Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas, povodom načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, pored predstavnika predlagača dr Kori Udovički, potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave, pozvala da sednici prisustvuju i Nina Fira pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Danicu Polić, savetnika u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Gordanu Govedaricu, samostalnog savetnika u Kancelariji za ljudska i manjinska prava.

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, želi reč?

Izvolite.

Hvala. Pozdravljam predsednicu Narodne skupštine.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina su ustavna kategorija i instrument kulturne autonomije nacionalnih manjina. Prema Ustavu Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma mogu izabrati nacionalne savete. Ova prava pripadnika nacionalnih manjina garantovana Ustavom ostvaruju se u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji uređuje široku i raznorodnu materiju, počev od izbora za nacionalne savete, nadležnosti nacionalnih saveta, vođenja posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina i drugo.
U cilju rešavanja problema koji su se javili u radu i funkcionisanju pojedinih nacionalnih saveta nacionalnih manjina Ministarstvo je formiralo posebnu Radnu grupu koja je izradila Nacrt ovog zakona, imajući u vidu preporuke nezavisnih državnih organa. Napominjem da su i predstavnici nacionalnih saveta bili članovi ove radne grupe. U decembru 2013. godine, posle skoro pola godine i više rada na ovom nacrtu, održana je javna rasprava uz učešće relevantnih organa državne uprave, nezavisnih državnih institucija, nacionalnih saveta, civilnog sektora, kao i međunarodnih organizacija. Nakon održane rasprave primedbe i sugestije su razmotrene i implementirane u predlogu ovog zakona koji vidite danas pred vama.
Svrha Predloga zakona jeste pre svega da ukloni slabosti važećeg zakona i time dosledno i jasno uredi materiju nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Precizno se uređuju pojmovi od kojih zavisi rad nacionalnih saveta, kao što su: konstituisanje nacionalnog saveta, mandatni period nacionalnog saveta, ovlašćenja nacionalnog saveta od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta, raspuštanje nacionalnog saveta, kako i kada se održavaju redovni, a kada i kako vanredni izbori za članove nacionalnog saveta, upis i brisanje nacionalnih saveta iz Registra nacionalnih saveta i tome slično.
Garantuje se upravno-sudska zaštita protiv svih akata koje državna uprava, ministarstvo donese u primeni zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što se u važećem zakonu nije jasno regulisalo. Vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalni savet postaje RIK, a za sprovođenje izbora putem elektorske skupštine to postaje odbor od tri člana koje imenuje RIK. Takođe se jasno razgraničava kada se članovi nacionalnog saveta biraju neposredno, a kada na elektorskoj skupštini.
Neposredni redovni izbori za članove nacionalnih saveta održavaju se ako je 24 časa pre raspisivanja izbora u poseban birački spisak nacionalne manjine upisano više od 40% od broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, a ako to nije slučaj, održavaju se redovni izbori putem elektorske skupštine. Svi redovni izbori održavaju se istog dana, a ministar koji je jedini ovlašćen da raspiše izbore donosi odluku o raspisivanju redovnih izbora najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan. Važeći zakon ne poznaje vanredne izbore za članove nacionalnog saveta.
Prema Predlogu zakona do vanrednih izbora potencijalno dolazi kada nacionalni savet bude raspušten pre isteka njegovog mandatnog perioda potencijalno, jer se vanredni izbori ne održavaju uvek kada nacionalni savet bude raspušten. Oni se najpre ne održavaju kada raspuštanje nacionalnog saveta povlači brisanje nacionalnog saveta iz Registra, ali ni ako je do isteka mandata raspuštenog nacionalnog saveta ostalo manje od godinu dana. U ovom poslednjem slučaju izbori za novi saziv nacionalnog saveta održavaju se istovremeno kada i redovni izbori za ostale nacionalne savete. Vanredni izbori za članove nacionalnog saveta uvek se odvijaju preko elektorske skupštine, pa i kada je saziv nacionalnog saveta koji je raspušten izabran na neposrednim izborima.
Mandat novog saziva nacionalnog saveta koji dolazi umesto raspuštenog traje dok ne istekne mandat saziva koji je raspušten.
