Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, možda bi ovaj amandman neko mogao i da razmisli i da prihvati, pošto se njime traži zapravo da se svi postupci restrukturiraju i prodaje subjekta privatizacije okončaju do 31. decembra, ali to biste možda mogli da prihvatite ukoliko biste imali realne parametre da li je to izvodljivo. Nažalost, u ovoj državi dugi niz godina nije ništa bilo ni kontrolisano niti zaista imate parametar da li ovako nešto može da se izvede. Verujem da će budući Zakon o privatizaciji koji se ovde najavljuje, odnosno onaj ko bude učestvovao u njegovoj izradi, verovatno će voditi računa o tome.
Inače, zašto još ne mogu da prihvatim ni ja, verujem ni moje kolege, potpisnik ovog amandmana, između ostalog poslanik koji nam je pre nekoliko dana, odnosno kada smo počeli da raspravljamo u načelu o Zakonu o privatizaciji, govorio kako su pojedina preduzeća ovde radila, između ostalog radio je „Jumko“ jer je vojska naručivala uniforme, s druge strane, radio je FAP jer je vojska naručivala kamione. Znate, to je direktivna ekonomija, to je samoupravni socijalizam, to je umrlo, to više ne postoji. Jednostavno, ako se već taj poslanik potpisuje ispod ovakvog amandmana, onda je on u kontradiktornosti - da li je za direktivnu ekonomiju koja je inače u suprotnosti sa načelima EU u mnogo čemu, ili je za ovakav amandman gde traži da apsolutno sve privatizujemo u ovoj državi.
Razumem, naravno, ja sam više puta istakao da sadašnja Vlada ni kriva ni dužna mora da rešava ovakve probleme. Neko je to ovde uporedio sa problemom Haškog tribunala. Moram da priznam da to ne možemo baš da poredimo, jer problem Haškog tribunala je nešto što nam je možda nametnuto sa spoljne strane, ovo smo mi krivi ovde u ovoj državi zato što imamo ovakav haos sa preduzećima u restrukturiranju. Mi smo zalivali, odnosno neke prethodne Vlade su zalivale korov koji danas neko mora da iščupa i da to reši. Nikakve veze to nema sa rešavanjem takvog problema, recimo, kao što je Haški tribunal koji nam je možda spolja nametnut. Tako da bih zaista zamolio, odgovornost moramo da prihvatimo, inače sam lično veliki pristalica privatizacije, da smo radili zdravu privatizaciju, kao što je nismo uradili, možda ne bismo imali slučajeve kao što je „Agrobanka“, gde ste na lepe oči, na ličnu kartu, mogli da dobijete kredit, jer to ni u jednoj privatnoj banci ne biste mogli nikada, ili „Razvojnu banku Vojvodine“, ili tako nešto slično, zato što onaj čovek koji želi da rukovodi na jedan pošten i domaćinski način preduzećem, sigurno nešto tako nikada ne bi dopustio. Da ovde nije bila privatizacija isključivo vezana za to da se dobije bolja lokacija ili da neko dobije mašine iz tog preduzeća, da radnici ostanu na ulici, verujem da danas ne bismo imali ovaj problem preduzeća u restrukturiranju.
Zato ovaj amandman jednostavno ne možemo da prihvatimo. Hvala.