Gospođo predsedavajuća, uvažene kolege, gospodo kandidati za ministre i premijera, moram na samom početku da kažem da smatram da je ovo praktično druga rekonstrukcija iste Vlade od 2012. godine, jer su stranke koje su tada učestvovale, izuzev URS, praktično sve ponovo u Vladi. Da bih pozitivno mogao da ocenim vaš ekspoze, očekivao sam da bar jednu reč samokritike iznesete ovde i kažete – šta je to što ste vi za ovih manje od dve godine propustili da uradite, odnosno šta je to što niste uradili, a planirali ste.
Kao poslanik sam bio ovde i u julu mesecu 2012. godine na rekonstrukciji i slušao sam epove o tadašnjim ministrima. Nažalost, pokazalo se da ni sami niste zadovoljni sa njima i više-manje, samo jedan manji broj njih je ostao i moram da kažem da mi nije jasno što su i oni ostali, imajući u vidu da je rezultat njihovog rada izuzetno loš.
Na samom početku želim da naglasim da ne znam da li vas ne obaveštavaju na pravi način ili želite da prikrijete ono što je činjenica, ali ukoliko želite da vozite formulu, morate da gledate i u retrovizor, a retrovizor kaže da je Srbija 31.12.2000. godine dugovala 14.167.000.000, da je 31.12.2011. dugovala 14.784.000.000, a sa današnjim danom duguje 20.507.000.000, što je 5,5 milijardi više u vašem mandatu.
U isto vreme, u ovih pet i po milijardi ne ulazi kredit od Emirata, što znači da je to čak i više. Takođe, važno je naglasiti da je devizna štednja Republike Srbije 2000. godine bila manja od pola milijarde, da ste u julu mesecu 2012. godine od ovih vlada koje su vladale do 2012. godine nasledili 11 milijardi evra, da je danas ta štednja, odnosno, ne štednja, nego devizne rezerve su ispod 11 milijardi i da branite besomučno kurs time što trošite devizne rezerve.
Najveće čuđenje za mene je u stvari reizbor ministra Krstića, koji od momenta kad je došao u Srbiju, jedina stvar koju je uradio, jeste da je uveo namet na namet, jer ste u prvoj godini prošle Vlade povećali PDV za 11%, sa 18 na 20. U isto vreme ste povećali porez na dobit, a po dolasku ministra Krstića uvodimo neki solidarni porez na najškolovaniji deo državne i javne uprave. U isto vreme uvodimo porez na računare, čak dva i po puta veći nego što je bio, na usluge itd.
Sve to bi imalo opravdanje da danas ne kažemo da su u martu mesecu poreski prihodi pali čak za 15,7% u odnosu na mart mesec 2013. godine. To je podatak sa sajta Ministarstva finansija. Zamolio bih vas, ako imate vremena, da pogledate taj sajt, kao i ova dugovanja koja sam rekao malopre.
Ono što je u stvari još veći problem, a verujem da će ministar privrede da obrati pažnju na to, jeste to što privredna aktivnost zamire. Znači, PDV kao osnovni punilac budžeta, taj prihod je smanjen, ali se smanjuje prihod po osnovu akciza. Šta to znači? Znači da jedan deo naše privrede ide u sivu ekonomiju, da se ponovo vraćamo u vreme devedesetih godina, u vreme šverca i da se, ma koliko mi to ne videli ovde, to dešava u Srbiji danas. To je nešto čime morate da se pozabavite i to je nešto što morate da uradite.
Realno, ova Vlada, kao i prethodna i ona pre nje, je već smanjila penzije. U budžetu za ovu godinu predviđeno je povećanje penzija, kako su rekli, penzionerima od čak dva puta. Dva puta po 0,5%. Ako pogledate kolika je inflacija, koliki je rast troškova života na malo, videćete da su penzije već realno smanjene. Ista takva je stvar i sa platama. Po prvi put imamo pad životnog standarda, što je rezultat lošeg ekonomskog vođenja Vlade, što je rezultat bavljenja nekim perifernim stvarima, a ne konkretnim stvarima i suštinom.
Ono što je jako interesantno, ubeđujete građane da ste podizali kredite da bi vratili stare kredite, pa smo sa 15 milijardi došli na 21 milijardu, ali tih šest milijardi koje su ušle u Srbiju niko u Srbiji ne može da vidi ili da oseti, da kaže – ovo je jedan kapitalni projekat koji je ova Vlada završila, već ste uspeli da poništite osnovni zakon fizike koji kaže da je materija neuništiva. Novac je naprosto nestao.
Ni u jednom segmentu života u Srbiji se danas bolje ne živi. Smanjili ste transfere za Ministarstvo poljoprivrede, smanjili ste transfere za lokalnu samoupravu, smanjujete plate u javnom sektoru, poistovećujete celokupni javni sektor i onaj deo koji je na budžetu i onaj deo koji je samodohodovan kao isti. Planirate da smanjite plate i onima koji privređuju u tom istom javnom sektoru, a u njemu su sticajem okolnosti. Ono što je sad interesantno, a javnost čini mi se nije dovoljno obratila pažnju, planira se ozbiljna prodaja javnih preduzeća, uključujući i „Telekom“, „Dunav“, „Lutriju“, deo EPS i ne znam šta još ne.
Po projekciji budžeta za 2014. godinu, fali vam još oko dve, dve i po milijarde. Pretpostavljam, gospodine Krstiću, da ćete i to u budžetu, kada budete došli, staviti kao potrebu i praktično ćete imati situaciju da za nepune dve godine, do jula meseca, Srbija bude zadužena gotovo osam milijardi evra, što je četiri puta više nego što je bio prosek u ranijim godinama.