Nacionalni savet konstituisanje. Kada se potvrde mandati svih članova nacionalnog saveta, što je od značaja za pravnu sigurnost, budući da važeći zakon nije precizno rešio konstituisanje nacionalnog saveta. Mandat nacionalnog saveta počinje da teče od konstituisanja i traje četiri godine. Moguća nepodudarnost između isteka mandata postojećeg saziva nacionalnog saveta i konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta iziskivala je normu po kojoj nacionalni savet kome je istekao mandat nastavlja sa radom do konstituisanja novog saziva, obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti nacionalnog saveta i time se garantuje kontinuitet rada nacionalnog saveta.
Raspuštanje nacionalnog saveta dovodi do obrazovanja privremenog organa upravljanja nacionalnog saveta i po važećem zakonu, to nije novina. Važeći zakon ne ograničava trajanje mandata privremenog organa upravljanja, pa on deluje sve dok se ne konstituiše novi nacionalni savet posle izbora.
Predlog zakona koji je pred vama predviđa istovremeno obavezu ministra da nove vanredne izbore za nacionalni savet raspiše u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta i tako da se održe u roku od 45 dana od dana raspisivanja izbora. Po okončanju vanrednih izbora konstituiše se novi saziv nacionalnog saveta čiji mandat traje koliko bi još trajao mandat raspuštenog nacionalnog saveta.
Time privremeni organ upravljanja zaista postaje privremen. Izuzetak postoji kad je do isteka mandatnog perioda raspuštenog nacionalnog saveta ostalo manje od jedne godine. Onda se ne raspisuju vanredni izbori, već ostatak mandata vrši privremeni organ upravljanja.
Nova zakonska rešenja, po kojima vanredni izbori sužavaju period delovanja privremenog organa upravljanja, omogućavaju da se prava pripadnika nacionalne manjine na nacionalni savet doslednije i trajnije ostvaruju nego do sada.
Iz nacionalnog saveta proizilaze svi organi kojima nacionalna manjina ostvaruje nadležnosti. To su predsednik nacionalnog saveta, odbori nacionalnog saveta i ostala radna tela nacionalnog saveta. Predlog zakona uvodi i izvršni odbor. Njega bira nacionalni savet na predlog predsednika nacionalnog saveta većinom glasova svih članova nacionalnog saveta.
Nadležnosti i broj članova izvršnog odbora uređuju se statutom nacionalnog saveta. Predlog zakona predviđa samo jednu, ali bitnu nadležnost izvršnog odbora. Nacionalni savet može izvršnom odboru poveriti odlučivanje o pojedinim, dakle ne svim, pitanjima iz nadležnosti nacionalnog saveta. Oni objektivno nisu u mogućnosti da u kratkom roku koji se pred njih često postavlja donesu odluke koje su bitne za ostvarenje prava nacionalne manjine.
Sada bi posle prenošenja nadležnosti sa nacionalnog saveta na izvršni odbor trebalo da se dobije na brzini odlučivanja uvek kada kratak rok ili neki drugi razlozi onemogućavaju blagovremeno sazivanje sednice nacionalnog saveta. Istovremeno, otvorilo se pitanje prirode odluka koje tako donese izvršni odbor. To i dalje ostaju odluke nacionalnog saveta, što se izražava normom prema kojoj nacionalni savet na prvoj narednoj sednici odlučuje o tome da li će potvrditi odluke koje je izvršni odbor doneo između dve sednice nacionalnog saveta ili neće.
Predlog zakona predviđa mogućnost obustavljanja izbora za članove nacionalnog saveta. Obustavljanje izbora ima za posledicu raspuštanje nacionalnog saveta, koje potom dovodi do brisanja nacionalnog saveta iz registra. U srži svih razloga za obustavljanje izbora leži samo i isključivo nedovoljno interesovanja izraženo od strane pripadnika nacionalne manjine za izbor članova nacionalnog saveta. Na primer, izbori se obustavljaju ako elektorska skupština ne može da se održi jer nije potvrđen najmanji potrebni broj elektora, izbori se obustavljaju i ako skupštini ne prisustvuje najmanji potreban broj elektora čije su prijave potvrđene itd, da ne nabrajam sve mogućnosti.
Razume se, do raspuštanja nacionalnog saveta dolazi kada postojeći saziv nacionalnog savet još uvek radi, čekajući da ga zameni novi. Na istim postavkama, istom zakonodavnom motivu zasniva se još jedan nov razlog za raspuštanje nacionalnih saveta, i to kada je broj članova nacionalnog saveta pao ispod polovine od broja članova koje nacionalni saveti moraju da imaju.
