 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Nije samo to šteta, već su ljudi ispali iz privrednog lanca. Umesto 400 hiljada zaposlenih prešlo se na 400 hiljada izdržavanih. Bilo je 400 hiljada manje doprinosa u zdravstvu, penzionom osiguranju itd. Zato danas imamo problema sa penzijama.
Prezaduženost privrede, stanovništva i države, sve je bilo zaduženo. Nepovoljna struktura duga, o tome je mandatar već govorio, dugovi kratkoročni, krediti kratkoročni, visoke kamate. Još gore od toga je nedostatak izvoza za vraćanje duga, da je taj novac samo pušten kroz poljoprivredu i prerađivačku industriju, od tih 20 milijardi, pa da smo pola izgubili, danas bi dugovali deset milijardi manje. Međutim, taj novac je išao direktno u potrošnju, a time nije ojačavao našu proizvodnju, već proizvodnju robe koja preko stranih trgovinskih lanaca dolazila u našu zemlju.
Stanje opisano na seoski način bi bilo sledeće. Država je bila domaćinstvo u kojoj je pola zemlje prodato, druga polovina je založena za kredite, krediti potrošeni, nisu vraćeni, mehanizacija zastarela, zemlja ne uzorana, nafte nema, a seme smo skuvali i pojeli. Nema dovoljno crne boje kojom bi se oslikalo stanje koje su te vlade pravile u državi do 2012. godine.
Da bi vladala državom ova Vlada mora prvo da stvori državu, jer države ima samo u ostacima. Mora da počne da gradi od temelja, a da ne pokušava da gradi i renovira od odžaka, što su oni pokušavali.
Dame i gospodo, mislim da smo svesni ozbiljnosti trenutka. Glad nam više ne kuca na vrata. Zbog rezultata tih vlada do 2012. godine glad nam je poodavno ušla u kuće.
Moramo da podižemo poljoprivredu i meni se dopada što je mandatar u svom ekspozeu izneo koncept zajedničke evropske poljoprivredne politike i na moje iznenađenje ugradio je čak i ono što je EU dopunila od 2013. do 2020. godine, a to je podržavanje malih poljoprivrednika gazdinstava, njihovo stimulisanje, prerađivačka delatnost, prerada, učešće zemljoradničkih gazdinstava u preradi. Ono što treba da oživi, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, jer i EU smatra da su oni šansa za nova zapošljavanja u 21. veku. Ta poljoprivredna gazdinstva ne treba eliminisati. Naprotiv, kroz povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo i preradu što bliže selu, treba naći načina da se uposli postojeće seosko stanovništvo i zato to podržavam.
Uporedo sa tim, da se deo stanovništva, koje je nekad živelo na selu i koje tumara po predgrađima pretrpanih industrijski mrtvih gradova, vrati na selo, da obnovimo prerađivačku industriju i da na takav način napravimo, stvorimo od ovih 650 hiljada gazdinstava 500 hiljada koji će praviti od 30 hiljada evra društvenog proizvoda, što u poljoprivredi, što u preradi, to je 15 milijardi i mi smo onda rešili naš problem. Možemo da servisiramo dugove, a svi zajedno možemo da podelimo daleko više, nego što sada imamo.
Moram, kada sam već tu, naravno kada mandatar nije zadužen i buduća Vlada da sudi, ali jeste zadužen da stvori ambijent da pravosuđe može da radi, da mi kažu da li će da nastave još ozbiljnije da se bave, posebno sa predstavnicima vlasti, već sam vam pokazivao dokumentaciju, koji su uzimali po 500 hiljada evra, oni koji su se bavili uglavnom preprodajom magle, na to im ne bi ni zamerio, da im narod nije bio glavna mušterija, stimulisati, sudove stvarati da mogu da rade nepristrasno i da konačno privedemo pravdi sve ove dobitnike tranzicije koji su majstori tranzicije, koji su iživljavali dok je narod jedva preživljavao? Za njih je život bio igra, oni su bili igrači, a narod je bio igračka.
Hoće li biti kažnjeni oni koji su u Srbiji od jednog naroda napravili tri naroda: gladance, bosance i golance? Gladne, bose i gole. Ako njih ne kazni niko, steći će se utisak da se ne isplati pošteno raditi u ovoj državi i ceo koncept, ma koja Vlada da dođe, pašće u vodu.
Preraspodelom društvenog bogatstva te bivše Vlade su od sebe napravili bogove, a od naroda su napravili robove, a ponekad i grobove. Linkoln je, a to ova Vlada treba dobro da zapamti, oslobodio robove. Rekao je oslobađajući robove: „Nama treba Vlada naroda iz naroda za narod“. Vreme je gospodo kandidati, gospodine mandatare da i vi uradite to isto. Muka i nevolja je ono što nas je okupilo ovde, nas koji ćemo podržati Vladu, da se Srbija izdigne iz tih nevolja. Nevolja je prilika za hrabrost. Hrabrost koja je krasila naše pretke. Prolazeći na ulazu svakoga dana možemo videti cara Dušana, Karađorđa, Nikolu Pašića. Možemo se ponositi našim precima koji su u ovakvim, a možda i težim okolnostima pravili državu. Možda smo danas u boljem stanju i mislim da takav zadatak ima Vlada koju ćemo danas izabrati.
Samo da vam napomenem. Imate retku šansu. Mladima je svejedno pod kojom vlasti gladuju, oni žele državu, posla i hleba, Srbiju njiva i šljiva, Srbiju momaka, devojaka, seljaka na njivi, radnika u fabrikama. Oni žele da budemo dostojni tih predaka koji su na ulazu, da vi i mi u njihovo ime, u ime narodna, podignete i državu i narod i zastavu, da Srbija bude dostojanstvena zemlja, i dom hrabrih. Hvala.

Zoran Živković ili dr Vladimir Pavićević, ne znam redosled?
Po Poslovniku reč ima Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, mislim da su povređeni članovi Poslovnika 106, 108. i 109. Da li je u redu da obrazložim?

Molim vas budite decidni. Mislite ili se pozivate na povredu Poslovnika.

U članu 106. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

To je govorio.

Mi smo konstatovali, odnosno vi ste konstatovali da se gospodin Rističević nije držao tačke dnevnog reda i upozorili ste ga na to.
Međutim, i nakon vašeg upozorenja gospodin Rističević je nastavio da govori o nečemu što nije bila tačka dnevnog reda i ja se sada pozivam na član 108. i član 109.
U članu 108. stav 2. kaže – zbog povrede na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice, a u članu 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.