Podsećam, mi smo od 2000. do 2011. godine svake godine u deviznim rezervama imali prosečno po milijardu više, a sada imamo 500 miliona manje, ali ćemo zato imati nekih sedam ili osam milijardi evra zaduženja. Deficit centralnog budžeta u prva tri meseca 2014. godine je 78 milijardi dinara, što je takođe izuzetno veliki rashod, kao i javni dug koji je na kraju marta meseca sada 20,5 milijardi evra, uz ovih milijardu evra, odnosno dolara, pretpostavljam da je dolar bio u pitanju. Što je rekao ministar finansija, da taj novac nismo pozajmili, morali bi da uzmemo kredit. Znači, uz taj novac idemo na preko 21 milijardu i to je činjenica.
Mislim da je takođe izuzetno zabrinjavajuće to što imamo pad životnog standarda, što tekući rashodi za plate rastu sa budžeta, po vašoj projekciji budžeta, iako je zapošljavanje u javnom sektoru zakonski zabranjeno. Plate su zamrznute, ne zapošljavamo u javni sektor, a imamo povećanje troškova po osnovu plate. To je isto jedna metafizika koja nam nije jasna. Kako je to moguće? Kako je moguće da smo takođe, kako ste u svom ekspozeu rekli, zahvaljujući Zakonu o javnim nabavkama uštedeli, po egzaktnim proračunima, 100 miliona evra, a obećavali ste šest puta više? Obećavali ste 600 miliona evra uštede samo po osnovu usvajanja tog zakona. Ja vam kažem da tih 100 miliona evra nisu ušteđene, nego nisu obavljene nabavke koje su neophodne i u zdravstvu i u školstvu i u MUP i u odbrani i u svim drugim ministarstvima, koji su zbog tog zakona praktično onemogućeni da adekvatno rade svoj posao.
Voleo bih da ste nam rekli šta planirate po osnovu poreske reforme. Činjenica je da više poreze ne možete da podižete, jer ste sve podigli na maksimum koji ste mogli. Dvadeset posto porez za računare u ovom delu Evrope niko nema. PDV od 20% može da se popne na 25%, ali koliki će to namet biti na privredu, mogu samo da pretpostavim. Kurs devizni držite i ponosni ste na to, ali me zanima koliko trpi naš izvoz zbog toga i da li je dovoljno da samo jedna fabrika u Srbiji radi da bi naš izvoz porastao? Ukoliko bi nestalo struje u toj fabrici, a radi se o „Fijatu“, u toj situaciji bi došlo do praktično pada izvoza, odnosno do drastičnog povećanja spoljnotrgovinskog deficita.
Sve ovo vam govorim kao analizu stanja u kome se nalazimo. Stanje je mnogo teže od onoga što vama izgleda iz te fotelje, mnogo teže od onoga što ljudi koji su danas sedeli sa vama mogu da pretpostave. Ne mogu da se složim sa tim stvarima koje govorite u smislu da je ova Vlada najekonomičnija, jer ova Vlada ima ministra unutrašnjih poslova pod kojim je Sektor za vanredne situacije i u isto vreme dobija ministra koji će biti ministar za vanredne situacije. To je jedno preklapanje nadležnosti koje mi nije jasno kako će da se sprovede. Ko će da interveniše u slučaju poplava, da li ministar za vanredne situacije, da li ministar unutrašnjih poslova, da li pomoćnik ministra za unutrašnje poslove? To samo govori da priča o tome da je Vlada najmanja što je mogla da bude nije tačna. Vlada je mogla da bude još manja i da bude još ekonomičnija.
Nemojte ovo shvatiti kao praznu kritiku. Ovo je kritika kolege koji je, kao što ste rekli, uveo izuzetno dobar red u Ministarstvo odbrane, tako da možete u dve godine da promenite tri ministra i da se taj sistem i dalje kreće pozitivno i da daje rezultate, ali bojim se da u drugim sistemima taj princip nije uveden i da se nalazimo pred problemima koje ćemo teško, ali izuzetno teško prevazići.
Drago mi je da ste u spoljnoj politici promenili kurs, drago mi je da ste ovde kristalno jasno rekli da je Srbija posvećena evropskim integracijama. Sada nam je jasan i stav Vlade po pitanju jedinstva Ukrajine. I to je nešto što je bilo nejasno građanima Srbije. Dakle, naša Vlada je za jedinstvenu državu Ukrajinu i podržavam takav stav. Smatram da takvim stavom branimo i naše pravo na zaštitu naših interesa na Kosovu i Metohiji i to je nešto što je jako dobro.
S druge strane, želim da pomenem da je vaš Savet za borbu protiv korupcije, Vladin Savet za borbu protiv korupcije analizirao stanje u pravosuđu i dao negativno mišljenje. Stanje u pravosuđu u ovom trenutku je lošije nego što je bilo 2012. godine. Gospodin Selaković nije zaslužio da ostane ministar na tom mestu. Možda ste mogli da ga rotirate, da se on premesti na neko drugo mesto, pošto je ovaj posao već završio, kao što kažete, kao bager ili buldožer, ali taj posao koji je radio nije dobro radio. Mislim da je to nešto što će vas već sačekati prilikom pregovora sa EU, Poglavlje 2324 će biti jako interesantno. Na koji način ćete završiti taj deo pregovora sa EU?
Dame i gospodo, želim vam puno sreće u radu. Mislim da će vam trebati velika energija, i vama koji ste se usudili da sa velikih plata dođete u Srbiju da radite za 800 evra kao ministri. Želim vam zaista puno sreće i želim da napravite blagostanje u ovoj državi. Mi ćemo kao DS glasati principijelno protiv izglasavanja ove Vlade, ali ćemo davati podršku svakom dobrom predlogu i ideji u ovom parlamentu i van njega. Zahvaljujem.