Do pada broja članova saveta ispod polovine dolazi samo ako postojeće proglašene izborne liste ne omogućavaju da se prestali mandat člana saveta zameni mandatom novog člana saveta. Novi mandat se dodeljuje sa odgovarajuće proglašene izborne liste. Nacionalni savet u tom slučaju ne može da donosi bitne odluke jer za to nema potreban broj članova. Kao što se vidi, i ovde je reč o nedovoljnoj zainteresovanosti pripadnika nacionalne manjine ili članova saveta, ali sada za rad postojećeg nacionalnog saveta.
Uslov za stvaranje nacionalnog saveta i time ostvarivanje njegovih nadležnosti i organa koji iz njega proizilaze jeste upis pripadnika manjine u poseban birački spisak nacionalne manjine. Postojanje posebnog biračkog spiska i upis pojedinačnog pripadnika nacionalne manjine u poseban birački spisak zasnivaju se na načelu dobrovoljnosti. Poseban birački spisak nacionalne manjine osniva se isključivo na zahtev pripadnika nacionalne manjine o kome odlučuje ministarstvo.
Uslovi za osnivanje posebnog biračkog spiska jesu liberalni. Odlučivanje o zahtevu za osnivanje posebnog biračkog spiska na neki način predstavlja i priznavanje statusa nacionalne manjine. Zahtev za osnivanje posebnog biračkog spiska mora da podrži najmanje 5% punoletnih pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, s tim što njihov broj ne može da bude manji od 300. Oslonac na kome se zasniva stvaranje nacionalnog saveta jesu prema tome rezultati popisa stanovništva.
Drugo, svojevremeno izražavanje pripadnosti nacionalnoj manjini jeste pismena izjava kojom se izražava podrška stvaranju biračkog spiska. Pored uslova koji se tiče broja potpisa kojim se podržava stvaranje posebnog biračkog spiska, potrebno je da se ispuni još jedan uslov, da je u konkretnom slučaju reč o nacionalnoj manjini.
Pojam nacionalne manjine određuje Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, prema kome je nacionalna manjina u smislu ovog zakona svaka grupa državljana SRJ, ovo je zakon iz tog vremena, koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna iako predstavlja manjinu na teritoriji Republike i pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Republike i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.
Protiv rešenja ministarstva kojim se odlučuje o tome da li se obrazuje poseban birački spisak dozvoljena je upravno-sudska zaštita. Podrazumeva se da se norme o obrazovanju posebnog biračkog spiska primenjuju samo na one nacionalne manjine koje na dan stupanja novog zakona na snagu nemaju obrazovan poseban birački spisak, ali je to ipak izričito propisano.
Želim još da ukažem na kraju da odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, za koje je Ustavni sud na sednici održanoj 16. januara 2014. godine utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom, nisu predmet ovog predloga zakona. Kao što je premijer u svom ekspozeu izneo, u narednom periodu pristupiće se izmenama i dopunama koje će imati za cilj da se predloži ovom cenjenom domu zakon koji će regulisati prava nacionalnih manjina u domenu ostvarivanja njihove kulturne autonomije, a koji će biti u saglasnosti sa najvišim pravnim aktom.
Potreba da se ovaj zakon donese i to po hitnom postupku, a da se ne razmatraju i odredbe za koje je Ustavni sud utvrdio da su neustavne, proizilazi iz činjenice da je postojećim zakonom, a i predloženim izmenama utvrđena obaveza sprovođenja izbora u 2014. godini. Donošenjem ovog zakona omogućilo bi se nesmetano sprovođenje izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i njihovo konstituisanje.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, posle rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen, čime će se stvoriti uslovi za značajna unapređenja u postupku izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina i radu njihovih organa. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima Meho Omerović, izvestilac Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Uvažena ministarko, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je jako značajno što je na početku rada ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije kao jedan od prvih zakona Vlada Republike Srbije ponudila na raspravu u Skupštini Zakon o savetima nacionalnih zajednica.
