Dame i gospodo, želim još jednom da se zahvalim na mogućnosti da smo mogli sa par uvodnih rečenica, podstreknuti današnju raspravu.
Moram da kažem, da sam ja to činio iz pozicije predsednika Skupštine. Nisam iznosio stavove moje, kao predsednika SVM, nisam iznosio stavove moje kao poslanika u toj Skupštini, nego sam iznosio stavove koji su se iskristalisali u radu institucije koja se zove Skupština AP Vojvodine.
Ima razlika, ali te razlike su za neku drugu priliku.
Spomenuo sam i to je više puta apostrofirano, period od godine, mesec i 15 dana, a nisam to činio sa namerom da bilo koga uvredim, ponajmanje da to činim u odnosu na gospođu Đukić-Dejanović.
Činio sam to sa namerom da dokažem, da i u tom momentu kada nije bilo ovakve poplave kao što je danas, i tada je bilo nevreme, nije bilo vreme. Ako se danas sa iznenađenjem prihvata formulacija da je situacija nametnuta ili oktroisana i tada je situacija bila posle godinu, mesec i 15 dana, oktroisana, jer se više nije mogla držati.
Samo je tada atmosfera bila takva, a danas je odluka Ustavnog suda praktično nametnula tu situaciju, bar po doživljaju onih koji su u značajnoj većini u Pokrajinskom parlamentu.
To što se uradilo u prethodnim mesecima, to je rezultat ploda dogovora.
Bez obzira na to što neki doživljavaju taj dogovor nešto zbog čega se treba stideti, ja taj dogovor doživljavam kao nešto kako treba da funkcioniše institucija, koja se zove Skupština.
Teško mogu da prihvatim da u dogovoru neko učestvuje, sem u zadnjih 24 časova i 15 minuta, a do tada je deo dogovora i posle toga se to prebacuje.
To meni kao čoveku koji je značajan deo svog života proveo u politici, gde se postižu dogovori između stranaka i ljudi, dosta teško pada.
Mislim da smo uradili značajan posao, zbog toga što to nalaže odluka Ustavnog suda, ali isto tako, mislim da ne bi bilo dobro da se ovde stane. Trebalo bi nastaviti razgovore i videti, ako su to tako značajna pitanja, kao što je pitanje tradicionalnih simbola, a kakva je boja, jer mislim da ako je nešto tako značajno, bar bi oko boje u ovom raspoloživom vremenu trebalo postići dogovor.
To nije manjinsko pitanje, nije pitanje manjina, nego je pitanje unutar većinskog korpusa političkih dogovora, kao što je i pitanje Vojvodine.
To nije manjinsko pitanje.
Hvala lepo.