Kada se ima u vidu činjenica da je Srbija multietnička država, kada se ima u vidu činjenica da smo kandidati za članstvo u EU, da smo otvorili razgovore i pristupanje EU po poglavljima koja se tiču ljudskih prava, prava sloboda, verskih sloboda i svega onoga što potpada pod segmente 23, 24, 25 poglavlja koja otvaramo kao država kandidat, veoma je značajno i od odlučujuće važnosti što je jedan od prvih zakona koji se nalazi na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije upravo ovaj zakon. Zašto to kažem? Mislim da je to pre svega dobar potez Vlade Republike Srbije, da to pokazuje i jasnu poruku, jasan signal i dobru nameru Vlade Republike Srbije da se pitanjima položaja manjinskih prava i manjinskih zajednica koje žive u Republici Srbiji posvećuje veoma, veoma značajna pažnja.
S druge strane, treba imati na umu da se u oktobru mesecu ove, 2014. godine, trebaju održati i izbori za iste savete nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji, te je samim tim veoma važno da imamo i jedan zakon koji će regulisati pravila, koji će jasno i precizno utvrditi šta je neophodno da bi se učestvovalo u nečemu što se zove izborna trka za buduće organe saveta nacionalnih manjina, odnosno manjinskih zajednica koje žive u Srbiji.
Vlada Republike Srbije je pristupila izmenama i dopunama ovog zakona pre svega razmatrajući i sagledavajući probleme koji su se javili u radu odnosno u funkcionisanju saveta nacionalnih zajednica u proteklom sazivu, i to iznad svega u onom delu koji se tiče samog izbora organa saveta nacionalnih zajednica i njihovog funkcionisanja. Dakle, iz tog razloga Vlada je predložila dopune ovog zakona, zato što je nedovoljno jasno i ponekad protivrečno prošli zakon uređivao pojedina pitanja i nije imao, da budem otvoren, ni jasnu ni čvrstu logičku strukturu. To ću definisati i pokazati kroz nekoliko primera.
Bio je nejasan postupak izbora članova nacionalnih saveta, jer je bilo predviđeno da izbori mogu da budu i neposredni i posredni, putem elektorske skupštine. Nije jasno bilo ni kada se održavaju jedni ili drugi izbori. S druge strane, Zakon koji menjamo je takođe dao nejasan postupak kada su u pitanju elektorski izbori. Bili su nejasni odnosi između organa koji se biraju i koji sprovode izbore. Na primer, u prošlom zakonu je bilo predviđeno, koji je još uvek važeći, da ga sprovodi centralna izborna komisija čiji stalni sastav utvrđuje resorni ministar državne uprave i lokalne samouprave, organ koji posreduje između centralne izborne komisije i biračkih odbora, izborna komisija za određeno izborno područje.
Složićete se da je tu mnogo nekakvih stepenica koji treba da utvrde ono što jesu pravila ponašanja i način organizovanja ovako značajnih i specifičnih izbora kao što su izbori za organe nacionalnih manjina.
S druge strane, nije u zakonu koji smo imali i koji menjamo danas, na svu sreću, bio razvijen sistem zaštite zakonitosti izbornog postupka, jer nije bio predviđen nikakav pravni lek protiv akata izborne komisije, na primer, elektora. S druge, upis u registar nacionalnih saveta koji sada vodi Ministarstvo državne i lokalne samouprave, nije bio dovoljno precizno uređen.
Upravo iz svih ovih razloga koje sam naveo kao primere, dobro je i svrha izmena i dopuna ovoga zakona jeste da se dosledno i jasno sprovede, pre svega koncepcija nacionalnih saveta, kao instrumenata, naglašavam – kao instrumenata nacionalne odnosno kulturne autonomije manjinskih zajednica koji žive u državi Srbiji, da se precizno urede i pojmovi od kojih zavisi njihov rad i uvede pravna sigurnost i upravno-sudska pravna zaštita. Upravo zato ovim zakonom se i predviđa da glavni organ za sprovođenje zakona bude RIK, u cilju obezbeđivanja zakonitosti i pravilnosti izbora.
Na samom kraju sam hteo da naglasim da je jasno da se razgraničavaju slučajevi kada se članovi nacionalnih saveta biraju neposredno, a kada putem elektorske skupštine. Upravo iz svih ovih razloga i odbor kojim predsedavam, za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova je na svojoj današnjoj sednici u načelu jednoglasno podržao ovakav predlog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno predstavnici političkih grupa žele reč? Nemamo prijavljene.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Poštovana gospođo ministar, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona koji je u skupštinskoj proceduri o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima za poslanike SDA Sandžaka nije prihvatljiv zato što se on bavi uglavnom izmenama i dopunama onih odredbi koje se tiču tehničkih pitanja, vezanih za upis u registar nacionalnih saveta, vezani za izbor nacionalnih saveta, itd.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona nisu dati odgovori na brojna pitanja koja su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava manjina, odnosno nisu uspostavljeni novi mehanizmi za jačanje pozicije, statusa i uloge nacionalnih saveta u procesu ostvarivanja tih prava. Država od Ustava preko niza zakona upućuje pripadnike nacionalnih manjina da svoje individualna i kolektivna prava ostvaruje upravo preko nacionalnih saveta, dok s druge strane ne čini ništa da se status nacionalnih saveta podigne na odgovarajući nivo.
Ovim predlogom se ide i korak dalje od toga, gde država sebi stvara okvir da briše i ukida nacionalne savete i postavlja se pitanje na koji način ova država želi da vodi računa o manjinama ako se ovakvim zakonskim rešenjima umanjuju prava garantovana Ustavom ove države?
Želim da vas podsetim da je članom 75. Ustava Republike Srbije propisano postojanje nacionalnih saveta i zato je neprihvatljivo bilo koje zakonsko rešenje koje u sebi sadrži odredbe kojim se to pravo umanjuje, i to pod bilo kojim uslovima.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona. Našim amandmanima, iskreno da vam kažem, razmišljali smo da li da ih podnosimo ili ne, ali pokušali smo da utičemo na suštinu ovog predloga zakona, čime pokušavamo da otklonimo negativne posledice koje bi proizišle primenom pojedinih članova ovog predloga zakona. Naša namera je da ovim amandmanima na što bolji i efikasniji način pitanje manjina uvedemo u institucionalne okvire, a jedan od predloga je i da se predvidi postojanje saveta Republike Srbije za nacionalne manjine.
Savet za nacionalne manjine formiran je Uredbom Vlade 2009. godine u julu, međutim, on do sada nije zaživeo niti je obavljao ikakve zadatke i poslove za koje je osnovan. Postojanje ovakvog tela je uređeno zakonom, a u njegovom sastavu treba da budu premijer, nadležni ministri, predsednici nacionalnih veća i narodni poslanici izabrani sa manjinskih lista.
Ovaj savet je neophodan ukoliko država zaista želi ozbiljno da priđe rešavanju manjinskog pitanja i ukoliko želi da podstakne učešće manjina u javnom i političkom životu Srbije, naročito kroz poštovanje izborne volje nacionalnih manjina. Ovaj savet bi se takođe starao i o očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih, etničkih, verskih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, ali bi preduzimao i preventivne mere na otklanjanju prepreka ka ostvarivanju tih prava.
Pitanje položaja manjina i pitanje ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava regulisano je kroz set zakona, počev od Saveznog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, preko zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali i kroz ratifikacije međunarodnih dokumenata.
Kako bi se pitanje položaja nacionalnih manjina adekvatno tretiralo i rešilo, neophodno je doneti jedan opšti zakon, spajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakona o nacionalnim savetima iz 2009. godine, a taj krovni zakon bi zapravo trebalo da se temelji na Rezoluciji PS SE broj 1985, usvojene 8. aprila ove godine. Dakle, to je Rezolucija SE o položaju nacionalnih manjina. Takvim zakonom bi se sistemski i sveobuhvatno rešilo pitanje ostvarivanja prava manjinskih naroda. Rezolucija PS SE 1985 doneta, kao što rekoh, 8. aprila ove godine, najpre jasno izražava zabrinutost zbog stanja i prava nacionalnih manjina. Ova rezolucija jasno definiše pojam nacionalnih manjina, a zaštitu manjinskih prava afirmiše kroz izgradnju održive budućnosti čitave Evrope. Nebriga i nesposobnost da se brine o manjinama, označena je u ovoj rezoluciji kao jedan od glavnih uzroka političkih tenzija i konflikata, a zaštita manjina se uzima kao jedno od najefikasnijih sredstava za sprečavanje konflikata.
Nebriga i nesposobnost da se brine o manjinama označena je u ovoj rezoluciji kao jedan od glavnih uzroka političkih tenzija i konflikata, a zaštita manjina se uzima kao jedan od najefikasnijih sredstava za sprečavanje konflikata.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope poziva u ovoj svojoj rezoluciji zemlje da se suzdrže od usvajanja bilo kakvih akata koji će umanjiti nivo ostvarenosti prava nacionalnim manjinama.
Ja vas sada upozoravam da je ovakav predlog zakona o nacionalnim savetima upravo umanjivanje tih prava i kosi se sa najnovijom rezolucijom saveta Evrope. Zato vas pozivam da ozbiljno razmotrite usvajanje naših amandmana i uvažite stav, mišljenje, znanja i iskustva ljudi koji u ovom visokom domu sa punim izbornim i zakonskim legitimitetom predstavljaju grupu ljudi na koje se direktno odnosi ovaj predlog zakona o kome mi danas raspravljamo.
Ukoliko želimo brže i efikasnije pregovore sa EU, a imali smo prilike da čujemo da je to jedan od glavnih ciljeva ove Vlade, predlažem da pažljivo pratimo uputstva i signale koje nam otuda dolaze. Mi ćemo se potruditi da na vreme skrenemo pažnju na njih, a posebno na one na koje se tiču prava nacionalnih manjina.
Dakle, vašoj pažnji preporučujem Rezoluciju 1985 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, usvojenu 8. aprila ove godine. U ovom delu ja bih toliko. Zahvaljujem se svima na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Aida Ćorović. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice, kako kaže moj kolega Meho Omerović, veliko mi je zadovoljstvo da jedan od prvih zakona koji je ušao u raspravu jeste upravo ovaj zakon, što naravno govori i o njegovoj važnosti.
Ono što nije dobro jeste da mi samo razmatramo ovog puta deo zakona, onaj deo koji se odnosi na izbore. Razumem tu hitnost, naravno, jer u junu nam praktično ističe rok trajanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da bi izbori za nacionalne savete bili raspisani prosto je hitnost bila neophodna.
Ono na šta bih htela da skrenem pažnju jeste da, bez obzira što praktično od 2002. godine, Srbija radi na legistlativi, ne može se reći da postoji potpuno razvijen, usklađen i efikasan pravni institucionalni sistem manjinske zaštite.
Kreiranje ovakvog ustavno-pravnog i institucionalnog okvira manjinske politike nije bio rezultat ostvarenja političkog konsenzusa oko promišljene strategije za unapređenje položaja manjina, već rezultat ad hok odgovora na zahteve međunarodne zajednice i zadovoljavanje političkih interesa vođstva nacionalnih manjina, što se u praksi pokazalo kao uglavnom pogubno.
U praksi ostvarenje manjinske politike obeleženo je nizom problema, počevši od neusklađenosti procedura, nejasne podele nadležnosti među institucijama, pa sve do snažne tendencije etno-nacionalističkog zatvaranja nacionalnih zajednica, uz narastanje unutrašnjih sukoba, zbog čega su pripadnici nacionalnih zajednica prinuđeni da se uglavnom bave sami sobom, i da zavise od spoljne arbitraže, nekada centralnih vlasti, a često i spoljnih vlasti, bilo tzv. matične države, bilo međunarodnih organizacija. Uz to, dolazi i do sukobljavanja većinske i manjinske zajednice i stvaranja uslova za život u paralelnim društvima.
Snažna je i politizacija društva, te i nacionalnih manjina, što se ogleda u uspostavljanju monopola političkih stranaka nad predstavljanjem zajednice, kao i uz pretvaranju nacionalnih saveta u paradržavne organe, što omogućavaju pojedina zakonska rešenja.
Sve navedeno dovodi do dodatne političke instrumentalizacije manjinske politike kako u okvirima samih nacionalnih manjina, čime se slabi unutar manjinske veze, tako i u međunacionalnoj saradnji i komunikaciji.
Za unapređenje manjinske politike potrebni su novi instrumenti promovisanja različitosti, nediskriminacije, prihvatanja drugačijeg i višejezičnosti. Neophodno je obratiti veću pažnju na vrednosti, procedure i institucije integracije.
Za manjinsku politiku koja je uspostavljena 2000. godine, značajna pozitivna karakteristika jeste otvaranje prema spoljnom svetu, prihvatanjem međunarodnih standarda, naročito evropskih konvencija, ali i unapređenje saradnje sa susednim zemljama koje predstavljaju tzv. matične države pojedinih nacionalni manjina.
Prava nacionalnih manjina su deo takozvanih političkih kriterijuma i prate se od sticanja statusa kandidata, pa sve do kraja pristupnih pregovora u okviru poglavlja 23.
Kroz poštovanje prava nacionalnih manjina, uostalom, ogleda se sposobnost države Srbije da primenjuje pravo koje je usvojila, čime se meri njen državni kapacitet, a konačno i njena sposobnost da bude pravna država. Takođe, to je važno i u smislu prihvatanja činjenica da je Srbija višenacionalna država sa svim regionalnim različitostima.
Za EU ne postoji jedan obrazac za poštovanje prava nacionalnih manjina, te je za Srbiju posebno važno da pregovore za članstvo iskoristi kako bi definisala manjinsku politiku i stvorila uslove za integraciju svih zajednica u državi. Zbog toga je neophodno stalno unapređenje manjinske politike i njeno definisanje, kao i sveobuhvatne politike poštovanja različitosti i jačanja društvene integracije. Sveobuhvatna politika integracije Srbiju približava EU, obezbeđuje unutrašnji konsenzus o manjinskim pitanjima i unapređuje odnose sa susednim zemljama.
Ono što je za mene posebno bilo zanimljivo u prethodnih nekoliko godina da kao predstavnica civilnog društva pratim jeste i kroz neka istraživanja, ali da kažem u neposrednom odnosu sa pripadnicima manjinskih naroda jeste neosećanje pripadnosti ili vlasništva, kako se to kaže, nacionalnih saveta i uglavnom običan, mali svet, obični ljudi, niti znaju šta su ovlašćenja nacionalnih saveta, niti ga prepoznaju kao svoje vlasništvo, odnosno nacionalne savete ne prepoznaju kao svoje predstavnike. To je, nažalost, s druge strane dovelo do jedne vrste samogetoizacije manjinskih naroda, a to nikako ne ide u dobrom smeru. Bojim se da smo imali primere suprotne prakse od onoga što nam je želja, a to je da Srbija bude zemlja svih njenih građana i da integracija manjina bude u potpunosti ostvarena.
Za mene je veoma važno takođe da u nacionalnim savetima imamo zastupljene i žene i mlade i to je nešto o čemu se jako mora voditi računa, pa s toga plediram na sve nas, a i na resorno ministarstvo da u mesecima koji su pred nama i kada bude kompletna rasprava o kompletnom zakonu, vodimo zaista račune o ovim stvarima. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ministarko Udovički, saradnici Ministarstva, kao i svi moji prethodnici koji su govorili pre mene, hoću ja takođe da pohvalim nameru što su ove izmene zakona o nacionalnim savetima među prvim predlozima izmena zakona stigli u proceduru. Mislim da je to, između ostalog, i zbog toga što nam dolaze izbori za nacionalne savete, što ponekim nacionalnim savetima ističe vreme.
Ja sam članica Rusinskog nacionalnog saveta, koji je u četiri godine radio kako je radio, po onom zakonu koji smo doneli 2009. godine, sa svojim raznoraznim manama, a i dobrim stranama.
U ovim izmenama prvenstveno hoću da pohvalim što je konačno rešen izbor za članove nacionalnog saveta. Pokazalo se da u prošlim izborima Centralna izborna komisija nije baš dobro uradila izbore koji su bili pre četiri godine.
Pohvaljujem što će od sada ovim izmenama RIK voditi izbornu proceduru, kao što vodi i izbore za narodne poslanike. Pošto su izbori, da kažem, prepisani, izbori za nacionalne savete će biti isti takvi, kao što su i izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Pošto eto na neki način mogu da kažem da dolazim iz jedne nacionalne zajednice koja broji oko 16.000 pripadnika nacionalne zajednice, koja u Srbiji živi više od 260 godina, koja po Zakonu o nacionalnim savetima ima 19 članova, postoji kod mene bojaznost oko nekih izmena koje donosite i koje su predložene ovim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Prvenstveno postoji bojaznost kod mene, a i kod raznoraznih drugih pripadnika nacionalnih zajednica, kod Slovaka, Hrvata, koji nemaju predstavnike u zakonodavnom domu Republike Srbije, kada je u pitanju brisanje iz registra nacionalnih saveta.
Da li to znači da ako Nacionalni savet ovim tu tezama bude, da kažem, na neki način izbrisan iz registra, da li to znači da on u određenom periodu bude izbrisan odmah posle izbora, mesec, dva, tri posle izbora, da li za četiri godine u tri i po godine on neće raditi?
Znači, nacionalnoj zajednici se na neki način Ustavom zagarantovana prava obustavljaju, jer piše da izbori za nacionalne savete se obavljaju svi zajedno u periodu, u ciklusu od četiri godine.
Drugo što me možda brine u svemu ovome je to što znam iz prakse, izvršni organ ili sada po novom izvršni odbor, na neki način, nije savetodavno telo Nacionalnom savetu, nego je telu koje je stručno. Po novoj izmeni, članovi izvršnog odbora će moći da budu samo članovi Nacionalnog saveta. Po meni, znamo da nacionalni saveti obavljaju funkciju obrazovanja, brinu o obrazovanju, informisanju, službenoj upotrebi jezika i pisma, takođe i o kulturi i mogu da kažem da se pokazalo da su članovi Nacionalnog saveta uglavnom ljudi koji se ne bave tim strukama, bave se, ali ne baš i svi, uglavnom članovi Nacionalnog saveta su ponekad i amateri iz kulturno-umetničkih društava, ljudi koji su se možda profilisali u jednoj nacionalnoj zajednici, ali nemaju veze sa tim oblastima.
Zato mislim da predlog da članovi izvršnog odbora, da budu samo članovi Nacionalnog saveta, po meni nije dobar.
Drugo, takođe bih vam predložila da možda usvojite amandmane koje je predložila LSV je to što ste odredili da biračka mesta mogu da budu otvorena samo tamo gde ima 100 birača ili, sada po novom, pripadnika nacionalne manjine, menja se taj termin. U nekim sredinama živi manji broj pripadnika nacionalne zajednice koja hoće da glasa. U ovim vremenima kada je teško putovati, kada nam na selima živi populacija starija, odlaziti u opštinsko mesto mislim da je veliki problem i tim pripadnicima nacionalne zajednice je ponekad uskraćeno pravo da glasaju.
Što se tiče drugih izmena, mislim da su dobre. Pohvalila bih ih, ali mislim da treba napraviti još poneke izmene Zakona o nacionalnim savetima, jer praktično u radu i u ispunjavanju te četiri oblasti postoje stvarno velike poteškoće.
Posebno bih pohvalila govor svog prethodnika Enisa Imamaovića, koji je rekao da Savet za nacionalne manjine, koji je kolektivno tele, koji predstavlja sve pripadnike nacionalnih zajednica u Republici Srbiji, do sada nije proradio, što je po meni jedan veliki problem, jer mi u svojim nacionalnim savetima se brinemo o svojim pravima, ali ta neka kolektivna prava, nastupanje pred državom, jednostavno je u ovom slučaju, neradom tog Saveta za nacionalne zajednice ne postoji. Molila bih vas da možda u nekim izmenama zakona brinete o tome.
Takođe, ako se radi o jedinstvenom biračkom spisku, po meni, izmene su napravljene, ali nisu dobro napravljeni. Postoji jedinstveni birački spisak i posebni birački spisak za pripadnike nacionalnih zajednica.
U lokalnim samoupravama od referenata sam čula da ne postoji, da kažem, dogovor, pripadnik nacionalne zajednice svojom dobrom voljom se upisuje u poseban birački spisak, ali ne prati jedinstveni birački spisak i posebni birački spisak, tako da referenti koji rade u opštinama ne znaju da li je određena osoba sa posebno biračkog spiska, da li se preselila, da li je živa, da li se ispisala, upisala, tako da su predložili da jedinstveni birački spisak sadrži neku odrednicu gde piše da li se ta osoba upisala u poseban birački spisak.
Mislim da to nije kršenje prava. Svako ko se upisao u poseban birački spisak, on je već na nekom spisku, tako da mislim da to treba da prati jedinstveni birački spisak, da treba da prati i poseban birački spisak.
U svemu ovome, LSV je predložila pet amandmana. Svi amandmani su podneseni sa jednom dobrom namerom da se ovaj deo izbora usaglasi, unapredi, tako da vas molim da pogledate naše amandmane.